1 Svetislav Basara Crtež U ruci mi Je olovka, předa mnom je papir. Třeba napisati priče koje če nestatí. Prilično težak zadatak. Nikako da započnem. Crtam nekakve linl-je, nekakve kružiče i eto - kružic po kružic, linijica po linijica i lice mi se kezi; kaže: "Zdravo Bas!" I ja, kakve li giuposti, počinjem da razgovaram sa dečijim crtežom. Usto jako neveštim crtežom. Nemogučim crtežom. "Zdravo crtežu", kazem, "ovo mora biti nekakav nesporazum." Lice se namrštl. - Kakav nesporazum? Ja ti kazem zdravo, a ti pominješ nekakve nesporazume. Ne veruješ da crteži mogu govoriti? Přitom mu se izraz lica menja. Postaje podrugljiv. 5 ~ - Čuj crtežu, předa mnom je veliki posao. Morám napisati dosta toga i zaista nemam vreme-na da razgovaram sa tobom. 262 Izabrane priče Evo šta ja mislim o tvojim pričama: I Ruga mi se. Spao sam na to da mi se rugaju dečiji crteži. E pa necemo tako, mislim. Bar sa ľobom mogu izaci na kraj. - Znaš šta - kážem mu - sada cu zažmuriti i kada otvorim oči počečeš da nestaješ. Nestaceš i nigde te nece biti. Tako treba postupati sa crtežima. Kako se samo zabrinulo to lice. - Nemoj mi to činiti. Kaže jedva čujno. Nemam ništa protiv crteža, ali predá mnom je posao i ne mogu dozvoliti da ga otežem gubeči vreme u prepirci sa dečijim crtežom. Zato zažmúrim, otvorim oči - i gle: nema obrva Ponovo zažmúrim, otvorim oči. Nestao je i nos. Ali ostala su usta. To sam zaboravio. Još govori: -U redu! Ovoga puta si pobedio, ali znaj: kad -tad i ti češ tako nestatí. 263 Svetisíav Basara Treba što pre svršitl sa njim. Převise prlfij Protrljam oči i - hop! - nema ni tih brbljivih usta: 1 O I preostaje samo utvára, duh. Ostalo ide sflmfl od sebe. Najpre nestane jedno oko. s> 1 i potom sve ostalo. Prilično je užasan prlzor čak i nestajanje jedné škrabotine koja se - sa jedno strane obasjana mutnom svetlošcu, a sa (irugffl prekrlvena senkom - vrača u I to je sve. 264 Izabrane price Okolnosti Sam, okružen ništaviiom, u prostoriji bez pro-llosti i sadašnjosti. Sa desne strane se nalazi pro-I tor, sa leve sto i několiko knjiga. To su pretpostav-kc. Iza ne postoji ništa. Sve što vidim jeste zaokru-fcnia projekcija koju sam izmislio samo da bih imao • prostor u kome cu umreti. U kome cu patiti. Niko mi lilje křiv! Uostalom, koliko njih, sličnih meni, tavori ii |oš nesnosnijim okolnostima, koliko je njih bližih Hmrti i koliko njih uopšte ne postoji. Bezbroji nepos-l,o|cčih, bezbroji nemogucih stvorenja zaviruju kroz piozor. Premalo postojím da bih obracao pažnju na ni vare, a převise da bih se obazirao na ono što Místa jeste. Dovoljno je da zaklopim oči pa da se projekcija stopi sa okolnim ništaviiom. Převařen! Zlvot je tako relativan pojam. Za razliku od smrti! I»<»(lirujem se po telu, probadám ruke iglama, uda-ram glavom o zid 1 time ne dokazujem ništa osim da postoje dodir i bol. Mene je nemoguce dokazati. Ma koliko to bilo obeshrabrujuce - TO nisam ja. I zato da ja ne bih bio ja, da bih na kraju svega umro sa Korkim osečanjem da sam převařen, morao sam se roditi, a da bih se rodio morala se roditi osoba koja ée me roditi, a da bi se rodila ona, jedan je čovek morao poginuti u jednom ratu, i uopšte, toliko se toga moralo dogoditl radi nečeg tako krhkog, liismislenog i bolnog kao što je moje postojanje u prostoriji bez prošlosti 1 stvarnosti u kojoj vřeme 265 I Svetislav Basara prolazí toliko sporo u odnosu na druge prostore da ovo što govorira - ne govorim još uvek. To ]e daleka budučnost. Sumnjam da cu je doživeti u pret-postavljenom světu, u kome je smrt samo krajnja konsekvenca niza prethodnih smrti. Ja, Hena zamenica prvog lica Jednine; silovan pre rodenja u uterusu majke, převařen, ostavljen na