190. Brojevi tri i čétiri dolaze uza sva tri roda. U sintagmatskim se odnosinia oni kad je riječ o muškome i srednjemu rodu ponášajú kao broj dvä". Ondje su bila i tri (četiri) muškarca. Ta če vaša tri (četiri) stáda morati biti premje-štena na dntgo mjesto.
491. Brojevi tri i čétiri uz imenice ženskoga roda u sintagmatskim odnosima dolaze u množini ženskoga roda: Ondje su bile i tri (četiri) žene.
192. Tako se ponášajú brojevi dvä, tri i čétiri i kad su sami i kad su u pratnji kojega drugog broja. Evo primjera kad su u pratnji drugoga broja: Stigla.su dvadeset dva kamióna, U boiniei su se našla i dvadeset tri djeteta, Na pokus su pozvane trideset četiri djevojke.
493. Uz broj dvä rabe se i brojevi oba i ôbadvä, koji se u sintagmatskim odnosima ponášajú kao broj dvä: Oba (obadva) su bila spremna -a utrku.
494. Na mjestu se broja dvä za ženski rod rabe brojevi dvije i ôbadvije. I uz njih se, kao i uz brojeve tri i čétiri, u sintagmatskim odnosima rabi množina ženskoga roda: Ondje su bile i naše dvije studentice. Obje su bile vrlo aktívne.
495. Uz brojeve se od pět dalje, i kad su sami i kad su u pratnji kojega drugog broja, u sintagmatskim odnosima rabi srednji rod jednine. Imenice i zamjcnice uz njih dolaze u gemtivu množine: Pet studenatapolagalo je ispit u treéemu ispitnom roku; Neie biti dovoljno ako ih bude i sto pedeset, kako kážeš.
496. Brojeve tisuču, milijitn i milijärdu u ustrojstvu viših brojeva zamjenjuju imenice tisuča, milijun i milijärda. Usp.: (9 800 700 150) dévet milijčirďi bsamstô milijúnä sedamstô tisuéä sto pedé.set.
497. Tako i broj sto može zamijeniti imenica stotina. Usp.: (767) sédam stotina šezdését sédam.
498. Ta imenica (stotina) može poprimiti značenje broja (stotinu) i rabiti se mjesto broja sró. Usp.: (150) stotinu pedésél (uz stôpedeset).
499.
Sklonidba glavnih brojeva
Od glavnih brojeva sklanjaju se jédan, dvä, dvije, tri i čétiri. (Kao dvä skla-njaju se oba i ôbadvä, a kao dvije - obje i ôbadvije.)
1. jédan
N: jédan-0
G: jédn-og, jédn-oga
D: jédn-om. jédn-omit, jédn-ome
A: (za živo) jédn-og, jédn-oga
(za neživo) jédan-0 L: jédn-om, jédn-ornu, jédn-ome I: jédn-im
jedna jedno
jédn-a jédn-o
jědn-ě jédn-og, jédn-oga
jédn-ôj jédn-om. jédn-omu, jédn-ome
jédn-u jédn-o
jédn-ôj jédn-om. jednomu.jédn-ome
jédn-ôm jédn-im
2. dvä
N: dv-ä G: dv-áju D: dv-äma A: dv-á L: dv-äma I: dv-äma
3. tri
N: tr-i G: tr-iju D: tr-ima A: tr-i L: tr-ima I. tr-ima
Uz imenice to izgleda ovako:
dvije
dv-ije
dv-iju
dv-jéma
dv-ije
dv-jéma
dv-jéma
četiri
čétir-i
četir-iju
čétir-ima
čétir-i
čétir-ima
čétir-ima
a) dva (oba, ôbadvä) muškárca, séla dv-áju (ob-áju. obadv-äjii) mhškäräeä. sélä dv-äma (ob-áma, obadv-äma) muškäreima, sélima
b) dv-ije (ôb-je, ôbadv-ijé) žene dv-iju (ob-ijii, obadv-iju) žénä dv-jéma (ob-jéma, obadv-jéma) žénama
c) tr-i muškárca, žene, sela tr-ijii muškäräeä, žénä. sélä tr-ima muškäreima, žénama, sélima
d) čétir-i muškárca, žene, séla četir-ijii muškäräeä, žénä, sélä čétir-ima muškäreima, žénama, sélima
Ako padeži brojeva dolaze s prijedlozima, sklonidba brojeva nije obvezatna. Tako se može reci i: To sam čuo od dva muškarca i: To sam čito od dvaju muškaraca, i: Otišao je s dvije žene i: Otišao je s dvjema žénama. i: Iz ona dva sela nema nikoga i: Iz onih dvaju sela nema nikoga, i: Od spomenuté četiri studentice jedna ée biti izabrana kao predstavnica studenata ufakul-r tetskome vijeéu i: Od spomenutih četiriju studentica jedna če bili izabrana f kao predstavnica studenata u fakultetskome vijeéu, i: Prošao je pored oba čuvara ne govoreéi ništa i: Prošao je pored obaju čuvara ne govoreéi nišla. Prijedlo/i pomažu da se i nesklonjivi brojevi uključe u komunikacijski od-L govarajuée sintagmatske odnose. Usp.: On se vozi čak s pet automobilu, m U takvim se situacijama prijedlozima razrješavaju i odnosi koji se inače f razrješavaju bez njih. Tako ce se reči: To su knjige našili studenata. ali i: To I su knjige od pet našili studenata.