NOVOM SADU LETNJA ŠKOLA Odse Odsek za srpski jezik kao stráni Milivoj Alanovič, Jasmín vič, Nataša Bugarski, ič, Jelena Vojnovič wmmň DNEVNIK • NOVINE I ČASOPISI Novi Sad. 2006 HayMMMO cpncKM 2 Let's learn Serbian 2 radná sveska UNIVERZ1TET U NOVOM SADU LETNJA ŠKOLA Odsek za srpski jezik i lingvistiku Centar za srpski jezik kao stráni Naučimo srpski / HayHMMO cpncKi/i 2 Let's learn Serbian 2 Milivoj Alanovič, Isidora Bjelakovič, Nataša Bugarski, Jasmina Dražie:, Marina Kureševič, Jelena Vojnovic Univerzite! u Novom Sadu Medunarodna letnja škola srpskog jezika, kultúre i istorije Filozofski fakultet Odsek za srpski jezik i lingvistiku Centarza srpski jezik i lingvistiku Urednik: Radmila Gikič Petrovic Redaktor knjige: Dr Ljiljana Subotíc, koordinátor programa škole Članovi redakäje: DrVera Vasič MrMirjana Jocič Dizajn, priprema i prelom: Aleksandar Topolac Crteži: Isidora Bjelakovic Korice: "Vojvoda n s ka kuca" Keramika Ras, Sremski Karlovci Stampa KriMel, Budisava F □ 1. HanuLLinTS h33hb 33 M/ujKor mjih >KeHCKor cpOflHMKa Koji/i je nap HaBefleHOM. |, TeTKa CTpMU KyM I..... 4. CMH 5. 6a6a 6. 6paT 7. Majica 8. yjaK 9. poljaK □ 2. □ 3. HanwLUHTe cnHOHMMHe KOHCTpyKUnje. □ 2-1 1. 2. 3. 5. 6. 7. 8. 9. Maja je 3opaHy cecTpa. Maja je 3opaHOBa cecTpa. JoßaH je BpaHKy cTpnij. OHa je AejaHOBa Maiwa. MapKO je 11 R.1HHH MOM.IK. AparaHa je mchm HacTaBHHi;a. Oh je CAaBKy A^A**. Mapwja je BAaAM 6a6a. A>MA.a je Aa3MHa Apyrapwua. □ 2-2 1. Oh je Moj fle;vi Oh je mphh flefla Oh mm je flefla 2. Aa am je Bepa TBoja pot)aica? 3. [ luan je H>eMy CTpHU,. 4. PaAa HaM je TeTKa. 5. 3opaH je HiiiMa yjaK. 6. HaAa je fteHa cecTpa. 7. JoßaHa joj je Apyrapwua. flonyHUTe npa3HMHe oflrosapajyhoM na,qe>KHOM 4>opMOM. 1. Oh je nocAOBHM napTHep MOr TaTe (moj TaTa). 2. AAeKcaHAap IleTpoBMh je MOMaK (Moja cecTpa). 3. Obo je xhepKa (oHa Aena >KeHa). 4. Obo je hob ayroMOÖMA (Haill KOMLUHJa, pl.}. 5. IbpaH FleTpoB je nosHaHHK (moj oTauJ. 6. Obo je mo6mahh TeAen HMajy KhepKy. OHa ce 30Be M mam 14a. 5. Ham crpHq WMa ho b or nca. Oh je 6mo BeoMa CKyn. 6. Ham 6paT hm a HOBy Aesojicy. OHa ce 3oee Maja. 7. Moj 6pax oa yjaKa hm a hob cxan. HaAa3« ce Ha ccamom cnpaxy. 8. Mojw pOAMxeA>M HMajy aokba. HMa 20 KBaApaxa. Moj APyr HMa xpadwKy. TpatpMKa pa.i 11 HOH-cxon. H l » ffjn F.*** * ».« |. + +|. + +P + +,T + ť*ť**+> +H □ 5« 06ene?KHTe rpaMarunKH ncnpaBHe peneHMLie y KojwMa reHMTMB m/im flaTWB m Ma nocecnBHO 3HaMerbe. 1. □ Obo je nac mojoj cecxpH. 2. □ Obo je nac Moje cecxpe. 5. □ VjaK Mojoj MaMH AOA33M CBaKe roAHHe y nocexy. 4. □ Obo je iiokaoh mojoj ApyrapHUH, 5* □ Bpax Moje MaMe paAM y 4>a6pwuw UHrapexa. 6. □ Obo je xeAetJ)OH mojmx npnjaxeA>a. 7. □ IbpAaHa MaAexwH je cecxpa CsexAaHe JaHKOBHh. □ 6. ľlonyHMTe npasHMHe oflroBapajyhoM cf)opMOM penu y 3arpafln. Mojh 6aKa u A,e&a JKWBe Ha (ccao). Ohm cy y 6paKy bhiuc oa 50 (roAMHa). 