EDO POPOVIC Čovjek koji je ubio vlastitu sjenu Dugo sam spavao. Kad sam kqnačno otvorio oči, prošlo je tri-deset godina, Ugledao sam u súmraku fluorcscentno plave tmčnicc... tihe ceste u pokrajini po kojima su kao krijesnice puzali auto-mobili... vápnom oličenc kuče na rubovima mračnih. šuma... željcznc arabeske mostová... neonsku žabu sa žutom krunom... staklene kupole tvorničkih hala prckrivene čadom... tVFÖave radničkih četvrti oljuštenih pročelja.., djevojku s cigaretom u ustimakoja se svlačila iza osvijetljena prozora.., pražne Čelič-ne rijeke... Jednom je njima plovila flota papirnatih brodová kojima su zapovijedali olovni vojnici. Brodoví suzaboravljeni. a olovni vojnici, gro/nieava pogleda, jo£ uvijek putujú gradovima. VW bez kotača prevaljen na bok u sporednoj uliei... Tamnoputi dileri brbljaju i smiju se glasno u sjenkama kučnih veža... KloŠari se griju na otvorima kanalizacijc. final Ü tno&da jednu marku... U izlozima leže zaboravljenc kurve, neispravne. ali lijepc,,. Jebanje se pretvorilo u nocnu moru... Ljudi zavri&lc čim sc nehoticc očešu jedni o druge... Tri milíjardc ljudi hoda ulicama, livadama, šumama, pust inj ama i panično urla... Tridcsct godina. rckoh za sebe. Ledena kiŠa buši sitne rupicc na mojim obrazima. Sklonio sam se u jedaa antikvarijat i prebirao po policama. Pažnju mi privučc Fclsova knjiga "Mein Land". Kupio sam je, iako imam novije izdanje. Posvcta je ispisana ernom tintom: Nanu, es muss alles WENDERS werden, E. Dezember 1978. Kad sam došao u Frankfurt, bilo mi je sedamnaest i oči su mi bile veče, u tim godinama čovjek vidi vise - počeo je Júrgen. -Nc važi, lo si več napisao - rekao sam, Rczignirano je slegnuo ramenima. -Želiš li reči ili napisati nešto novo, moraä izmisliti novi jezik koji ce se potpuno razí i kovali od svih dosad poznatih ježíka. - Ili novu tintu. - Da, da... Wendcrs... on je okay. Rick's Cafe se rastvara u mutnoj svjctlosti... U dnu zveči automat za cigarete... Pognuti nad stolovima ljudi mrmljaju, kao da se mole... lspred prozora promiču sjenke kisobrana... Plátno iznad Sánka nježno mi tone u oči... Čovjek na lomači vlastitih knjiga. Gomiladubovitih kritičara (duhovitih, jer se valjaju od smijehai kritičara. jer ga kameňujú) urla: "Tebi je potreban psihijatar, pravopis, kučni odgoj", a on malaksava jer mu je pun kufer natezanja. U pozadini, zuto nebo paraju dva zelena jonska stupa i crveni rezervoár za gorivo. - Rjječi su male pizde - kažc Jiirgen. - Potrcbno ih je nježno i oprezno stiskati sve dok ne prokrvare. Slagati se mo-raju s puno obzira i takta jer se one medusobno ne podnose zbog estetike, ideologije. šablonizacije... Vcčeras nema Bogarta. Večeras nema ni starog Crncaza klavirom. Večeras nitko ncéc reči: "Play it agaifl, Sam". Koliko piosinaua ima u godini? Pročitao sam negdje da misliti na nekoga znáči zaboraviti ga i cesto ga buditi iz zaborava, f-r. 61 \iimluHÍHi lirvalskc krátke priíc HlXJPOPíJVíť' Nana jc uvijek pričala glasno, preglasno za moj ukus Nana kad jc zijcvala, nije stavljala ruku na usta. Nana je svoje gaóice ostavljala svud po stanu. Nana jc, dok bih pisao, dizala grozuu buku tražeči baš one bijelc gaéice, znáš, one čipkastc koje sam jesenas kupila u Rimu. Nana se majčinski brinula o Subini, vodila je u šetnju, u posjete prijateljima, na Ijctovanje. Sabina