VASKO POPA (1922–1991)
U JAUKU
Visoko je suknuo plamen
Iz provalije u mesu
Pod zemljom
Nemoćni lepet krila
I slepo grebanje šapa
Na zemlji ništa
Pod oblacima
Nejake lampice škrga
I nemušto zapomaganje algi
ZAVODNICI
Jedan miluje nogu stolice
Sve dok se stolica ne pokrene
I da mu nogom slatki znak
Drugi ljubi ključaonicu
Ljubi je kako je samo ljubi
Sve dok mu ključaonica poljubac
Ne uzvrati
Treći stoji po strani
Bulji u onu dvojicu
I vrti glavom vrti
Sve dok mu glava ne otpadne
U PEPELJARI
Majušno sunce
Sa žutom kosom od duvana
Gasi se u pepeljari
Krv jevtinog ruža doji
Mrtve trupce čikova
Obezglavljena drvca čeznu
Za krunama od sumpora
Zelenci od pepela njište
Zaustavljeni u propnju
Ogromna ruka
Sa žarkim okom nasred dlana
Vreba na vidiku
---
PESMA MLADE ISTINE
Pevala istina u mraku
Na vrhu lipe nasred srca
Sunce će kaže sazreti
Na vrhu lipe nasred srca
Jako ga oči obasjaju
Ismejali smo pesmu
Uhvatili i vezali istinu
I tu je pod lipom preklali
Oči su bile zaposlene
Napolju u drugome mraku
I ništa nisu videle
MIODRAG PAVLOVIĆ (1928–2014)
POD ZEMLJOM
Na daščanom zidu
Dugonogi pauk
Lovi u mrežu
Svoju senku
Niz trule stepenice
Žuta sveća
Pljuje u podrum
Podrum je daleko
I tone sve dublje
Pod vlažne zidove
Jedna vrata
Zatvorila su nekog
U ponoć
I jedan mrav
U vidu čoveka
Na dnu stepenica
Digao je ruku
Njegov krik
Ne dopire
VIHOR
Probudim se
Nad krevetom oluja
Padaju zrele višnje
U blato
U čamcu
zapomažu
raščupane žene
Vihor
zluradih noktiju
davi mrtvace
Uskoro
o tome
ništa se neće znati
ŠUMA PROKLETSTVA
Izgubljeni dani
razvejana sunca
ko mrtvi oblaco
dave se u reci
Vekovi razgovaraju telefonom
jedino laž
polaže pravo na povratak
STEVAN RAIČKOVIĆ (1928–2007)
KAMENA USPAVANKA
Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni
Vi ruke po travi, vi usta po seni
Vi zakrvavljeni, i vi zaljubljeni
Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni
Vi crne vode u veličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni
Zaustavi se, biljko, i ne veni;
Uspavajte se, ko kamen, neveni;
Uspavajte se tužni, umoreni.
Poslednja ptico, mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni
IVAN V. LALIĆ (1931–1937)
GLASOVI MRTVIH
U noći, daleko plane vatra. Za njom druga,
leptiri plamena sleteli na ivicu noći.
Treća vatra. Ubrzo jedna čista plamena pruga.
Prsten oko sna. Gotovo. Niko neće proći.
Kestenima pred kućom opadne lišće od straha.
I ljudi kažu: jesen. Melisa, to je tabor,
Velike mrtve vojske, smešten na daleke bregove
Sam, osluškujem trubača, napeto, bez daha.
Ali mesto bakarne jeke čujem prve snegove
U napuštenim šumama. A vatre se ne gase.
Negde se sruše gradovi kad zemlja ispravi nabor.
Na zamišljenom čelu. Ali vatre se ne gase.
Prsten oko sna. Je li neko čuo trubača?
Trubač je iza tišine, a tišina je jača.
MIROLJUB TODOROVIĆ (1940)
METALI
Osluškivao sam disanje metala
Slično je disanju zveri
* * *
Metali su ratovali s vazduhom
Kretali su se podzemnim hodnicima kao krtice
Podrivajući stabilnost planete
Vazduh je ulazio kroz pukotine na kori
I napadao ih pokušavajući da izazove
Hemijske promene u njihovom karakteru
Oni su ga halapljivo gutali
A zatim varili dugo vremena
MAŠINE
Mašine su nas hvatale
Svojim oštrim zupčanicima
I lagano mrvile meso i kosti
Krv je oticala posebnim slivnicima
Za navodnjavanje biljaka mesoždera
Bilo je to sistematsko
Uništavanje naših tela
Ali naš duh je sa još većom radoznalošću
Nastavljao istraživanje zvezda
DUŠKO NOVAKOVIĆ (1948)
NJUJORŠKA
Ušao sam u restoran, da nešto jedem
Naručio sam da nešto jedem prstom
I to što stam dobio bilo je
Ljuto uplitanje meksičke paprike u moj neškolovani život
Paranje utrobe za dolar
VRATISLAV MILANOVIĆ (1950)
MIRNO, SASVIM MIRNO
Mirno je u našoj kući:
niti je voda plavi,
nit je udara grom.
MILAN DOBRIČIĆ (1977)
BLAGOSLOVENI GUBITNICI
Noge slonova Dalija zapletene u debla bukava.
Uspavani dinosaurusi lome plavi horizont.
Napušten toranj sišao na vrh kamenoloma.
Rastrzani ljudi u daljini krive bledo lice žene.
Krune se kontinenti na kori lišajive šljive.
Ciknuto vino nektar odbeglih bogova.
Vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca.
Niski vetar svira o grlić flaše u ruci.
Žig zveri gospodara svud po njenom telu.
Trava se ruga katastrofi život smrti.
BORIS VLASTELICA
OKTOBARSKI SALON
Nikad nisam posetio oktobarski salon
Možda bih i mogao, ali jedino na silu
Imao sam negde prošlogodišnji katalog
Ničega na njemu za mene nije bilo