06oje cy paAKAM Kao (Kpojai, pl.) n TasíO cy ce H yno3HaAw. Ohm HMajy a b oj e AeMe (moja MaMa h moj yjaK). KaAa cy 6 mam MAabn, ohh cxaAHo (cBabaxw ce), a caAa He Mory jcaho 6e3 (Apyro). Moja MaMa je 3aBpuiHAa (Mc,\ 111 1 ;,\; m paA« y {aom 3ApaBA>a). OHa paA« ca {6e6a, pl.). Moj xaxa je ABe roAHHe (cxap) oa MaMe. Oh je npasHHK h paAH y (6aHKa). Ja »h;im ABe cecxpe- (JeAeHa m Mapwja). One cy joui yBeK cxyAeHxw. JeAena cxyAiipa (apxwxeKxypa), a Mapuj a (eAeKxpoxexHHKa). Ja jom yBeK hacm y (rHMHa3«ja) h HMcaM 6aui Aoôap y^eHHK. Boahm (je3HK, pl.). HaAaM ce Aa hy ce, KaAa 3aBpmnM rwMHaayjy, ynwcaxH Ha ((Dmaoaouikm 4>aKyAreT), MO«Aa Ha aHľAMcxMKy, BfiAeheMo... 4 Mtiůmo srpski / xayiHMocprKKri moja porodica / Moja lopofltma 7 □ 7. ľlonyHMTe npa3HWHe oflroBapajynoM cjjopMOM peMu flarnx y 3arpaflaMa. Y (moj ct3h) HaAa3e ce TpH (seAMica co6a). Y (AHesHa co6a) je noAHu.a ca KřturaMa, TB, TpoceA m Äße 4>OTeA>e. To je npocTopwja y (xoja) npoBOAMM siaim-um- (speMe). y obom ctaHy jKMBe h (moj 6paT, pl.) m MOJH poAMTeAaH. Moj CTapHJH 6pax Mmaoui m ja ctsaho ce csahaMO ca MapKOM, (hsui m .virm 6pax), jep oh boam CBe oho uito mh yonuiTe ne boahmo. OraAHO CAyiua (fAacHa My3HKa), CTBapw cy My yBeK CByAa no (co6a), mi hi-iAii He o6pwuie (npatiiHHa), CBaba ce ca (Ko.MiiiHJa, pl.), y3HMa TaTHHa KOAa 6e3 (riMTaH>e), íiíik;ia HeMa aoboaiHo napa m ceaKO seie MAe y (rpaA). CaAa HMa Uyra npHa Koča) h jkcah Aa ce oeHa MaMa). 4. Pa3MMiuft.aMO (n>eroB npwjaieAj). 5. Aaj (tboj 6paT) OBO nwcMO. 6. (H>eHa cecTpa) ce CBHÍ)a (moj 6paT). 7. BOAMM (OHaj HOBeKj pl.). □ 9. rionyHUTe npa3HHHe oflrosapajyhoM cjjopMOM penu flaTnx y 3arpaflawa. 1. Y oBy uiKOAy HAy (\ioje a^tc pl.). 2. Uparo Moje A^Te), hcmoj ce 6pnHyTH. Bnhe CBe y peAy 3. To je TeAeepoH (moj 6paT). 4. Mmcahm o (h>ch 6paT). 5. (6par moj, pl.), otkba Bac hhcüm BHAeAa. 6. (mílao A^Te, pl.) - MaAa 6pnraF (bcamko A^re, pl.) - BeAMxa 6pwra. 7. Ona jKi;M-ä ca ÍA^e, pl.). 8. Obo cy Moja (A^te, pl.). 9. (Moje ACTe) He Tpe6a ab a nyra peřin. 10. OcTaBMTe (Aere, pl.) Ha Mnpy! □ 10. CacnyiijaJTe c^eflefiM ßnja/ior m oflroBOpMTe Ha nMTahba. /}nja/ior ľieTe c/iywa™ flBa nyia. 1. My>K ce HMJe jqbho □ jep HHJe HMao BpeMeHa. □ jep HHJe HceAeo. □ jep je AHHHJa 6«Aa 3ay3eTa. 2. Myse je ,wk;u unu jep je □ 6no Ha nnjaun. □ 6mo Ha TepeHy □ 6ho Ha cacTaHKV. 3. My* □ HMKaAa panuje hujc Kysao. □ je Kysao m panuje. □ M ne ah Aa My je to nocAeAHiH nyr Aa KyBa. 4. )KeHa OAAynyje □ Aa BMiue He TOAepniiie KauubeHja. □ AaoAeyrpaA. □ Aa My>K o ač a a KyBa. naučíme »rp-ski / oaymiMO í pra k n 5 í moja poradiu / Moja nnpoflMua □ 11. npecŕopMy/iuLuMTe peMeHMue 1. MapujaHa m CßeTAana Benepac AOAa3£ koa HäC. H>nx flBe Benepac flOJia3e koa Hac 2. MapKO, CphaH m MwAe npeico AeTa paAe y ľpaACKOM 3eAeHHAy. 3. Mapwja h L(eua Haj6oA>e cy APyrapitue join oa oOAaHMuiTa, 4. liepa ce c MapKOM nocBahao Ha eKCKyp3njn. 5. MapKO m MapMJa oBe roA^He 3ajeAHo hay Ha AeTOBaH>e. 6 Cresa, AHa H L(eu,a ynwcyjy ce na CTyAMJe m<.:,\huhhc y jyHy. 7. CpbaH, AHa m ja ma^mo Be^epac y no3opHiiiTe. 8. AHa, CiiHMiua n tm He w3Aa3MTe ßenepac 3ajeAHo? 9. Aa ah ce liepa h th Beh Ay>Ke 3a6aBAiaTe? □ 12. Ha npa3Ha Mecra ynnwi/iTe oflroBapajyfie 6poJHe MMeHnqe: 2 6 7 9 12 13 □ 13. Ha npa3Ha Mecra ynnwnTe oflrosapajyfiH 6poj nnn 6poJHy MMeHMi_iy. 1. Hac flBe (2, >K.p.) He pa3roBapaMO. 2. 11.1 t a paAM'ro Bac {3, M.p.)