Biljana Srbljanovi}
B E O G R A D S K A
T R I L O G I J A
BILJANA SRBLJANOVI]
Ro|ena je 1970. u Stokholmu, [vedska. Diplomirala je na Odseku za
dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1995, a sada
radi na istoj katedri kao asistent. Napisala je scenario za televizijsku
seriju Otvorena vrata. Njen prvi komad, Beogradska trilogija, izveden
je 1997. u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, u re`iji Gorana Markovi}a.
Nakon izvo|enja Srbljanovi}kine druge drame, Porodi~ne pri~e
(1998, Atelje 212, re`ija Jago{ Markovi}) i osvajanja Sterijine nagrade
za dramski tekst na Pozorju iste godine, otpo~inje kontinuirana
svetska afirmacija njenog dramskog opusa.
Ostale izvedene drame: Pad (premijerno izvedena 2000, produkcija
Budva Grad teatar, u re`iji Gor~ina Stojanovi}a; Supermarket (premijera
maja 2001. u Be~u; u zemlji, izveden u JDP, Beograd, re`ija Alisa
Stojanovi}); Amerika, drugi deo (2003, Atelje 212, re`ija Dejan Mija~);
Skakavci (2005, Jugoslovensko dramsko pozori{te, re`ija Dejan Mija~).
Drame Biljane Srbljanovi} izvo|ene su na pozori{nim scenama u vi{e
od pedeset zemalja, izme|u ostalog i u slede}im zna~ajnim teatrima:
Burgtheater (Be~), Teatro dell’ Elf (Milano), Kammerspiele (Minhen),
Csiky Gergely szinhaz (Kapo{var), Deutsches Schauspielhaus (Hamburg),
Schaubühne am Leniner Platz (Berlin), Sovremenik (Moskva),
Theater Neumarkt (Cirih), The Market Theatre (Boston), Stadtsteater
(Upsala), Slovensko narodno gledali{~e (Ljubljana), Theatre studio (Al-
forvil).
Biljana Srbljanovi} je dobitnik Nagrada „Slobodan Seleni}”, „Ernst Toler”,
„Osvajanje slobode” i dve Sterijine nagrade.
Objavila je dve knjige drama: Pad–Beogradska trilogija–Porodi~ne
pri~e (Otkrovenje, Beograd 2000) i Nove drame (Otkrovenje, Beograd
2004).
Bibliografija
Aleksandar Milosavljevi}: „Let u mestu”; Vreme, 26. april 1997.
Milo{ Lazin: „Otkud uspeh Biljane Srbljanovi}”, Scena–Teatron,
130/131 (zajedni~ko izdanje), Novi Sad 2005.
Nata{a Govedi}: „Trauma apatije: dvije dramati~arske postjugoslovenske
nigdine (Ivana Sajko i Biljana Srbljanovi})”, u Dramski tekst danas
u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori; Sterijino pozorje
– AICT, Novi Sad 2004.
(10)
BIOGRAFIJA
BEOGRADSKA TRILOGIJA BILJANE SRBLJANOVI]
Beogradska trilogija Biljane Srbljanovi} izdr`ala je „probu vremena”. Pokazalo
se da je jedan nepretenciozni diplomski rad najavio ve}inu tokova
kojima }e se kretati najnovija srpska drama. Urbane teme i junaci, specifi~an
jezik, mogu}e `anrovske konvencije i ose}anje bespomo}nosti u
svetu u kome nema nikakve srazmere izme|u uzroka i posledica, u kome
se o uzvi{enim stvarima govori banalnim jezikom, ili obrnuto, sve je to
nagove{teno u drami Biljane Srbljanovi} napisanoj pre petnaest godina.
Tema migracija i emigracija nije nova na ovim prostorima. Ni u `ivotu, ni
u drami. Generacije srpskih pisaca poku{avale su da posle „Velikog” rata
opi{u u`as, traume i o`iljke mladosti `rtvovane u Prvom svetskom ratu.
Oni koji su oti{li u emigraciju, vra}ali su se da pomognu uni{tenoj zemlji.
Posle Drugog svetskog rata, osim politi~kog, po~inje i ekonomski egzodus.
Jovan Hristi} pi{e svoju Terasu u godini Biljaninog ro|enja, a jedan
od junaka, trideset petogodi{nji Vladan ka`e: „Od nas dvadeset i pet
koji smo diplomirali, devetnaest je oti{lo. Svi su oti{li. Svi koji mogu ne{to
da urade, oti{li su.” Ve}ina njih veruje da }e se vratiti. Junaci Beogradske
trilogije odlaze samo fizi~ki. Duhovno, nikada nisu napustili Beograd.
Drama bi se lako mogla zvati Beograd po gradovima. Ne samo zbog
scenskog prostora koji je, u stvari, isti, ve} i zbog odsustva „domorodaca”.
Osim Alene u Pragu, u ~itavom komadu nema nikoga osim „na{ih”.
^esto se, i ta~no, govorilo da je Ana Simovi} objedinjuju}i faktor trilogije.
I Beograd je. U poslednjoj sceni, dvoje „odsutnih junaka”, Ana i Beograd,
spajaju se u novogodi{njoj no}i, i ta kratka, filmska sekvenca, ostatak
je satirske igre koja je publici donosila „komi~ko olak{anje” posle u`asa
tragedije. Ovde je dejstvo suprotno. Nema rastere}enja. Samo }uta-
nje.
U sve ~etiri scene radnja se de{ava u novogodi{njoj no}i. Nova godina je
u zemljama u kojima se slavi Bo`i} uli~na zabava, pu~ko veselje gde narod
na trgovima odbrojava preostale minute. U sistemima kakav je bio
na{, u do~ek su u~itani svi atributi porodi~nog praznika. Sveti Nikola je
postao Deda Mraz i donosio poklone. Junaci Trilogije ne odustaju od praznovanja
na kakvo su navikli. I to ih ~ini sme{nim, i izme{tenim.
Pomenimo na kraju briljantan izbor gradova u koje spisateljka odvodi
svoje junake. Prag – slovenska zemlja, sli~an jezik, delimi~no podudarno
politi~ko iskustvo – ali grad zatvoren, u koji se decenijama moglo do}i
samo administrativnom odlukom. Sidnej i Los An|eles su gradovi u kojima
ogromnu ve}inu ~ine do{ljaci. Kao i u Beogradu. To je njihova vrlina.
Ubistvo na kraju nije samo po{tovanje dramskih pravila ve} istinski, jedini
mogu}i zavr{etak besmislenog sukoba me|u nepoznatim ljudima. Ubistvo
slu~ajno, ubistvo iz nehata iza koga ne stoji nijedna strast, ideja,
stav. Zlo~in koji ne tra`i ni privid legitimiteta.
V. J. (11)
BELEŠKAODRAMI
(12)
Lica
KI]A JOVI] (29) – Mi}in brat
MI]A JOVI] (21) – Ki}in brat
ALENA (20) – ^ehinja sa {e{iri}em
SANJA (30) – Milo{eva `ena
MILO[ (31) – Sanjin mu`
KA]A (31) – Duletova `ena
DULE (32) – Ka}in mu`
JOVAN (23) – mladi}
MARA (23) – devojka
DA^A (18) – dizela{
ANA SIMOVI] (21) – Beogra|anka
Radnja se doga|a u istoj, novogodi{njoj no}i
SCENA I
PRAG, ^E[KA
(Stan dvojice mladih mu{karaca Ki}e i Mi}e Jovi}, bra}e, svako u svojim dvadesetim.
Stan ~ini jedna soba, dva kreveta, tri lampe i mnogo slika. Na slikama
uvek isto: Beograd, devojka, dru{tvo. Sto, stolice i re{o, mnogo prljavog
posu|a, u desnom uglu ~ine ~ajnu kuhinju.
U sobi je Ki}a sam, pred ogledalom i otvorenim ormarom, bira {ta }e da obu~e.
U obzir dolaze samo estradne mambo kombinacije, njegova radna garderoba.
Tiho se ~uje veselo mambo instrumental, uz koji Ki}a pevu{i, pomalo
igra, obla~e}i se. Muzika polako nestaje. U sobu ulazi Mi}a, vu~e borove grane
i najlon kesu iz robne ku}e. Neraspolo`en.)
KI]A: Pa gde si dosad, ~ove~e, zna{ koliko je sati?
(Mi}a zagleda svoj stan, gleda, gleda, pa odustane.)
MI]A: Ne znam.
KI]A: E, Mi}o, stvarno si glup...
(Ki}a mu odlu~no prilazi.)
KI]A: Sada je ta~no...
(Gleda u stan. Dugo. Odustaje.)
KI]A: ...jako kasno.
(Ki}a `urno nastavi obla~enje.)
KI]A: Moramo da po`urimo.
(Ki}a `urno nastavi obla~enje.)
KI]A: Ako ve~eras bude dobro ve~e, kunem ti se, kupi}u digitronac.
(Nastavlja da gun|a, dok Mi}a tu`no ka~i grane na zid, omotava ih ukrasnim
lampicama iz kese.)
KI]A: Ne}e oni mene vi{e zajebavati s tim kazaljkama! ’Ajde, obla~i se, nemamo
puno vremena... [ta radi{ to?
MI]A: Da okitimo malo, ipak je Nova godina. A i kupio sam na sni`enju.
KI]A: Naravno da je na sni`enju, kad su to grane za groblje. Ko je jo{ video da
se unose u ku}u?
MI]A: Nije, Ki}o, prodavac mi je rekao: „Pane, kod nas u ^e{koj, to vam je unutarnja
dekoracija!“
KI]A: Tako ti je rekao?
MI]A: Ba{ tako.
KI]A: Ba{ „unutarnja dekoracija“?
MI]A: Unutarnja ili unutra{nja, ne se}am se sad...
KI]A: E, a molim te, ponovi mi kako ti je rekao...
MI]A: Kako to misli{?
KI]A: Mislim, na ~e{kom. Kako se na ~e{kom to ka`e?
(Mi}a gr~evito razmi{lja. Nema pojma.)
MI]A: ^ekaj, {ta si ta~no mislio da ti ka`em? (13)
KI]A: Dekoracija, Mi}o.
MI]A: Aha.
(Mi}a opet razmi{lja. Deluje glupo.)
MI]A: Unutarnja ili unutra{nja?
KI]A: Bilo koja.
(Mi}a kona~no odustane.)
MI]A: Ne znam.
KI]A: Znam da ne zna{. Trebalo ti je dve godine da nau~i{ „ahoj, hau ma“, a
sad mi javlja{ kako sa ~e{kim {umarima diskutuje{ o estetici...
(Mi}a }uti. Pa se opseti.)
MI]A: A ne Ki}o, nije on bio ^eh!
KI]A: Nego?
MI]A: Ne, ne, nije ^eh...
KI]A: Nego {ta?
MI]A: Nego na{. To jest, Hrvat... pa to, na{... Mislim, pri~ao je srpski. To jest, hrvatski...
Ma, taj na{, {to god, va`no je da sam ga razumeo. Vidi, on mi je prodao,
sa popustom, u stvari, nije mi ni uzeo kintu...
KI]A: E, Mi}o...
MI]A: Molim?
KI]A: Ne seri.
MI]A: Ma, ne, Ki}o, majke mi...
(Ki}a mu odvali {amar.)
KI]A: Ne kuni se u majku, barabo jedna!
(Mi}a se tu`no dr`i za obraz.)
MI]A: Kupio sam grane na pijaci od ^eha, platio sam punu cenu i mislim da
me zajebao za kusur.
KI]A: Eto vidi{. A mene tu vata{ na emocije, bratstvo i jedinstvo, te {eme... Ajde,
dobro, nema veze. Samo nemoj da me la`e{.
MI]A: Ne}u.
KI]A: Je l’ te boli?
(Mi}a se tu`no dr`i za obraz.)
MI]A: Ma jok.
KI]A: Izvini. Zna{ da sam osetljiv na mamu.
MI]A: Znam. Izvini ti.
(Ki}a mu dobaci ko{ulju s karnerima, istu kao svoju.)
KI]A: ’Ajde, obuci se.
(Mi}a se obla~i, gun|a za sebe.)
MI]A: Kako me uvek provali, mamu mu...?
KI]A: [ta ka`e{?
MI]A: Ni{ta, ne{to mislim na mamu...
KI]A: Pa ’de si sad na{’o da misli{!? Nemamo puno vremena, treba da probamo
ta~ku!(14)
MI]A: [ta ima vi{e da probamo, dve godine igramo isto.
KI]A: Jao, evo ga on opet. ’O}e{ jo{ jedan {amar?
(Mi}a se odmah uhvati za obraz. Tu`no odgovori.)
MI]A: Ne}u.
(Ki}a uzdahne, pri|e Mi}i, krene strpljivo, po ko-zna-koji-put isto obja{nje-
nje.)
KI]A: Sedi, Mi}o.
(Mi}a poslu{a.)
KI]A: ’Ajde, Mi}o, reci ti meni, ko te je doveo ovde?
MI]A: Vojska.
KI]A: Nije, Mi}o, vojska te je oterala od ku}e, al’ te nije dovela ovde. Je l’ tako?
MI]A: Tako je, Ki}o.
KI]A: Pa ko te je onda doveo?
MI]A: Ko, Mi}o?
KI]A: Kako – „ko“? Pa, ko te je, ~ove~e, spakovao ~im su prvi put do{li da te
zovu i ko je preko no}i na{ao {emu za Prag? Ko?
MI]A: Ti, Ki}o.
KI]A: Ja, Mi}o. Ja. I ko je obe}ao mami da }e voditi ra~una o tebi, da ne upadne{
u neko sranje i da te ne prevari neka, ko?
MI]A: Ti, Ki}o.
KI]A: Ja, Mi}o. Ja. I ko je, zna~i, odgovoran za tebe? Ko?
MI]A: Ja, Ki}o.
KI]A: Ti, Mi}o. Ti... ^ekaj, kako bre ti?
MI]A: Svako je odgovoran za sebe i sopstvenu sudbinu.
KI]A: Ma, ko ti je to rekao!?
MI]A: Onaj sa granama.
KI]A: Onaj Hrvat?
MI]A: Eto vidi{ da ga i ti poznaje{! I {to me onda {amara{ za d`abe!!!
(Ki}a je zbunjen.)
KI]A: ^ekaj, bre, ja ovde ne{to ne kapiram...
(Mi}a dobaci Ki}i prsluk koji ide preko mambo-uniforme.)
MI]A: ’Ajde, obuci se.
(Ki}a poslu{a, zami{ljen, obla~i se. Gun|a za sebe.)
KI]A: Kako me uvek zajebe, mamu mu...!?
MI]A: [ta ka`e{?
KI]A: Ni{ta, ne{to mislim...
MI]A: Pa gde si sad na{ao da misli{!? Nemamo puno vremena, treba da probamo
ta~ku!
(Ki}a zbunjen, ipak odmah poslu{a.)
KI]A: Aha, evo odmah!
(Ki}a zauzme poziciju i dalje zami{ljen. Mi}a stane naspram njega.)
KI]A: E, Mi}o... (15)
MI]A: Molim, Ki}o.
(Ki}a Mi}i iznenada odvali {amar.)
KI]A: Mene si na{’o da radi{, je li!? Pa je l’ ima to smisla!?