milost 1 nemilost nepredvidivom toku misii i razumu kóji iznalazi hiljade razloga protiv samoubistva. A ništa se ne dešava. Dve negacije su afirmacija - pročitao sam to u Jedno] od knjiga -i ništa se konačno dešava. Šta bi drugo i moglo da se dogodi pre smrti? i šta Ja, uopšte, mogu reci o sebi? i da li TO uopšte govorim Ja ili TO govori mene? i zašto uopšte govorim? Nema mi druge: Morám govoriti. Govoriti bilo šta, Jer se sve što sam govorio osipa i nestaje i -nepřestáno morám mislitl na ogromne blokové mrámora, zamišljati nepregledne čelične ploče da bl u sveopštem haosu nestalnosti imalo několiko slamki privida čvrstih i trajnih predmeta, za koje se očajnički mogu hvatati dok budem tonuo. 266 SvetislavBasara Zovem se tmu zovem se tmu, znam da je to glupo ime, )a In ništa nisam křiv, mene su izmislili, drugi su htcli dl se zovem tmu, ne postojim, ne postoje ni veliká slova, pola sam mašta drugih, pola sopstvena fikci" ja, ne znam da li postoje tačke, ne znam više ništa, napuštěn sam cipele su mi otišle nekuda, kaput se smrzava na někom uglu, oči su ml Izašle iz duplji I sve to posmatraju sa prozora, kao i sve kurve, kao i ja kurvin sin, kao i májka umrlá pře mog rodenja da bih imao teško detinjstvo, kao i svi, nisam više ovde, živím u prošlosti, prošlost više ne može protíl. :aboravom, nema • se to vec dogodi- ,, '—">«"w, piuoiu&i vise ne mo7( lica poznanika su ublažena zaboravom r neizvesnosti, nema strepnje sve - - -Jo, niko ništa ne govori, sve je to .umiiuo puidKu posiaje tuberkulóza, to me se ništa ne tiče, to je buducnost, ko može znati buducnost, ko može znati koliko sam želeo da iza buducnost stavim znak pltanja, nadok-nadicu to jednom, održacu řeč, sada me nešto drugo interesuje - nije mi jasno kako do sada nijednom nisam bar pokušao samoubistvo, možda zato što uvek mislim o samoubistvu, onako kao što to čine pisci, pretváram se da samo mislim o samoubistvu, kao o pojmu, znáči li to da sam pisac, ne verujem, isuviše sam lenj za to, neko drugi piše o meni, to se savršeno poklapa sa izjavom da sam izmišljen, to je jedino što slgurno znam o sebi - to da sam izmišljen 272 Izabrane priče da se to poklapa sa nečim, tim bolje, neču snositi lid^ovornost, neka On misii o tome, gledam ga nag-liutog nad ovaj papir, muči me njegova tupa olovka, iiii.nn se piše li uvek olovkom, kurvin sin, zašto I tiopšte piše, možda ima razloga, uostalom pisati je Niimo malo gluplje nego živeti, rekao sam da živim u prošlosti, tako je on hteo, briga me za njega, nešto I drugo me muči - nikako da sebi objasním tajnu Nvcilečih kuglica iz mog detinjstva, mnogo pre í plsanja, bile su tako neobjašnjive, nekorisne, ncopipljive, tako blistavo lepe, pojavljivale su se u siimak - izostavlo je slovo R - kurvin sin, igra se ľečima; pojavljivali su se, kazem, treperile, poskaki-vale, rojile se, nestajale, prolazile kroz mene, ako s;im to bio ja, ko to može znati - toliko ljudi je imalo irsko detinjstvo - ako sam to bio ja - kuglice su bile predznak rdavih vremena, predmeti su isijavali niš-lavilo, isijavali besmisao njihovog prisustva na tom I bilo kom mestu, u tom i bilo kom vremenu, budio me je strah od smrti, ili njeno prisustvo - smrt je uvek prisutna - sve se rasipalo: moj oblik, moj um, zabluda da to ja pamtim, sada živim u tom vremenu, livala bogu da je ono samo prošlost, sve sam to preživeo, ali on je unapred smislio za mene jednu SAMOČU, pa još jednu NEIZDRŽIVU SAMOČU, i to sam izdržao, trajalo je to duže nego kad se čita, m n o g o duže, odahnuo sam. sada mogu držati obečanje, staviču znak pitanja - ? - ko je od nas dvojice Ja, ja nisam, nisam verovao da postoje veliká slova, postoji li On uopšte, postoji li