Шатровачки говор Шатровачки говор (често погрешно називан шатровачки језик) је жаргон у српском, хрватском, и бошњачком језику. Распрострањеност шатровачког у регионима примене српско-хрватско-бошњачког језичког простора је неравномерна. Највише се користи у већим урбаним центрима - Београду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри. Шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори. Широко је распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготову међу младим људима, али и међу онима који желе да „остану млади“. Име „шатровачки“ долази од ромског „шатра“ што је дакле у почетку означавало ромске речи које су ушле у српскохрватски језик. Свака генерација има „свој“ шатровачки језик. Нове речи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. На пример, реч пиво постаје вопи. Нова реч има исто значење као и оригинална. Неке речи се чешће користе у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило. Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се размењују информације које се тешко могу разумети од стране формалног затворског система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова који отежавају препознавање конкретне речи - поруке. Сличне језичке игре постоје и у верлану (француски) и весрану (аргентински шпански). Примери шатровачких реченица: Брате, нећу да играм фудбал. Тебра, ћуне да играм дбалфу. Пази брате, мурија! Зипа тебра, ријаму! Примери шатровачких речи: * кежва - жваке * мојне! - немој * тебра - брате * ганци - циган * љаксе - сељак * зипа - пази * тенкре - кретен * Тарми Рићми - Митар Мирић (турбо-фолк певач) * вугла - глава * вутра - трава (дрога) * вопи - пиво * воздра - здраво * конза - закон * дбалфу - фудбал * вуспра - справа * Довла - Владо (мушко име или надимак) * Шоне - Неша или Нешо (мушко име или надимак) * Шоми - Миша или Мишо (мушко име или надимак) * Киза - Зоки (надимак мушког имена Зоран) * Ћофи - Фића (надимак мушког имена Филип) * Рема - Маре (надимак мушког имена Марко) * Фисте - Стефи (надимак мушког имена Стефан) * Ћоми - Мића (мушко име или надимак) * Џони - Ниџа (надимак мушког имена Никола) * Лошми - Милош (мушко име) * лимте мо - молим те * жива - важи (не мисли се на хемијски елемент Hg) * важи - жива (мисли се на хемијски елемент Hg) * лећа - ћале (отац, тата) * Мунзе - Земун * Рајвоса - Capajeвo Утровачки Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 1990-их у Београду, али никад није постао толико раширен и прихваћен као шатровачки. Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља слово У. Често се, ради лакшег разумевања додаје реч за, затим избачени слог спојен са слогом ње. Пример: ментол - унтол (за мење), палим - улим (за пање) Уобичајено је и да се за избаци и да се две преостале речи споје у једну. Пример: дувај - увајдуње, жандар - ундаржање Сленг старије генерације (1960 — 1970) * гуштер, репоња - војник који је тек дошао у војску * гиље - ципеле * гајба - стан * гари - у новосадском сленгу, другар, ортак, али и непозната мушка особа * дрпити, мрнути, мазнути - украсти * даса, фрајер - момак * дупетон - столица * доколеничарка, подрумара, пепсика - врло млада девојка * дропља, дроца, курава, фуфа - проститутка или лака жена * дрот, цаја, муркан, кер, пандур - полицајац * Десанка Шакић - десна рука (мисли се на мастурбирање) * закевити, забебити - остати у другом стању * кева, матора - мајка * кајла - златни ланац око врата * кењати - вршити велику нужду * клопа - храна * клекнути и припалити, блајзирати - орални секс * лова, ђенги - новац * мурија - полиција * пљуга - цигарета * пуса - пољубац * пешкир - хомосексуалац * риба, герла, мачка, треба, цупи - девојка * сифони - женске груди * смор - нешто што је досадно * смрад - човек лоших особина * сељобер, љаксe - сељак (увредљиво) * урадити се, фиксати - дрогирати се * ћале, матори - отац * чорба - гориво (бензин) * факс - факултет * фора, фазон - трик * фаца - угледан човек * швајсовати, туцати, креснути, опалити, трести - полни однос