(Mi}a se nekako buntovni~ki rastu`i.)
MI]A: To se i ja pitam, Ki}o. Ima li sve ovo smisla?
KI]A: Koj’ ti je |avo ve~eras, jesi pio ne{to, duv’o, je li?
MI]A: Zna{ da ne pijem.
KI]A: Znam, zato se i ~udim.
MI]A: [ta tu ima tako ~udno. Ki}o, {to se posle dve godine poni`avaju}eg posla
u istom gradu, na istom mestu i za iste, bedne pare, ja pitam ima li sve ovo
smisla?!
KI]A: Nijedan posao nije poni`avaju}i.
MI]A: Ovaj jeste.
KI]A: E, pa slu{aj, ako ti ima{ ne{to bolje, ti idi! Idi, slobodno...
(Mi}a okleva.)
KI]A: Idi, {ta ~eka{!
(Mi}a zaista krene ka vratima.)
KI]A: Tako je, idi!
(Ki}a iznenada nastavi da govori, Mi}a zastane.)
KI]A: Samo da zna{, ja bih jako voleo da meni neko pru`i ovo {to ja tebi pru`am,
ali ti ne mora{ to da ceni{! Nije obavezno, idi slobodno...
(Mi}a ponovo krene. Ki}a opet nastavi.)
(Mi}a zastane.)
KI]A: Ne, jako bih voleo da meni neko to obezbedi, laka lova, ~etiri sata rada,
i to no}u, u disko klubu. Igra{ malo, malo pije{ pi}e, ribe samo padaju...
MI]A: Padaju od alkohola.
KI]A: Nije istina! Padaju od `elje! One se nama dive, `ele da nas poseduju, a na{e
je samo da biramo. Ako ho}emo – ho}emo, ako ne}emo, ne moramo, razume{?!
MI]A: Ja sam svoje davno izabrao. Moj izbor je u Gro~anskoj 44.
KI]A: Evo ga opet! Ja ti bre nudim `ivot na estradi, {ou-biznis me|unarodnih
razmera, budu}nost kakvu bi svaki momak iz „Cveti}a“ mogao samo da po`eli
– lova, ribe, malo rada, a ti mi tu pri~a{ o ribi sa Zvezdare! Pa gde to ima?!?
(Mi}a }uti.)
KI]A: Ili je gospodin mo`da nezadovoljan {to ga nisam ostavio kod ku}e, {to
nisam pustio da ga mobili{u, da negde, na nekoj livadi, glumi naoru`ani narod,
da jedno pet minuta brani nebesko srpstvo ~ije su granice samo bogu poznate,
pre nego {to ga prvi metak ne oduva kod svetog Petra na fri {op!
(Mi}a samo }uti. Savio glavu.)
KI]A: To je meni hvala. [to sam, potpuno bez potrebe, ostavio dobro pla}en
posao tapkaro{a ispred bioskopa Kozara kao i bioskopa Zvezde, {to sam emigrirao
bez razloga, jer mene vojska nije ganjala! To mi je hvala. Ne, idi, slobodno
ti idi. Ne ljutim se ja!(16)
(Mi}a bi da krene, neodlu~an je, ~ak i krene malo, pa zastane, vrati se. Okleva,
pa se ohrabri. Upita.)
MI]A: Ki}o... a gde da idem?
KI]A: Kako to misli{?
MI]A: Mislim, gde da idem, ka`e{ „idi, idi!“, a ne ka`e{ gde...
KI]A: Ja da ti ka`em... Pa gde si krenuo?
MI]A: A, pa ne, nisam ja nigde krenuo. Ja sam mislio da me ti negde konkretno
{alje{...
(Ki}a Mi}u posmatra kao jako glupog, {to se sumnja da Mi}a i jeste. Mi}a se
pita, vi{e za sebe.)
MI]A: Ka`e, „idi, idi!“, ja sve ~ekam da ~ujem gde...
(Ki}a gleda Mi}u. Mi}a gleda Ki}u.)
KI]A: Mi}o...
(Mi}a se mahinalno uhvatio za obraz.)
MI]A: Molim, Ki}o.
KI]A: Mnogo si glup.
MI]A: Znam, Ki}o. To mi svi ka`u.
(Mi}a }uti nekoliko trenutaka, zatim grabi cipele i navla~i ih.)
MI]A: E, ’ajde da probamo. Vidi{ koliko je sati.
(I Ki}a navla~i prsluk, kao da ni{ta nije bilo.)
KI]A: I to {to ka`e{.
(Ki}a mu uzima drugu ruku, zagleda sat. Odustaje.)
KI]A: Mamu im jebem, ima da kupim digitronac.
(Mi}a i Ki}a su kompletno obu~eni. Obojica deluju vrlo sme{no, ko{ulja na
karnere, razdrljena na grudima, zlatni lanac, {tikle na cipelama.)
MI]A: ’Ajmo sad...
(Mi}a pu{ta muziku. Za~uje se brzi mambo. Obojica krenu u ritmu isto da
igraju. O~igledno je u pitanju uve`bana koreografija. Kre{endo, pa telefon. Zazvoni.
Mi}a se baci na slu{alicu.)
MI]A: Alo! Alo! (Ki}i) Smanji, ovo je Beograd (u slu{alicu) Alo... Mama, ti si!
]ao mama, ja sam, Mi}a Jovi}... Ne, znam da zna{... Ma, nema veze, kako si mama?...
Mi smo dobro, jeste i Ki}a je dobro. Slu{am ga, mama, sve ga slu{am...
Imamo para, ne brini, kako je tu?... Onako?... Je l’ zvala...
(Mi}a naglo prekine, okrene le|a Ki}i, nastavlja ti{e.)
MI]A: Mama, je l’ zvala Ana?...
(Mi}a ponovi malo glasnije.)
MI]A: Ka`em, je l’ zvala Ana?
(Ki}a prekorno gleda Mi}u, a ni majka ga ne ~uje dobro. On poku{ava da se
nekako zakloni. Vikne.)
MI]A: A n a, mama, je l’ zvala A n a!!!... Ma ne derem se, nego ti ne ~uje{. Ne,
nije mi ona va`nija, nego, samo pitam...
(Ki}a Mi}i otme slu{alicu iz ruke.) (17)
KI]A: Daj je meni!... Alo, mama, Ki}a Jovi} ovde... ne, pa znam da zna{... Pusti
sad to, reci, kako je?... Nama je odli~no, radimo obojica u onoj firmi {to sam ti
rekao. Spoljna trgovina, jeste. Odli~no nam ide. I ~e{ki, govorim ko srpski. I Mi}a
isto... A tu, kako je tu? Kako je ekipa?... Pa ovi, iz kraja, {ta rade?... Ne javljaju
se... Dobro, mama...
(Mi}a dobacuje.)
MI]A: Pitaj za Anu.
KI]A: ...gde }e{ ve~eras?... Nema struje? Kako je mogu}e da za Novu godinu
nema struje?... Pa {to ne poprave? A, Nova godina je, ne radi se. Pa, logi~no.
Ne, ovde je super, imamo love, ve~eras idemo na proslavu, u firmu... jeste, sa
devojkama...
(Mi}a ga udari.)
MI]A: Ne seri, Ki}o, kakve devojke?
KI]A: Ne, mama, nisu ^ehinje, sve su na{e...
MI]A: ^uje{, bre, idiote jedan, nemoj da sere{. Re}i }e Ani kad se javi!
KI]A: Va`i, mama, i mi tebe ljubimo. Sre}na i tebi.
(Mi}a vi~e.)
MI]A: Reci joj, Ki}o, ~uje{!!!
KI]A: Evo i Mi}a te pozdravlja, }ao mama, }ao.
(Ki}a prekine vezu.)
KI]A: [ta se dere{, budalo jedna. Ho}e{ da se mama sekira.
MI]A: A {ta ti lupa{, kakve ribe, kad se javi Ana, mama mo`e da joj ka`e...
KI]A: Ne}e njoj mama ni{ta re}i. Ona zna da ~uva tajnu.
MI]A: Ma kakvu tajnu, bre. Nemam ja tajnu. Ja volim Anu.
KI]A: To je zato {to si glup.
MI]A: To je zato {to sam emotivan.
KI]A: To ti je isto.
MI]A: Ma, ba{ me briga {ta ti misli{. Daj mi telefon.
KI]A: Koga }e{ da zove{?
MI]A: [ta te briga, daj mi ga!!!
KI]A: Beograd ne mo`e{ da zove{. Nemamo love.
MI]A: Imam ja para. U{tedeo sam.
KI]A: Ma nemoj, daj da vidim!
(Mi}a izvadi pare iz d`epa.)
MI]A: Evo gledaj!
(Ki}a mu hitrim pokretima otme pare.)
KI]A: Odli~no, ba{ nam toliko fali za kiriju!
MI]A: Daj mi te pare, to su moje pare, ja sam ih u{tedeo...!
KI]A: ...I to je lepo sa tvoje strane, zna{ u kakvim smo dugovima.
MI]A: Pusti me, ~ove~e, nisam je ~uo tri meseca!
KI]A: [to ona tebe ne zove!
MI]A: Nema para.(18)
KI]A: A ti ima{?
MI]A: Imam, kad mi vrati{! ^uje{! Ne}e{ ti meni odre|ivati na {ta }u ja da tro{im
svoje pare!
(Ki}a pobesni, zgrabi Mi}u za okovratnik. Gu{i ga.)
KI]A: Shvati, mali, nema vi{e tvoje-moje. Sve je na{e. Sve je zajedni~ko! Pa kad
stanemo na noge, kad otplatimo sve dugove, onda mo`e{ da zove{ koga ti ho}e{,
da tro{i{ kintu na {ta ti ho}e{. Do tada, zajedni~ka kasa, zajedni~ka zarada,
zajedni~ki dug! Nema ni{ta odvojeno, razume{!?
(Mi}a krklja.)
MI]A: Razumem.
(Ki}a ~vrsto dr`i Mi}u jo{ nekoliko trenutaka, zatim ga pusti. Mi}a ka{lje.)
MI]A: U jebote, ti k’o Karl Marks. Diktatura proletarijata.
(Ki}a zaista ljut. Sedne. Sedne i Mi}a. ]ute. Mi}a naivno upita.)
MI]A: Koliko je sati?
KI]A: Jedi govna.
(Obojica u}ute. Zatim se za~uje zvono na vratima.)
KI]A: Evo ih.
(Ki}a krene ka telefonu. Ki}a se istog trenutka vrati, uzme slu{alicu be`i~nog
telefona Mi}i ispred nosa, ponese je sa sobom.)
KI]A: Za svaki slu~aj.
(Ki}a iza|e u predsoblje, Mi}a dovikuje za njim.)
MI]A: Nisam ja ni mislio da telefoniram!
(Ki}a se odmah vra}a u sobu, zatvara vrata za sobom.)
KI]A: Ne la`i, mislio si. Slu{aj, imamo goste.
MI]A: Goste?
(Mi}a po~ne da se smeje.)
KI]A: Molim te, Mi}o, uozbilji se. Stvarno imamo goste.
(Mi}a se uozbilji, ba{ iznenadi.)
MI]A: Sere{! Kakve goste, ko bi kod nas do{ao?
KI]A: Nemoj tako, Mi}o. Nova godina je.
MI]A: Zato se i ~udim!
KI]A: Mi}o, ja bih te molio, u pitanju su fine devojke...
(Mi}a i dalje glasno razmi{lja.)
MI]A: Ako je ovde najbolje zezanje, kako li je tek kod drugih... Devojke? Jesi
rekao devojke?
KI]A: Vrlo fine i zato prestani da se dere{. Mogu da pomisle da ne{to nije u re-
du.
(Ki}a krene da ih uvede, Mi}a ga zadr`ava.)
MI]A: ^ekaj, bre, Ki}o, pa i nije u redu! Pa, ne, reci sam, zamisli da, za novaka,
neke na{e ribe, u sred Beograda, od svih mesta, odu, na primer, kod dva Rusa
na `urku! [ta bi rek’o?!
KI]A: Nije to isto. (19)
MI]A: Pa i nije. Ovde ~ak i nije `urka.
KI]A: Nismo mi Rusi.
MI]A: Pa to i ja ka`em. Mi smo bre Srbi, ~ove~e! Mo`e da bude i opasno!!! Mislim,
koja je to majka, koja ih je pustila kod nas!?
KI]A: [ta tebe to briga! Pusti me da ih uvedem, nema smisla da stoje u hod-
niku.
MI]A: Pa nema... ^ekaj!!!
(Mi}a opet zaustavi Ki}u.)
MI]A: A {ta ~emo mi s njima? Mislim, {ta ho}e?
KI]A (Ironi~no): Neke knjige.
MI]A: Nemamo mi knjige, Ki}o.
KI]A: ’Ajde? Pa {ta }emo sad?
MI]A: Nemam pojma.
KI]A: Mora}emo mi da ih zabavimo.
(Ki}a odlu~no krene ka vratima.)
MI]A: ^ekaj, Ki}o, stani! Kako to da ih zabavimo?
KI]A: Nemoj ni{ta da se brine{, samo }emo malo da popri~amo sa njima, popijemo
po pi}e, pa u klub.
MI]A: Aha.
(Mi}a razmi{lja. Upita.)
MI]A: A {to?
KI]A: [ta {to?
MI]A: Pa to, {to da pijemo pi}e i to?
KI]A: Zato {to su ovo fine devojke, nije u redu da ih odma’ nabodemo.
(Mi}a sko~i kao oparen.)
MI]A: Znao sam, znao sam! Ti ho}e{ da ja prevarim Anu!!!
KI]A: Kao prvo, nemoj da se dere{. Rekao sam ti da su ove pi~ke fine. A kao
drugo, ba{ mene briga za Anu...
MI]A: Mene je briga, Ki}o! Mene! Ja nju volim i ona voli mene i ne znam {ta
ti ima{ protiv na{e ljubavi!
(Ki}a pobesni.)
KI]A: Ma kakve bre ljubavi, konju jedan. Ko je danas jo{ ~uo za tu ljubav... na
daljinu? Gde to ima?
(Mi}a }uti, Ki}a nastavlja.)
KI]A: Ti ovde, ona tamo, gde tu ima ljubavi!
MI]A: Kad se sna|em, ja }u da je zovem da do|e...
KI]A: E, dok se ti sna|e{, ode voz, ~ove~e... Jesi bio u vojsci?
(Mi}a se rastu`i.)
MI]A: Nisam. Pobegao sam. Zato sam ovde.
KI]A: Au, da... Svejedno, ja sam bio. U Valjevu, burazeru, nije ~ak ni daleko, a
ona moja, zna{ kako je plakala kad sam odlazio.
MI]A: Plakala je jer se napila.(20)
KI]A: A napila se od tuge.
MI]A: Nije, nego od viskija. Oti{la je cela fla{a, odli~no se se}am.
KI]A: E, odli~no {to se odli~no se}a{. Onda se seti i kakva je to ljubav bila. Hteo
sam i da je `enim.
MI]A: Jes’, k’o da bi ti mama dala...
KI]A: Nema sad veze mama, ima veze `elja, misao. To je bila jaka ljubav.
MI]A: Najja~a. Pa {ta.
KI]A: Pa to. Volela me, ali ipak me {utnula. Odmah posle zakletve. [ta ti to go-
vori?