? 3. Hjhx (7, M.p. H JK.p.) Ce 3Hajy jOlll H3 A^THHiCTBa. 4. Hac (5, M.p. M Hí.p.) >KWBM y JĚAHOM CTaHy. 5. Bac (2, M.p.), 6yAHTe Ao6pw! 6. Bac (4 m. p.) HHCTe ľlOACUKHAe MCnMT. 7. Bac {4, Ä.p.) nobwTe ca mhom! itauŕirro srpíltj /»ayiMMo cpnm ija ili profesije □ i. ili jJToresije Saslušajte siedeči dijalog i obeležite rečenice koje se odnose na Milana i/ili Ivanu. Díjalog čete slusati dva puta. Milan Ivana 1. □ □ Studira medicínu. 2. □ □ Svira klavir. 3. □ □ Svira gitaru. 4. □ □ Ima ispit. 5. □ □ Ima koncert. 6. □ n Živi kod pošte. 7. □ □ Živi u tom stanu několiko godina. □ 2. Napíšíte nažive zaninnanja za sledece osobe, 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Muškarac koji uči decu u školi je Muškarac koji leči zube je Muškarac koji kuva je Muškarac koji peva je učitelj , a zena je ,a žena je ,a žena je , a žena je učiteljica Muškarac koji radi administrativně poslové u firmi je , a žena je Muškarac koji poslužuje u restoranu je , a žena je Muškarac koji leči životinje je , a žena je Muškarac koji radi u bibli otéci je , a žena je □ 3. Pronadite uljeza. 1. □ ujak □ strk rvač □ tetka 2. □ slikar □ stol ar □ zidar □ plakar 3. □ sličica □ glumica □ slikarka □ igračica 4. □ pilot □ portir □ obučar □ stanar 5. □ slikarka □ profesorka □ trénerka □ zubařka 6. □ frizerica □ učiteljica □ nastavnica □ službenica 7. □ slušalac □ gledalac □ prodavalac □ čitalac 8. □ glumac □ pevac □ pisac □ lovac naudmo srpski / «ay'i hmd cpnciuf 2 uramjrija ili profesije / HÉMMÉ vuih npo^njr □ 4. Saslušajte šta Marija Konstantinovič kaže o svom zanimanju i popunite praznine odgovarajučim podacíma. Slušačete njenu izjavu dva puta. 1. Ona je po zanimanju 2. Trenutno je zaposlena u 3. Radním danima radí od do 4. Od nje šef očekuje da 5. Pře nego sto je ovde počela da radí, bila je zaposlena u 6. Za vřeme godišnjeg odmora 7. Plata joj je □ 5. Na prazna mesta upišite forme nominativa množine datih imanica. 1. ključ ključevi 7. miš 13. pas 2. sat 8. nož 14. put 3. sto 9. drug 15. jezik 4. bog 10. dak 16. dan 5. vojnik 11. cvet 17. čovek 6. list 12, muž □ 6. Na prazna polja upišite obiike nominativa množine sledečih imenica. 1. deda dede 4. komšija 7. baka 2. tetka 5. májka 8. tata 3. sin 6. ujak □ 7. Popunite praznine nominativom množine imenica datih u zagradama. 1. zemljoradnici (zemljoradnik) svake godine štrajkujú. 2. {automehaničar) dobro zaradujú. 3. (psihijatar) imaju ovih dana mnogo posla. 4. (lovac) vole da pričaju najneverovatnije priče o lovu. 5. (taksista) ponekad naplate převise. & (carinik) moraju biti postěni. 7. Vaši (zidar) odlično řade. £í4 8. (naučnik) su cesto rasejani. ~Z*š ........................................................ □ 8. Popunite praznine odgovarajučom formom date Imeníce. ^ 1. Razgovarao sam sa radnicima (radnik, pl.) te fabrike. 2. To sam naučila od (inženjer elekrotehnike, pl.). 3. Molim te, pošalji ovo (direktor, pl.). 4. (lovac, pl.) ne třeba uvek verovati. 5. Možemo pitati ove (policajac, pl,). 8 na UdiltiO Srpski / h .i y n a m o cpnUH zanimanja ili profesije / UHMMaua mím npoijiecnie 2 □ 9. Obeležite ispravnu formu. 