pisanje, mora da postoji čim ja postojim, jednog dana više neču postojati, jedva čekám taj daleki dan, dugo najavlji-vanu smrt književnosti, da, govori se o smrti literatuře a literatura je mrtva, književno delo umire u 273 Svetislav Basara trenutku kada pisac zavŕši poslednju rečenicu, nas-tavlja da živi u prošlosti, sve više tone u prošlosl,. kao i ja, kao i sve kurve, otišao bih nekuda, ali on se na vřeme pobrinuo da mi cipele odu, da me na-puste kaput i oči, i kako ikuda da maknem neobučon i slep, usto i bos, možda nemam ni noge, o nogama nije bilo pomena, nije on toliko loš pisac, sve Jo predvideo na vřeme, možda i nije loš pisac ali uslovl o kojima piše su nepodnošljivi, neljudski, kako da mu to stavim do znanja, bolje i da ne pokušavam, On Je mo) tvorac, za Njega postoje veliká slova, stvo-rio me je Iz ničega, vratiče me u ništa, kada završí poslednju rečenicu od mene če ostatí samo rečl, sve ovo biče samo reči, sada su nešto više, to je mol život, živeo sam i pre ovog života, bio sam neko, sada sam tmu, na sreču sve je to prošlo, mlran sam u svojoj prošlosti, ništa me ne može iznenaditl, apsurdno ali je tako, ponovo proživeti svoju prošlost znáči osloboditi je se, budučnost ionako neče dočl, to je lažna nada, kiša pada, samo da bi se rimova-lo, čujem dobovanje kišnih kapi po někom limenom orkestru, užasan, nepodnošljiv zvuk, i to je prolazno, kad prestane klša tu u blizinl svirače llmeni krov, uvek postoji nada da če se vratiti cipele, kaput i oči, cipele če se kad-tad umoritl od uzaludnog hodanja, kaput če promrznuti, očima če dosaditi da sve to gledaju, izači ču možda i onda ču moči reci nešto više po pitanju te kiše, samo da bi se rimovalo, banálne rime, običan tok misii nabujao i mutan, padala je kiša, zař ne, kada pada kiša volim da se prisečam, drugo mi ništa nije preostalo, i opet rima, volim da se prisečam kazem, da se prisečam nekih devojčica koje sam zaboravio, žudeo sam za njima, kao i sve kurve, puštao da mi duša odlazi nekuda u Izabrane price I iindl da če se spojití sa njihovim dušama u predelu nckakve ugodne samoče, sve same gluposti, nepoz-luvanje pravé prírode duše, tako sam izgubio sebe, /iilutao u jednoličnim redovima bez velikih slova i /nákova interpunkci je, opraštam im, ipak im opraš-Inm, odavno su pomrie te devojčice, otišle iz svoje prošlosti, moje su oči videle njihove umrlice, moje uši čuju buku pred vratima, vracajú se cipele i k;iput, ali ne sami, cipele su na nečijim nogama, kíiput na nečijim ledima, da li Je to poseta: ??? toliko se pitam da li je to poseta, to bi me čudilo, nikada nlkog nisam poznavao, mislio sam da srno ja i on sami, beskonačno udaljeni kao lik i njegov odraz u ogledalu, ipak je to poseta, zvuci neke poseté iz prošlosti, ko bi to mogao biti, nema znaková pitanja pošto me to ne interesuje, nije to bio niko, tako Je najbolje, zaboravlču sve, prestaču da mislim, to ni on ne može sprečiti, ne znam kako se zove, kurvin sin, nije se potpisao, potpisače se tek kad zavŕši poslednju rečenicu, tada če biti kašno, nikada neču saznati ko je on, ko Je on, tautologija, i on Je izmiš-Ijena ličnost, drugi su mu dali ime, izmislio je štoš-ta o sebi, kao i Ja, kao i svi kurvini sinovi, i šta ja tu mogu promeniti, i šta tu uopšte ima da se menja, i gde je to, i gde sam ja, ja tmu čije če groblje biti stranica, nekog časopisa, dve-tri stranice jedné knjige, kurvin sin, siguran sam da neče biti dovoljno kritičan da sve ovo spali, pustiče da godinama irunem, da se sve ovo ponavlja, spájajúci kraj sa početkom, naumio je nešto sa mnom, želi da drugi čltaju o meni, pitam se da li postoje ti drugi, ako postoje on želi da im nešto saopšti, ne znam šta, ne zna