MI]A: Da je bila kurva.
KI]A: I to je ta~no, ali za ovu teoriju nije bitno. Ono {to ja poku{avam ve} dve
godine jeste da ti objasnim da je ljubav na daljinu apsolutno nemogu}a i ti kona~no
treba da se pomiri{ sa tim!
(Mi}a }uti, savio je glavu.)
KI]A: Ja sam zato i doveo ove ribe, to su fine devojke iz dobrih ku}a, vrlo komunikativne
i raduju se {to }e da upoznaju strance.
MI]A: I ne sumnjam.
(^uje se kucanje na vratima. Ki}a vikne.)
KI]A: Momenat! ’Ajde, Mi}o, molim te, nemoj da ispadnem kulov...
(Mi}a je neobi~no ozbiljan.)
MI]A: Slu{aj, Ki}o, je l’ ti stvarno misli{ da me Ana vara?
KI]A: Ma sto posto...
(Ki}a se zagleda u veoma ozbiljnog Mi}u. Ne zna {ta da odgovori.)
KI]A: Mislim, sto posto je verna... Ana? Pa ona je divna devojka, ona te obo`ava.
Gde bi ona... ja sam onu pri~u ispri~ao onako, tek da prekratim vreme,
potpuno bez veze, {ta ti je, Mi}o?
(Mi}a je ozbiljan, jezivo hladan.)
MI]A: Jer ako me vara, ja sam gotov.
(Ki}a je zastra{en Mi}inom odlu~no{}u. Mi}a je hladan i neobi~no razlo`an.)
MI]A: Ubi}u se, Ki}o.
KI]A: Ma {ta pri~a{, {ta lupeta{...!
MI]A: Ja sam svoje rekao. Uvedi sad te akrepe.
(Ki}a okleva nekoliko trenutaka.)
MI]A: [ta ~eka{?
(Ki}a poslu{no pohita ka vratima.)
KI]A: Hvala ti, Mi}o, vide}e{, nisu akrepi, onako, malo su ru`njikave...
(Ki}a otvori vrata, proveri glavom levo i desno. Zatim zatvori vrata. Gleda Mi-
}u.)
KI]A: Ostala samo jedna.
MI]A: Odli~no, taman za tebe...
KI]A: Al’ tvoja!
MI]A: Ne, nema problema, pa bra}a smo, majku mu, slobodno se poslu`i! (21)
KI]A: Bih ja, ali ona ne}e. Ka`e, ti je zanima{. ’Ajde, Mi}o, molim te. Obe}ao
sam devojci...
(Mi}a duboko uzdahne.)
MI]A: Pa, ’ajde, kad si obe}ao...
KI]A: Tako je Mi}o, to je burazer, to je pravi...!
MI]A: ...al’ da mi da{ da zovem Anu!
KI]A: ...kreten.
MI]A: Pa ja sam mislio da si ti razuman de~ko, da smo se mi dogovorili. Pa ne
mogu da radim samo za telefon. Koliko smo se ra~una napla}ali, peglicu bismo
dosad kupili!
MI]A: Ma, sahrani se u peglici, budalo!
KI]A: [ta si rekao?
MI]A: Ni{ta.
(Ki}a je zaista uvre|en.)
KI]A: To mi je hvala.
(Mi}a }uti.)
KI]A: Sram te bilo.
MI]A: Izvini, Ki}o. Stvarno nisam hteo.
(Stidljivo kucanje na vratima se ponovi.)
MI]A: Hajde, uvedi devojku, nema smisla da toliko ~eka.
(Ki}a kre}e ka vratima.)
KI]A: Dobro, ali samo jer insistira{.
(Mi}a je tu`an, ne protivre~i.)
MI]A: Insistiram.
(Ki}a otvara vrata. Pojavi se neugledna devojka, sa {e{iri}em na glavi, o~igledno
u svom najsve~anijem izdanju. Izgleda tu`no. I izaziva tugu. Gleda Ki}u
tu`no.)
KI]A: Dobri den.
(^ehinja sa {e{iri}em klimne glavom, stidljivo.)
KI]A: Gde je druga oti{la?
(Ki}a se poma`e rukama kad govori ~e{ki. Ili kad misli da govori ~e{ki.)
KI]A: Kde je... druga?
(Devojka slegne ramenima.)
ALENA: Po{la.
KI]A: Je l’? A kde?
ALENA: Domu.
KI]A: [to?
(Alena samo slegne ramenima. ^itavo vreme svojim ogromnim o~ima gleda
Mi}u. Deluje kao da ne mo`e da veruje da je kona~no tako blizu njega.)
KI]A: To je moj brat... brat...
(Devojka, ne skre}u}i pogled, pru`i ruku.)
ALENA: Alena.(22)
(Mi}a prihvati ruku.)
MI]A: Mi}a.
ALENA: Znam.
MI]A: Vi govorite srpski?
ALENA: Ne.
MI]A: A engleski? Angli~ki?
ALENA: Ne.
MI]A: Odli~no, ni ja.
(Mi}a u}uti. Ni Alena ne govori. Ona gleda njega, on gleda u pod. Ki}a ~eka.
Iznenada, Mi}a pogleda na sat.)
MI]A: Au, ja sam potpuno zaboravio, izvinite, imam va`na posla...
(Mi}a ubrzanim korakom krene ka vratima, sme{ka se ljubazno Aleni. Ona ga
samo gleda, pogledom tu`nim, ali punim razumevanja.)
MI]A: E, pa, ahoj, bilo mi je drago.
(Alena mu mahne. Pomirljivo.)
ALENA: Ahoj.
(Mi}a na putu ka vratima, neprimetno uzima telefon. Ki}a ga na samom izlasku
oslovi.)
KI]A: Mi}o...
MI]A: Molim, Ki}o?
(Ki}a pru`i ruku. Mi}a pru`i telefon. Ki}a uzima.)
KI]A: Sedi, Mi}o.
(Mi}a poslu{no sedne. Ki}a poka`e Aleni stolicu pored Mi}e.)
KI]A: Sedi i ti.
(Alena odmah sedne.)
KI]A (Mi}i): Razgovaraj.
(Mi}a ne zna gde da po~ne. Ne zna ni kako.)
MI]A: Dobri den.
ALENA: Dobry den.
(Mi}a u}uti, }uti i devojka.)
KI]A: Mi}o!
(Mi}a se sa ~e{kim vrlo lo{e snalazi, gre{i, muca, slu`i se rukama.)
MI]A: A, a... Jak se imenujete?
ALENA: Alena.
MI]A: A, da, Alena. To znam.
(Mi}a ponovo u}uti. Seti se.)
MI]A: Kave?
ALENA: Ne.
(Mi}a opet u}uti. Pa progovori.)
MI]A: Viski?
ALENA: Ne.
MI]A: Odli~no. Ni nemamo. (23)
ALENA: Prosim?
MI]A: Ni{ta, ni{ta.
(Alena opet slegne ramenima. Mi}a }uti, }uti. Pa progovori.)
MI]A: Svetr le`i na stole.
(Alena gleda ispred sebe. Na stolu nema ni~ega.)
ALENA: Kde?
MI]A: Prosim?
ALENA: Prosim?
KI]A: [ta si reko?
MI]A: Svetr le`i na stole. D`emper le`i na stolu.
KI]A: Kakav d`emper?
MI]A: Otkud ja znam kakav d`emper. Tako pi{e u lekciji!
KI]A: Kojoj lekciji?
MI]A: Prvoj. ^e{ki za po~etnike, strana jedan, ahoj, strana dva, to sa d`empe-
rom.
KI]A: Mi}o! [ta se pravi{ glup! Sram te bilo, devojka te gleda. Misli{ da joj je
prijatno! Sigurno zna{ jo{ ne{to da ka`e{!
(Mi}a sko~i, vi~e.)
MI]A: Znam, znam, kako ne. Je Jana prodavaka? Je Petr dobri student? Je Helena
b Praze? Je svetr na stole?
(Mi}a u}uti na trenutak.)
KI]A: Mi}o, {ta ti je...?
(Mi}a odmah nastavi da urla, ska~u}i po name{taju.)
MI]A: To mi se hodi, to mi se hodi, to mi se hodi, to mi se ne hodi, hodi, ne
hodi, hodi, ne hodi, ne hodi, hodi!!!
MI]A: Mi}o, si|i, molim te...
MI]O: Vi{? Vim! Vite? Vimo! Vimo? Vite! Vi{? Vim! Dozadu, dopredu, nahoru,
nadolu, doposted, doleva, dodesna, doprava...
(Mi}a dovr{ava umorno.)
MI]A: ...stoji, sedi, le`i.
(Mi}a gleda na pod. ]uti. Ki}a ga gleda zapanjeno. Ne zna {ta da radi. Mi}a
po~ne tiho da pevu{i de~ju pesmicu na ~e{kom. Alena pri|e Ki}i, {apne mu
ne{to na uvo. Ki}a pogleda, ona mu klimne glavom. Ki}a krene ka vratima, da
iza|e, neodlu~an. Mi}a i dalje pevu{i.)
KI]A: Mi}o...
(Alena ga prekine neobi~no odlu~no.)
ALENA: Idi.
(Ki}a neodlu~an, ipak poslu{a. U sobi ostaju sami Alena i Mi}a. Mi}a i dalje
pevu{i, Alena legne na pod, kraj njega. Mi}a je i ne gleda.)
ALENA: Ljubav?
(Mi}a je samo pogleda, nastavi da peva.)
ALENA: Boli?(24)
(Mi}a je ponovo pogleda, prizna.)
MI]A: Boli.
ALENA: Znam.
(Mi}a se sad uspravi. Prvi put zaista pogleda Alenu.)
ALENA: Jak se imenuje?
MI]A: Ana.
ALENA: Je krasna?
MI]A: Jeste.
ALENA: Pro~ ne telefonuje{?
MI]A: Nemam para.
(Alena izvadi mobilni telefon iz svoje ta{nice. Pru`i ga Mi}i. Mi}a gleda.)
ALENA: Mobilni.
(Mi}a okleva. Alena pruza telefon.)
ALENA: Zovi.
(Mi}a oklevaju}i uzme slu{alicu.)
MI]A: Sigurna si?
(Alena energi~no klima glavom.)
ALENA: Ano, ano!
(Mi}a brzo okre}e broj. Dobija vezu.)
MI]A: Halo, hallo... Dobro ve~e, tetka Nado, Mi}a ovde... Jovi}, Mi}a Jovi},,, Iz
Praga, jeste... pa dobro sam, hvala, kako ste vi, kako zdravlje...?
(Mi}a je ljubazan ali i veoma nestrpljiv. S one strane `ice, „Tetka Nada“ je, izgleda,
detaljna kao lekari u viziti. Mi}a slu{a, ne mo`e da „doslu{a“. Ki}a tokom
ovog razgovora ne~ujno ulazi natrag, u stan. Sa strepnjom, iza Mi}inih
le|a, prati razgovor. Alena stoji u kuhinji, ne gleda Mi}u, ali slu{a.)
MI]A: Aha... aha... bi}e bolje... aha... bubreg, aha... pa {ta ima veze, imate drugi...
aha... a i drugi, zna~i, aha...
(Ki}a tiho ka`e Aleni.)
KI]A: Kako si mogla, za{to si mu dala telefon, za{to...
(Jednim energi~nim potezom ruke, Alena prekine Ki}u. On u}uti. Mi}a nasta-
vlja.)
MI]A: ...pa dobro. Tetka Nado, ba{ lepo, ho}u re}i, ba{ mi je `ao, recite mi je l’
Ana tu?...Nije... Ve} je oti{la... a kad?... Pro{le nedelje, aha.
(Mi}a se sa zaka{njenjem iznenadi.)
MI]A: Kako to mislite pro{le nedelje?... Ne, nije mi Ki}a ni{ta rekao, a {ta je to
trebalo da mi ka`e...?
(Mi}a }uti, slu{a. Ki}a zabrinut. Alena samo stoji.)
MI]A: Aha... aha... aha... biznismen, razumem... aha... desilo se, razumem... da,
da da... beba, ba{ lepo... da, da... divna svadba... i servis... ba{ mi je krivo {to nisam
mogao da do|em... ne, ne ljutim se, taman posla... nisam razo~aran...
(Mi}i poteknu suze.)
MI]A: ...mladi, pa jeste, ovo je ne{to drugo... da nisam oti{ao... morao sam... (25)
(Mi}a vi{e ne kontroli{e suze. Trudi se da ga glas ne oda.)
MI]A: Dobro, tetka Nado, moram sad da prekinem... jeste, ja sam dobro... i on
je dobro, hvala na pitanju... nema problema, sve je u redu... ~uvajte se... sretna
i vama.
(Mi}a prekine vezu. Gr~evito stegne telefon u {aci, kao da bi tako da zaustavi
suze. Alena istog trenutka krene da posluje po kuhinji, kao prava, sretna
doma}ica.)
KI]A: Mi}o... nisam znao kako da ti ka`em... javila je mama...
(Mi}a }uti. Alena sve br`e radi po kuhinji.)
KI]A: Mi}o...
(Mi}a }utke pla~e. Slomljen.)
KI]A: Nisam znao kako...
(Ki}a poku{a da zagrli brata, Mi}a se istog trenutka otme. Ustani, bri{e suze.
Gorak osmeh.)
MI]A: Koj’ ti kurac, {ta se vata{!?
KI]A: Mislio sam...
MI]A: [ta si mislio?!
KI]A: Mislio sam... ni{ta. Ni{ta nisam mislio.
(Mi}a je odlu~an, ali ne i veseo. Tragovi prethodnih doga|aja, zauvek }e ostati
u njemu. Njegov smeh postaje gr~eviti, njegova odlu~nost previ{e stroga.)
MI]A: E, to ti je pametno. Ko je jo{ video koristi od razmi{ljanja. A i nemamo
puno vremena, je l’ zna{ koliko je sati?!
(Ki}a tu`no, mahinalno, pogleda na sat. Odustane odmah.)
KI]A: Ne znam.
MI]A: Mnogo. Alena, dolazi ovamo!
(Alena poslu{no, ali odlu~no pri|e. Mi}a je zgrabi, sna`no poljubi. Ljubavno,
francuski. Alena ne dangubi, uzvra}a. Razdvoje se, Aleni malo klecaju noge.
Alena uslu`no, ali energi~no upita.)
ALENA: Kava?
MI]A: Dve.
(Alena pohita ka kuhinji, Mi}a je lupi po stra`njici.)
ALENA: Ano, brzo!
MI]A (Ki}i): Opasna mala, a?! Da popijemo, pa da krenemo. Ve~eras }e biti dobro
ve~e, ta~no ose}am.
KI]A: Ako bude, kupi}u nam digitronce... Obe}avam!
M r a k
(26)
SCENA II
SIDNEJ, AUSTRALIJA
(Stan, ne mnogo razli~it od onog iz prethodne scene. Ne{to uredniji, ili bolje,
na drugi na~in neuredan. De~je igra~ke, fla{ice i drugi atributi koji ozna~avaju
bebu u ku}i. Oki}ena jelka, sto postavljen za ~etvoro, za sve~anu, novogodi{nju
ve~eru. U sobi nema nikog, samo se iz off-a ~uje neprestani pla~ novoro|en~eta.
