I spavá bolje! Sutradan u jutro na svom krevetu jedva odl i je pi očne kapke. Snenih očíju u p rvi man točno ne razabire što se ono tamo crni na několiko mjesta u blizini njegova ležaja. Dato nisu mravi na podu? Jest, to su oni glavom u několiko skupova, zborová. Drže ovdje míting protiv neprijateljske papuče, protiv mravocida i vřete vode,,. Sad Maticu oči joä bolje progledaju í on osim crníh rnrava vidi i neku lijepu íjubičastu boju. Ha, to je pekmez, marmeláda, džem od višanja. Oko te slasti, skupili se mravi naokrug i časté se slatkocom s posebnirn zadovoljstvom, s upravo blažením rnirom, čak i sa zahvalnosču što se gost s kopna pramijenio na boije, pružio im "ruku pomirnicu"! pozvao na gozbu ravno u sobu, u spavaonicu...
- Na parketu mravima opstanka nema!!! - křikne slarac Matic i udari po njima. Ovog puta tamanjenje životinja bilo je posebno bučno, uz topot nogu, viku i psovku, što dozove domacicu te i ona gnječi, gazi i otvoreno priznaj e d a je ovo jutros njezina krivica. Sínoč, kad je raspremala Matičev krevet, u društvu s njom bio je malí unuk i on je s potplata sandala ostavio několiko mjesta s pekmezom, na koji je nagazio u kuhinji,.. Domacica opere slatka mjesta toplom vodom, namaže í osvjella parket, i Matic provede godišnji odmor u istinskom míru i zadovoljstvu do kraja.
Kad se vratio kuči u Veliki grád, javi domacicí na more da je sreino stigao i da je i ovcg Ijeta bio zadovoljan na divnom balkonu njezina stan a. Ove godine 1 jeto van je mu je bilo nešlo malo po m učeno brigom, borbom i nemilosrdnošču istrebíjenja... Za několiko dana stiže s mora odgovor Domacica javlja leží slučaj. Poslije Matica zauzeli sobu s balkónom gosti koji doniješe s kopna suhu slaninu i domáce kobasice, stoje primamilo druge, opasnije žŕvotinje, miševe! Matičeve muke s mravima pravo su cviječe u usporedbi s miševímaĽ. Toliko zásad, uz odlično pošto vanje, srdačan pozdrav i do videnja nagodinu!
136
ZVONIMIR MAJDAK
Tai&k II
^Tatek je sjedio u bífeu "Grozď1 i pretvarao se da kuži nekakve prastaré cajfunge kaj ih je Puba, osobni vlas nik bifea i podmetnufi sin Tatekovog šulkolege Lacija, dofural sa sobom \z Švapske. Sve je to bio teški fol na koji pada neuki svet! Jer, niti je Tatek ätao, niti je Puba ovdje gazda, a jos je manje íakoniti sin. AI i koga to boli? Kóme je to vazno? Glavno je da se ljudi ímaju gdi najti i nažveglati! Ko hna Šla protiv, da g a vidirn, sto je vlasnik bifea "Grozď1 u pozadiní svih zbivanja, kad je to nas , decko, nekadašoje naše krílo, Mirkec Granulom, on aj kaj je Škottma tak flétno srnestil vu same rašlje.-.: I sad li njemu oduzimľji kruh i pitaj zakaj je posel zapisan ná P ubi, a ne ná njemu. Vídiš, to fali našoj tuljľ Sloga! Ti boga, posta vi jati takva precízna pitanja!
Tateku je bilo čisl prirodno podnosljtvo u biteu i on je tu najradije provodio svoje slobodne frenutke od mora s kojima covjek može slobod no raspolagati, kako hoče. Tu je vijest čuo jedno prijepodne preko radija Kroz nečiji otvorení prozor. Od tada nije dopuščaí da se njegov búra vak u bifeu naziva dangubljenjem! Slobodní trenuci odmora! Svi na to Imamo pravo. Sad, dnjga je stvar hoceš li ih provoditi gladan ili sit, ľ to se kompletná vlast ne mijesa...
