287. Futur prvi s naglašenim oblícíma pomocnoga glagola htjěti rabi se u dijelu iskaza kóji jc pod rečeničnim naglaskom. Tako je u pitanjima i u odgovori-ma na njih. U torné se slučaju obično infinitiv u odgovorima izostavlja: A. Hočeš li sutra čitati? - B. Hoču. Tako je i pri sučeljenosti govomih osoba: A. Ti sutra nečeš čítali, zar ne? - B. Hoču! Zašlo ne? Ja sutra hoču čitati! U takvim situacijama futur prvi ima stanovilo željno značenje.
Futur drugi
288. Futur drugi g.agolski je oblik kojíme se izražava P^^T*"^
i prezenta pomocnoga glagola biti i glagolskoga
ieme. Tvoři se od svršenoga p.^ ■ -     radnog nesvršenoga glagola: (1.1. jed.) budem gradto, budem gra-■ jed.) budeš grádio. budeš grádila, bi
pridjeva
dila, trudem grádilo; (2
(3 1 jed ) budě grádu,, bude grádila, budě grádilo; (1.1. mn.) budemogradi-' '.^......a*Íu MJňm, orňMa: (2.1. mn.) budete grádili, budete gradi-
i.i.jvu.;™^&------■ ~~ o
li bůděmo grádile, buděmo grádila; (2...       —----»• -
le, budete grádila; (3. 1. mn.) budu grádili, budu grádile, budu grádila
289
Svršeno se vrijeme futura drugog izražava prezentom svršemh glagol nesvršeno vrijeme: Ti če mu crepovi dobro doči kad bude gradio kucu svršeno vrijeme: O lome če razmisliti kad izgradi kucu.
Kondicionál prvi
|0la: (a) (bl
290.
Kondicionál prvi glagolsk, je oblik kojim se izražava náčin vršenja glagJ ske radnje Tvoři se od aorista pomocnoga glagola biti t glagolskoga pridjeva radnog nesvršenih i svršenih glagola: (i. 1. jed.) bih / bih grádio -izgrad, ■ 'řádila, bih I bih grádilo - izgrádilo; (2. 1. jed.) »
/bi
bih / bih grádila - izgrauuu, um , <„„ <
grádio - izgrádio, bi / bi grádila - izgrádila, bi / bi grádilo - izgrádilo; (3. 1. jed.) bi / bi grádio - izgrádio, bi / bi grádila - izgrádila, bi / bi grádilo -mn.) bismo / bismo grádili -1 grádili. bismo / bismo grádile ■.grádila; (2.1. mn.) biste /biste grádili ádile, biste / biste grádila - izgrádila; ádili. bi / bi grádile - izgrádile. bi/bi grádila
jašeni oblici prezenta le li mogli odgo-biste znali riješi-
izgrádilo; (1.
- izgrádile, bismo I bismo grádila
- izgrádili, biste / biste grádile - izgrádile, biste / biste gradi (3.1. mn.) bi / bi grádili -
- izgrádila.
izgrt
291. Kao i u perfektu, tako se i u kondicionálu prvom nag -
■        *    * -----glašemm položajima: Biste h mogh oago
92
pomocnoga glagola biti rabe u nagl: voriti na postavljena pitanja? - Bismo. lli: Vi to sigurno ne , ti. - Bismo, bismo, kako da ne!? 292. Kondicionálem prvim izražava se želja: Sto biste danas jeli?
jeli ribu. - te uvjet i mogučnost (koji idu zajedno - pritom uvjet p mogučnosti): Kad bismo je imali, danas bismo jeli ribu.
. Danas bismo
293. Cesto se kondicionál prvi kojim se izražava želja (u skladu s time) tvoři kon-dicionalom prvim od glagola koji znače želju i infinitiva glagola kao objekta želje: Što biste danas željeli jesti? - Danas bismo željelijesti ribu.
Kondicionál drugi
294. Kondicionál drugi tvoři se od kondicionala prvog pomocnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnog: (1.1. jed.) bih bio / bih bio grádio - izgrádio, bih bila / bih bila grádila - izgrádila, bih bílo / bih bílo grádilo - izgrádilo; (2. 1. jed.) bi bio / bi bio grádio - izgrádio, bi bila / bi bila grádila - izgrádila, bi bilo / bi bílo grádilo - izgrádilo; (3. 1. jed.) bi bio / bi bio grádio - izgrádio, bi bila / bi bila grádila - izgrádila, bi bílo / bi bílo grádilo - izgrádilo; (1.1. mn.) bismo bili / bismo bili grádili - izgrádili, bismo bíle / bismo bíle grádile - izgrádile, bismo bila / bismo bila grádila -izgrádila; (2. 1. mn.) biste bili / biste bili grádili - izgrádili, biste bíle / biste bíle grádile - izgrádile, biste bila /biste bila grádila - izgrádila; (3. 1. mn.) bi bili / bi bili grádili - izgrádili, bi bíle / bi bíle grádile — izgrádile, bi bila I bi bila grádila - izgrádila.
295. Kondicionalom drugim izražava se uvjet ostvarenja glagolske radnje koji prethodi mogučnosti ostvarenja glagolske radnje izraženoj kondicionalom prvim. Taj se uvjet ostvaruje u prošlosti: Kad bi bio učio, naučio bi. (Na mjestu veznika kad može biti i veznik ako.) U toj ga ulozi danas sve više zamjenjuje pluskvamperfekt ili perfekt (Češce od pluskvamperfekta) u po-godbenim rečenicama s veznikom da: Da si bio učio, naučio bi ili: Da si učio, naučio bi.
Optativ
:       Optativ je glagolski oblik kojim se izražava želja. Tvoři sc od glagolskoga pridjeva radnog praéenog odgovarajučom ('željnom') intonacijom: Živjeli!
p .      - ■        ° --<=—«... v říjnům ) iinuiiacijom: čivielv
rosebno je ucestao u konstrukcijama tipa Dobro došli!, Bog te poživio' Živi bih pa vidjeli!, Da Bog da uspio! i sl. ''
Glagolski prilog sadašnji
kM7. Glagolski prilog sadašnji tvoři se od prezentske osnove trečega lica množine nesvršenih glagola sufiksima -úči ili -ěéi. Njime se izražava glagolska radnja kao pratnja radnje izražene predikatnim glagolom: Sreo je svoga pri-jatelja krečuéi se (prez. osn. kreč-0-) llicom. Umorio se noseči (prez. osn. nos-0.) sa sobom sve one silne stvari, Zabavio se igrajuči se (prez. osn. 'gf-a) s njima. (Izmcdu -a- i -uči umeče se medusamoglasničko /.)
93