Pla~ kontinuiran, dosadan, nesno{ljiv. U sobu ulazi Sanja, u naru~ju
nosi bebu. Prati je Milo{.)
SANJA: Ho}e li ovo dete ikada prestati da pla~e!!! ’Ajde D`oni, budi dobar, u~ini
mami. Hajde, sre}o, prestani da pla~e{.
(Sanja ljulja bebu, za nijansu energi~nije nego {to bi trebalo.)
MILO[: Mislim da ga mnogo trese{. Mo`da zato pla~e.
SANJA: Evo ga, doktor aku{erskih nauka; ’ajde, majke ti, {to ga ti ne uzme{, kad
zna{ bolje?!
MILO[: Zna{ da pla~e kad ga ja uzmem.
SANJA: A kod mene ne pla~e. D`oni, molim te, u~ini mami da se ne ubije, ba{
na Novu godinu!
(Beba i dalje, nesmanjenim intenzitetom, pla~e. Proizvodi prili~nu buku, nesnosnu,
Sanja i Milo{ moraju da se nadvikuju sa detetovim pla~em.)
MILO[: Jesi li izvadila meso iz rerne?
SANJA: Koje meso? A meso, nisam! Ne mogu ja na sve da mislim, idi ti radi ne-
{to!!!
(Milo{ ode do ~ajne kuhinje, na desnoj strani. Otvori rernu.)
MILO[: Kad si stavila meso?
SANJA: Nemam pojma, pre jedno pola sata.
MILO[: Pomaklo se nije.
(Beba u}uti, tek da se malo odmori.)
SANJA: Izgleda da je zaspao.
(Milo{, zatvaraju}i vrata rerne, slu~ajno zalupi malo ja~e. Beba istog trenutka
opet glasno zapla~e.)
SANJA: Pa {ta radi{, ~ove~e, taman se smirio!!!
MILO[: Slu~ajno sam, ru~ka je masna. A meso je potpuno `ivo.
SANJA: Nemogu}e. ]uti, D`oni, molim te. Ne mogu da te slu{am vi{e! Trebalo
bi da je ve} gotovo. Koliko je sati?
(Milo{ pogleda na sat, zatim nasloni uho na njega.)
MILO[: Nemam pojma. Stao je.
SANJA: To samo tebi mo`e da se desi. Jesam ti rekla da treba da kupi{ bateriju!
D`oni, molim te... ovo dete je nesnosno!!!
(Dete je stvarno nesnosno. Pla~e iz glasa.)
SANJA: Milo{e, molim te, uradi ne{to, ja ne mogu ovo vi{e da izdr`im!!! (27)
(Milo{ zagleda meso u rerni.)
MILO[: [ta da uradim? ...a, pa da. Nisi ni uklju~ila {poret.
SANJA: A {to ga nisi ti uklju~io?! I {to, uostalom, ti ne pripremi{ ovu ve~eru,
ionako je tvoja ideja bila da kod nas organizujemo do~ek! D`oni, zave`i!!!
MILO[: Nema problem, nije ni{ta stra{no. Evo uklju~io sam rernu, bi}e gotovo
za ~as.
SANJA: Sad je kasno. Oni samo {to nisu do{li!!!
MILO[: Ima jo{ vremena...
SANJA: Otkud ti zna{ koliko vremena ima, kad ni sat nisi u stanju da popravi{!
To jednom Australijancu ne mo`e da se dogodi. ’Ajde da smo u Beogradu, pa
da nema svo~ radnje...
MILO[: Ima.
SANJA: [ta ka`e{.
MILO[: Ni{ta. Zaboravio sam. Nije va`no, Sanja, nemoj da se nervira{.
SANJA: Kako, molim te, da se ne nerviram?! Udavi}u ovo dete, ~asna re~!!!
(Milo{ uzima dete iz Sanjinih ruku.)
MILO[: ’Odi Nikola. Do|i kod tate. Pa {ta i ako do|u, sa~eka}e malo. Ne moramo
odmah da jedemo.
SANJA: Ne moramo mi ni{ta! Ni{ta ne moramo!!! Tvoja ideja je bila da zove{
goste, ja nemam ni{ta s tim! Ti im onda i reci kako si ti taj debil, koji ni jedan
jebeni sat nije u stanju da popravi, a kamoli da pomogne `eni koja ko
zna od kad nije spavala, jer je ve} mesecima maltretira jedno obi~no deri-
{te!!!
(Beba zaurla glasnije nego ikad.)
MILO[: Mislim da je mokar...
SANJA: Zabole me!
(Milo{ nosi dete, uzima plastificirane pelene. Presvla~i dete.)
MILO[: E, zamisli da si u Beogradu, pa da nema{ pampers. Morala bi da pere{
i da su{i{ pelene.
SANJA: Pa {ta onda. Moja majka je i prala i su{ila pelene, pa {ta meni fali?!
(Milo{ je pogleda.)
MILO[: Ni{ta.
SANJA: Je l’ to gospodin cini~an, il se meni samo ~ini?
MILO[: ^ini ti se.
(Milo{ zavr{ava povijanje deteta, koje za trenutak u}uti.
Sanja po~inje da urla, kroz suze.)
SANJA: Da ide{ ti malo u pi~ku materinu, zna{!
(Beba istog trenutka po~ne da urla iz sveg glasa. I Sanja urla, nadja~avaju}i
bebu.)
SANJA: [to nisi na{ao neku bolju, ako ti ja ne valjam, je li!!! [to, imao si {ta da
ponudi{, od `ivotnog prostora – prostrani dvosoban stan na sun~anom Banovom
brdu, keva kao bonus do|e za d`abe. U ve}oj sobi, naravno. Od prevoznog(28)
sredstva, svakodnevna vo`nja, crvenim mercedesom GSB-a, koja nudi dru`enje,
nova poznanstva, ~istu avanturu...
(Milo{ je smiren, ipak, ne izdr`i.)
MILO[: A {to ti ne{to nisi ponudila?
SANJA: Ja? A ~iji tata je, molim te, platio karte dovde? Da nije mo`da tvoj?
MILO[: Nije.
SANJA: I ko je dao lovu za prvo vreme, ko? Da nisi mo`da ti!?
MILO[: Nisam. Tvoj }ale je sve platio.
SANJA: Tako je, on je sve platio!!!
MILO[: Je l’ sad u redu?
SANJA: Nije u redu!... I nije on za tebe }ale. On je moj otac. Ne}u da ~ujem da
ga zove{ }ale.
(Milo{ poku{a da napravi {alu.)
MILO[: A, ne, ne}u ga ja ni zvati. Rekao je da }e se on javiti!
(Milo{ se nasmeje. Sanja ga samo prezrivo gleda. Uzima mu dete iz naru~ja.
Dete je za~udo, trenutno, prestalo da pla~e.)
SANJA: Uop{te nije sme{no.
MILO[: ’Ajde, Sanjice, nemoj da si tako nervozna. Pa Nova godina je, na{a prva
nova godina u Sidneju, napolju je toplo, sunce sija, zamisli sad kako je u Beogradu.
Hladni stanovi, kod mene sigurno nema ni tople vode. Zna{, uvek za novaka
nestane tople vode. Svi bi da se bar tog dana operu, pa onda, valjda zbog
potro{nje, nema vode za sve.
SANJA: To ti je zato {to `ivi{ na Banovom brdu. Mi u centru imamo bojlere.
MILO[: Vidi{, nisam o tome do sad razmi{ljao. Fenomen kupanja pred Novu godinu.
@elja za promenom, `elja da se speru sve ru`ne stvari, nada u taj novi period
koji dolazi...
SANJA: ...nada da }e da se pojebe ne{to na `uru, kad se svi napiju!
MILO[: [to si prosta.
SANJA: Ko te jebe!
(Milo{ i Sanja neko vreme }ute. Sanja ljulju{ka bebu, koja je, izgleda, kona~no
zadremala. Milo{ postavlja tanjire na sto. Jednim udari, ne{to energi~nije.)
SANJA: Ne mora{ toliko da treska{ tim tanjirima. Ako te mrzi, ja }u.
MILO[: Slu~ajno sam.
SANJA: Uostalom, to su tvoji gosti.
MILO[: Mislio sam da ti je Ka}a drugarica.
SANJA: Ka}a? Odakle ti ta ideja, majke ti? U Beogradu se nikada nismo dru`ile.
Ma, nismo se podnosile!!!
MILO[: Mislio sam da su se odnosi popravili.
SANJA: Je li, majke ti, dok si to mislio, na mom si visio?!
(Sanja se pakosno smeje.)
MILO[: To, osim {to je vulgarno, nije ni logi~no. Na ~emu bih ti ja visio?
SANJA: Kako na ~emu. Pa na kurcu. (29)
(Sanja ponovo prsne u isti, pomalo neuroti~an smah.)
MILO[: Ti to i nema{.
SANJA: [ta nemam?
MILO[: Pa to.
SANJA: Misli{, kurac?
MILO[: Sanja, ja sam te zamolio...
SANJA: ...|oku, kitu, pajser mo`da...?
MILO[: Sanja, stvarno...
SANJA: ...mambu, zmiju, mo~ugu, {ipku, }evap, mikrofon, crevo...!!!
MILO[: Ne ~ujem te.
SANJA: ^uje{, odli~no.
MILO[: Ne ~ujem te.
SANJA: ^uje{, ~uje{!
(Milo{ besno vikne. Glasno. Prete}i.)
MILO[: NE ^UJEM!!!
(Beba, probu|ena vikom, zaurla. Sanja je ipak zaustavljena, barem na trenutak,
gleda Milo{a kao da odmerava da li sme da nastavi. Zatim produ`i, defanzivno,
ubla`eno.)
SANJA: [to vi~e{, vidi{ da si ga probudio...
(Zvono na vratima.)
SANJA: Samo su mi jo{ ovi falili!
(Milo{ odlazi ka vratima, otvori ih. U stan ulaze Ka}a i Dule.)
KA]A: Jesmo poranili? Duletu je crko sat, pa nismo znali...
(Sanja ustaje sa stolice, polazi u susret gostima.)
MILO[: Sti`ete ta~no na vreme.
(Sanja i Ka}a se ljube, mu{karci se rukuju.)
SANJA: Mada nije da je Milo{ ba{ neki ekspert... ni njemu ne radi sat.
KA]A: Dobro do{li...
(Sanja krene tri puta da se poljubi sa Ka}om, Ka}a prihvati samo dva puta,
tako da Sanja ostane da „visi“.)
KA]A: Jao, izvini, ja sam se izgleda odvikla od tog selja~kog obi~aja, ljubljenje
tri puta...
(Sanji nije pravo i to je o~igledno. Ka}a poljubi Milo{a dva puta.)
SANJA: Ja se, u stvari, sa najbli`ima ljubim samo jednom...
(Sanja Duleta poljubi samo jednom.)
SANJA: To mi je nekako najintimnije. Kako si, Dule?
DULE: Dobro...
(Ka}i nije pravo i to je o~igledno. Unosi se u lice detetu.)
KA]A: Kako si mi ti, mali{a? Vidi {ta ti je tetka Ka}a donela...
(Ka}a vadi iz ta{ne nekakvu igra~ku koja svira.)
KA]A: Vidi, Nind`o. To ti je od tvoje tetka Ka}e...
(Beba, naravno, zaurla. Ja~e nego ikad. Sanja uzima poklon, izmi~e se sa detetom.)(30)
SANJA: Hvala, nije trebalo... i molim te, nemoj da ga zove{ Nind`a. To mi je odvratno.
Ime mu je D`oni.
KA]A: Ja sam mislila da je simpati~no, kao {atrova~ki: Nid`a-Nind`a...
MILO[: Ime mu je Nikola, a ne D`oni.
SANJA: Al’ nije ni Nind`a!
MILO[: Ne}emo sad o tome.
SANJA: Jebi SE.
(Situacija je neprijatna. Svi }ute. Ti{inu prvi prekine Dule.)
DULE: Doma}ine, je l’ ima u ovoj ku}i ne{to da se popije!
MILO[: Ima, kako da ne!
(Milo{ iznosi viski na sto.)
MILO[: Ko }e s ledom, ko }e bez leda...?
DULE: [ta ima{? D`oni...
(Dule misli na viski marke D`oni Voker.)
KA]A: Eto vidi{ da je glupo da ti se dete zove D`oni. To je isto, kao da si ga u
Beogradu nazvala Baltik. Ili @uta Osa.
(Ka}a se smeje. Sanji nije pravo.)
DULE: Je li, a gde ti je ono od pro{li put?
MILO[: Kajsijeva~a?
DULE: Jeste, ona u`i~ka...
MILO[: Nema vi{e. Popila Sanja.
KA]A: Opa! Nisam znala da si i ti ljubiteljka tih ruralnih obele`ja!
SANJA: Nisam popila, nego sam stavljala obloge. Boleo me zub.
KA]A: Pobogu, Sanja, ova dr`ava je barem bogata pejn kilerima. Nema vremena
kapitalizam za zubobolju, glavobolju, srdobolju... Samo si|e{ u sami{ku i
kupi{ lek.
SANJA: Ne znam, Ka}a, da li si primetila, ali ja sam majka maloletnog deteta,
takozvane bebe, koju jo{ uvek dojim. I ne bih htela da se u mom mleku na|e
bilo kakva hemija, da ga od malih nogu navu~em na analgetike.
KA]A: Pa si zato izabrala onaj otrov. Alkohol, {ezdeset procenata, ba{ dobro za
dete!
DULE: Stvarno, Sanja, onakvu rakiju da rasipa{...
KA]A: I ti, Dule, od kad si ti u tom selja~kom fazonu? U Beogradu si uvek pio
viski, rakiju nisi hteo ni da omiri{e{, a sad mi ve} danima kuka{ za tom brljom!
MILO[: Nije to brlja. To je prava doma}a rakija. Moj }ale je li~no pe~e na pla-
cu.
KA]A: Takvi alhemi~arski izleti su, sre}om, u ovoj civilizovanoj dr`avi, zakonom
zabranjeni. Ja bih molila jedan viski, sa puno leda i ~a{u vode, sa strane, ako
ne tra`im previ{e.
DULE: I meni isto. Led i i voda ne treba.
KA]A: [to ne uzme{ odmah fla{u, pa nek te priklju~e introvenozno. [to da
dangubi{...? (31)
MILO[: Ka}a, molim te, pusti ~oveka da popije pi}e. Nije svaki dan Nova godi-
na.
KA]A: Ma nek pije, {ta me briga!
(Milo{ svima to~i pi}e.)
MILO[: E, pa `iveli.
DULE: @iveli.
KA]A: ^in-~in!
(Sanja }uti. Svi se kucaju.)
KA]A: Pa Milo{e, kako je u ofisu?
MILO[: Nije lo{e. Od Nove godine dobijam slobodnu svaku nedelju.
DULE: Ma nemoj, a plata?
MILO[: Plata ostaje ista. To mi, u stvari, do|e kao povi{ica. Umesto sedam, radim
{est dana u nedelji, a dobijam istu kintu kao i pre.
SANJA: Bolje da si uzeo da za ve}e pare radi{ i nedeljom.
KA]A: Da zna{.
MILO[: Nisu mi to ponudili.