1 danas, sve nekakdo jedanajst vur. Tatek si je cugal svoj hosulepes, fantazíral o tom kako bi si negdi trebal nabaviti cucka, koji bi mu onda postal věrni drug i prijatei, jer na sina se ne more vise osloniti, Tajjeskrenul s pravog puta kak on nigdar ni i nebj, iako je imao debelih razloga kao pravi proleter. Jednoga cucka, kojíse ne bi pravio važan, Njusi staro železo na kilometar daleko. Liie gospodaru ruke i bráni ga od komarača, Odlazi s njim na pusti otok kad im se obojici zgadi pasji i Ijudski rod. Gdje da ga smog ne? Na iutriji? Zasto nema lutrije s cuckovima kakti zgodicirna. Sakog se vraga sete, ali to se, jasno, ni jedan menader ne bi setiII
Bilo mu je fino oko srca, onak subo toplo, i ništ ga ni svrbilo, kak čovjeka zna kad ga zmazaná vruéina napi, bilo nn j je strašan užítak mislití
0 tom cucku i sebí kao glavnom u društvu tog cucka. Raznorazne situacije
1 grozne nepriiike iz kojih čovjeka samo pas može spasili u svojoj glavi šije zamišljal. Tafek. Sklopil je okice í pustil da ga taj njegov cucek vod i kroz ostatak životne gužve. Divan, bogovski život! Respekta pred tobom ämaju i bogati S siromažní, kojih je svaki dan sve manje! Životirija maäe repom a predratrií trgovcí skidaju pri susre&j s Tatekom äešire. Da iifudiäí 137
138
TateK je imao jos puno materijala, tog bespiatnog materijala za íantaziranje, kad se u bife dosmucala ona pakosna i Tateku lično nepodnošljiva Fanika Jazbec, penzionírana i od boljeg života pregažena maistoricatrotoaraispred tržnice Dolac, gdje ju je i on u svojim pustopasnim danimabitno upoznao, Nije se volio vracati natrag u sjecanju, kad se ionak stalno vraéa natrag u krutom í i vien ju, paga je pojava staře kreštalícezbunila, Uglavnom, sanjarenje o cucku bijaše zeznuto. Kako da u prisustvu izgustirane, besperspektivne Fanike sačuva čistocu svojih misii, kako da cucka obráni od přezírá i poruge jedne ovakve apašice? Uľdahnuo jef prekinuo slatku nit snová, šmrcnuo i bacio se na švapske cajfunge. Lakomuno se ponadao da če g a jezičava Fanika ostavíti na miru i d a su rasklopljene novine, k tome jo& stranjske, od stranog materí]ala, fest neprobojan štit o koj i te stará štríherica razbiti nos. Jasno, još je bio pod utjecajem svoga sretnog mastanja o složnom životu s cuckom. Inače bi unaprijed znao d a Faniku nié nemre zavstaviti kad se ona na nekoga zatrči. To je sad njen stil: umjesto da mu&terije n ju love i obožavaju, kak nekad, kad su po trojica štartala na Fanikinu glasowtu kanlu, sad ona, jer je prorajtala svoje ja, napadá mušterije gdje stigne i kad stigne. Tak je to u velikim gradovíma, živí se dvadesetičetiri ure t izmedu dana i nocí je zbri&ana razlika, neg stal Napred ak kome s e nitko nije nadao,
Tatek je glumil za pet! Tobôž, jako je zainteresiran kaj to pišeju po n ovin am a. H oce s e čovjek uzdig nutil Joi malo pa b u s e papi r zažegeí, takavje žarki pogled uperil u novine. Kak daje u citaonici, ti srce! Samo mu fale leptir mašna i cviken,
All Fanika se Jazbec ni jufer zlegla, kuži ona svoje mušterije rnakar kak bile prefrigane. Dosti joj jenput starú duvankesu onjušiti, pa da mu bez greške izdiklira cijelu biografiju, tatu, mamu, falinge, s kim je noril u mladim daníma, koje je betege prebolil.