j c Nanina pudlica. Pri kraju četvrte godine zajedničkog življenja (uvijek me spopadne cer kad nctko kaže: zajedničko življcnje. jer lj udi sve proživljevaju sami, a zajednička im možc biti kupaonica ili dnevna soba ili u najboljem slučaju krevet) dakle, pri kraju četvrte godine "zajedničkog življenja", podigavši jednog po-podneva pogled s rukopisa na kojem sam rádio, primijetio sam Naninu ncobičnu itžurbanost: marljivo je u papimate kutije trpa-la vaze s cvijeócm, knjigc, Sabininu zdjelicu za hranu. Čaše, portab! televizor... - To ne može rckoh - televizor sam JA kupio. Vrátila je televizor na komodu, bez riječi, i nastavila trpati u kutiju kvačíce, Četke za ribanje, ručnikc... - Znáči, ideš - rekoh, znajuči da jc to moralo zvučati glupo. Načas je podigla glavu. - Ja vec dugo nisam ovdje - řekla je slažuci poderanu kuhinjsku krpu - samo sad odlazim. Što li če joj ta kuhinjska krpa, poraislio sam. ■■■ - ... Biti s Nanom znáči misliti na to hoce li nctko usred tucanja ukrutiri sve mišiée i proderati se: "Isuse! Sabina! Morám je izvesti u šetnju!" Biti sam znáči ne misliti na to. Ili: imati vrcmena gledati kako se ledena kiša přetvara u snijeg. • * * Polaroid íbtografija koju sam napravio onog dana kad jc Nana otišla: - korica plavetnila prošarana bijclim pmgama CNana je to nažívala nebom) - mršava, kvrgava, zelenkastá stabla - red napuštenih sivih zgrada predvidenih za rušenjc - komadič pustog pločnika i ulice - tri uličné svjetiljkc - kontejner za smeče, pretrpan i zaboravljen Svjetiljke se palc još za dana. oko pet sati. Tada Ijudi izlaze u šetnju sa svojim blijedim sjenama. Na terasi s kojc sam ťotografirao danas sam napravio Snješka. Oči su mu dva plavá dugmeta. Usta, ušijú i nosa nema, Posljednjih dana s tevcom nešto ne štima: iz mračnog ekrana dopiru samo krikovi. Stranice novina prcplavljene su mrtvim znakovima i eg/otičnim leševima. Imam izvrstan alibi: moj znanstveni interes za područ ja komunikaciju, neurokirurgije, lingvistike i nukleárne ŕizike ra-van je nuli, sve su moje simpati jc na stráni kitova, tuljana, Afga-nistanaca, Turaka, bomoseksualaca i ostalih rizičnih skupina, a moje tijelo. još pod narkozom. tek Što je doneseno s izložbc modeme skulptúre i suvremene tehnike abortusa, koja je bila postavljena u predvorju lntcrcontija. * * • SnjcŠko nema ni udova. Iskrcno se obradovao ugledavši me. Nije prozborio ni riječi jer nema usta.,. 1o sam vec rekao. Samo su mu oba oka ushičcno otpala. Podigao sam ih s terase, nježno 63 AuLologijí hrvaislic kraíkc prite ih utistrao u njegovu nelijcpu ali simpaličnu glavu i potapšao ga po lcdima- Sve ce biti okay. Zalwaljujučipovremeiioj naoblaci, snježmmoborimima i Ijutoj tradiciji, teve smetnje su danas otklonjcne, Kxikovi su, zbog napretka tchnologije i záštite čovjekove okoline, přetvořeni u tišinu, a novine, to se mora posebno naglasiíi, ponovo mirišu na Zirodent i after-shave losionc. UŠoram se u gace svaki put kao mi pred očima iskrsne Nanina poderana kuhinjska krpa. * * * Jutros sam zaboravio iznijeti smete... zaboravio sam imena mnogim ljudima i stvarima,,. zaboravio sam kóji je dan,., zaboravio sam. Probudio sam sc oblijepljen stravom, broj jedan. Broj dva, pored kreveta je kiečala Nana. - Napravit cu ti tufhicu iza uha - kaže umirujučim glasom. - Sanjao sam dmgu