SANJA: Ne la`i. [to ti ne bi ponudili? Nego tebe mrzi da radi{!
MILO[: Kako to misli{. Mrzi me da radi? Pa ve} godinu dana radim svaki dan,
bez prestanka.
SANJA: Imao si odmor.
MILO[: Nedelju dana. Je l’ ti misli{ da je to dosta?
SANJA: E, molim te, idi osnuj sindikat, `ali se na kapitaliste, radi {ta ho}e{, samo
nemoj da me gu{i{. (Duletu). Kako je kod tebe, u {opu?
DULE: Dobro je...
(Ka}a prekida Dulete.)
KA]A: Molim te, Sanja, nije to nikakva {op, to je prodajna galerija antikviteta!
DULE: Pa dobro, nema veze...
KA]A: Ima veze, Dule, ima veze! Ovako izgleda kao da si ti prodavac!
DULE: A nego {ta sam?
KA]A: Ti si galerista.
DULE: Daj, Ka}a, ne lupetaj! Kakav galerista... (Milo{u) Sipaj mi jo{ jedan.
KA]A: Molim te, Dule, ti si zavr{io istoriju umetnosti i radi{ u galeriji. Zna~i galerista
si. To se tako ka`e. Pogledaj u re~nik!
(Sanja podme}e svoju ~a{u dok Milo{ to~i Duletu viski.)
SANJA: Sipaj i meni.
MILO[: Ti ne mo`e{. Zbog Nikole.
SANJA: Ma, hajde, molim te. Ne}e ni{ta da mu fali.
(Milo{ je odlu~an.)
MILO[: Ne mo`e.
(Sanja razo~arana.)
SANJA: Jedi govna.
KA]A: Mogli bismo, u stvari, da kupimo dve infuzije, da ih priklju~imo oboje
na fla{u i Duleta i malog, {to da se mu~e, pa da budu cimeri u {ok-sobi...(32)
(Ka}a se smeje, Sanja ustaje.)
SANJA: Jedi i ti govna.
(Sanja kre}e sa detetom u sobu.)
KA]A: U, {to smo osetljivi.
(Sanja utu~ena.)
SANJA: Idem da ga stavim da legne.
(Sanja izlazi.)
MILO[: To je ta postnatalna kriza.
DULE: Jeste, znam ja. ^itao sam o tome.
KA]A: Ti si ~it’o! Gde si, majke ti, ti to ~it’o. Od kako smo do{li ovde, nisi uzeo
u ruke ni{ta {to nema loptu na naslovnoj strani. A da, mo`e i reket ili skija.
Drugo te ni{ta ne zanima!!!
DULE: Nemoj tako. ^itam i „Australijan Loteri Vikli’’.
MILO[: [ta ti je to?
DULE: ^asopis za sportsku prognozu.
(Dule po~ne da se smeje.)
DULE: Sipaj mi jo{ jedan.
MILO[: Nisam znao da to ima.
KA]A: Pa nisi se konsultovao s ekspertom.
(Milo{ ustaje.)
MILO[: Izvinite. Idem da vidim da li joj treba pomo}.
KA]A: Samo napred. Dule je tek kod prve fla{e. Duga je no}.
(Milo{ odlazi u sobu gde je Sanja. Dule sam sebi to~i pi}e.)
KA]A: Molim te, malo se obuzdaj. Treba jo{ bar pet sati da sedimo ovde.
DULE: Niko te nije terao da dolazi{...
KA]A: Ma nemoj, a ~ija je ideja bila da slavimo Novu godinu sa njima?
DULE: Ja sam mislio da }e ti to biti prijatno. Ipak se sa njim dru`imo...
KA]A: Dru`imo se, zato {to smo ovde. U Beogradu im u ku}u ne bih privirila!!!
Seljaci...
(Dule opet to~i viski.)
DULE: Zvala je keva jutros. Jesam ti rekao?
KA]A: Nisi. Tvoja ili moja?
DULE: Moja. Ka`e ona mala, iz tvoje zgrade, zna{ ona Ana...
KA]A: Ana Simovi}, nije iz moje zgrade, nego iz susedne, ~etr’es~etvorke,
znam...
DULE: E, ona. Zaposlila se na teveu.
KA]A: Ona mala?! Ona {to frflja, {to joj jedno oko be`i malo u stranu!?!
DULE: To za oko ne znam. Ali ona ~ita vesti i vodi top listu.
KA]A: Eto ti. Pa ne, ako je ona stigla do televizije, onda stvarno...! Ta mala. Pa
ona nije ni{ta ni zavr{ila!!!
DULE: Studira geografiju.
KA]A: Geografiju studira! A ja sa diplomom `urnalistike mogu da se zaposlim
u Geokarti. Da crtam mape, je li? (33)
DULE: Pa, dobro, nemoj da besni{, ja sam ti samo onako ispri~ao, ka`e mama,
ceo kom{iluk je ponosan.
KA]A: Ona mala, majku li joj njenu! Je l’ vidi{ kako je profititrala!? Je l’ vidi{!?
Ne, pa ona je direktno moje mesto ukrala, razume{! Moje!!!
DULE: ^ekaj, bre, Ka}a, kako tvoje? Kakve to veze ima s tobom. Pa ti nisi nikad
ni radila na televiziji...
KA]A: Nisam! Jer nisam mogla da do|em na red od takvih!!! Ispite sam davala
u roku u junu i septembru, nisi mog’o da me vidi{ u „Em D`iju’’ i samo sam
jednom, jednom za ~etiri godine studiranja, oti{la na Kop na skijanje! Je l’ isti-
na!?!
DULE: Istina je. I{la si na Brezu.
KA]A: To sam i{la da se odmorim. Od napornog rada, od knjige!!! A ona, mala,
zavrtela dupetom levo-desno i tras: na televiziju!!!
DULE: ^ekaj, bre, Ka}a, otkud ti zna{ kako je devojka dobila posao. Mo`da je
bila audicija.
KA]A: Znam ja te audicije! Obim grudi i broj telefona, to je jedino {to se tra-
`i!!!
DULE: Pa nema ona neke sise.
KA]A: A otkud ti zna{ kakve ona sise ima, je li? I zato te je majka zvala, da ti
to pri~a! Je l’ im zato {aljemo pare, da nas izve{tavaju o sisama Ane Simovi}!!!
DULE: Ka}a, molim te, ne zna{ {ta pri~a{...
KA]A: Tvoja majka mene nikad nije volela! Nikad!!!
(Dule se trudi da urazumi Ka}u.)
DULE: Kakve sad veze ima moja majka...?
KA]A: Ima! Ima! Oni su krivi! Oni su krivi {to ja sedim ovde, umesto da sam
kod ku}e, sa svojim dru{tvom, svojim prijateljima, da radim posao, za koji sam
se {kolovala i da od svoje, sopstvene, zara|ene love, mogu pristojno da `ivim!!!
Tvoj otac i tvoja majka i milioni takvih, koji su u pauzama pe~enja rakije na
placu i klanja prasi}a po kadama, glasali za one zlikovce, za lopove i kriminalce!!!
Zbog njih ja nisam mogla da ostanem u svojoj zemlji, u svom gradu, zbog
do|o{a iz raznih Gurguzovaca i njihovih zemljaka odande, koji su mi odredili i
vlast i `ivot i sudbinu!!!
(Ka}a zavr{i. O~ajna, uznemirena, potresena, gleda Duleta.)
DULE: Glasali su, to je istina. Ali ja ne mogu da ih ubijem zbog toga.
KA]A: Mogao si da ih promeni{.
DULE: Kako da ih promenim? Kako...?
(I Ka}a i Dule za}ute. Dule doliva i sebi i Ka}i pi}e. Piju }utke. ]ute neko vreme,
svako zagledan u svoju ~a{u. ^uje se tresak iz susedne sobe, kao da je, na
primer, plasti~na kada poru{ila igra~ke, zatim se ~uje pla~ malog Nikole.)
KA]A: Evo ga ovaj opet... (vikne)... Je l’ treba neka pomo}!!!?
SANJA (of): E, do|i molim te, ako te ne mrzi!
KA]A: Evo, odmah!!! (Duletu) Idi vidi {ta ho}e.(34)
(Dule poslu{no ustaje, odlazi u sobu odakle se ~uju glasovi. Na vratima se mimoi|e
sa Milo{em, koji nosi fla{icu.)
KA]A: [ta je bilo?
MILO[: Ni{ta, moram da prokuvam vodu. Sad }e se valjda smiriti.
(Milo{ dolazi do {poreta, stavlja posudu za prokuvavanje vode za dete. Le|ima
je okrenut Ka}i. Oboje }ute. Ka}a progovori ne gledaju}i ga.)
KA]A: Za{to nisi do{ao sino}?
MILO[: Kad?
KA]A: Sino} posle posla. Bio je dogovor.
MILO[: Sino}... nisam mogao.
(Ka}a ustaje od stola, polako prilazi Milo{u.)
KA]A: Za{to?
MILO[: Nikoli nije bilo dobro.
KA]A: [ta mu je bilo?
MILO[: Temperatura.
(Ka}a je pri{la Milo{u, priljubi se uz njegova le|a, obuhvati ga rukama.)
KA]A: ^ekala sam te...
MILO[: E, Ka}a, nemoj molim te, mogu da u|u...
KA]A: I ja sam imala temperaturu. Satrdej Najt Fiver. Zna{ kako mrzim da sam
subotom sama...
(Ka}a spretno otkop~ava Milo{eve pantalone, dok on poku{ava da se odupre.)
MILO[: Ti izgleda stalno ima{ temperaturu...
KA]A: Imam. A posebno sad.
MILO[: Ka}a, molim te, pa tu ti je mu`, a i Sanji nije dobro. Plakala je...
KA]A: Sa onakvom guzicom i ja bih plakala!
(Ka}a je ve} uspela da, lako zadigav{i suknju, Milo{a i sebe postavi u situaciju
koja vodi ka takozvanom koitusu „otpozadi’’.)
KA]A: ’Ajde samo malo. Samo da vidimo kako je.
(Milo{ poku{ava da se odupre.)
MILO[: Znamo kako je Ka}a, molim te...
(Ka}a lomi Milo{ev otpor. Odnos zapo~inje.)
KA]A: Je l’ znamo...?
MILO[: Znamo...
(Oboje seksualno uzbu|eni. Milo{ deluje sme{no, dok Ka}a potpuno vlada si-
tuacijom.)
KA]A: Pa, kako je, Milo{e?
MILO[: Dobro...
KA]A: Kol’ko dobro?
(Milo{ je, o~igledno, u stanju orgazma.)
MILO[: Ja-ko do-bro!!!
(Slede}eg trenutka Ka}a hitro spu{ta suknju.)
KA]A: Ma nemoj, nisam primetila! (35)
(Milo{ zakop~ava pantalone, pognute glave. Ka}a se uputila ka kupatilu.)
MILO[: Gde }e{?
KA]A: Da ispri~am Sanji.
(Milo{ se iskreno prepadne.)
MILO[: Jesi normalna?!?
(Ka}a se nasmeje.)
KA]A: [ta si se usr’o? Idem u kupatilo.
MILO[: Molim te, Ka}a, nemoj da psuje{. Ne stoji ti.
KA]A: E, to sranje zadr`i za svoju `enicu. Ona je dovoljno neuroti~na, da mo`e
i da upali.
(Ka}a je gotovo iza{la. Milo{ progovori.)
MILO[: Ka}a!
(Ka}a se okrene.)
MILO[: Opet nisi svr{ila?
KA]A: [ta to tebe briga!!!
(Ka}a ude u kupatilo, zalupi vratima. Istog trenutka, otvaraju se vrata od sobe.
Pojavljuje se Dule.)
DULE: Pita Sanja gde je ta voda.
MILO[: Voda? A, voda, evo odmah...!
(Milo{ uzima fla{icu. Dobacuje Duletu.)
MILO[: Daj joj, molim te.
(Dule otvori vrata, pru`i fla{icu, zatvori ih. Do|e do stola, sedne.)
MILO[: Ho}e{ jo{ jedan viski?
(Dule ve} to~i sam sebi viski.)
MILO[: Mnogo pije{.
DULE: Mnogo pijem, a ne napijam se.
(Milo{ ga zagleda.)
MILO[: Stvarno. Uop{te ne izgleda{ pijan. Nisi mnogo popio?
(Dule Milo{u pokazuje fla{u, u kojoj ima pi}a samo na dnu.)
MILO[: Mnogo si popio. Pa kako onda nisi pijan?
DULE: Tako.
MILO[: To je nemogu}e.
DULE: Jebi ga. Ja sam fenomen.
MILO[: Pa kako, bre, ~ove~e, jo{ se se}am kad si se na Ki}inom ispra}aju u{ibao
tako da sam te vozio u urgentni centar. Ispirali ti stomak od pola litre vot-
ke.
DULE: To je bilo drugo vreme.
MILO[: Pa i to {to ka`e{.
(Obojica u}ute. Dule pije.)
DULE: Gde je Ka}a?
(Milo{u je neprijatno.)
MILO[: U kupatilu... Boli je stomak.(36)
DULE: @ene. Jebo ih onaj ko ih izmisli.
MILO[: Nemoj tako, Dule...
DULE: A, da izvini. Ti si druga pri~a, to za tebe ne va`i. Ti si sad porodi~an ~ovek,
`ena, dete, sve po propisu...
(Obojica za}ute.)
DULE: E, reci, majke ti, jesi li ikada mislio da }e se sve ovako zavr{iti... Do ju~e
si bio najve}i jeba~ u gradu, perspektivan sociolog s intelektualnom `vakom.
Ne psuje, ne pije, nije d`iber, ribe su se palile na to...
MILO[: Pusti sad to, Dule, to vreme je pro{lo...
DULE: Pa to ti i ka`em. Je l’ si se nadao da }e tako brzo da pro|e. Da }e{ za godinu
dana da postane{ mu`, otac, hranilac porodice, slu`benik ugledne sidnejske
turisti~ke agencije...
MILO[: Pa to sa agencijom mi ba{ nije padalo na pamet...
DULE: ...da }e{ da se raduje{ svakoj slobodnoj nedelji, koje su, dodu{e, u po~etku
bile retke, ali i to je bolje, jer kad radi{ non-stop, nema{ kad ni da tro{i{ lovu...
MILO[: Zato Sanja ima puno slobodnog vremena.
DULE: Jeste, ali imala je i u Beogradu. Samo, tamo ti nisi imao {ta da joj po-
nudi{.
MILO[: Htela je stan. I kola. Zna{ {ta, Dule, nisam ja ba{ tako hteo... odmah sve,
`enidba, dete... Hteo sam prvo malo da `ivimo, da probamo...
(Milo{ u}uti, zamisli se.)
MILO[: Njeni su insistirali. ]ale nije hteo da joj dâ da `ivimo neven~ani.
(Dule po~ne da se smeje.)
DULE: Divlji brak, ta {ema...?
MILO[: Pa jest. I onda sam se o`enio. Posle kad je rekla za bebu, bilo mi je
svejedno... Sad bar imamo gde, imamo stan i pristojnu lovu.
DULE: Ja sam im’o stan, onaj babin, na Zvezdari. Al’ im’o sam i babu. Ka}a ka`e
da ju je to seksualno osakatilo, da je baba ubila njen libido...