Tatek se krásno švical, ko mišeku plombiranom plirtovodu, jer Fanika je, postoje drmnula dupli vinjak, osjeti la vrúcu ielju dase s njim pospominje.
Razderala se pod bočen a na šank,
- Tatek, kaj si počel politiku terati pod staro dane, jopec jedan afrikanski. Kaj, kipec ti je v novinami kad tak bfesavo u njih gľedíš?!
Ženské, tužnojestal ŕazmisijati Tatek, ženské! Kad budu one njegovoj krštenoj duši dale voljno?! Zar nié drugo nemreju dělali n ego čoveka puntati, teto mu buniíi u starosti kad je sve svoje dugove s domovino m i grešnim ngpastima zravnalo, kad vise nije ni za muštranje, ni za rnilovanje?Taman se siromah smiril, počne sve znova sanjariti kak da je propupal pupoljak, a ne mrazom ofurena popískaná kopii va, konačno se pomíri sa životom, najde nekakvi amisao (nije važno kaj je to jedan obični cucak bez pedigrea i rodbinskih veza), a ženská se bas tada odněkud dovleče, i to iz proslosti ženská, navalí bez pardona, miješa se med najiniimnije stvari i dijelove, koristi gužvu i jednakost, Qdi srno, 2a pet ran Jezuáo^ih?!
Slustradja; Fedcr Vaiŕ
- Kaj misliä da si pamětnější ak te novine čítaš? Jatek, tí si običan bedak! Čitati novine zabadaval Bolje odi k meni doma, hitila sam u rernu krumpir, sad bi več moral bití pecen.
Dateko od loga da je Tatek bio sit. Jasno, prazan trbuh si je mogao priušiiti u svako doba bez ekslra natezanja. Krumpíř z roral Pec na drva, železní nor, m alko pregorel, ali pé se u njem krumpíři naj bolje spečeju.
- Kaj mísiíš da si pamětněji ak te no???
- Nemoj mi prodavati hladne bubrege, Tatek, I tebe da je ufatilo, pa to je onda jako ozbiljna stvar! Akad si se navcil čitati, gcspon vučítelj? Isel si na kurs u birtiju? Daj, pa ne buš ti meni prodávai svoju inteligenciju. Imala sam ja posla i s.., Pa ja sam redovito doiaztla svakog četvrtka jednom šahisti, ako ti to kaj šta znáči! Si za krumpirSeka ili riisi, no?
U kojí blagosloveni kut ove spropuhane širo m razprte zemlje da se jed ar samac dene, pa da ga čovječanstvo ostaví na míru f i no kunjati i o svom peseku razmišljati? Kod, kam o i kako? I kaj je u ovom trenutku, sat prije podneva, važno, hitno í dragocjeno da li on zna čitati ili je analfabet? Tků tu dobiva a tko gubi? Slike u novinám a s u jasne, sve se na njima ra^poznaje, nekesu u boji, govoresedam jezika, mrtvih i živiľi. Zbog poradí Fanike Jazbec da on svoj mozak optereóuje? Zbog njenih řeš krumpira z reme? Smeěn a stvar! I kao da bi odmah mogao joä I jepěe sanjarífi o vjem o m prijateiu cucku. Ni govora! Samo bi sesprolinioi pokvarío,tražio bi pfemenitu rasu kaj poždere pola mesníce na dan, a ne običnog, narodnog, nenalickanog, od šintarjev zdresiranog cukija koji kosti oglaba i sam svoje rane oblízava.,.
Tako se Tatek zanio, niš pred sobom ni vidi, ni Lacijevog fačuka Pubu, ni ěvapske cajtunge a ponajmanje zaslinjenu, žřvčanu Faníku Jazbec. A ona se zabuljila u njega, nagnula se, gleda ga izbiiza kao da je Tatek na pregledu.
- Kaj je, ni ti dobro, imaä napadaje? - bráni se on od Fanikinog fíksiranja. Neugodno mu pred Ijudirna od kojih g a neki dugo poznajú kao poštenog liferanta starog željeza,
- Malo se spreseci po friškom zraku - sa vjetu je je Tatek i zaklartja se za novine. Stel bi se rešiti napastí, normálna pojava!
