Otec i sin su izjavili da inisu imali ništa protiv Muhatremage, aiM se dirukčije nije nojogla doci do njegova novca, a što se ubistva tiče, to ti je kao u raitu, juxišaš, pa pogineš iili ostaneš živ, a eto, ni oni ni Muhairemaigai nisu imali srece, njih baksuzluk pnati otklako su se vrátili ia rata, pa evoi i ovo. Rabiija-hanuma je o svému govorilä mimo. Krivá je síudbtkia, i ljubav, řekla je, glediajuči u mladog Pakru. Možda zaista, 'kao i mnogi ljudi, ni ona nije nalazila krivicu u sebi. Golu su je išibail mokrim konopcima i, polu-mrtvu, objíesáli. (Oznojen sam se budio fe sna, no-čima, sanjajuci njeno staračko ti jeku i uštavljenu uvelu kožu iisjecemi krvavím brazdama.) Oca i skia su zadávili, i tako se završto njihov posljednji juriš. Čudno je da ubice niisu pokušale da pobjegnu, a mogli su, zbog gužve što je nastala, fcad su serdair Avdlaga i njegova dva pomocníka, sasvim slučajno i sasvim neočekivano, u njihovoj sobi naišli na ne-poznatog naoružanog čovjeka. U gužvi i metežu, kad je čovjek potrčao niiz stepenjice, njih dvojica su mimo čekala da se sve svrši, pa da podu u tvr-darvu. Za nepoznatog su rekl da ga poznajú iz Beograda, da je kO:d nijih došao prošle noci, htio je dai se skloní za nekb vrijeme, ništa mu nisu kázali o onome što su učinili, jer nisu htjeli da mu se predaju u ruke. Desilo se to u pôdne. 7. MRTVI SIN Desilo se u pôdne. Vraóao sam se kuci, na nezatnadenii ručak, kao i svakog dana, umoran od nekorisne .upomostái s kojom sam. tražio izlaz iz zazidanosti. Navikao sam da traižim í ne nalazim, jedno je zavisilo od mene, drugo ne zňam od koga, i ništa nisam imao da pred-bacim sebi, a nisam mogao da se Ijutim što me ne prihvataju. Nekad sam, u Ijubini, priljetio mržnjom, a nfeam je osjeéao. Ni sad je ne os'jecaim. I hvala bogu. Da sam drukčiji, da život nosifm kao tegobu, da sam ogorôen, počeo bih dia se gubiim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik kojli se okrece proitiiv cijelog sviijeta. A ne mogu to, Uprkos svemu, živim kao i dru-gi ljudi, toji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog obiónih stvari, veseo zbog doforíih ljudi koji su po-malo zli, tužan zbog zlih ljiudi koji su riiljetko dobrí, srečan zbog žene koja mi je olakšavalia život, i zbog djeteta koje je nosila. S djetetam ce nam, dodiuše biti teže, ali, opet óemo< nekako žitvjeti. 143 To je jedna od tajrá ovoga svitjeta: toláki Ijuúi žive teško, ni saím ne znáš kako tni od oega, a niko ne umire od giadi. Znám, nije pravo sto tog malog čovjeka dočekujem s utjiehom sto nece umrijeti od gladii, ali zmám d to da nikad ne vjerujemo u svačiju zlu srecu, i da uvijek postoji nada u bolijie. Od svoje muke nisam uspijievao da stvorím ni velikí bol ni velikú milsao. Roden sam, izgleda, z;i sitne stvari, kao i veciína ljudi, i nije mi žao što je tako. Pošten sam fcodilko niogu, núkame ne želim súvise zla, htk) bilh da ljjude više volim nego što ih žalim, molim se svojoj sreéi da mimo mene prodc ono što me se nte tilče. Nisam se iurnoMo. Toga dana vracao sam se jedinom rnjestu na svijetu koje j;e moje, noseci u ruci struk karanfila što sama ga našao na sokaku, zgažen i prašnjav, p:; sam ga oprao- na česmi i pažljivo mu ispravljao la-tice, da obradujem Tijanju jevtôäiom pažnjom. Cim sam s vrelog sunca ušao u sjienovit kolski proiatz kojli vodi u naše dvorište, vidib sam kako je nepoznatii čovj;ek skočilo sa stepenica kuče u kojoj su atamojvale Piakre, i otrčao, u