vožnju slaloma za Svjetski kup -kazem. - 1 kakoje bilo? - pita ona. - Dobro - kazem ja. * * * Snješko zna imena svib ljudi i stvarL samo ih ne može reci. F í: ^ KDOPOWJvrč * * * Opet se vrsčain Naoi. Činim to u strahu da ne izaberem goru mogucnost. Ili, šlo je najgore, da se ona ne vrati mcni, kao Šlo je to več bezbroj puta učinila. U mojim snovima i nocnim morama, Potoci konjaka pofačani četama izvježbanih narkotika nisu me izvukli íz govana, nísu me oslobodili tjeskobe. Zabijam tjeskobí nož u slabine, n vrat, s ílovito. Ljubičasta, gusta krv rasprskava se u oblake koufeta. Tijelo je žene želatina i jedva primjetno podrhtava. Rcdovito masturbiram. Sječanja su, unatoč vremcnu koje je proteklo, jasna. Drmni-drkni terapija za dobar dan i doba r ten, Baš kad sam svršavao, neSto mi je kvrenulo u glavi i umjesto Narúne slike, pred očima mi je titrala slika neke druge iene. Ftao životinja zaurlah. Ponekad, noču, u napustené zgrade dolutaju kiošari. Znak njihova prisustva je mnoštvo vaíri na kojima se griju. Griju se i čekaju smrt, toplije dane, policiju. S Felsom u dřepu otišao sam u antikvarijal. Djevojka za pultom jela je koláč i čitala nckakav magazín. Nevoljko je podigla glavu t oblizala šcčer s usána, Kupio sam je ovdje prije několiko tjedana. rekob poka-zujuéi knjigu. Neslo ni je u redu s knjigom'.' Ne. svěje u redu, knjigaje ionako a druge ruke, nego sjcéa li sc možda djevojke koja ju jc prodala? Ne, ne sječa se, a zasto misiím daje to bila djevojka? Pokažem joj posvetu. To ništa ne znáči, rckla je odgrizajuci komad kolača. možda je knjigu doaio laj E, što li je vec. 65 Antologija hrvabkc krade prire PoSao sam prema vratima, U svákom slučaju, rckla je, ima lu mnogo knjiga s po-svetama. pa ako me zanima... Okrenuo sam se i mahnuo joj. Počeli su puhati snaŽni južni vjetrovi. Snješko se rastapao. Danima sani nijemo stajao ispred njega, a on se umšavao, ncstajao, bez sjcnke predbacivanja ili optužbe u očima. Tek s malo straha i tuge. ± * * Jutros sam iz lokvice na íera&i izvadio dva plava dugmeta. Nočas nisam plakao, ali se to ne računa, jer je bilo u snu i una-prijed. * # * Udaljeni zvuci automobila... Klokotanje vodc u zidovima,,. Netko hripa na slcpeništu. Stav Ij ani dugmad na oči i prilazim prozoru. ľ EDO POPOVIC Goli grad RATTLE BIG BLACK BONES IN THE DANGER ZONE THERE'S A RUMBLIN' GROAN DOWN BELOW THERE'S A BIG DARK TOWN IT'S A PLACE ľ VE FOUND THERE'S A WORLD GOING ON UNDERGROUND Marimba jutra... Jun-o u Novom ZagrebuJe loseJutro... Gontiia praznth čaSa s tragovima ruža na rubovhna, nasmijcšene čaši',.. Jutm je ipepdjara puna opušaka kóji trepere i biijede kao z\'ijezde i guse se tího pišteči... Jutro su i lokvice vina na stolu i osiaci razgovora i smijeha i prevrnute šatíce s crním, ispucaltmpustinjama na dnu... Svaka SaUcajedtwpmtinja. * * * Karlo je otišao. Jučer. Čitavo smo se popodnc pokušavali ubiti pivama, ali ispalo jc nekako da boce koje ée nas dokrujčiti leže u tanínom zakutku nečije ostavc, bezazlene, tihe, zaboravljenc. Čitavo je popodne skropila oštra kiša, ubitačna kao ritam mafina. a sivilo su párali ah -saksofon, krtci i šaputanja. Dok smo se opraätali, zurio je suhim, mrtvim očima u dvojicu vojnika koji s u, ukočeni, pozdravljali ispcglanog drota. U žclucu mi je gorjclo tipucij baklju... Zapravo mi je sve to strahovito išlo na kurac... Karlo, ta tri mamlaza koji su nešto mahali rukama, konduktér koji je skakutao unaokolo i rjerao Ijude u vagone... ] svi ti odlasci, rasjcčene ruke, razbijene boce i njuSke na prvim, drugim, pobljuvanim, nafiksanim i svim ostalim pcronima ukrašenim zagrljajima i plolumma jecaja koji 66 67 ništa ne znače. 