U Faniki se raspucali i zadnji obruči kaj su joj kuJturno ponasanje držali na okupu, ona zakrešti:
- Mizerfjo! Samo sam te iskušavala, futavac futavi I Mí cigánski cucek ne bi te stel u svom društvu a kak b i jar ja, ja.,. Ni čistača sekrétov cucek, si čul? Sve sami vagabundi, propaííoa f lepoví, to je!
Tatek se snuždeno pokupi iz bifea "Grozďi naglo nade na ružnoj, zasvrnjenoj poljani. Trebalo mu je dobríh sto koraka dok se nije vratio u stáru formu í bez problemazasanjario o svom buducem cucku. Ma kakvi! Fa nika Jazbec nema ni poj m a kakva je sila i kaj sve može čovjek koji sanjarl.,.!
ALOJZ MAJETIC
U očekivanju , mahera
E^ubu zakJjuča vrata, zajaha stolicu i zablene se u Bubua što mu je sjedio sučelice. U pražnu flašu več se bila počela slijegali prašína. Bubua obuze nagon šprehanja. ,
- Ti si jedan običní neobično zakržljalí štakor, Buha od štakora. Da, Bubu, ti si buha od štakora ■ řece Bubu Bubuu.
- Jako safn ljut na tebe. Kad te samo pogledam, makar i na sekundu, meni se díže tlak. Oblije me rumenilo. Sramím te se! Jer ti se ne razlikuješ.Ti si bezoblíčan. Tebe ni cajkani ne mogu identificirati. U tebi nema trunke vitalnosti. Ti si bolestan. Ti si Saka jada. Ne mogu te ni mrziti. Ti si jedan obíčni Bubu - reče Bubu Bubuu i stegne vjede tako srtaino da su ga jagodice zažuljale.
- Trebao si ostati medu lopovima. Napraviti lopovsku kar i jeru, Ali, jok! Tebi nije ni do kakve karíjere, pa čak ni lopovske. Ti nemáš ideju, Nista te ne vuče napři jed. Niti te gura natrag. Nepomičan si. Ti si izdajica, koji nikoga nije izdao. Ti si mrtvac koji nije umro, Ljutim se na tebe, Bubu, strašno se Ij u lim, a ne mogu ti nista učiriití. Ne mogu te odalamití, ni škopiti - vec si odalamljen, i vec si škopljen. Tu si, gledaš i goveriš, nekoga vraga valjda i prevrceš u praznoj tikvi, a ipak niti gledaš, niti govoriš, niti prevrceš prašinu po mračnom tavanu, po ludoj píksi. Ti ne postojiě, Bubu, u tome je tvoja nesreca - vikne Bubu na Bubua, i tek što ne zaplače od silne muke
- Ti se jednostavno ne snalaziš. Jesi li ikad sreo čovjeka koji ima manje paměti od tebe? Sigurno nisi, Sjecaš li se kad je pao Dabar? Sjecaš li se kad su ga si istili? Lahka mu bila zem Ij i ca, zajedno s olovním melkom u junáckom srdašcu! Dobio je dečko tvoj metak, pa sto? U našem fahu prirodna pojavica. Jedino što ga je dobio neslo raníje nego što srno bili svi mí vol j ni to shvatiti. Da si bio samo malo manje zbunjen, mogao si postali ono što je za života bio Dabar. Mogao si postatí čif! Sví su govoril.i: "Bubu je Dabar broj 2, Bubu ée nas vodľtiľ'Tada si íulao, sinko! I zval i o si onu fantastíčnu gíupost. Bekao
si: "Ode Dabar, odoh i ja! Dabra nitko ne mole ?a míjeni li ľ' Zar ne bi 141
bilo pametnije da si králko i jasno rekao: "Krtovi, tu sam"! Níšta više nisi trebao reci, ni učinili. Za njih ti si bio Dabar broj 2, bio si čak i više od samoga Dabra. Tebe je uveličafa njegova propast. Bio si gl up, Bubu, priznao si da si bez Dabra nitko i ništa, Priznao si da si cijelo vrijerme crpio Dabrovu pamet i srce, priznao si da si jadni mali Bubu. Prestao st postojati. Ti si frajer bez veze, Bubu, i jedino što možeš je to da mi malo pušeš u auspuh - tragičnim glasom reče Bubu Bubuu i najradije bi se dohvatio flaše kad ne bi bila prazna.