staŕju pod kučam. Izveo jie konja i u triku ga uzjahao. Jedlám stražar ýs pošao da stane pred konja, ali se brzo sklonio u stranu, i učinio je pametno, jer bi ga konj zgazio. Konj jse jurio prema kiolskom prolatzu, a jahač. povijen u sedlu, izvadio je kuburu faa pojasa. Rriíliijepio sam se uza zid, zahvaljujuci bogu što sam mršáv i tanak, pa me valjda nece prignječiti. A onda sam zaboraviio tutanj konjskih 'kopte i kuburu u jahačevoj [ruci, jer su iz dvorišta zapucalo puške, gadajuči bjegunca, a mene je uhvatio strah da ču samo ja platiti glavom u ovom obračunavanju leoje me se ne tiče, Kuršumi su zviždali ispred moga nosa, proiiječuči kao ljiuti nevidljivd bumbari, ne pogodiivši ni mene ni konjanika. I nitoad se násam obradová© nečijoj mevještini, nego tada, ne zbog konjanika, vec zbog sebe. Stražairi su potrčali prema izlazu, da isprave što promašili, ali ih je serdair Avdaga pozvao, i oni su se vrátili. Sigurno zbog dvojice Pakra, da im i oni ne pobjíegnu. Vidio sam kako je nepoiznati konjianik utekao, vidio sam kako se stražari vracajú po ubice, i znao sam da se sve swšilo, a još sam stajao prikrpljen uz neravini zid. Bila je malo stidna ta ukočenost i zaiboravlje-nost, taj strah što mi' je istjerao krv iz sroa, ali sam o tome misto poslije, tada misami. Manite, ljudi! Ko to voli da pogime? OdMijepivši se od zilda kóji me štittio sa strane odakle ni|je bilo opasnosti, pošao sam u dvorište. Pafcre su još stajale na stepenicama, a stražari su išli prema mjima, da ih povedú, kao da nisu znali sami ni hodati, Zašto misu pobjegli? Nepoznati čovjek je pobjegao. Sreca mu nije bila naklonjena, tudi dogaáaji su ga školili, ono što ga se nije ticalo trebalo je da mu dode glave (nešto je kriv, sigurno), ali on je pljunuo na sudbinu, i ra-skinuo lanac slučajnosti koji ga je stegao. Sjetióu se toga kad budem imao više vremena. Avdaga je stajao usred dvorišta, zamišljen. — Nisi htio da slažeš — rekao. mi je kad sam prišao. — A kolike bi nesreče sprijieôio! Zar na mene prebacuje svu krivicu? 144 10 Tvrdava 145 Glas ,mu je hrapav, više tužan nego prijekorau Kao da kna pravo! Nikad niaatn slutib da i laž. može spriječiti zlo. Ali ako ne bi bito zla? Ostala bi snamota od lažl, i kajianje zbog zla nanesenog Ijudima kóji nisu učinili nikakvo zlo. Serdar Avdaga uvijek sumnja u zločin, i cesto ima pravo. Ja ne sumjnjam nikad, pa i ja fcnam pravo. A ono što se desi, ne može se spriječiti. Kiid bi sve ljude strpaili u zatvor, ne bi bilo zločina. Ali ni života. Mrzáni zločin, ali više volim život i sa zločinom nego opšte groblje. Ali, kako da mu to kazem, kad ni meni nijt-sasvim jasno. Niti on, pogoden bratovljevoim smrcu, koj a je krvavo potvrdila njegovu crnu misao o Ijudima, može primiti ikakav drugi razlog osim ra-zloga mržnje. I rekao sam, isfcreno ga žaleči: — Zao mi je, Avdaga. Žao mi je, zadsta. Avdaga je bez riiječi pošao za stražarima kóji su odvodili Pakre. Tada mi >je prišao Mahmut Neretljak, uspla-hiren. — Zar ne čuješ koliko te zovem? — Sta se desilo? — Sad je sve dobro. Žena ti je pobacila. — Kialkvo ti je to dobro, crni Mahmute! — Pa nije dobro, ali je moglo biti gore. — Sta je s Tijanom? — Žene su s njom. Požurio sam kuči, nosio sam cviijet ulazeči u dvořiště, da je obradujem, sad ne znatm gdje jo, izgubio sam ga odaivno, gleďajuči ťudu nesrecu, ne znajuči za svotj-u. Mahmut je spleteno objašnjavao, kako je do-...0 da me traži, i kako su Tijanu spopali bolovi, pa