ni on, neče znati ni oni, to nije ni važno, bar tako smatram, slutim da če se dogoditi nešto sud- 274 275 I Svetislav Basara bonosno, dovoljno je da nestane zareza i ja sa gotov, ništa me vise nece odredivati, ne znam š ce se dogoditl ako nestane zareza, ne smem da mi lim o tome, on sme nema vise zareza nema viš ničega da li je ikada i bilo ičega nestajanje nepo mljivo nestajanje ne zavr da li je ovo kraj konač kraj ne znam izvesno je samo jedno: 276 Izabrane priče [spovest (Istina o Golom otoku) Oženili su me u drugom razredu gimnazije. Protiv moje volje. Bio ]e to deo nekog dogovora sklopljenog pre nego što srao ja i moja nevesta uopšte rodeni. Naši očevi su hteli da ratno pri-jateljstvo ovekoveče brakom svojih potomaka i tu se ništa ni]e moglo učiniti. Pitao sam se: zašto se n|ih dvojica ne ožene, u sebi, naravno; nisam se usudi-vao da protivurečim. Providenje, sudbina, slobodná volja - sve je to bilo van zákona, a suprostavljati se dvojici polupijanih ratnika, besnih što više ne smeju da ubijaju svaki dan i da zato bivaju pohvaljivanl, nije izgledalo probitačno. Naravno, dan nakon svadbe dobio sam jedinicu iz vladanja, a ubrzo sam isteran iz škole. Moji dečački snovi da cu postatí kapetan duge plovidbe bili su cenzurisani; od tada nadalje morao sam sanjati livnicu i ogromne blokové čelika. Nije prošlo ni mešec dana i vec sam stajao pored Simens-Martinove peci. Morao sam od neče-ga izdržavati porodicu. I to kakvu porodicu? Žena, više joj ni ime ne pamtim, nije bila nevina prve bračne noci, iako je imala samo jedanest godlna. Shvatio sam da sve to skupa nije za mene. All nije bilo izlaza. Na srecu, došla je godina 1948. Secam se kao da je juče bilo. Večiti Predsednik je izgovorio svoje istorijsko NE, koje je kasnije vajar Augustinčič isklc- 317 Svetislav Basara sao u omiljenom komunistickom materijalu - granitu - i ono i dan-danas stoji u Muzeju revolucije. Naravno, shodno principu subordinacije, svi ostali su takode morali da izgovore repliku toga NE. Zemlja je odzvanjala od negacija. Samo su izuzetno odvážni i izuzetno glupi imali petlju da se pridruže horu odricanja. Ako hocu da kážem celu istinu, ja sam to učinio iz računa. Jednog^ jutra sam otvorio prozor i na sav glas povikao: "Ziveo drug Staljin! Zivela veliká Oktobarska revolucija! Živeo Savez sovjetskih socijalističkih repubilka!" Odmah sam uhapšen. Islednici su bili zbunjeni, što i nije čudo budúci da pojma o metafizici nisu imali. Jer, ako neko želi da bude uhapšen, onda tu maltretiranja ne pomažu i ma šta da ti učine sve se uklapa u tvoj pian. Na batine sam, uostalom, navikao; dobijao sam ih gotovo svakodnevno, od poslovode i njegov-ih ulizica zato što nikada nisam uspevao da ispunim normu i proizvedem 1500 tona čeličnog lima dnevno. Na kraju, nije bilo previše batinanja. Odmah sam priznao sve što su islednici izmislili. Siže i nije bio tako loš; na pojedinim mestima moglo se pro-naci i postmodernističkih anticipacija. Ni kazna nije bila previsoka: Goli otok. Tri godine. Sada dolazimo do kritične tačke: iako je o tom ostrvu napisano mnoštvo knjiga, studija, memoara i magistarskih radova, sve su to besmislice. Laž do laži. Ali autorima ne treba zamerati; nemoguce je o Gólom otoku napisati ništa što ne bi bilo laž. Iz razloga koje cu kasnije navěsti; za sada se móram držati hronologije. Dakle, priznao sam sve, revidi-rao stavové; kao i organizátore zavereničke grupe razobličio mog oca i oca moje žene; nju nisam uvlačio u sve to. Nije bilo razloga. Iako je bila kurva Izabrane price I nju su prisilili na taj brak smišljen u nekoj od fal-sifikovanih ofanziva. Traktorka je - setio sam se konačno njenog imena - morala da me se odřekne