1. Baka u bašti ima mnogo □ cvetova □ cveča □ cveta 2. Jelena ima dve dobře □ drugarica □ drugarice 3. Kupio sam kilogram □ jabuka □ jabuke 4. Mája ima dvadeset □ godina □ godine 5. Došao je kuči u pet □ sat □ sati □ sata 6. Danas je bilo 25 □ štěpena □ štěpeni □ stepen 7. On ima dva □ brata □ brače □ brača □ 10. Na prazna mesta upišite odgovarajuču formu prezenta glagola datih u zagradama. 1. Moja brača studiraju (studirati) medicínu. 2. Njihova deca (ličiti) na májku. 3. Povrče (imati) mnogo vitamina. 4. Pazite! Psi (trčati) po dvorištu. 5. Različito drveče (rasti) u mojoj bašti. 6. Ovo voce (nemati) lep ukus. 7. Moja brača (voleti) da idu na skijanje. 8. Njena brača (umeti) lepo da pevaju. 9. Moja deca (imati) časové engleskog svaki drugi dan. 10. Moja deca ne (razumeti) španski, ali lepo (govoriti) nemački jezik □ 11. Na prazna mesta upišite odgovarajuču formu broja ili brojne imenice. Doputovao sam sa (2) prijatelja i (3) prijateljice. Nas................................(6) radimo zajedno u jednoj firmi. (2) su muž i žena i imaju (3) dece. Njihova deca ostala su kod babe i dede na selu. Sada smo u hotelu u dvokrevetnim sobama. Ja sam sa (1) prijateljem, koji se več upoznao s (2) devojkama. Njih (3) nikad nisu u hotelu. □ 12. Obeležite pravilne sintagme. □ dobři deca □ veliká tata □ vredni brača □ veseo deda □ moj Koja □ tvoja Siniša □ iskrená Pera □ plava Doka □ dobra kolega □ pošten taksista □ stroga sudija naučimo srpski / HaytMMO cpncKM 9 zanimanja íli profesi j; / 3amiMdK>a wih npo$e(nje □ 13. Koji se od navedenih oblika prideva ili zamenica može pojaviti uz datu imenicu? 1. tata: □ dobra □ moja □ najbolji □ strogo 2. sudija: □ pošten □ ozbiljna n dobra D nepostěna 3. dede (pl.): □ strpljive □ dobrí □ strogi □ stará 4. kolega: □ dobar □ dobro r i dobre □ dobra 5. kolege (pl.): n dobar □ dobro u dobre Li dobra 6. dete: n male □ malo □ mali □ mala 7. deca (pl.): [ ! mali □ male 11 malo □ mala 8. brača (pl.): □ vredno □ vred ne r] vredna □ vredni 9. ekonomista: n dobar □ dobra 11 dobro □ dobre 10. taksisti (pl.): □ dobar □ dobri □ dobro Ľ! dobre □ 14. Obeležite íspravne rečenice i objasnite zašto su ostale neispravne. 1. U učionici se nalazi dvoje Ijudi. □ 4. 2. Ispred zgrade su petoro ljudi. □ 5. 3. U sobi je troje coveka. □ 6. U sali je osmoro ljudi. □ Na ispit je izašlo sedmoro studenata. □ Ona ima troje deteta. □ 70 nducimosrpski/HdpHMocpncKit uia 3 Mao fa yHUTe npa3HHHe oflroBapajyfiwM ooíihkom npe3eHTa. fa tiuKo mo ja HayHHMl^M (aCAMTM) AMHrBMCTMKy Ha HeKOAMKO AMCUMnAHH3. Tßoje ohm (roBopHTH) o Te6w BMiue Hero IlITO mmcamui. Ohm ce yoniiiTe He (pa3AHK0BaTH). Ohm yortuiTe He (pa3yMera) uiTa mm th roeopHiii. /\a ah (Bh, pa3yMeTn)? A^i (pa3yMeTw). KaA (HaBwhw ce) Ha hob ctsh, no3Bahy Bac. Ohm yBeK 6p30 (HaBwhw ce) Ha npoMeHe. MAeM Aa (Aehw). YivtopHa caM. □ 2. rionyHMTe npa3HMHe oflroBapajyfiOM nafle>KHOM KHM Te Ha (oko). 4. Cße je y >KMBOTy nocTwrao ca cbojhx AeceT (npcr). 5. To je AeBOJKa AenMX nAaBwx (oko, pi.). 6. Y3eAa mm je uBehe M3 {pyKa, pi.). nauämo wpski / (wpxiwo cpncKif 77 niko fcM ja / h hk o k ď o ja □ 5. 