je on otrčao iz službe, jer sve ovo n.i-kad ne bih doznao, ostao bih ma čiji rob dovijeka. miisleci da drufcčije ne može biti. Bio bih slijepat1 kojí se izgubk) u ratu, i nilkad ne bi pragledao. Ova'ko mi je nepravda, hvala joj, pomogla da sa~ znam kako je život lijep kad je slofaodan, čak i kad je težak. A od svega mi je najdraže što sam uvidio kakvo je blago moja žena. Nesreča je kao vatra, istopi sve osím zlata. Powekad, doduše, pomislim, da sam time i na gubitbu, jer da jle zla, a ne bi bilo ôudno, imao bih se na koane istresti i olafcšati sebi kad me pridave nevolje. A kako nad njom da se istresem? Ona, jadna, trpi, podnosi glad, krpi staré haljine, i još mene tješi, kao da je ona krivá. Nosila je dijete, nilje ga iznijela, pobacila je, hranio sam je lošiim vujestima i praznam Ijubavlju, a od toga nifco nije ojačao. Sad bih morao da je nahra-nim i nečim drugkn, vrednijiim, i satno zbog nje sam došao, da mi on pozajmi štogod novaca. Ovi što su mi dosad pomagali, nemajú ni sami, ne znám ni zašto ni odakle su nam pomagali. Njihova ple-menitost je divná, jer je nisam ničím zaslužio, ali je tanka, jer su sirotinja. Sad sam došaoi u škripac, i prisiljen sam da tražim od njega u zajíam, nije mi lako, ali se obraz gubi u nevolji, i činim to samo radi žene, srce me boli što strada bez grijeha i krivice. A ne bih ni njega molio da niisnio> nefcad bili prijatelji. — I sad smo — rekao je uzbudeno. — Ndsmo više, Mula Ibrahime, badava je. Bili smo, i mislio sam da cemo biti vječno, ah nismo više. 2ao mi je, ja nilsam kriv. — Ni ja. — Onda je krivá sudbina. Sta možemo. Bio sam zlovoljan, kisieo, neprijaton, i na dušu sam mu tovaiio teret svojdh nevolja, a znao sam da nije fcriv. Njegov strah je jači od svega u njemu, i sigurmo ga se stidí, ali ništa ne može protiv njega. Dcter je čovjek, i u nefcitm drugim prilikaima, manje surovíim i manje bezduširkn, bio bi vnijedan svakog poštovanja. Ali, gdje su te bolje prilifee, i hoce ľt ih ilfeada biti? Ne znam, ne vjeťujem, ali danas, vi-dim to dobro, i on je žrtva, kao i mnogi, — Oprosti — rekao sam mekše. Pogledao me zahvalno, olako sam ga oslobodio krivice, kao što sam ga olako i optužio, i njegova dobra kukavička duša je odahnula, Htio je nešto da mi kaže, nešto lijepo, i postěno, tako má se učinilo po smekšanom izrazu lica, ali je odustao od namjere da se obaweže riječju, od koje nifcoi nema koristi, a on bi mogao imati štete. Požalio sam što se predomislio. Od te njegove neoprezne ljudske riječi imali bismo koristi i on i ja, on bi skinuo dobar komad rde s duše, mene bi utješilo saznamje da je éovjeík, pored svega. I ni-kome to ne bilh otkrio, da mu ne naškodim. Učinilo je ono što je lakše, otvorilo čekmedže, izbrojiOi novac, pa dodao više nego što je bio odredio. 152 153 —- Ne znain kad ču ti vratiti. — Svejedno. I dodi opet, afco budeš u ne vol ji, — Bilóu u nevolji, dugo, bojim se. — Ne volim sto' to kážeš. Onda neceš učiniti ništa da bude drukčije, — Zar sam ja křiv, Mula Ibrahime? •—■ A'ko nije krivdca, jest nesreóa. — U čemu je ta krivica, u čemu je ta nesreéa? Šaptao je ■toliko tiho, da sam morao priči sa- svim blizu, kalko bih nazumio. Nije htio da ga čuju pomocnici iza pregrade, a - nije htk> da ostanemo sami. Taiko smo bili na rauci. ■— Ne znaní. Ne zniam tačno, jer te ne i^azumi-jem. Dobro se sjecam seljaka iz Zupě© i onog tvog smijeba klad smo stavili sultánovu sláku u prozor. I sad se oznojkn kad na to