Kondicionál prví i drugi
Dočekao bih ga
I dode jeseň ...Ja opět zdrav i veseo i pun i me bre-govi bijahu. Svaku pticu poznavah u Stanici kraj kuée, sa svakim stablom raz-govarah. A zavidio sam i glogu i trnju i kupinju i oštracu borovice kad bih se sjetio našega patuljastog susjeda ... Eh, da sam trn, kako bih ga u potaji gdje u travi dočekao i zabio se u gólu petu njegove nogel Oh, da sam kupina ili glog kako bih se uhvatio za njegove hrdé ruke i ogrebao ih da bi mi sve voda zalijevala ústa od milinja! Oh, da sam oštrac borovice, kako bih pogiadio i pržio njegov tupi nos i njegove zagasite obraze! I kad sam na dugačkom užetu vukao našu stáru, dobru kravicu plavku, kako sam zavidao njezinom podugom okresanom rogu i njezinu dugačkom repu! Ah, kako bih trknuo u rebra našega susjeda kanonika da sam plavka! Eh, kako bih ga švigmto preko lica ovim metlastim repom!
(Ante Kovačič, U registraturt, ulomak)
-y
<^§£-    Kako glavni lik u úlomku doživljava pojedinosti u prirodi? Koje mu želje izazivaju neke od njih? Znáš li zašto?
j^   U tome úlomku iz jednoga od najpoznatijih hrvatskih romána prošloga stolječa,
glavni junák, mali Ivica Kičmanovič, razmišlja kako bi se mogao osvětiti susjedu kojega zovu Kanonik. Svaka od njegovih želja ima odredeni uvjet, pogodbu: ... da sam kupina .... da sam oštrac ..., da sam plavka ...
Odnos govornika prema onome što se izriče glagolom iskazan je i posebnim glagolskim oblikom.
Pro m o tri:
dočekao bih zalijevala bi
zabio bih se pogiadio bili
ogrebao bih trknuo bih
uhvatio bih se švignuo bih
(Glagolski náčin kojim se izriče želja, mogučnost ili pogodba naziva se kondicionál ili pogodbeni náčin.
75
SA SVAKth,AlcOTReM.
kohdicioha
Je li kondicionál složeni ili jednostavni glagolski náčin?
jfp   llsporedt:
Da sam kupina, uhvatio bih njegove tvrdé ruke. Da sam bio kupina, bio bih uhvatio njegove tvrdé ruke. U kojoj je od gornjih rečenica izrečena želja u sadašnjosti, a u kojoj želja u prošlosti?
U hrvatskome standardnome jeziku postoje dva kondicionala:
1. Kondicionál prvi izriče želju, mogučnost ili pogodbu u sadašnjosti.
2. Kondicionál drugi izriče želju, mogučnost ili pogodbu u prošlosti.
^p   Kondicionál prvi tvori se od aorista pomočnoga giagola biti i glagolskoga pridjeva radnoga.
ehaq lasera
bití
kondicionál prvi
dočekao bih dočekao bi dočekao bi
dočekali bi s m o dočekali bisíe dočekali bi
76
Kondicionál drugi tvoři se od kondicionala prvoga glagola biti i glagolskoga pridje-va radnoga.
kondícíona
dr-UCji
bio bih dočekao bio bi dočekao bio bi dočekao
bili bismo dočekali bili biste dočekali bili bi dočekali
Kao i glagolska vremena tvořena s glagolskim pridjevom radnim i kondicionál razlikuje rodové. Npr.
... da bi mi sve voda zalijevala ústa od milinja!
Paži!
Aorist pomočnoga glagola biti glasi: 1. 1. jd. bili, 1. i 2. 1. mn. bismo i biste.
Ja bili to rado učinio. Mi bismo došli k varna, a vi biste htjeli k noma.
U razgovomome se stilu katkad oblik aorista u tome lieu ostvaruje kao bi: gledao bi, radio bi. U standardnome jeziku to je pogrešno.
j^    Promo tri:
Uhvatio bih n/egove ruke.                Bili li uhvatio njegove ruke?
Trknuo bili u rebra našega susjeda.   Bili li trknuo u rebra našega susjeda?
Upitni oblik kondicionala prvoga tvoři se tako da aorist pomočnoga glagola biti dolazi ispred glagolskoga pridjeva radnoga. Pri tome postaje naglašen, a iza njega dolazi upitna čestica li.
Poredak je članova u upitnome obliku kondicionala drugoga sljedeči:
Bili ... li.........bio..........................dočekao osvetu?
Bili ... li.........bila.........................zalijevala ústa?
AORIST   ČESTICA   GLAGOLSKI PRIDJEV    GLAGOLSKI PRIDJEV
od biti .... li ......... RADNÍ od biti.............RADNÍ glagola kóji se mijenja
\A
Preoblikuj gornje rečenice u izjavne, izgovori ih i usporedi s upitnima.
77