- Venuo si kao da su ti otfikarili korijenje. Prvi se iz šoka povratio Federboy, Normalno, postao je čif. "Kitovi, dosta je bilo slinavke! Prsti ce varn odrveniti, ali od toga biznisa ne bu. Ne bu i ne buf - tako je Federboy održao govor koji je tebi bio suden. Pljesak nije bio baš vruč. Svi su još vjerovali u tebe, Još su te pogledavali, čekali hočeš li što reci. A ti si zagnjurio tintaru u mulj, podigao ručice i zapljeskao Federboyu, Pljeskao si svom smaknuču. Sad si bio ne samo bez konjena, nego i bez lišca. Ostao si gol golcat. Ovo malo glave što ti je još preostalo, i to možeš baciti u smeče, i to, kao što si i sve drugo bacio. Ah! - ote se Bubuu uzdah na Bubua.
- Amogao si živjeti kao playboy, kao Federboy! Mogao si puštati dečke da ginu, a sam ubirati vrhnje, Federboy nije poštenjačina, to známo, u red u, tu se slažem s to bom. Zato če Federboy izdržati. On je skužio. Zna da je dovoljno to što dečki misie da imaju Dabra, da imaju Dabra broj 1, i on fino glumi! A ti, budalo božja, ideš mu reci: "Federboy, zašto nikad s nama ne kreéeš u vatra kopove?" Tu si se srezao, Ponovno! Uklonio te kao da si smrdljivi čir. S tom glupom jezičiriom i ono malo riječi što kážeš krivo kážeš. Hajde sad, neka te tvoja jezičina hraní, Uvaliti te znala u paprikáš, ali oblizivati nemáš što. Možeš lijepo slušati kako ti filharmonija cvrči u pleksusu. Izvoli, uživaj u tome, Bubu, idiote idiotskí, nesrečo, katastrofo! ■ reče Bubu Bubuu gotovo tepajuči mu od siíne nježnosti, od silne utučenosti.
- Pa ni to ti nije bilo dosta. Ti kao da ímaš ludi apetit na pogreške što ih sam prireduješ prema vlasthim imbecilnim receptima, Kad si konačno shvatio da je prošla baba s kolačima, odjedanput si živnuo. I to na sasvim krŕvi način. Hej, pa gdje ti je bilo to zrno graška od pameti kad sí odlučio da ucmekaš Federboya? VaJjda ti se tvoja mala pamet kúpala u gradskoj kanaüzaciji! Čovječe, čak da ti je i uspjelo ucmekati Eifa, zar misliš da bi te oni primilí natrag? Druga je sada situacija, sinko! Ti sad više ne postojíš. I kako bi, onda, kitovi mogii primiti nekoga tko ne postoji!? Ti si munjen! Da si uspio ucmekati Federboya, ti ne bi mogao doči na njegovo mjesio, jer oni tada ne bi
142 trebali više Dabra broj 2, nego Federboya broj 2! Kako ne kopčaš
tako jednostavne finte? Glup si kao i tvoji glupi starci koji su još gluplji od svojih staracal Ti si, Bubu, najlonska vrečica što se prodaje pred ribarnicom, tí si prozíran, Bubu - zakuká Bubu Bubuu s ono malo snage što mu se bila našla pri ruci.