pomislim. — Bilo je suviše bldzu to dvoje. — Sve je suviše blizu u životu. •— Znám, i zlo i dobro. Ali zločin i podaničku pokoirnost? — Kako da izmijeniš sve što ne valja? —• Ne mislim da, miijen'jasm. Ali vMiim da ne valja. — Třeba li zato da upropastiš sebe? Vidiš, to i ne shvatam. Da sd bumtovnik, stisnuo bi zube i borio se. Ništa ne bi izbonio, ali bi imao neki cilj, makair i pogrešan. Ovako, hočeš da; kážeš, a ne prihvataš kaznu, začuden si, uvrijeden, pozlijeden. Onda nisi buntovnik. Buntovnici zadaju i primaju udairce, ne čudeči se, Možda sve ovoi suviše volíš, pa ti je žao što se dešavaju ružne stvari? Ne bih rekao. Ne, ne znaní šta si. Ne znaní šta hoceš, a znaim da se upropaščuješ. Zašto? _ Pijan sam govorio ono što i ne mislim. Zar je to veliká grijeh? — Čekaj, ne ljuti se. Ne optužujem te. Razgo-varaimo. Mdsliš da je nieni bilo laiko? — Ko ti je narediio da me otpustilš? __Svejedno ko je naredio. Trtljiao si, veliš, „no što ne ■misliš? Nifa> ne pita šta si niislio, veé šta Si učinio. Misao je samo tvoja, čin je svačiji. _ Kakav čin? Nisám ukrao, nilbakvo nasilje nisaím učinio, miikome štětu nisaím namdio. Zar su pražne riječi čin? — Tiše! Zašto uvijek želíš da te ljudi čuju? A riječ je čin, i još kakav. Da sii ukrao, nasilje učindo, štětu nekome nanfio, možda bi ti i oprostili. Ali ti si govorio o onome o čemu svako paimetan cuti. To ne praštaju. — Rekao sam istinu! — Utoliko gore. Riljleč je barut, začas plane. Ne/ad ovoljstava uvijek ima, svaikakvih, ali nikad ne buknu sama od sebe. Riječ ih upali. — Zašto onda štedimo tu riječ — barut? Zašto da ne planu ta nagomilana nezadovoljstva ? — Ne, nisi tt tako naivan. Nisi ti pijan trtljao ono što ne mdsliš! Sad vidim. I upropastičeš se, a neéu znati zašto1. — Zar je poštenje tolika tajná, Mula Ibrahime? — Poštenje mi nije tajná, veé tvoje ponašanje. Mnogo sam mislio o tebi. Pokušavam da te objasním, — I jesi li uspio? — Kazem, pofcušavaim. Otišao si u rat sasvim mlad, bez ikakva iskustva, pošten kao i veóina mladili ljudi. Iz rata si se vratio nezreo, kakav si i otišao. Samo zbunjen, jer nisi vjerovao da ljudi mogu 154 155 biti talko suroví. Ali te još vise zbuniila surovost a životu bez rata. MisMio si, rat je strašan, ali zašto i život u miru? I Silnilo ťi se da to ljudi ne vide, i da je tvojia dužnost da im to kážeš, — Zar niije? — Da nisi otišao u rat, život bi te polako klju-oao, kotrljiao, brusik>, i nepriímjetno bi ušao u nj.s-gove tokove, poděšen, i ne iriisleci da li b;i trebalo da bude drukčije. Eto, to je moje abjašnjenje: rat ti je oduzeo' godine životnog šegrtovanjia. — Naučro sani mnogo u ratu. Isuviše. —■ Ne za miř. Kat je surová ali postěna borba, kao medu živobinjáma. Život u miru je surová borba, ali nepostěna, kao medu ljudima. Razlika je ogromma, — Učim polako, A ondá je naglo skrenuo razgovor, čudio sam se balko se i ovoliko iziožiio: — Zao mi je Tijane. Žao mi je i tebe. Gledaéu da ti pomognem. — Kako? — Ne zmam još. Razmislicu. — Tako srno se našištali, kao gusarai, da zadr-žimo za sebe ono što< bi dtrugi voljeli da čuju, a ona dva golobrada pisara iiza pregrade sigurno su miislili da srno sebični i wepravedni. Malo ce reci onima koji če ih pitefi o našem razgovoru. Ništa mi mije otbrilo ovo mudrován je, osim da je Mula Ibrabim mislio o meni Više nego što sam pretpostavljao. I to je mešto, iako nije mnogo. Nje-govo objašnjienje je zanimljivo, al mi nije od veliké kořisti. Bio sam u