3a CBaKM noHyfjeH npMfleB ynnLiime oflroBapajyhy MMeHMuy. yriAauieH CTPax cpehaH TyjKaH A>yT CHaacaH 3anHTepecoBaH Aen 036nA>aH paAOCTaH □ 6. ílonyHUTe npa3HHHe. □ 6-1 1. KaKBy MaJMny hoch Maja? 2. KaKaB ueinnep hocm CocpMJa? 3. KaKBe naHTaAOHe hoch 3opaH? 4. KaKBe u.nneAe hoch MapwHa? 5. KaKBe ohm mm a MwpjaHa? □ 6-1 ílocTaB/bajTe jeflHu flpyruMa cnmna nmaft>a. □ 7. 3anniunTe aHTOHUMe cneflenux pe^n. 1. apeAaH 2. HepB033H 3. iiaMeraii 4. pacnoAO)KeH 5. A>y6a3aH 6. 03ÖMA>aH 7. Ao6ap & HCKpeH 9. XA',),VIH (nAaß). (MpBeH). (6eo). (6paoH). (3eAeH). □ 8. Ha npa3Ha MecTa ynnujMTe <^opMe «eHCKor pofla npußeßa H3 npeixoflHor 3aflaTKa. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. □ 9. Ha npa3Ha wecTa ynnwme 4>opMe >K6HCKor pofla flamx npHfleBa. 1. KOHTpOAMCaH : 6. 2. necMMMCTMMaH: 7. 3. a Mtuinno3an: 8. 4. MMpaH: 9. 5. noy3AaH: 10. ypeAaH : wyAaH: pauHOHaAaHi OAAynaH : CMMnaTMHaH 12 naučimo sipski / MfHH cpncnn □ —i 1*1 □ Kl □ £=. n x s S T. [Ľ > ■ (U O n ro Í3>' O n O CTi ro j= ro ňä Ti C £□ -'-'ŮOOMOiW^WW-' —1 o......... > E 3 m S gl i» W s» Ä P ft O S s s -I 0 1 □ s x ro -i O □D CĽ "C OJ % O •e- o "Ö S 0 z: TJ ro DÔ 01 t! —I X uo Qj —i ~o t: OJ H ft M O > p Ä 9 ja si S H 6i o a £ e Ii f * S □ □□□□□□□ S H •o a 5 x S (t £ 3 o s > * S * 6> S B O x □ □□□□□□□ X n n i ft h S f5 23 'S 3 3 T3 3 a o « S Ž g *» (u w 3 a o -< s O B S O u x x 0 OS, rD S 1 i TD S TD 33 O ro OJ x ,o CD TJ S la EU (T X -» VO í» o ■ M Ol W 4i U M J □ □□□□□□□ ro ro > o n x a S fD O saw a o «3 E m x Sun S g o 3 i s B O -t I» O s S 5-a: o O ^< z fD TJ Oj W ro (D ä 0 1 ro a> -i CO E fO ■o ro E CD Cu nikokaoja/wtKOKaoja □ 14. MoKywajTefla fle^nHMiueTe 3HaHehte cneAefwx npuflesa. \, KOMyHMKaTMBaH npHHTbHBa oco6a KOja naKO ycnocraBrtja KomaKTca flpyrwM /fcVflmwa 2. Ao6pOAymaH 3. a m6m 14n o3a h 4. 6e30cehajaH 5. cpAaiaH 6. MCKpeH 7. ceôwiaH ................. □ 15. Cac/iyiuaJTe fluja/ior m 3aoKpy>KHTe raMHe oflroBope. 1. MapKOBa HOBa AeBoJKa: □ jecre MapHJa KAapwh □ jecTe MapMJaHa KAapnh □ jecTe MapMJaHa AparHh 2. A»a Ka^ce Aa je MapKOBa Hosa AeBOJKa: □ BeoMa r-Ayna □ HeA>y6a3Ha D BeoMa aTpaxxMBHa 3. 3opHua MMCAM au je: □ A°caAHa □ MHTepecaHTHa □ Hepso3Ha □ 16. OflflBe peMeHiiqe caciaBkiiejeflHy raKO ujTo neie ynoTpeĎMTki 3aMeHMi_iy KojH y OAroBapajyfioj 4>opMH. 1. Jyne cmo yno3HaAw jeAHy apbo JKy. OHa ce 30Be Mapnja. Jyne cmo yno3Ha/iw jeflHy fleaoJKy Koja ce 30bö Mapwja. 2. Jyne cmo rAeAaAM (J) mam. Hwje Ha M ce cbhaěo. ■ t-i.ih,t.t.bt«(( 3. Bpax mm je KynMO MaJHU,y. MaJMua mm ce booms cbmaě"a;i. 4. HaAaM ce Aa hy Harm hob nocao. HaAaM ce Aa hy yjKMBaTM y H>eMy. 5. rierap w ja cmo cpeAM jeAHy weHy. Ty *eHy nwTaAM cmo rAe je noiura, 6. Jyne cmo bha^ah A^soJKy. O Toj acboji^m npwnaAM cmo y neTaK. 7. Yno3Hao caM jyne »eHy. Ťoj jkchh TteTap je KvriHo UBehe. 8. Cama je Kyrmo UMneAe. Te iiMneAe BMAeo je jom npoiiiAor Meceua. 9. MaryÔMAa caM Top6y. Ty Top6y KynMAa caM y ťÍTaAHJH. 10. To mm je peKAa jeAHa mem. Oa Te JneHe aoömas caM OBaj {popMYAap. 11. Myxa mm je oa Kacjie. Ťy Kaipy nonMAa caM jyTpoc. 