ГЛАСОВНИ СИСТЕМ 1. ПОДЕЛА ГЛАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У српском језику има 30 гласова: 5 самогласника и 25 сугласника. Самогласници (вокали) су а, е, и, о, у. Према вертикалном положају језика при изговору делимо их на високе, средње и ниске, а по хоризонталном положају језика при изговору на вокале предњег, средњег и задњег реда (види табелу). У српском језику самогласници су носиоци слога.[1] предњи средњи задњи високи И У средњи Е О ниски А Сугласници се деле на шумне сугласнике (консонанте) и гласнике (сонанте). Сонанти српског књижевног језика су гласови: в, р, ј, л, љ, н, њ, м. У зависности од препреке они се деле на уснено-зубне (в), алвеоларне (п, л, н), предњонепчане (ј, љ, њ), уснене (м). Сонанти су по звучности и по пролазу ваздушне струје сродни самогласницима. Према начину изговора сонанти се деле на: 1. Назали – м, н, њ 2. Латерали – љ, л 3. Вибранти – р 4. Полувокали – в, ј Консонанти су прави шумни сугласници, при чијем изговору се ствара препрека ваздушној струји и ствара се јак шум. При артикулацији гласнице могу, а и не морају, треперети, па зато консонанти могу бити звучни (шум праћен тоном) или безвучни (чист шум). У српском језику постоје парови звучних и безвучних сугласника који су представљени у табели.[2] звучни Б Д Г Џ Ђ З Ж - - - безвучни П Т К Ч Ћ С Ш Ф Ц Х Према месту изговора, тј. месту на којем се ствара препрека ваздушној струји, сугласници се деле на двоуснене, уснено-зубне, зубне, алвеоларне, предњонепчане (могу бити тврди и меки) и задњонепчане. Подела према месту изговора је приказана у следећој табели.[3] уснени језични двоуснени уснено- -зубни зубни предњонепчани задњонепчани тврди меки Б, П Ф Д, Т, Ц, З, С Џ, Ч, Ж, Ш Ђ, Ћ Г, К, Х По начину артикулације консонанти се деле на: 1.Експлозивни (праскави) б, г, д, п, к, т 2.Фрикативни (струјни) ж, ш, з, с, ф, х 3.Африкате (сливени) ц, ч, ћ, ђ, џ Артикулационе и акустичке особине гласова 1.Локализованост (имају преграду, то су консонанти и сонанти) – нелокализованост (немају преграду, то су вокали) 2.Звучност (сви вокали и сонанти и неки консонанти) – безвучност (неки консонанти) 3.Тврдоћа – мекоћа (меки су ј, љ, њ, ђ, ћ) ________________________________ [1] Слог је гласовна јединица која се остварује једним артикулационим замахом. Носиоц слога је самогласник (може бити и сонант р, ретко остали). Према завршетку слог може бити отворен (завршава се на самогласник) или затворен (завршава се на сугласник). (Станојчић, Поповић 2004, стр. 37) [2] Шумни сугласници ф, ц, х немају своје звучне парњаке [3] За посматрање гласовног система српског језика битно је још истаћи и мекоћу самогласника (консонаната и сонаната), због тога што има важну улогу у категорији морфологије, према томе, осим меких консонаната ђ и ћ који су у табели као такви означени, треба подвући и предњонепчане сонанте који су увек меки а то су ј, љ, њ. Према томе, српски језик има 5 меких сугласника: ђ, ћ, ј, љ, њ.