i da povede brakorazvodnu parnicu. U suprotnom, pretila je opasnost da joj ukinu sledovanje mekinja i pravo na jedné drvené cipele godišnje. Tako sam se otarasio bračnih okova. Ostalo je išlo mnogo lakše. Po ceo dan sam pušio Marihuanu (Canabls indica) i uglavnom rádio u kuhinji. Da, upravo tako. Ostrvo je bilo puno tog grmlja: čuvari, zatvorenici, Aleksandar Rankovič i svi koji su imali veze sa ostr-vom mislili su da je to obična konoplja. Nikome nije bilo sumnjivo što pušim osušené listové; vládala je nestašica cigareta. Moj otac i bivši tast nisu hteli da revidiraju stavové. Uporno su ponavijali da su osudeni greškom, da su odani tekovinama revolucije i ta naopaka vera dávala im je nadljudsku snagu da izdrže sve torture islednika i čuvara koje su, ruku na srce, bile zaista bestijalne. Kasnije, kada je gvoz-dena zavesa počela da trůne, pročitao sam podos-ta knjiga o Gólom otoku i došao do zaključka da su njihovi autori pomerili pamecu, što i nije posebno čudno. Moje uspomene na to mesto i taj period, medutim, ostale su kristalno jasne zahvaljujuci tome što sam sve vřeme bio stond. Na prvom mestu, deskripcije ne odgovaraju stanju kakvo je bilo na Otoku. Nigde ni pomena o gigantskom projektu: NE - TAKO JE REKAO DRUG TITO. Istraživači 1 svedo-ci uporno ostaju pri tvrdnjama da su radovi na vadenju i tucanju ogromnih količina kamenja blil besmisleni. To je samo po sebi kontradiktorno; u državi kojoj se o besmislu, bačenostl u svet i osta-lim egzistencijalističkim bulažnjenjima nije smelo 318 319 Svetislav Basara Jzabrane price nl govoriti, kako je moglo bití mesta za besmislene radové? Doduše, zbog zamašnostf projekte, ideje da se celom dužinom ostrva ispiše navedena parola namenjena američkim špijunskim avlonima H-l, nl upravnik logora nije znao konačni cilj opsežnih radova. Ali to se i danas vidi na satelitskim snimci-ma; lepo piše: NON - DIXIT TITO. Zašto na latinskom? Možda zbog toga što je univerzálni jezik? III zato što je Večití Predsednik bio katolík? Ko zna? Iz ove perspektivě sasvim je jasno da Goli otok nlje bio besmislen Poduhvat. Ako i zanemarimo batinjanje komunista od strane komunista, što je neki vid ispunjavanja više pravde, ostaje da je ispi-sivanje gigantske parole ušlo u istoriju umetnosti kao preteča konceptualizma. Ali okanimo se pravde i umetnosti i pokušajmo da sagledamo metafizičke aspekte te ljage na svetlom licu jugoslovenskog "treceg puta". Zar ima tako naivnih koji misie da je Goli otok zatvoren, ukinut odlukom rukovodečih struktura. Čistá glupost. Da je bilo do njih, to bi ostrvo i dan-danas radilo punim kapacitetom. No, kako rekoh, umešala se metafizika. Nalme, poznato je iz teološke literatúre o Čis-tllištu (Purgatorlum) da na Zemlji postoje odrede-na mesta, najčešče pusta, na kojima je moguce proči kroz vatreno očiščenje još za zemnog života. Najpoznatije takvo čistilište je Čistilište svetog Patrika u Irskoj, o čemu se zainteresovaní mogu obavestlti u knjizi Žaka Le Gofa Nastanak čistiliš-ta. Jedno od tih mesta je i Goli otok. Udba to, na-ravno, nije znala. Goli otok je intuitivno odabran za mesto ispaštanja. Drugim rečima: ono je bilo pod-jednako mučno i za progonitelje i za progonjene -mesto neopislvih muka i prividanja kojí su veliki broj čuvara i osudenika navodila na samoubistvo. Ali da ne dužim. Kada su odnosi sa SSSR-om bili izgladeni i normalizováni, KGB je rukovodstvu SFRJ - ne bez malicioznosti - stavio na uvid dokumentaciju o čudnom ponašanju džinovske parole snimljenu sa ruskih satelita. Tokom vremena natpis je izmakao kontroli graditelja i menjao se po svom cefu ili, što je izvesnije, po cefu davolovom. Repatl je, očigled-no, imao smisla za