ratu, i to ne mogu izmijeniti, izgubiO' saim vrijeme šegrtovainja>, propustio sam tíreču da me život izbrusi, kao rijeka oblutak, i sad sam čudan drugima, nepoznat sám sebi. Ko sam, gdje, u kojem raďu, u koijiem džernatu? Kiilkav satm, doibar ili rdav, površan ili rnučan, šta su mi ljudi1 i život, čemu težkn, šta očebujem od sebe i od drugih? Mieni fcgleda da sam sasvim običan, zaěto sam onda drakčiji? Da li se sám izdvaijam, ili me izdvajaju? Volim ljiude, ali ne znaim šta óu s njima, Ko lb:i razumio moje neprestano> sjíečanje na mrtvé drugove u hocinskim šumaina, i šta su oni, optužbai iJil ratna? Koime da kazem, i koga se tiču moija sitna za-dovoljstva, korjima bi se ljudi smijialii a ja ih ne bin dao ni za čija tudai, da slušam noc i njeno dubobo hujanje, da opčitnjeno gledam sjaij imjeseóine na lišču, da slušaím ženino disanje u snu. I balko da ofojasmam ikonie štO' žaliím dvojicu Pabra, Mahmuta Nerétljaka, berbera1 Sailihai s Ali-fakovca, staré raítndke što prose před džamijom, i nove što odlaze u rat ne znajuói šta ih čeká. šta mogu učinittii s tom svojom nerazumnom mi-šlju, wikomíe ni od štěte ni oid kořisti, nikome od potřebě, osfijm meni? Nepotřebná, luda, nekorisna, ali mi se činii da bi bez njie osltalo samo pola svijeta, ili još mnogo cmanje, pa ni to ne bi vriijedilo, i da bez nje ne bih bilo ja, več neko drugi, gluh d sakat, stran i mrzaik sám sebi. Pred Sijavuz-pašinom Čifuthanom, gdje su stanovali sarajievslki Jevreýi, kao u tvrdavď, susreo sam Asiana Pecitavu. Nosio je stanovnicima ČitEuthane vodu s češme kod Begove džamije. Pred dvoirišnom Icapiijom, kro£ bojů je od jutra do mratea bezbroj 156 157 puta prolazio, ljut na cio svi/jet, spustlo je dva veliká duguma, da se odmoni. Izgledao je premoren. Dva veliká duguma, puna vode, za drugoga, to je njegov život. — Je li teško? — upitao sam nepotrebne Asim me pogledao začudeno, kao da ne razii - mije, ili misii da sam lud. Bilo jedno ili drugo, i li oibadvoje, odgovorio je na svoj uobičajeni naôin: počeo je da psuje, sočno i obilato. ■—• Imaš pravo — rekao sam. — Nairočilo ako ti je od tog lakše. Mafamut Neretljak me dočekao na verandi, gla-dio je listové nogu, da ublaži bol od grčeva što 3 u ga sve čéšce hvatali. Rukom mi je dao znak da go-vorim tiho, Tiijana spava. — Jesi li dobio? ■—• upitao je šapatom. — Nisám. Ne da ndšta. — Znao sam. Bogami sam znao. Mula Ibrahi-mova duša je sitna. Ko zrno prosa, — Katko si znao da neče dati? — I ja sam tražio, u tvoje ime. — Kad si tražio, nesreéniče! — Eh, kad! Kad je trebalo. — I nisi mi rekao. A ni on. — Da sam dobio, j a bih reteao. A on nema čim* da se pohvali. — A ako ti kazem da je dao? — Je li dao? — Jest. — E znao sam. Bogami sam znao. Sto da ti ni5 da? I ti si njemu valjap. — Eto vidiš da mu duša nije sitna, — Nekad sitna, nekad široka. Kao 1 u svakog. Sad mu je bila vrlo široka: izbrojio sam pedeset groša^. O dvojilo sam Mahniutu polovánu, uzeo je novae, ravnodušno, ne refoavši ni da je mmogo ni da je malo. Sauno ga je pogledao na dlanu. ■—: Da je ovog dubreta samo malo. vise, čovjek bi mirnije spavao. ■ — Sto se tiče spavanja, bolje ti je ovako, ne bojiš se da ce te kogod opljačkatá. ■— E, to« imaš pravo. Više ni vrate ne zaklju-čavam. Nemam rašta. Protresao je novac u šaci, i stavio ga u džep. Upitao sam ga: — Jesi li se uvijek nadao da češ se obogatiti9 — Pa, svako se nada. — A sad? Odmahnuo je rukom, nasmijiešivšd se zagonet-no>, i atišao. Eto