12. GLAGOLI -stí > -dnem, -tnem, -zem
a) GLAGOLI -sti > -dnem (-dnem, -dneš, -dne, -dnemo, -dněte, -dnu) glagol sjesti
14. GLAGOLI -ijeti > -esem (-esem, -eseš, -ese, -esemo, -esete, -esu)
glagol odnijeti
ja sje-dnem	mi sje-dnemo
ti sje-dneš	vi sje-dnete
on, ona, ono sje-dne	oni, one, ona sje-dnu
Drugi glagoli vršte -sti > -dnem: dopasti se, pasti, upasti, propasti...
b) GLAGOLI -sti > -tnem (tnem, -tneš, -tne, -tnemo, -tnete, -tnu) glagol sresti
ja sre-tnem	mi sre-tnemo
ti sre-tneš	vi sre-tnete
on, ona, ono sre-tne	oni, one, ona sre-tnu
Drugi glagoli vršte -sti > -tnem: susresti, presresti...
c) GLAGOLI -sti > -zem (-zem, -zeš, -ze, -zemo, -zete, -zu) glagol gristi
ja gri-zem	mi gri-zemo
ti gri-zeš	vi gri-zete
on, ona, ono gri-ze	oni, one, ona gri-zu
Drugi glagoli vršte -sti > -zem: odvesti, dovesti, povesti...
Glagoli voziti i voditi imaju jednaké svršene parnjake: odvesti, dovesti povesti... Oni se ne razlikuju u infinitivu,ali se razlikuju u prezentu. Svršeni glagoli odvesti, dovesti, povesti koji su nastali od glagola voziti imaju prezent odvezem, dovezem, povezem, a svršeni glagoli odvesti, dovesti, povesti koji su nastali od glagola voditi imaju prezent odvedeni, dovedem, povedem.
13. GLAGOL! -ci > -gnem, (-gnem, -gneš, -gne, -gnemo, -gnete, -gnu)
glagol pomoci
ja pomo-gnem	mi pomo-gnemo
ti pomo-gneš	vi pomo-gnete
on, ona, ono pomo-gne	oni, one, ona pomo-gnu
ja odn-esem	mi odn-esemo
ti odneseš	vi odn-esete
on, ona, ono odn-ese	oni, one, ona odn-esu
Drugi glagoli vršte -ci > -gnem: dici, leči, stiči...
Drugi glagoli vršte -ijeti > -esem: donijeti, prenijeti...
RAZGOVOR ——
• Volite li čitati? Što čitate?
• Gdje čitate? Gdje najviše volite čitati?
uliční citaci
Imam prijatelja koji uvijek čita dok hoda ulicom. Kad ga sretnem i pozdravím, on stane, digne glavu s teksta, pa me pogleda pomalo čudno, kao da mu treba neko vrijeme da se vráti u stvarnost. Zahvaljujuči njemu ja sam primijetio da takvih uličnih čitača ima mnogo, da moj prijatelj nije jediní: svugdje možete vidjeti ljude kojí hodaju s nosom u no-vinama, pa se sudaraju s prolaznicima i prometnim znakovima, ne vide zeleno svjetlo na semaforu. Uvijek sam se čudio i pomalo divio takvim osobama.
Jer, pitao sam se uvijek: kako to mogu? S jedné strane, kako mogu razumjeti ono što čitaju usprkos buci na ulici? I, s druge strane, kako mogu organizirati svoje hodanje, pa se kreču ipak manje-više bezopasno za sebe i za druge? Ukratko, kako ne padnu pod autobus i kako mogu shvatiti smisao teksta koji čitaju?
(izvor: Matka hrvatska)
l.OdaberiteTako je tvrdnja točno ili N ako je netočna.
a) Puno ljudi istodobno hoda i čita.
b) Autor teksta ne razumije kako netko može istodobno čitati i hodati.
c) Uliční čítači ne razumiju ono što čitaju.
2- Objasnite što znáči: imati nos u novinama, uključiti se u stvarnost, shvatiti smisao, pasti pod autobus.
T-N T-N T-N
12(5 SPORT, MEDI JI. ClTANJE
SPORT, MEDIJI, ClTANJE 127
04