12. riocBabaAa caM ce c npH j aT e a>h m a. C hbWMa caM ce Apy>KHAa u,eo jkhbot. 13. Ayro je npMMao Te Aecp ohom c npHJaTeA>eM. Tor npHJaTeA>a HMJe Ayro SMAeo. 14. TIo3HajeM oh or noseKa. C hjmm cm tm jyMe pa3roBapao. 14 nauiimo srpskí t HsynHwo cpncKU nikokaoja/HHKOKaoja 3 □ 17. ľlonyHUTe npa3HMHe oAroBapajyfiuM oônuKOM 3aMeHHMe CBOj. 1. Pa3roBapa ca npMjaTeA>MMa 2. To j e nyo oa poAHTeA»a. 3. ITpiiHaAa j e o npoÔAeMMMa. 4. Pa3roBapao je ca ĎpaTOM. 5. /\oÔMAa je uBehe oa MOMKa. 6. Aoôho je caT oa AeBOJKe. 7. KynMo caiw KH>wry 6aKH. 8. Pa3roBapaj ca cecTpoM. 9. Mmcam Ha nopoAwiiy. 10. Mmao je ,v> npHJaTeAia. 11. Ohm cy y co6m. □ 18. a. FlomeAaJTe upTewe n peqnTe Ha Kora nme cm \a KŕiepKa. Chh MMa ohm Ha Maiviy... Oh BHiue /immm Ha ... Hero Ha... TATA KTiEPKA 6. Ha npa3Ha Mecra yni/iwnTe OflroBapajyfie aHTOHUMe. 1. pas Ha Koča : 2. Ae6eo hobck 3. Kpyíme ohm : Koča MOBeK OHM 4. 5. KpaTKa Koča; rycra Koča: Koča Koča □ 19. flonyHUTe c/ieflene peneHWLie tsko fla MMajy CMwaia. 1. Mapnja je icynHAa MapMja je Kynwna HOBy cyKH,y................................................................. 2. KocTa boam Aa ce o6a3HM .............................................................• 3. ITeTpa oĎAanH .........................................................................................• 4. Mapwja je...........................................................................................................................<>A Coi*e. 5. HeMaM 3MMCKe unneAe. Tpe6a Aa .........................................• 6. Y Hobom CaAy acMBOT je .............................................................Hero y BeorpaAy. 7. Hwje xAaAHo. 3aniTO o6Aa4Miu ..........................................................................? 8. MMAMiia ce yBeK oÓAaHH 9. MapKO o6a3hm hajrh 10. Aa AM no3Hajeui OHy AeBOKy y..................................................................• 11. KaA je Aeno BpeMe, oômhho oôyneM m o6yjeM.................... 12. Moja cecTpa je ..........................................................................................Ha CBeTy. 13. Ja He boamm Aa hocmm . HMKaAa ce He oÔAanMM................................... 14. riapH3 je ........................................................................rpaA Ha CBeTy. 15. HaJBMiiie boahm 6ojy. He boamm................................K............................ 16. Moja MaMa je................................................................................................................ oa Mor raTe. 17. IlaAa KMUia. IlOHecM .........................................................................................■ 18. HoBeK y ÔMÔAHOTeuM 3QBe ce ÔHÔAMOTeicap. nauťimo srpski / h^jtmumo cpncwi 15 nikolooja/HMKOiwja □ 20. LLJTa nere oĎyfin? 1. lififite y 6nocKon. Ulia heTe o6yhw? 2. MAeTe Aa npoiueiaTe jep je Aen 3mmckm AaH. UItí heie o6ynn? |> MAeTe Ha pa3roBop 3a hob nocao. llrra heTe o6yhw? 4. OcTahexe ysene koa Kyhe m rACAaTM TB. IIJTa heTe o6yriH? 5. MAeTe Ha TpeHHHr. lllTa heTe o6yhn? 6. MAeTe y Baury cjwpMy Ha cseiaHy A»AeAy HarpaAa. lllTa heTe oSyhw? □ 21. y npa3Ha no^a ynwujMTe HeKe ofl noHy?