MILO[: Kako, majke ti...?
DULE: Ka`e da nas je slu{ala. Da je ta~no znala kad }emo da se karamo, pa se
onda primiri i slu{a...
MILO[: [to bi vas baba slu{ala?
DULE: Otkud znam, Ka}a ka`e, da bi drkala.
(Milo{ se zgrozi.)
MILO[: Odvratno...
(Zatim se zamisli.)
MILO[: Kako baba mo`e da... mislim, stara je.
DULE: To sam joj i ja rekao. Onda je ona rekla da sam edipovac. E, aj’ majke ti,
ti si to imao na faksu, je l’ mo`e ~ovek da ima Edipov kompleks prema babi?
MILO[: Ma, gde mo`e... U stvari, ne znam. Nismo to u~ili.
DULE: U svakom slu~aju, Ka}a je bila zapela da se `enimo i da se iselimo. Da
idemo u Australiju. Ka`e, ovde je perspektiva. (37)
(Dule doliva pi}e.)
DULE: I ja je o`enim, prodam vartburga, plo~e i zvu~nike, pa na put. ^im smo
seli u avion, baba umre. Keva ka`e od tuge.
(Dule za}uti. I Milo{ }uti. Zatim se doseti.)
MILO[: Pa zna{ {ta, ako je od tuge... mo`da je stvarno bila nastrana.
DULE: Jebi ga. Mo`da...
(I Milo{ i Dule ponovo za}ute.)
DULE: [ta si rekao, gde je Ka}a?
MILO[: U kupatilu. Boli je glava.
DULE: Ja sam mislio da je stomak.
(Milo{u je neprijatno.)
MILO[: Pa, to stomak... nemam pojma, ne{to joj fali.
DULE: Aha... Je li, Milo{e, jesmo li mi prijatelji?
MILO[: Jesmo, Dule. Prijatelji smo.
DULE: A jesmo najbolji prijatelji?
(Milo{ ustane, neprijatno mu je.)
MILO[: [ta te je sad spopalo, {ta me pita{ to...?
DULE: Reci mi, jesmo li najbolji prijatelji?
(Milo{ okleva. Pa ka`e.)
MILO[: Jesmo.
DULE: Je l’ to zna~i da me|u nama nema tajne?
MILO[: Koj ti je, bre, Dule, vidi{ da si se ipak napio!!!
(Dule ustaje, grli Milo{a. Veoma je pribran. Sasvim trezan. Sna`an zagrljaj.)
DULE: Ne mogu ja da se napijem, Milo{e. Od kako sam do{ao ovde, od kako
sam doputovao, od one prve no}i, kada sam le`ao budan u hotelu, kada sam
gledao u cevi radijatora, u buba{vabe koje idu pravilnim redom, u koloni, sklanjaju}i
se da propuste jedna drugu, od kako sam ih brojao i njih i ovce i stada
kengura, ne bih li barem malo odspavao, od tada, ja vi{e nikada ne mogu da
se napijem, Milo{e. Jednostavno, nije mi ni{ta. Nikakve senzacija, nikakva emocija,
ni{ta...
(Ka}a izlazi iz kupatila. Stoji iza le|a obojici. Dule nastavlja.)
DULE: A zna{ za{to? Zato {to sam se tada, te no}i, u tom {ugavom hotelu, dok
je moja `ena mirno spavala pored mene, omamljena dugim letom i d`et legom,
zato {to sam se usr’o od straha. Straha od onoga {to me ~eka. Od `ivota daleko
od ku}e. Od `ivota s mojom `enom. Od `ivota, Milo{e.
(Dule klone, Milo{ ga gleda. Ka}a Prilazi Duletu. Poku{ava da se sme{ka.)
KA]A: Ti, Dule, stvarno ume{ da napravi{ atmosferu, pravu novogodi{nju...
(Dule iznenada nastavi.)
DULE: I nije to jedino {to ne mogu, Milo{e.
KA]A: Dule, dosta je bilo...
DULE: Ima ne{to jo{ gore, Milo{e.
KA]A: Dule, kad ti ka`em, dosta je!!!(38)
DULE: Imam trideset dve godine, imam `enu, prijatelja, status emigranta u bogatoj
zemlji, jo{ samo kad bi mogo da mi se digne...
(Ka}a po~inje da urla.)
KA]A: Umukni! Umukni, idiote jedan!!!
DULE: Ne mo`e da mi se digne, burazeru, od straha ne mogu da jebem! Usr’o
sam se one no}i i odonda ni{ta!!!
(Ka}a urla, poku{ava da mu zapu{i usta, da mu nadja~a glas.)
KA]A: Zave`i, |ubre la`ljivo! Prekini, prekini odmah!!!
DULE: I zato je ti, prijatelju, slobodno jebi, bolje ti nego neko drugi, bolje prijatelj,
kad ja ve} ne mogu!!!
(Dule po~ne da se smeje. Sanja je, neprime}ena u{la u sobu. Ka}a glasno pla~e.
Milo{ oborio glavu. Zatim gleda Sanju, koja samo stoji i mirno ih gleda.
Sve se uti{a. Sanja tiho, odlu~no ka`e.)
SANJA: Zaspao je.
(Svi je pogledaju. Sanja doda.)
SANJA: Ohladi}e se meso.
(Dule se nasmeje.)
DULE: Ja }u da ise~em.
(Dule pohita ka kuhinji, Sanja tako|e, Ka}a za njom.)
SANJA: Ka}a, da mi pomogne{ da za~inim salatu.
KA]A: Nema problema...
(Svi su zabavljeni svojim poslovima. Milo{ stoji za trenutak sam, zami{ljen.)
MILO[: Jebi ga.
(Zamra~enje. ^uje se pla~ bebe.)
M r a k
(39)
SCENA III
LOS AN\ELES, AMERIKA
(Isti stan, oboga}en za jednu palmu u saksiji, ovaj put je „pozadina’’ novogodi{njeg
`ura koji se odvija napolju, u ba{ti ku}e. Spolja dopire glasna muzika,
narodnjaci hard-core, `agor gostiju, svetla koja se prelamaju na vodi u bazenu.
Toplo je, neuobi~ajeno toplo ~ak i za Kaliforniju.
Stan je prazan nekoliko trenutaka.
Zatim u stan ulazi Mara. Zatvara vrata za sobom, time donekle prigu{i glasnu
muziku koja dopire spolja. Ne pali svetlo, seda za sto. Vadi malu lulu, koja
se koristi za pu{enje marihuane. Stavlja malo trave u lulu. Pali. Plamen
upalja~a osvetli Marino lice, ali osvetli i Jovana koji sedi u fotelji iza njenih
le|a. Jovan se oglasi.)
JOVAN: Hi!
(Mara se trgne, upla{i.)
JOVAN: Im’sorry, i didn’t mean to fright you...
MARA: It’s OK. I was just surprised....
(Mara gleda Jovana neko vreme. Kao da ga procenjuje. Ponudi mu lulu.)
MARA: Want some?
JOVAN: California grass?
(Mara se nasmeje.)
MARA: Off course. My name is Mara.
(Mara pru`i ruku.)
JOVAN: Mara?
(Mara klimne glavom. Jovan po~ne da se smeje. Mara ga gleda, ne shvata.)
MARA: What’s funny?
JOVAN: Sorry. Hi, Mar, I’m Jovan.
MARA: Jovan? Sere{.
(Jovan se smeje, vrti glavom.)
MARA: Pa ti si na{?
JOVAN: Izgleda.
MARA: Pa {to nisi rekao!?
JOVAN: Otkud znam. Ra~unam, u Americi je pristojno da pri~am ameri~ki.
MARA: A ti si neki pristojan tip?
JOVAN: Trudim se. Odakle si?
MARA: Iz Njujorka. U stvari, iz Beograda. Ali sad `ivim u Njujorku. A ti?
JOVAN: Ja sam odavde. Mislim, i ja sam iz Beograda, ali sad `ivim ovde. U Ho-
livudu.
MARA: [to to dobro zvu~i. A man from Hollywood.
JOVAN: Zvu~i dobro, al’ i nije neki kraj. Od kom{ija, gajim samo Meksose.
(Oboje dok razgovaraju, „duvaju“ marihuanu, dodaju jedno drugom lulicu.)(40)
MARA: Je li? Ja sam uvek mislila, Holivud, to mora je ne{to opasno. Ono, filmovi,
glumci, {ou biz, te fore. Kad – kesa.
JOVAN: Nije kesa. Al’ nije ni super. U stvari, nemam pojma. Onako, normalno
je. Obi~no.
(Ulazna vrata se za trenutak otvore, u unutra{njost stana dopre zavijanje turbo
narodnjaka. Pesma o patnji, rakiji i sre}i. Ili neka sli~na. ^uju se glasovi,
ljudi pevaju zajedno za vokalnim izvo|a~em sa plo~e. Jedan glas (Da~in) se iz-
dvoji.)
DA^A (off): \e me na|e!!!
(Vrata se zalupe. Jovan i Mara se zagledaju, po~nu da se smeju.)
JOVAN: Uradile ga re~i.
(Oboje se zacene od smeha.)
MARA: E, je l’ zna{ da oni sve ove narodnjake imaju na sidiju. Nova tehnologija,
~ove~e...
JOVAN: Ma to je neko doneo.
MARA: To ti i ja ka`em, neko je taj u`as spakovao i doneo ~ak ovde... E da mi
je da vidim taj mozak...
(Pale novu lulu.)
JOVAN: [to dobra trava.
MARA: Kalifornijska! Zna{ onu pesmu: „Jo-Jo left home, from, Tucson, Arizona,
for some California grass...!
(Jovan i Mara uglas zapevaju Bitlse.)
JOVAN, MARA: „Get back, get back, get back to where you once belonged...“
(Jovan i Mara se nasmeju.)
JOVAN: Samo, zna{ {ta, kad sam letovao na Visu, u Komi`i, veruj mi, na terasi
sam u saksiji gajio bolju vutru od ove.
MARA: Ih, sad.
JOVAN: Kad ti ka`em. Nije bila ja~a, al’ je bila bolja. Onako, sme{nija. A, otkud
ti ovde?
MARA: Do{la sam kod drugarice, za bo`i}ne praznike.
(Za trenutak dopre stravi~na muzika iz ba{te. Zavijanje, zakivanje.)
JOVAN: Odli~an potez. Ovakav `ur nisi smela da propusti{!
(Mara se nasmeje. Oboje povla~e dimove marihuane.)
MARA: E, je l’ zna{ da kapiram, ovako, kad zatvorim o~i, kapiram da sam na
splavu. U bloku ~etrespet.
(Mara pojasni.)
MARA: Nije da sam nekad bila, al’ sto posto je isto ovako!
JOVAN: Ma ja znam ove ljude. Ne znam samo kad su se tako i`d`iberisali. I zna~i,
dolazi{ iz Njujorka?
MARA: Aha. Tamo sam ve} {est meseci.
JOVAN: Pa to i nije tako mnogo. Ja sam ovde tri godine.
MARA: I, je l’ ti se svi|a? (41)
JOVAN: Je l’ se tebi svi|a?
MARA: Nemam pojma.
JOVAN: Pa {to si onda ovde?
MARA: Pa, ka`em ti, zvala me drugarica na do~ek...
JOVAN: Molim?
MARA: Ka`e, da do~ekam prvu Novu godinu na pla`i.
JOVAN: Ne kapiram.
MARA: Kako to misli{, ne kapira{?
(Mara i Jovan se gledaju kratko. Zatim Jovan „ukapira“.)
JOVAN: A ti misli{ na `ur!!! A ja mislio...
(Jovan po~ne da se smeje, malo naduvano, Mara i dalje ne razume, ali sme{no
je i njoj.)
MARA: [ta je sme{no, ka`i! Ka`i mi, molim te, {ta je sme{no!
(Jovan se „kida“ od smeha. I Mara se zacenjuje, ali ne zna za{to. Uspeva da
izgovori.)
MARA: E, keve ti, reci mi {ta je sme{no...
(Oboje u napadu „naduvanog“ smeha. Jovan se prvi smiruje. Bri{e suze.)
JOVAN: E, kakva fora...
MARA: Lo{a trava, a?
JOVAN: Nisam rek’o da je lo{a, nego da znam i za bolju.
MARA: E, zna{ {ta, nije da ja ne{to duvam, u stvari i ne duvam uop{te.
(Jovan se iskreno za~udi.)
JOVAN: Ma nemoj, a {to?
(Mara se malo postidi. Promrmlja.)
MARA: Izlaze mi bubuljice.
JOVAN: [ta ti izlazi?
(Jovan opet po~ne da se smeje. Mara je pomalo uvre|ena.)
MARA: [ta se smeje{, ozbiljno ti ka`em.
(Jovan se naglo uozbilji. Njegova zabrinutost deluje komi~no.)
JOVAN: Ozbiljno? Pa gde ti izlaze?
(Mara pokazuje povr{ine na licu, Jovan se pribli`i.)
MARA: Tu. I tu... Ma, svuda!
(Jovan je ozbiljno zagleda. Veoma blizu njenom licu.)
JOVAN: To nikad nisam ~uo... a i ne vidim ni{ta.
(Jovan je sasvim blizu Mare.)
JOVAN: Ko`a ti je divna.
(Jovan se zagleda u Maru, Mara u Jovana. ]ute nekoliko trenutaka. Zatim Jovan
progovori.)
JOVAN: Ovde ti je de~ko?
(Mara se trgne, okrene se. Tra`i pogledom.)
MARA: Gde?
(Jovan se odmakne. „Kulira.“)(42)
JOVAN: Nemam pojma, ja pitam.
MARA: A to... Nisam sa de~kom, sama sam. U stvari, i nemam de~ka.
(Jovan je „belo“ gleda.)
JOVAN: Pa {to se onda okre}e{?
MARA: Nemam pojma, ti si rek’o... zbunila sam se!
(Jovan opet po~ne da se smeje. Mara ga ozbiljno gleda.)
MARA: Ti sto posto misli{ da sam ja neka koko{ka.
JOVAN: Ma jok...
MARA: E, zna{ {ta, nisam ja glupa!
(Jovanu je sme{nije, i Mara po~ne da se smeje. Ovaj „napad“ traje kratko. Mara
uzdahne. Jovan }uti. Situacija je pomalo trapava.)
JOVAN: Zna~i, nema{ de~ka?
(Mara negira.)
MARA: Ccc.
JOVAN: Otkud to? Mislim, dobra si riba...
(Mara ga pogleda prekorno. Jovan bi da se ispravi.)
JOVAN: ’O}u re}i, interesantna si, ovako zanimljiva...
MARA: Ne seri.
JOVAN: Izvini.
MARA: Ni{ta.
JOVAN: Pa?
MARA: [ta pa?
JOVAN: Pa to. Kako to da nema{ de~ka?
(Mara se brecne.)
MARA: [ta te boli dupe!
(Jovan je uvre|en.)
JOVAN: Izvini, molim te!!!
MARA: Ni{ta.
(Mara za}uti. Ipak se odlu~i da doda. Tiho.)
MARA: [utn’o me je.
(Jovanu je sad `ao {to je uop{te pitao. Mara ipak nastavi.)
MARA: Raskinuli smo kad sam kretala. Ka`e, Amerika ga ne zanima. Ima on
svoje ime u Beogradu, svoj posao, prijatelje...