lijepe priče o čavjeku fejaji cijelog života siinja bogaitstvo a živi u sirotänji, koji je više pro-patio. zbog nade u bogaitstvu nego zbog siiromaštva. A sad se konačno, mora odreci svoga sna. Ako mogne da se odtreče. Jer, ni ranije nije itraao više razloga da vjeruije u čudo. Sad, u starosti, ôak mu je i potrebnija ta kidost. Uskoro se vratio, noseci jagnjeéu džigericu u čisto] hartiji. — Kad se probudli, ovo joj isprži. Nemoj prije, da se ne teitwdne. Hoéeš li znalti? — Zar je i to neka vještina? — Pa, nije. Prvu džigericu* sam bacio, druga, što sam je ku-pfcy pregorjela je pa sam je j a pojeo, trecu je po- 158 159 jela. Tiijama ali, čími mi se, vise zato da me ohrabri nego što joj je prijalo. Kroz několiko dana je ustala i polako pooela da radi kučne poslove. Tako je ostalo samo šaljivo sječanje na moju nespretnost, i ne samo tu jednu, i Tijana se od srca smijala što saim vezana vreóa. — Zar bi voljela da ti je muž vješt ženskim poslovima? — Ne bih, bože sačuvaj. — Pa što se onda smiješ? AI saim uóutao>, sjetivši se da bi mogla upitati: a u čemju si vjíešt? Sa zahvalnošču saim zapamtio njenu velikodušnost, što joj ndije palo na um to pi-tanje, ialko se samo nametalo. Zaboijieto bi me da je řekla istinu. čemu sam vješt, zaista? Ničemu, fegleda. Toliko sam nespretan, da ne mogu naói ni posao koj i bih znao da radim. A to> je kao. da ne zmam ništa. Ali to nlije moja krivica, dodavoia, i ne bi bilo- pravo da mi se prigovajra. I eto, čak i takve sitnice su znale da me uzne-mire. Zažalo bih zbog prigovora, ali sam nezadovo-Ijian i što tne niko ne krivi niizašto, lakše bi mi bilo kad bih mogao da dokazujem kako niisam kov. Ova-ko, sve odjefcuje u meni, i zamišljeni prijekor i za-miišljena odbrama, sve u meni, kao da se kamenje odronjiava u pecimi. U suprotstavljiainju bih se neka-ko opxiavdao, samome &u mi ostaijale tešfce sumnje. Nešto nije u redu sa mnom, 411 sa svijetom, ili je u redu i sa mnom i sa svijetom, ali ne možemo vezu da UBpostavkno, nifcakvu. Da li je iko uspostav-lja, ili Ijudi lažu, pretvárajúci se da namia> raskida. jli im j^ svejiedíiio, a održatvaiju samo privM. Da li je moguéai ikakva veza tomedu čovjeka i svijeta osim monainja? Ja ne bioram ono što imam. Ne biiram, u stvari, ništa, ni rodemje, ni porodiou, ni ime, ni grad, ni 'kraj, ni národ, sve mi jle nametnuito. Još je čudnije što to< moranje pretváram u ljubav. Jer, neštoi mora bliiti imojle, zato što je sve tude, i prisva-jam ulicu, grad, kraj, nebo koljie gledam nad sobom; od djietinjstva, Zbog strana od praznine, od svijieta bez mene. Ja ga otimam, ja1 mu se nameóem, a mojoj ufóici je svejedno, i nebu nadla mnom je sve-jedno, ali necu da zniam za to svejedno, dajem im svoje osjjecanrje, udatonjujem im svoju ljubav, da mi jle vrate. Ljudiima ne mogu udahnuti svoju ljubav, i oni ne imogu da mi je vrate. Gledaju trr^e hladno, sum-njičavo odmjiaravaju opasnost koj a im od mene přijeti ď, zatvoreni svakako', zatvairagu se još više, na prvu neočekávánu riječ, na prvi nenaviknut pokret, ili odmah napadajú, braneči se, jer više vole da ubiju nego d& strahuju. Ljudi se u stvani boje, zato su suroví. Nápad je odbrana koju naíiieduj:e oprez-nost, i tako nema li jeká surovosti, jier nemá lijeka ljudskoj nesiguamosti. Ali šta je sa mnom? Ne mogu da napadám, ne mogu čak ni da se branim. Ja sam fcaiambas po ko-jem biju, al nekakiav gluhi talambas koiji niti sám juči niti koga saziva. 1(50 Tvrdava