1 sam sam jednom, nakljukan ravnodušnožicu, uskočio u vlak Hamburg/AI tona - Atcna, preko Zagreba i Bcograda... Iskočio sam iz njega, u povratku, godinu dana kasnije. napuhnut od injekcija i poslušnosti, a sve Sto mi se u meduvremenu dogadalo javlja mi sc ponekad u noctiim mo-rama. -Alica je rek la dn če moje putovanje trajati sto godi-oa samoče - rekao j c Karlo popěvši se uz dvije željezne ste-pěnice. Učinio mi sc stravično dalekim. Tu nijc bilo zatvorskih čuvara. Nije bilo ni rešelaka, ni visokih, sivih židova s krhotinama stakla i bodljikavom žicom na vrhu, niti tornjeva punih reflektora i snajperista, Pokatkad ?u dovoljne dvijc žcljczne stepenicc. - Alica je kučka - rckoh. I bila jc kučka. Ostala jc kod kuce, natečena od plača. A žene plaču samo zato da bi vana kasnije moglc predbacivati. Osim toga> taj štos je prodala i meni, što pokazuje koliko je nemašlovita kučka, ta Alica. - Put do mene traje sto godina samoée - tako mi je řekla jednom prilikom. Nisám bio lud za putovanjima k njoj. Zanimalo me, kao i Karla uostalom, daje tu i tamo poševim, i to je bilo sve. * * * Jutivje ravnoduino... Zaudara na konfékäju... Spivzora viditn sablasne tramvaje... Vidim radnike zgužvanih, besknnih lica kako s rukama u tBSepovima marširaju pločmcima, a iz usla i m iziaze obiačici pare. m j EDO POPOVIC i * • * Probudio sam se u mraku. Preko puta, u kasami, trúba je jav-Ijala povečcrje, nježnu, najnježniju uspávanku, kakvu samo po-željeti možete. Iznad grada blještala je narančasta kupola svjet-Josti. Sline su mi potekle na usta. Grád je nocu najsiguraiji zakloň od drugih ljudi. Kad ste zatvorení u stanu, svaki je poživ telefona i svako zvonu na vratima - strepnja. Tu sic u stupici, Uhvate vas kao štakora, A ja večeras nisam hli o biti ulovljen. Hodao sam oštar u vjetru, usijanim mačetama rebara krčio sani putove. Ulice su zamišljene i kao i ja - ne idu nikuda. Samo krelci vjeruju da ulice vode Nekamo. Cesto se pitam na što su mislili ti frajeri koji su ih gradili? Na one koji ce njima hodati sigurnonisu, Svaka je ulica dio ogromnog labirinta koji mami i ubíja, u njemu se crkava polako, s uži vane ij oni. Na uglu kod apoteke nabasao sam na trendové, bezimene, mršave žicare, koji po čitave dane tumaraju uokolo i kucaju na vrata raja. A kada shvate da IZA nema nikugu. razvalil čc ili cmim glcžnjericama kupljcnim na otpadu i nastaniti se daleko od prljavih špelunki, smetliäta, ponoenih makljanja, racija, preprodavača lošc travé, daleko, van domašaja. Pozdravili srnu se krútim pogledima. U očima nam je tetoviraua I^ayla Khalcd. Mozgoví su nam iscipclarcni, mozgové su nam iscipelarjli mekáni momci u čeličnim prslucima s ugraviranim simbolima močí, horde mckanili momaka. Stajali srno tamo i drbtali na divljem vjetru (yjetar jc jediná stvar u gradovitna koju čovjek nije uspio pripitomiti) i duvali dok iias je Fasabinder mitraljírao kilometrima vrpee, Odněkud su se tu stvorila dva policajca. Iskesili srno se na n jih i