JOVAN: Pa je l’ ima?
MARA: Valjda ima.
JOVAN: A ti? [ta ti radi{?
MARA: Ja sam pijanistkinja.
JOVAN: Sere{!
(Mara se nasmeje. Veselo.)
MARA: Ozbiljno. A ti?
JOVAN: Ja sam glumac.
(Mara zausti, Jovan je preduhitri.) (43)
JOVAN: Ne serem, ozbiljno! Diplomirao sam na FDU. I ti si s Akademije?
MARA: Aha. U junu sam diplomirala. I {ta ka`e{, glumac? Pa je l’ sam te gledala
negde?
JOVAN: Ma jok. U stvari, mo`da jesi. Je l’ zna{ onu reklamu, ono za tablete za...
ono, neka fora za srce, na bazi belog luka...
(Mara nema ni blagu predstavu. Ali trudi se.)
MARA: Za srce...?
(Mara poku{ava da se seti.)
JOVAN: Ma zna{, ona reklama, kao ja dolazim, a jedna riba meni ide u susret,
kao riba opasna, ona mala Jelena, zna{ ona manekenka, {to se zabavlja sa
onim, vlasnikom „Zvezde“...
(Mara gleda, potpuno „clueless“.)
MARA: Aha...
JOVAN: Nema veze, ta neka riba dolazi, i ja kao ~uka mi ne{to kao ne radi, ne{to
udara, ~uje se ono u ofu, tdk-tdm, tdk-tdnm tdj-tdm i ja kao stanem, ona
me pogleda, pru`i tabletu i ka`e „De~ko, ’ajde oladi!“...
(Jovan doda, malo posti|eno.)
JOVAN: I onda natpis, ime tih tableta.
(Jovan u}uti. I Mara }uti. Sme{no joj je. Jovan shvata koliko je glupo to {to je
ispri~ao.)
JOVAN: Ne zna{, sigurno. A i nije se puno emitovala...
MARA: Ma nemoj, ba{ me ~udi...
(Oboje po~nu da se smeju. Veselo.)
JOVAN: E, igrao sam ja u {kolskom programu. Hemija za sedmi i osmi razred.
MARA: E, to sam sto posto gledala.
JOVAN: Sere{.
MARA: Majke mi. Ja sam redovan pratilac {kolskog programa. Obi~no, kad ve`bam,
mislim, ranije, dok sam ve`bala, ja uklju~im teve, ali bez tona, na mutavo,
pa sviram i gledam slike. Volim tako ne{to da mi se mrda. I onda, obi~no
ujutru ve`bam, mislim ve`bala sam, ranije...
(Mara za}uti. Puni lulicu.)
MARA: A pozori{te?
(Jovan se „napravi“ da nije ~uo pitanje.)
JOVAN: A sad, ne ve`ba{ vi{e?
(Mara promrmlja.)
MARA: Nemam klavir. A pozori{te?
JOVAN: Pa zar ne zna{ nekog ko ima?
MARA: Znam.
JOVAN: Pa {to ti ne pozajmi?
MARA: Da mi pozajmi klavir? Ti si stvarno nenormalan. A {ta je bilo s pozori-
{tem?
(Jovan pru`i Mari lulicu.)(44)
JOVAN: ’O}e{?
MARA: Je li, je l’ ti to izbegava{ pitanje?
JOVAN: Koje pitanje?
MARA: Izbegava{, izbegava{! A {to?
JOVAN: Ja stvarno ne znam o ~emu ti govori{...?
MARA: E, Jovane, ne mora{ ti meni da ka`e{, mislim, nema veze, ja se tebi jesam
poverila za de~ka, al’ ti meni ne mora{ ni{ta da pri~a{...
(Jovan uzdahne. Ozbiljan je.)
JOVAN: Nema tu {ta da se pri~a. Igrao sam u jednom komadu. Ne{to studentski,
bezveze. Nas nekoliko, s klase. Spremali smo Dr`i}a za ispit, pa nam je bilo
zgodno da putujemo malo po unutra{njosti, da uzmemo neku kintu. Mislili
smo, narod voli takve komade, ima tu i psovki i seksa i onako, veselo je...
(Jovan u}uti. Razmi{lja. Mara je tako|e ozbiljna.)
MARA: I?
JOVAN: I ni{ta, igrali smo jedno pet-{est predstava po Srbiji, preko jednog ortaka
smo organizovali {emu sa domovima kulture...
(Mara je ozbiljna, ali i nestrpljiva.)
MARA: I?!
JOVAN: I onda smo do{li u neku selendru, ne znam ni kako se zvala. U sve~anu
salu gimnazije. Puna sala i dece i profesora. Nisu to, u stvari, uop{te deca,
to su ve} gimnazijalci, tinejd`eri...
MARA: Kapiram, kapiram, i?
JOVAN: I mi tu krenuli prestavu, Dundo Maroje i sad iza|e taj moj ortak, on je
igrao Petrunjelu, po{to smo hteli tako, tu originalnu foru da zadr`imo, da mu{karci
igraju `ene, a i ova devojka s klase nije htela da putuje, nije bitno sad, i
iza|e on, krene da igra, kad ono iz publike, jedan se digne i zaurla: „Vidi ga peder,
mamu mu jebem, hrvatsku!“
(Jovan se, kad god pri~a ovu pri~u, svaki put ponovo potrese. Mara je jednako
emotivno anga`ovana, ali ipak joj je apsurdna izjava sme{na. Gleda Jovana
nekoliko trenutaka pa prasne u smeh. I Jovanu je na neki na~in sme{no.
Nasmeje se, mada gorko.)
JOVAN: Pa, jeste, sme{no je...
MARA: Izvini, toliko je glupo da moram da se smejem.
JOVAN: Znam, to smo i mi mislili, i nama je prvo bilo sme{no. Meni ~ak i bilo
`ao klinca, kapirao sam, sad }e da ga uhvate profesori, pa da vode kod direk-
tora...
MARA: Pa, zar nisu?
(Jovan se uozbilji. Mara tako|e.)
JOVAN: Ma kakvi. Malo se to razdr’o, sala se zasmejala, mi, kao, nema veze, nismo
ni{ta ~uli, nastavimo da igramo, kad mali ustane. Ka`e: „^uje{ ti {ta ti ja
ka`em, pi~ka ti materina hrvatska! Ovde si na{’o da mi se pederi{e{!!!“
MARA: Ma daj... (45)
JOVAN: Majke mi. I mi sad ve} stanemo, ne mo`e da se igra od njega. Dere se,
ka`e, „Sad }u da vam jebem mater, samo da se popnem gore...“. Mi ne}emo da
se nadvikujemo, ~ekamo da neko ne{to uradi. Nastane graja, on krene kao da
se uzvla~i iz reda, kre}e ka pozornici, zna{ {ta i nije ba{ da je mali, onako krupan
de~ko, ovolike {ake... I mi tu vidimo da niko ni{ta ne preduzima. Ja pogledom
prona|em neku profesorku, predaje srpski, s njom smo sve i dogovorili,
ona gleda u pod. Ovaj moj ortak po~ne da vi~e: „Kome ti psuje{ mater.“ Ovaj
odgovara: „Tebi, usta{o!“, ja vidim, bi}e tu~e, mahnem tetkicama gore da spuste
zavesu i one spuste.
(Jovan za}uti za trenutak. Mara ne mo`e da veruje {ta slu{a.)
MARA: Au... I {ta je bilo posle.
JOVAN: Ni{ta, kad se sve smirilo, mi odemo kod te profesorke da razgovaramo,
nemam pojma, mislili smo da }e da nam se izvini...
MARA: Pa zar nije?
JOVAN: Nije. Ka`e, niste ba{ morali hrvatsku literaturu. Nije zgodno, deca su
razdra`ljiva. Mrze Hrvate, morate da ih razumete... Ej! Kapira{, profesorka gimnazije,
to mi prijavljuje! Da moram da razumem {to maloletnici ho}e da me
lin~uju, jebi ga, nacionalizam nije zakonom zabranjen.
(Mara razmi{lja o tome {ta je ~ula)
MARA: Pa i nije... I {ta si ti onda uradio?
JOVAN: Ni{ta. Spakovao kofere i do{ao ovde. Puk’o mi film. Nemoj pogre{no
da me razume{, zabole mene i za tu profesorku, i za tog malog u nekoj vukojebini,
koju nisam ni znao da na|em na karti, nego ovako... Sve mi se smu~ilo.
(Jovan utu~eno doda.)
JOVAN: Bilo me sramota. Sramota od svojih...
(Jovan u}uti, ni Mara ne progovara. Nekako sumorno raspolo`enje. Sede neko
vreme tako. Mara se doseti, ponudi lulicu.)
MARA: Ho}e{ da duva{?
JOVAN: Ne mogu.
(Mara vrati lulicu.)
MARA: Ni ja.
(Opet oboje u}ute.)
MARA: I, je l’ si se vra}ao u Beograd od tada?
JOVAN: Nisam. Imao sam turisti~ku vizu, na {est meseci. Kad je isticala, ja sam
odlu~io da ipak ostanem. Sad ne mogu napolje. Mislim mogu, ali onda ti ne{to
lupe u paso{ i ne mo`e{ vi{e nikad da u|e{ u Ameriku.
MARA: Znam. A ipak, ovde ti je bitno da bude{, zbog posla. Holivud i to...
(Jovan se gorko osmehne.)
JOVAN: Aha. Holivud.
MARA: Pa je l’ radi{?
JOVAN: Radim.
MARA: Gde?(46)
JOVAN: Po ku}ama.
MARA: [ta radi{ po ku}ama?
JOVAN: Muving. Selim ljude, nosim stvari, razvozim.
MARA: Aha... A gluma?
JOVAN: [ta gluma?
MARA: Pa, u stvari, ni{ta.
(Oboje u}ute opet. Sad Jovan prvi progovori.)
JOVAN: A ti? Radi{?
MARA: Pa, u stvari ni{ta.
(Oboje u}ute opet. Sad Jovan prvi progovori.)
JOVAN: A ti? Radi{?
(Mara klimne glavom.)
JOVAN: Gde?
MARA: U jednoj kafani.
JOVAN: Svira{?
MARA: Slu`im.
JOVAN: A klavir?
(Mara ga samo pogleda. Oboje u}ute. Posle nekog vremena Jovan progovori.)
JOVAN: Pa, {ta }e{?
MARA: Ni{ta. ^eka}u.
JOVAN: A {ta?
MARA: Ne{to.
(Zatim doda.)
MARA: Ne{to mora da se dogodi.
JOVAN: ^ekaj, pa {to si uop{te do{la?
MARA: U Ameriku?
(Jovan klimne glavom.)
MARA: Ne}e{ verovati. Dobila sam grin kard na lutriji.
(Jovan se iskreno obraduje.)
JOVAN: Ma daj, stvarno?
MARA: Majke mi. Ima ta neka dr`avna lutrija, svake godine. Prijavila me drugarica,
onako, bezveze, i mene izvuku.
JOVAN: A nju?
MARA: Nju jok. ]uti, bolje joj je ovako. Udala, se radi na teveu. ^ita vesti i vodi
top listu. Keva mi ka`e da sad i ~eka bebu... sve za {est meseci.
(Mara tu`no razmi{lja.)
MARA: Ona je meni u~inila i sad joj se vra}a.
JOVAN: Ba{ lepo. Pa, je l’ zadovoljna?
MARA: Nemam pojma. Ne razgovaramo.
(Jovan Maru pogleda za~u|eno.)
MARA: [ta je, {ta me gleda{ tako! Ne razgovaramo, jer ja ne}u!
(Jovanu ni{ta nije jasno, ali vidi da je bolje da ne pita. Ipak Mara sama nastavi.) (47)
MARA: Ma ne}u vi{e da je vidim! Ko je, bre, ona, ko njoj daje za pravo da diktira
moj `ivot, da mi uti~e na sudbinu! S kojim pravom me je stavila pred ovo
isku{enje, s kojim? Imam papire, okej, to je lepo, ali nisam ja tako planirala!!!
JOVAN: Ti si morala to da iskoristi{.
MARA: Pa posle ceo `ivot da se jedem {to nisam ni probala. Kako no}u da spavam,
a da znam da sam propustila priliku za `ivot kakav nikada ne bih mogla da imam
u Beogradu, da sam jednostavno odbila ~ak i da probam! Da sam bila kukavica, ~ak
i da vidim kako je `iveti negde gde je bolje! Gde bi trebalo da je bolje...
JOVAN: Pa je l’ bolje?
MARA: Otkud znam. Mo`e da bude. A ne mora. Treba samo da ~ekam.
JOVAN: Ti barem mo`e{ da se vrati{ ku}i.
MARA: Mo`e{ i ti.
JOVAN: Ovo je sad moja ku}a.
(Oboje u}ute.)
MARA: Koliko je sati? Nemoj da nam pro|e pono}.
JOVAN: Nemam pojma, ne nosim sat.
MARA: Ni ja.
(Ponovo ti{ina. Jovan se doseti. Veselo predlo`i.)
JOVAN: E, a kako bi bilo da se mi ven~amo, mislim, prvo ti da se zaljubi{ u mene,
pa onda da se ven~amo i i onda ja kao tvoj mu` dobijem sre|ene sve papire
i dozvolu za rad, i onda `ivimo ovde i bude nam super. A, {ta misli{?
MARA: Ne mo`e.
JOVAN: Znao sam.
MARA: A zna{ za{to?
JOVAN: Za{to?
MARA: Mora prvo da se kresnemo.
(Mara po~ne da se kiko}e. Nastavlja, kroz veseo smeh.)
MARA: Da vidimo, da l’ se sla`emo, da l’ odgovaramo jedno drugom... Ne mo`emo
ovako, grlom u jagode!
JOVAN: Pa, ako je takva situacija, {ta }u, ne mogu da se protivim...
(I Jovan se smeje. Zagrli Mru. Poljubi je jednom, veselo. Zatim se uozbilji. Gledaju
se dugo, poljube se jo{ jednom. Ozbiljno.
Ulazna vrata se iznenada {irom otvore. Nikog nema, ali deo pesme koja dopire
iz ba{te, te{kog narodnjaka, doma}eg porekla, veoma jasno dopre do njih.
Mara i Jovan se razdvoje. Mara je malo posti|ena, gleda u pod. Ipak, nije im
neprijatno. Da~a, sa vrata, zaurla iz sve snage, {ire}i ruke.)
DA^A: Oti{la si, prokletnice i povela bebu, kako sebi, sam da priznam, da te
drugi jebu!!!
(Jovan se na{ali.)
JOVAN: Je l’ ovaj to tebi?
MARA: Budalo.
(Mara i Jovan po~nu da se smeju. Da~a se iznenada uozbilji.)(48)
DA^A: Dobro ve~e. [ta je sme{no?
(Jovan i Mara tek sad „zaurlaju“ od smeha. Da~a se ba{ narogu{i.)
DA^A: Pitam {ta je sme{no?
(Da~u tek sad potpuno vidimo. On je, precizno govore}i, dizela{ par excellence.
