Превод на српски O Bruncvíkovi Když jdete přes Karlův most z Malé Strany na Staré Město, vidíte vpravo u mostu starou sochu rytíře se zlatým mečem. Legenda říká, že je to rytíř Bruncvík . Vládce české země Bruncvík odešel do světa. Slibil manželce, že se vrátí za sedm let. Manželka mu z lásky dala krásný zlatý prsten. Dlouho cestoval po světě. Jednou viděl, jak velký lev bojuje s drakem. Bruncvík mu pomohl a draka zabil. Lev se stal jeho přítelem a pomohl Bruncvíkovi získat zázračný zlatý meč, který sám seká hlavy nepřátel. Doma všichni mysleli, že Bruncvík umřel. Nepřátelé říkali jeho manželce: ,,Musíš si vzít jiného muže! Naše země musí mít vládce!" Ona ale nechtěla a věrně čekala na Bruncvíka. Bruncvík tajni přišel do hradu a dal zlatý prsten do sklenice vína, kterou nesl sluha jeho manželce. Tak poznala, že se Bruncvik vrátil. Bruncvík s pomocí zázračného meče zabil všechny nepřátele a znovu se stal vládcem české země. Jeho nový erb byl bílý lev, symbol odvahy a síly. Také dnes má česká republika ve znaku bílého lva. Legenda říká, že zázračný, zlatý meč je schovaný v dlažbě na Karlově mostě. Když bude české zemi zle, její patron svatlý Václav přijde na pomoc. Pojede přes Karlův most, jeho kůň klopýtne a vyrýpne meč. Svatý Václav zavolá: ,,Viem nepřátelům hlavy dolů!" A v české zemi bude mír. Превод на чешки Зашто људи варају? Зато што желе да остваре лакшу победу. С обзиром на то да су такмичарски расположене животиње, људи су непрекидно у потрази за начинима да се докопају новца, хране или чулног задовољства, па чак и да напросто изгледају добро. Да би се све постигло на тежи начин, потребно је уложити време, труд и енергију, тако да варање увек изгледа као примамљиво решење којим се на бржи и лакши начин долази до жељеног циља. Уз помоћ теорије игарапримењене на еволуциону биологију могуће је објаснити како то да упоредо могу да постоје и несебична брига за добробит других и склоност ка варању. Уопштено гледано, показало се да преваранти добро пролазе кад их има веома мало, као и да нису превише успешни када су у већини у поређењу са бројем добродушних наиваца које желе да преваре. То значи да свака група тежи да сама створи равнотежу, односнода у њој буде довољно мало превараната да би цена спречавања иховог деловања била превелика. С друге стране, основна биолошка начела нашег постојања говоре у прилог томе да ће у нашем друштву највероватније увек бити чланова склоних варању и “хлебу без мотике”. Да ли је плакање корисно? Многи људи и стручњаци потврдно би одговорили на ово питање. Сматра се да плакање доприноси прочишћењу организма и да умањњује стрес, па чак да се путем плакања уклањају разни отрови. Због тога сви лекари хвале његово благотворно дејство на здравље. Постоје и докази да крвни притисак и број откуцаја срца опадају након што пустимо сузу, да снага алергијских одговора тела постаје слабија након гледања “Титаника” или “Доручка код Тифанија”, па чак и да особе које пате од реуматоидног артритиса трпе слабије болове ако плачу. Ипак, резултати добијени огледима нису баш потпуно једнообразни у корист плакања. Чини се да је његов учинак већи уколико плачемо због неке потешкоће коју је могуће решити, као и уколико особи која плаче не смета да испољава своја осећања на тај начин, односно ако је сам тај чин не учини још више потиштеном и утученом. Једна од улога које плакање има вероватно је и то да се помоћу њега другима покаже нерасположење и туга. Такво испољавање осећања може да допринесе стварању чвршћих веза међу људима, те је могуће да је управо то разлог његовог благотворног дејства. Састав О одрастању, самосталности и сазревању