ustuknuli su. Shvatili su da su suvišni, zaista su bili srcc, ti policajci. Kod javne govomice gužvali su se djevojčice i dje-čaci i čekali nekoga. Ljubav je letjela svud uokolo, to se mora reci. 6, 1 Antologija brvatsltc kraike pric<- EDO POPO Alicu sam zatekao kako sa sedammetarske skakaonice vježba skokové u votku. Sjajno jc to ízvodila, Alica, sve vriStcci od zadovoljstva. Zaboravio sam řeči daje ona danas odrasla žena, da se skinula s heroina i da sc jedva sjeca djetiojaťva. Ipak, pokatkad je, ali samo u snovima, posjecuju podivljale mačke, kraljice i krvnici. Usána nabreklih kao zvuci tam-tama, takva vam je Alica. Cesto sam, ležeci uz nju i istrsžujuči je prstima, zamišljao Karlove ruke kako klize tím istim mjestima, pitajuéi sejesu H kapljice znoja na njenom trbuhu, glatkom i toplom, zapravo OStaci njegova znoja pomiješanog s našim u tajnom i oporom bratstvu. I osjetio bih nježneboloveupreponama, slutnju div-ljeg. neobuzdanog fuka. Studen se spuštala na nas. malarična groznica u utrobi. Alicu je lijcpa u emom trikou... Alica je Užicana Cigareta... Ona priča: "Spávala sam čítavo popodne... Weálo sam ružno sanjala.x Bilo mí je zlo kad sam se probudila.,, Natjerala sam sal da zvoni... Tišina su popucali židovi",,. I joä: "Dozvolila sam Waitsu da legue u moj krevet... Kad je otisao, zamisijala sam nekog tipa iz tramvaja kako me žestoko tnea... Pomislila sam kako ste me ti i Karlo maltretirali i opet sam zaspala,,. Probudila sam se u pola jedanaest... Ona zelena pepeljara kojií sam dofurala sa sobom iz bolnice nocas je narasla... " Svukao sam se i legao u krevet. - Što sad? -prošaplala je u polusnu. - Dodi Poslusno sc ugmjczdila kraj mene i zagledala u strop, Mislim da bi sc morala svuči. - Dobro mi je i ovako — mrmljata je svlačeči se, 1 rasli su židovi tjeskobc. visoki židovi pum jezovilih gra-fita. LX)ljc,dubokopOijalurvalske kralke jiriřc Ti si íud,.- Čori mi se za pošizití.. Ofarbaj sobu i promíjeni posteljinu.., Hauslor lije sov zapišcm... Ufisheru PH-M77 stanuju ludipatuíjci, čelavi, snažná zrnka. Voiim se u posrebrenim hard-core kočijůma i stmjam Medi tetan gdje bih, iza spušlenih žaluzina, zapisivao note bure i wišianje ziniskih dana. - Što ceš radili večeras? - Pojma nemam. N&jvje>wjtxtnije cu se ubiti itt čitati Mi-chaaxa ib ču,]ednostavno, otiči u KINU. i ; ■ BORIS GRRGORIČ Rusku ijubav Ljubav je imenica ženskog roda koj a zavrsava na suglasniJí. Na parafilozofskom planu svaka ljubav ima svoj banální i H opri dio irJdudiran u svačiju i svaku ljubav. Taj pian ne zaníma ni jedan Ijubavnicki par, rrokut ili visekutni model vec po datoj siruaciji- Sve ljubavnikc svijeta zanima njihov originálni i poscbni dio kojeg nemá nijcdua druga ljubav, Ij. differentia specifica, kako bi řekli učeni Latini, Dramaturgy a ljubavi sasvim j c jcdnostavna -ona íma; a/ svoj počclak ili tzv. bljesak, b/ svoj razvoj ili tzv. sjaj i d íivoj svršeíak ili súmrak. U zavisnosti spraní njezina svršetka, form tramo tri ceniralna lípa ljubaví. Ako st unesrečeni, nakon tvršetka meduodnosa, spram sebe i svog partnera /partoerice/ odnos i ravnoduSno i cinično, tad govorimo o AMERICKO J LJUBAV L Dío ljudi nakon svršetka Ic čudesne avanture do-življava sebe i partnera kao oslobodene od ljubavničke nužde - reakcija takvih ljudi je sponiana. normálna i