Svilena jaknica, svilena ko{ulja, sve uvu~eno u pantalone sa falticama, nabrane
na cipelama, par desetina santimetara du`e nego {to bi trebalo. Cipele
„kabriolet“, otkrivaju dobar deo risa. Kosa kratka „crew cut“, tipi~na za omladince
sa dokova Save. Kad govori, guta slogove, „]“ je uvek „^“, „\“ je uvek
„D@“. @argon ulice. Da~a je strog.)
DA^A: Je li, je l’ bi to neko da se ka~i s Da~om?
(Da~a pokazuje na sebe. Mara se uozbilji.)
MARA: Ma ne...
JOVAN: Nemam pojma. Idi pitaj Da~u.
(Jovan opet po~ne da se smeje. Da~a je ozbiljan.)
DA^A: [ta si rek’o?
JOVAN: Ka`em...
(Mara po~ne ozbiljno.)
MARA: Ni{ta, Jovan nije ba{ najbolje razumeo tvoje pitanje, pa ti je predlo`io...
da ide{ i pita{ tog Da~u!!!
(Mara i Jovan prasnu u smeh. Da~a ih gleda.)
DA^A: Je li, je l’ to Da~u neko zajebava?
JOVAN: Ma jok...!!!
(Mara i Jovan se kiko}u. Da~a je u ~udu.)
DA^A: Je li, de~ko, ’o}e{ da mi objasni{, {a je sme{no.
(Mara smiruje napetost.)
MARA: Ma ni{ta, izvini. Malo smo duvali. Ho}e{ i ti malo?
(Mara ponudi Da~i lulicu.)
DA^A: Da se drogiram? Pa ja sam, bre, fin momak!
(Jovan i Mara gledaju Da~u u ~udu. Ali, {ta }e.)
MARA: Dobro, kad ne}e{...
(Da~a stoji, ne}e da ide. Jovan i Mara ne bi znali {ta sad s njim da rade. Mara
nastavi, tek ne{to da pri~a.)
MARA: Kako se zove{?
JOVAN: Rek’o ti je ~ovek, nekoliko puta.
MARA: A, da, Da~a.
(Da~a klimne glavom. I dalje stoji, gleda ih onako, kao pas.)
MARA: Pa, sedi malo, Da~o. Odakle si?
(Da~a seda, ipak nepoverljivo gleda.)
DA^A: Iz Tusona.
JOVAN: Odakle?
DA^A: Tuson, bre, Arizona!
(Jovan i Mara se pogledaju, prasnu u smeh. Da~a ustane.) (49)
DA^A: [ta je bilo, narkomani, u ~emu je problem? ’O}e neko se futi, {a...!?!
MARA: ^ekaj, Da~o, smiri se. Nismo mislili ni{ta lo{e.
JOVAN: La`e, Da~o, mislili smo.
DA^A: E sad }u da te polomim ko pi~ku.
(Mara sko~i.)
MARA: ]uti, Jovane! Nije Da~o, majke mi. Nego ima ta pesma, ono „Jo-jo left
his home, from Tucson, Arizona“, zna{...
DA^A: Kako?
MARA: Pa to, D`o-D`o je kao oti{ao od ku}e, zna{...
DA^A: Nikad ~uo.
MARA: Ma ~uo si, sto posto. To su ti Bitlsi.
DA^A: Ko?
(Mara ga gleda. Shvati da je uzaludno.)
MARA: Ma, ni{ta.
(Mara pogleda Jovana. Ovaj se kiko}e, ali kri{om. Mara mu daje signale. Tiho
ka`e.)
MARA: [ta ga izaziva{! (Da~i) E, pa dobro, drago mi je da smo se upoznali...
(Da~a je gleda, kao da ne{to odmerava.)
DA^A: Aha. Aha.
(Da~a je gleda. Sedne. Mara smi{lja {ta dalje da pri~a sa ovim ~ovekom.)
MARA: Zna~i, `ivi{ u Arizoni. Kad si do{ao...?
DA^A: Pre tri dana.
(Jovan tiho ka`e.)
JOVAN: Ko bi rekao.
(Da~a, sre}om, nije ~uo ovu primedbu. Mara samo pogledom prekori Jovana,
nastavi konverzaciju.)
MARA: I, koliko ostaje{?
DA^A: Sutra se vra}am.
MARA: Samo pet dana? Toliki put za pet dana. To je malo naporno?
DA^A: [o da mi je naporno? Nije Da~a sisa.
MARA: Znam, ali, toliki let...
DA^A: Kakav let? Do{’o sam kolima.
MARA: Kakvim kolima?
(Da~a je ponosan.)
DA^A: Kupio mi ~ale kadilak za rod`endan. Pa me poslo u El Ej kod tetke, da
probam ma{inu.
(Da~a je veoma nepoverljiv prema Jovanu. Na njegove re~i uvek reaguje.)
DA^A: [a je bilo, brate? [a ti nije jasno!?
(Jovan je iskren.)
JOVAN: E, izvini, molim te, al’ ja stvarno ne razumem. Kako si mogao u Ameriku
da do|e{ kolima?
DA^A: [a kenja{, bre, dalobu? Kakav dolazak, ja sam ovde ro|en!(50)
JOVAN: Gde?
DA^A: Pa, u Tusonu, kretenu. Tuson, Arizona, je l’ ti lepo `eka. ^ale mi se doselio
ovde pre dvadeset godina. Ovde mi je i snuokre kevu, pa sam se, logi~no,
tu i rodio. Ka`em ti da sam do{ao u El Ej, kod tetke.
JOVAN: A...
MARA: Za Novu godinu, pa da.
DA^A: Kakvu bre novu godinu. To je ova, katoli~ka, mamu mu jebem usta{ku.
Ja slavim samo srpsku...
MARA: A, izvini, vidim da si veseo...
DA^A: Pa, je l’ ti ka`em da mi je rod`endan.
MARA: A... A koji?
(Da~a ponosno.)
DA^A: Osamnaesti.
MARA: E pa ~estitam.
DA^A: Ima{ i {ta. Osamnes, bajo punoletstvo. Malo li je?
JOVAN: I tata ti kupio kola?
DA^A: Aha.
MARA: Ba{ lepo. A, je l’ zna{ da vozi{?
JOVAN: Je l’ ti ~ovek lepo ka`e da je do{ao kolima...
MARA: A, da...
DA^A: E, mnogo je paglu.
(Mara u}uti. Ne izdr`i.)
MARA: A, je l’ zna{ i da ~ita{?
(Mara po~ne da se smeje. Veselo. Da~a se iznervira.)
DA^A: Je li, burazeru, je l’ se ova pi~ka to meni smeje?
MARA: Ma jok, Da~i...!!!
(Mara i Jovan udare u vrisku. Da~a deluje hladno. Iznenadi, zgrabi Jovana za
ruku. Sna`no.)
DA^A: Pitam, je l’ se pi~ka meni smeje!
(Mara i Jovanu, osmeh se zamrzne.)
MARA: [ta ti je, {alili smo se...
JOVAN: ^ekaj, Maro, slu{aj de~ko, ovo ovde je moja devojka i molim te, nemoj
da je naziva{ imenima polnih organa.
(Mara se nasmeje. Da~a je gleda. Nasmeje se i on. Hladno. Pusti Jovanovu ru-
ku.)
DA^A: Je li?
JOVAN: Jeste.
DA^A: Dobro kad ka`e{... A {o?
JOVAN: Zato {to je to ru`no.
DA^A: Aha.
(Da~a stane. Zatim mirno ka`e.)
DA^A: Pa i pi~ka nije neka lepotica. (51)
(Jovan se iznervira.)
JOVAN: Slu{aj, barabo, ja mislim da sam ti ja lepo rekao!
MARA: Nemoj, Jovane, pusti ga...
JOVAN: ^ekaj, Maro. Zna~i, da apsolviramo. Ova lepotica ovde je moja devojka
i zove se Mara... Kako se preziva{?
MARA: Popovi}.
JOVAN: ...i zove se Mara Popovi}, zna~i m o j a devojka, ina~e, poznati pijanista
iz Beograda. Ti }e{ se sad njoj lepo izviniti i ostaviti nas da u`ivamo u ovoj
ve~eri, kalifornijskoj klimi, kao i jedno u drugome. Je l’ jasno?
(Da~a gleda Jovana. Ne zna se da li je drzak ili beslovesan. Ili i jedno i drugo.)
DA^A: Nije. [ta zna~i „apsolviramo“.
(Jovan gleda Da~u. Ne zna {ta da mu ka`e.)
MARA: Daj, Jovane, pusti ga, vidi{ kakav je...
DA^A: Ti, pi~ko, zave`i.
(Da~a sada o~igledno izaziva.)
DA^A: Pitam, {ta zna~i „apsolviramo“. Mislim, ako ’o}e{ da kara{ ovu malu, ti
mi reci, „slu{aj, brate, zapali, ja bi da jebem...“
(Jovan i Mara su u {oku. Da~a sve `e{}e.)
DA^A: A ako nema{ nameru da jebe{, nego ti smeta moje dru{tvo, onda, brate,
ne}e biti dobro...
JOVAN: Ma nemoj. [ta onda?
(Da~a, uz osmeh, vadi ogroman pi{tolj.)
DA^A: E, onda si najeb’o.
(Da~a, uperi pi{tolj na konsterniranog Jovana. Muzika koja dopire iz ba{te se
iznenada poja~a, do kraja ove scene, akteri se nadvikuju sa peva~em koji urla.
Mara je tako|e zapanjena.)
MARA: [ta ti je, ~ove~e, skloni taj pi{tolj!!!
(Da~a, i ne pogledav{i je, iz sve snage udari Maru po licu. Mara vrisne.)
DA^A: Ti, pi~ko, da }uti{, da ti ne bi jebo mater.
(Jovan krene, Da~a ubaci metak u cev. Jovan stane. Mara se dr`i za obraz.)
DA^A: De si po{o, brate? A? Na Da~u si natr~o, je li? Pa je l’ ti zna{, majmune,
da sam ja zemunska {kola? Zna{ ti {ta je to? Nisam ja ko ova govna ameri~ka.
Ja znam ko sam i odakle poti~em. Ja bre svako leto, jedva ~ekam kad }u da palim
kod dede i babe, da vidim ekipu, da se dru`im. Da nau~im {ta je `ivot, da
pro`ivim. Ne da mi se zatre koren, da zaboravim koje sam seme?
(Da~a }uti. Zatim mirno, gotovo iskreno zainteresovano, upita.)
DA^A: Odakle si?
JOVAN: Iz Beograda.
DA^A: Iz kog kraja?
JOVAN: S Neimara.
DA^A: Nikad ~uo.
JOVAN: Kod Narodne biblioteke...(52)
DA^A: A kod biblioteke, je li...?
(Da~a ponovo iznenada, iz sve snage, {akom udari Maru. Ona padne, bez glasa.
Jovan o~ajan, ponovo krene. Stane. Urla.)
JOVAN: Prestani da je udara{, barabo jedna! Ostavi je, ~uje{!!!
DA^A: Kod biblioteke, je li? Kao ne zna Da~a de su knjige, nije na~itan, a, mamu
ti jebem?!?
(Da~a nogom udara Maru. Sme{ka se pri tome.)
DA^A: [a je bilo, peder~i~u. Ima{ neki problem?
(Jovan urla, ne pomera se.)
JOVAN: Ostavi je, kad ti ka`em! Bori se kao mu{karac!!!
(Da~i je ovo jako sme{no. Imitira ga.)
DA^A: „Bori se ko mu{karac!“ E pederu narkomanski, sad ~u da ti jebem pi~-
ku!!!
(Mara u`asnuta ustukne, Da~a je zgrabi, povu~e za kosu.)
MARA: Ostavi me, budalo jedna, pusti me!!!
JOVAN: Pusti je, kad ti ka`em!!!
(Da~a se smeje. Uspravio je Maru na noge, vuku}i je za kosu. Brutalno ju je
obuhvatio oko grudi. Stiska.)
DA^A: Sad }e Da~a malo da ga umo~i, a ti ~e{, brate, samo da gleda{. Je l’ tako?
(Jovan }uti. Suze mu teku niz lice. Mara gotovo cvili.)
MARA: Molim te, pusti me...
(Da~a zaurla.)
DA^A: ^uje{ {ta te pitam. Je l’ tako? Je l’ tako da }e{ da gleda{ kako ti prskam
ribu, kako ga prima i kako uzdi{e. Jo{ }e i da pita „Jao, Da~o, odakle ti tol’ka
kita...?“, je l’ tako?
(Jovan }uti. Da~a {tipa Maru sna`no. Urla.)
DA^A: Je l’ tako? Reci, kad ti ka`em!!! Je l’ tako?
(Jovan spusti glavu, gr~evito `muri, drhti. ^eka kraj. Spu{ta se na kolena, niz
noge mu se sliva mokra}a. Da~a otko~i pi{tolj. Hladno ka`e.)
DA^A: Reci.
(Jovan izusti.)
JOVAN: Tako je.
(Ti{ina nekoliko trenutaka. Potraje. Jovan pla~e bez glasa, Mara tiho jeca, Da~a
ponovo zako~i pi{tolj, hitro ga spusti. Vedro ka`e.)
DA^A: Samo sam hteo da ~ujem.
(Da~a se zacereka.)
DA^A: [a je bilo, mali. Malo smo se upi{kili?!
(Jovan pognute glave i dalje na kolenima. Pored njega – bara mokra}e. Mara
gleda Da~u zapanjeno.)
DA^A: ’Ajde, kurvo, gubi se. Nisi moj tip.
(Sada i Jovan pogleda Da~u. Ne mo`e da veruje {ta se dogodilo. Mara i Jovan
jednostavno }ute i gledaju Da~u. Ovaj veseo, zagleda sopstveni pi{tolj, kao
dete dobru igra~ku.) (53)
DA^A: Opasan {toljpi. Vrlo sam zadovoljan.
(Jovan gleda, Mara gleda. To potraje.
Da~a polako spu{ta pi{tolj na sto.)
DA^A: [o bi pojeo jedan pljesak...
(Pi{tolj dodirne povr{inu stola. Lak udarac. Zatim pucanj. Pi{tolj opali, „sam
od sebe“. Metak pogodi Jovana u ~elo. Jovan se veoma iznenadi, nekako, ra{iri
o~i, kao da nije shvatio {ta se dogodilo. Zatim padne bez glasa. Mara, zapanjena,
uspe da izgovori.)
MARA: Ti ga ubi, ~ove~e...
(Da~a je tako|e iznena|en. Gleda pi{tolj. Dugo. Zatim mu se otme.)
DA^A: Zamisli, opalio sam od sebe.
(Narodnjak zavri{ti.)
m r a k
SCENA IV
BEOGRAD, SRBIJA
(Kada muzika iz prethodne scene kona~no utihne, mrak potraje. Zatim se scena
osvetli, jednim slabim svetlom. Isti stan. Ana Simovi}, mlada `ena, u poodmakloj
trudno}i, sedi sama za stolom. ]uti dugo. Zatim se za~uje glas iz
off-a)
MU[KI GLAS (of): Ana, gde si? Gde se ova `ena krije? Ana! Sad }e pono}!
(Ana ne reaguje.)
GLASOVI (of): Deset, devet, osam, sedam, {est, pet, ~etiri, tri, dva, jedan...
SRE]NA NOVA GODINA!!!
(Ana za`muri. Spusti glavu.)
(54)