- Nikad isti trik dva puta! Kad se radi o tome tko če koga predriblatí, onda ti je to pravilo nad pravilima. I nemoj se praviti da rtisi znao da je Federboyu dávno prije neki tupislav več bio odšarafio matice na prednjem točku, da je Federboy jedva izvukao živu glavu iz udesa, i da otad redovito pregledava kako stvar s točkovima stoji! Nikad poslije nije sjeo u kola a da nožurinom pažljivo ne drmusa točkove i još pažljivije kibi položaj matica, i tebi onda pada na pamet dabaš na taj trik udesiš Federboya! Čovjek bi pomislio da si namjerno glup. Da perverzno uživaš u tome da pravíš idiotarije. Nejverojatno! Neshvatljivo! E, pa užívaj onda u plodovima svoje perverzijeí Dečki tek što nisu došli. Bit če to veselo tamburanje - nisarn siguran da češ smoöi toliko zraka da bi poslije mogao prizvati pomoč, Uostalom, tko bi ti i došao pomoci, U tudim vrtovima odavno vec mirišu tvoje Ijupke Ourdice, sočne Jagode. opojné Dunje, drugim dasama one previjaju rane. Odavna ih je več otjerao zadah tvoje ništavnosti. Vrijeme samilosti otišio je u nepovrat. Sami smo, Bubu, potpuno sami. Bez korijena, bez tišca, s nešto malo lüde i perverzno bedaste gíave na vješalici... Oprosti, Bubu, za sve što sam govorio - reče Bubu Bubuu i brže-bolje zavuče se u Bubuovu kožu, jer maheri su več legli na vrata i bilo je samo pitanje trenutka kad če se ona s treskom odvaliti.
Bubu zažmiri, ali uskoro i beztoga svijetom zavlada rogata noc.
144
ZVONKO MAKOVIC
Pmm&
Tin dana Aronu se nepřestáno činilo da ga netko prati. Osječao je nečiju bliskost i bivalo mu je vrlo neugodno. Zato je pazio na svaki pokret, svaki korak ili svaki glas koji bi izrekao, no nije imao kome govoriti. Bio je sam, potpuno naviknut na samoču več godinama, pa je zato ovaj oprez kojí je sada primjenjivao bio sasvim opravdan. Poznávao je šumové koji su dolazili iz šume, iz pečine u kojoj je živio, prepoznavao je ptice po lepetu krila, S! u h mu je bio toľko istančan da bi na udaljenosti od několiko kilomelara osjetio približavanje zvijeri, dok je zmiju mogao osjetiti i na stotinjak metara. Jutros je otišao u šumu dok se šunce nije postěno ni uzdiglo, dok je prozračna i tanahna zora počela kružití cijelim krajolikom i uvlačiti svoju čistocu u biljke, vodostajačice, šumske i planinske brzice kojih je ovdje bilo podosta.
Več imaosam godinakako Aron ne živi u selu sa svojom bračcm, Otišao je jednoga jutra kad su svi spavaíi i nitko nije mogao ništa primijetiti sve dok se nije odmetnuo několiko kilometara. Bijeg níje bio planiran, niti je Aron otišao zato što bi ga kod kuče ugnjetavali i přezírali. Dapače, njegov otac, stari Geza, volio ga je neobično zbog njegove umilnosti, blage i nesebične naravi. Imao je još brače koji su bili stariji od njega, a koja su ga takoder voljela,
Jednoga dana u kuču stigne pismo da dolazi očev brat koji je več dugo godina živio daleko od njih i Gezini sinovi ga nikada nisu ni vidjeli. Znali su samo to da je neobično sličan njihovu ocu, da je od kuče otišao dok je bio nedozreo mladic i daje u svijetu izučio kovačkí zanat po kojemu se nadaleko pročuo. Nisu čak ni znali da li je oženjen, da li ima djecu ni koliko bi ih mogao imati. Zvao se Jonatan.
Od toga dana, otkako je stíglo pismo u kuču staroga Geze, Aron postade vrlo uznemiren i neraspoložen. Odlazio bi iz kuče i potajno bdio uz starú napustenú vodenicu iza njihova imanja. Ponašao se kao mjesečar, nije osječao nikakvu potrebu da jede, da govori. Postao je mračan i izbjegavao je braču i oca. Oni su se tome čudili i nepřestáno ga zapitkivali da im objasni što li mu je, nije li možda bolestan ili nemá li mučninu. Brača su postajala sve zabrinutija a jednom su ga i potajno slijedila dok je odlazio u stari mlin i promatrala 145