}eHMX peMU y oflroeapajyneM o6rii4Ky. eAeraHTaH, ABa 6poja, LUMpOK, BHCoica uitmkas, KynoBHHa, KpaTaK, Spoj 43, 6yrnK Csoje caoďoaho BpeMe boahm Aa npoBOAHM . y nocAeAJbe BpeMe, MehyTMM, HťMííM aoboAiho BpeMeHa 3a o6uAa3aK cbhx y iieHTpy rpaAa, a to je 3a M€He b€ahkm íipoĎAeM jep HMaM noceĎHe npoxTeBe. Ja caM nonpHAMHHO BHCotca 11 BeoMa MpiuaBa, na mm je BeAHHHHa 42 Mcyentue BeAMKa, a 41 npesnuie m.axa. HajBwwe Mp3MM KaA mm npoAaBaH»u,a noHyAH ueMnep pyxasa, wam jom rope, KaA mm Aa KOiuyA>y Maity, jep ce caA Taxo hocm. Jom je rope KaA KynyjeM uHneAe. IIoiiito hochm UHneAe peTKO KaA Mory Aa HatjeM Hexe Koje HMajy . Hmko Me we Moace ySeAMTM Aa je jcynoBMHa ask nocao! □ 22. rionyHMTe npa3HMHe. 1. OHajeAeBoJKa (w3pa3MTa AeriOTa). 2. To je jeAaH MAaA HoseK ca {Ayra UPHa Koca). 3. OnjeCTyAeHT (6ahct3b yM). 4. Aoa33ho je oneT OHaj hobck ca (pyMCHe Haonapu). 5. FoBopHO je ca (cy3e y o-wMa). 6. To je ona AeBOJKa (ícpynHe ohm) o kojoj caM tm rošopno. 76 mu čimo srpski / HayHHMů cpnCKH iiiltokaoja /HUKOnaoja □ 23. Ofl cneAefiHx peneHnqa cacraBHTe cw-uarMe y remiTUBy, HHTpyMemajiy m/im v\ re h htm By n HHCTpyMeHTa/iy. BoflMTe paMyina o 3HaMenby. 1. To je ač bo j k li Koja wiwa Ayry Kocy. fleBOJKa «yre Koce: fleßojKa ca flyroM kocom 2. To je 40BeK koj h mm a n Aase ohm. 3. To je «eHa Koja hoch irpßeHy MapaMy. 4. To je AeBOJKa Koja hmli tmx rAac. 5. To je HOBeK kojm mm3 6eo ayxoMo6nA. 6. To je HOBex kojm MMa běahko ôoraTCTBO. □ 24. rionyHMTe npa3HHHe oflroBapajytioM 4>opMOM ncmyfjeHHX CMHTatmm y /lOKaTMBy h/im HHcrpyMeHTa/iy. 1. MAaAwh (Kaum) hoch riAasy MaJMiry. 2. >KeHa {3AaTHe KapuKe) HMa KpaTKy Kocy. 3. Annale (paHau, Ha Aebmvia) jecTe moj KOMiuwja 4. Ibcnoba (eAeraHTaH koctmm) 30Be ce Maja 5. IbcnoAMH (caKO y pyxaina) HMa MHHbyujy y yxy 6. IbcnobHua (upHa xaA>HHa) mm ce BeoMa CBMba □ 25. ria^/bMBO cac/iyiuajTe flMJanor, a 33thm nonyHHTe npa3HHHe. ohm Koča OAeha ocoÔMHe 1. IbpAana 2. MnpjaHa 3. JeAena 4. CAaBHqa 6. 3opaH 7. BojaH TopaH □ 26. npoHar)MTe HenpaßmiHOCTM y pe4eHnu,aMa n McnpaBme hx. 1. JyTpoc caM KynMO HOBy xaA>HHy. 2. KynHo caM HOBy naHTaAOHy. 3. Boah Me Aeba! 4. riAyba je 3Apaßa. 5. KapAOBUM je Aeno MecTo. nauüimo srpski;' HayMHMO cpnc ku 3 niko kaoja/hkMKaoja □ 27. nonyHWTe npa3HMHe oflrosapajynoM cfjopMOM pe4M asthx y 3arpa,qaMa. Tor (xAaAHO jecett>e jyxpo) ycxaAa caM BeoMa paHo, ^íeACAa caM Aa oacm ao CBeTAaHe, (csoja AOĎpa npMJaTeA>Mu;a) h Aa koa (oHa) nonwjeM (npBa jyTapita Ka(J)a). (Be3aH) Koce m y (ByneH ueiwnep) H3aiiiAa caM HanoA>e. TeK ujto caM npeuiAa Ha (Apyra) cxpaHy yAHiie, Kiiuia je noseAa Aa naAa. A ja 6e3 (KWuio6paH)! FIoMMCAMAa caM Aa je unaK 6oA>e Aa ce BpaTii m Kyfui. Ca (pyKe) y uenoBHMa h 3aK0irsaHa ao (rpAo) yTpsaAa caM y ctíh. y (Taj TpeHyTaK) 3a3BOH«o je TeAeipOH. -XaAo! - E, hao. CseTAaHa je, AoAa3HM Ha Kad>y. Bmahmo ce! - Tiao! □ 28. flonyHMTe npa3HMHe oflroBapajytioM doopMOM peMM flaTHx y 3arpaflaMa. 1. AeB0ÍKay (nAaaa MaJMi^a) HMa (Ayra Koca). 2. MAaAHh y (3eAeHe naHTaAOHe) hoch (MHHrjyixia) y yxy. 3. MoBeK y (upHM KanyT) HMa (6eAa KoiuyA>a). 4. OHa je Aenuia oa (iteHa MaJKa). 