Razgovorni jezik


Razgovorni ili govorni ili usmeni stil je raznovrstan, uslovljen je uzrastom, zanimanjem,
obrazovanjem i socijalnim statusom. Govornik je u prednosti što je njegova reč živa i neposredna,
što ima zvuk i čuje se. Tempo govora doprinosi upečatljivosti i sugestivnosti: tu su pauze, ubrzani
i usporeni tempo, povišavanje i snižavanje tona, nijanse u intonaciji, rečenični naglasak. Usmeni
govor prate pokreti tela, lica, razne vrste pogleda i izraza lica. Svi ovi pratilački elementi
stilski pojačavaju usmeni govor. Govorni stil je efektniji ako govornik vodi računa o
sagovornicima: na jedan način se razgovara u krugu porodice i prijatelja, na jedan način pri
občinom neobaveznom ćaskanju, na drugi način ako je to obraćanje skupu ili je učešće u raspravi.

Obično je gramatički neispravan i leksički nečist sa dosta dialektizama, provincijalizama i leksike
argoa. Do toga obično ne dolazi iz neznanja ili neobrazovanosti, nego zato što se u zahuktalosti
govornog ritma na te elemente ne obraća pažnja. Odlikuje ga kratka i eliptična rečenica koja je
uvek jasna jer je dopunjavaju gest, mimika i intonacija.