radosna. Oni ulaze u lip TAL1JANSKE LJUBAVI. A onaj dio ljudske vršte koji kraj dožívljava kao nesnosnu patnju i tragediju, spadá u ncsretae bolesnike oboljcle od RUSKÉ LJUBAVI. Potonji slučajevi u praví lu s u n e iz [ječ i vi /ili s e liječe pickomjerno dugo/, a vcíinom sc odnose na jedan subjekt, tj. objekt, ako govorimo o projekciji žudnje za njom /njim, njima/. Nažalost, moj pnoblemje što spadám bas u tu posljednju kategoriju ljubavi. TJ fenomenoloSkom smislu AMERICKÁ LJUBAV utjelovljuje fenomén Ěunda. TALI JÁNSKA Tri vija J -nosti. a RUSKAjeOglcdalo K ičn. Uostalom. dakič tie postoji samo u banálním rornaníma. osjccam najboljc i sam na s vojem primjeru. 73 BORIS GREGORIČ Večer na Pigalleu zdravo, ja samkiko. bok, kaliopeja. može metak? dapače! how much? how long? nije bitno, a II night long? pa, pedcsct zelenih. o.k. idemo, tu goref paži fali siepenica. uf. što bazdi! a íto češ, zaboravi, da ti vidim pipii. na! gledaj! ůino,jako,jako fiino! očeš i guzu? rado. to jc plus dvadcsot. o,k.5 lova nije u pilanju. oceš i pušiomi? moída, bumo vidli, ajdtí, naváli, što čekas? čekaj da ga razgibam... rnoguja? prosim lepega. 1 VeŮer na Pigalleu - ua tzv. nad] iterainom pbini mogli bismo uspúslaviti kjOQipanativiiQ-asocijativni odnos [zmedu pozrieUe pjesme "Veče na ško-Iju" i d ve priřť toja posrcdno govori d típiCnojn rcL.vojtiíitii prutu; nsBih KJka Snajdcra od bJíoIjh do PigaĽĽa i natrag, kuči. i 74 FRT.FRT.WOUM. sad je vec ljepši. nije loŠc parcc, ha? pa nije lose - ima i goríh. ja bi da počnemo... raširi rašlje... taako... HUUU,MHMH. BORIS GREGQRIČ BORIS GREGORIČ Gramatika Westerna The Birth Of A Nation Suiice u zenitu. Vlak u stanici, Pusta ulica maloga grada. Cajger na cajgeru. Sedam bandita ijcdan šerif. Bije sak sunca na koltovima i znacki od pot krakova. Pucnji u pôdne. Zvijezda u prašini. Romantični hcroj1 i zgodna plavuša: u dvosjcdu napušla-ju gradič. Gradani - zcčevi znatiželjno prate taj odlazak. To je, dame i gospodo. Gramatika Westerna. Jedna so Nacija fbrmalno rodila prije 210 godina. Jcdan film o rodenju te Nacije dan as jc rcspektabilni starae od 71 godine. Gospodo! George Washington i David W. Griffith1: dva Eovjeka, dva djela, dvije epohe. A inojc je srcc srctno jcr u njemu ima mjcsta i za Dcklaraciju i za "The Birth Of A Nation". Hvala! /Patriotska izjava za tisak slavnog filmskog produ- ccnta/ ' Poznati interpret karakternih ulojta Gary COOPER 1 Mouta bi zgoiliui plavuSa mogla bili Grace KELLY Koji se pojavi ha grimiznih zastnra, nckako namrgodcn. ozbiljan, tra-giCan. Pokloní se vrlo laganim sagibom glave, a zatim opet nestane, iz&ubljen u s vojem genlju, 76 77 BORIS GREGORIČ Snob U svojoj videoteci imam sve filmové Winia Wendersa. Víše onako, i2 snobizma. Prvo, nirzi rae gurati sc po bioskopima, a drugo, ne žel i m gledati ovo smeče koje nám servira ko-mercijalna TV. Täko dakle na miru gledam filmové koje volím í koje gledam iz snobizma, uzpivo i hašiš, /šifra: "Snob iz Green-wicha", tel. 32-101-3657/, BORiS GREGORJČ Gospodin James Fox Gle, nije li ono gospodin James Fox1? 1 Gospodín James FťWt (J911-í 97l): iziigletlnť njujoräkc ohiteljú diplo-minnii fHkal univerziicta Yaleľ ktimpünjon u vclikoj advokatskoj tvrtci "Fox, Bamum & Maycr", uvijek u bejprijekornom crnont odijclu sa žutom ruioin o reveru (...) 80 81