humor. Tako, na primer, jedna od verzija kamene parole beše i ova: NAPRED U KAPITALIZAM - TITO. Da ne pominjemo one zlob-nije. Na Dedinju je nastala pravá panika. Rukovodiocl su sedeli u svojim vilama 1 zamišljali grohotan smeh kako odjekuje prostranim hodnici-ma Pentagona. Za samo petnaest dana logor je zatvoren, a svl osudenici puštěni na slobodu, ako je to što ih je čekalo na kopnu bilo sloboda. Ja sam izašao znatno ranije. Zbog doborg vladanja odrobijao sam samo dve godlne 1 četirl meseca. Konačno sam upisao pomorsku akademi-ju, završio je 1 zaposlio se na jednom brodu - fantomu koji je plovio pod zastavom Liberije. Moja bivša žena, Traktorka, proměnila je Ime, počela da peva národne pesme, snimila několiko ploča (od kojih dve zlatne) i jednom prilikom nastupala pred Večitim Predsednikom, mislim pôvodom 29. novembra. Moj otac i bivši tast nisu hteli da napuste Goli otok ni posle amnestije; još uvek su tamo. Prisečaju se ratnih godina i strpljivo čekaju rehabilitaciju. Ja sam sada zapovednik tankera koji prevoz! rlcl-nusovo ulje, a u slobodno vřeme, preko svojlh veza, bavim se sastavljanjem antologijskih metamorfóza parole koja je potpala pod uticaj sila tame. Koliko znam, poslednja od njih je glasila: VOTE CLINTON! 321 ■ I Svetislav Basara Interní dopis i Prema najnovijim saznanjima Zavoda za statistiku životinje su, zahvaljujuči poboljšanim uslovi-ma i napretku tehnologije, uznapredovale i evolu-irale do te mere da se opravdano postavlja pitanje njlhovog političkog organizovanja. Doprinos ovog sloja populacije u ishrani i industriji veoma je značajan, pa je shodno tome odlučeno da i on uzme učešče u politickom životu naše državě. Brojnost životinja, njihova urodena sklonost ka zajedništvu, krotkost i disciplina - sve su to predispozicije koje obečavaju uspešno uključivanje u demokratske procese. Naravno, iz redova opozicije dopiru zluradl komentári na koje ne treba obračati pažnju. Još je Aristotel definisao čoveka kao "političku životinju" - zoon politikon. Ako se to odnosi na ljude, Um pre se odnosi na životinje. Davanjem pravá glasa goved-ima, svinjama, ovcama, psima i mačkama ne samo da povecavamo glasačko telo vec stičemo i značaj-ne poene na medunarodnom planu: humanizovatl životinje i animalizovati ljude (u pozitívnom smislu te reči) projekat je od istorijske vážnosti. Demokratska partija životinja ni u kom slučaju ne sme biti jednonacionalna u smislu da se osnuje više frakcija ili stranaka od prlpadnika jedné vršte. Drugim rečima, ta partija mora biti uni- 322 Izabrane priče verzalna i obuhvatati sve životinje, bez obzira na rasu, pol i religiózna osecanja. Samo na taj náčin moguče je izbeci desna skretanja, pojave šovinizma i mogučnost manipulacije. Sasvim suprotno ovom humanom stavu je mišljenje jednog dela opozicije po kojem glasačko telo třeba rapidno suziti. Te "sile mraka i haosa"1 šmátrajú da pravo glasa třeba oduzeti ženama, penzionerima, policajcima, aktiv-nim oficirima i svima onima koji ne ispunjavaju odredenu poresku kvótu. Prema tom nazadnom shvatanju, demokratija, kakva danas jeste, nije ništa drugo do vladavina ološa. Istorija če pokazati da smo bili u právu. Naš projekat če, uvěřeni smo, ostati zabeležen u svim politikološkim teorijama. Predstavnici životinja u Nacionálnom parlamentu birače se po večinskom izbornom sistemu, nešto modifikovanom zbog specifičnosti biračkog tela. U vezi s tim neophodna je i adaptacija skup-štinskog zdanja u kome če, ubuduče, pored leve I desne strane poslaničkih klupa biti i boks predvlden za poslanike Demokratske partije životinja. Naši aktivisti imaju zadatak da što pre započnu polltlč-ki rad sa stokom i ostalim domačim životinjama )