5. Oh je HHTepecaHTHHJH oa (MapKo). 6. MapHJa HMa ÍAyxa qpHa Koca) h (nAase ohh). OHa cryAHpa npaBO Ha {Ohao30ckh ípaKVATer) y (BeorpaA)- HMa 23 (roAHHa). Boah Aa (ce oĎAaMM/ oĎAaMM) cnopTCKH. OGhmho hoch (nAase tbapMepHue) h (naMy^Ha Majwua, pl). OHa HMa h (cTapwJH) h (MAafiw 6paT). □ 29. flonyHUTe npa3HMHe. 1. BoAeAa 6nx Aa rryryjeM y H3paeA ca (waiuH npHJaxeAiH). 2. Ap6ťiAa caM KH>nry oa (H>eroBa cecTpa). 3. y (KopejcKa KyxHH>a) ynoTpe6A>aBa ce MHoro 3aHMHa. 4. CaH.ao caM AesojKy (HesepoBaTHa Aenora). 5. Mhcaho caM Ha (cboJ Haj6oA>H npMjaTeA>). 6. Pa3roBapaAH cmo o (6yAyha capaAH>a). 7. ílpMAa3MMo BeorpaAy, (rAaBHM rpaA) Cp6nje h Upne Topě. 8. Oh je (HaJBeřiM peHecaHCHM CAHKap), 9. HeMaM (speMe) 3a (tm). 10 y co6y je yuiao HOBeK y (Ayr utjh KanyT). 18 luucimt) srpski/HayHKMO cpnciui Lekci ja 4 Lekcija 4 ¥7' Moje obave. □ 1. Popunite praznine odgovarajucom formom rečí datih u zagradama. □ 1-1 1. Jasebavim sportoM (šport). 2. Miloš se bavi (tenis). 3. Pavle se bavi (plivanje). 4. Mi se amatérski bavimo (slikanje). 5. Oni se profesionalno bave (manekenstvo). 6. One se amatérski bave (gluma). □ 1-2 1. Uživam u dugim šetnjama (duga šetnja, pl.). 2. Ne uživam u (svada). 3. Oniuživajuu (trčanje). 4. Da li uživaš u (čitanje). 5. Vi kao da ne užívate u (plivanje)!?! 6. Uživaj u (ova tisina). □ 1-3 1. 2. 3. 4. 5. 6. Meni Ide Ide Idem (ja) ogovaranje (ogovaranje) ide na živce. (Zoraná) (on) ide na živce. (Marko) (takvo ponašanje) ide na živce, (ona) na živce (tvoj glas). (mi) na živce da stalno idemo tamo. (oni) na živce. □ 2. Popunite praznine odgovarajučom formom imperfektivnog ili perfektivnog glagola. 1. Volela bih da jednog dana (običi/obilaziti) Evropu. 2. Šta radišľ (običi/obilaziti) prodavnice. 3. Javice ti se čim (on, obici/obilaziti) baku. 4. Da li je bilo toplo dok ste (običi/obilaziti) Egipat? 5. Kad (oni, običi/obilaziti) sve rodake, doči če kod nas. nauí imo srpshi / myi umo cpncKH f 9 4 iTiújř obave« / moje ob.iseíe □ 3. Popunite praznine odgovarajučom formom datog korelatíva i veznika što. 1. Dobro sam razmtslila o 2. Radim (sve) 3. On stalno govori o A. U potpunosti se slažem sa 5. Ti si (sve) (sve) si mi rekao. nije dosaďno. (neěto) je meni interesantno. (sve) si rekao. mi je potrebno. □ 4. Sledeče rečenice napišite u indirektnom govoru. 1. Marko: "Jelena, kada češ doči kod mene?" Marko je pitao Jelenu kada če doči kod njega. 2. Borde: "Milane, daj mi tu knjigu" 3. Milan: "Kada černo, Dorde, iči kod Oskara?" 4. Saska: "Išla sam danas kod frizera." 5. Miloš: " Ne mogu sada da dodem. Imam puno posla." Ä. Nemanja: "Izgledaš prelepo!!!" 7. Tanja: "Kuda idemo večeras?" 8. Marijana: "Petre, koliko je sati?" 9. Gordana: "Ne znam da li da idem večeras u bioskop ili na večeru s prijateljima." 10 Milan: "Mislim, koleginice, da možete mnogo bolje." 11. Nataša: "Pavle, želím da ove godine idemo zajedno na more." 12. Slobodan: "Marija, odakle dolazite?" 13. Vojislav: "Tamara, za koliko dolaziš?" □ 5. Popuníte praznine glagolom odgovarajučeg vida u prezentu. 1. Volelabihda (položiti/polagati) taj ispit s osmicom. 2. (položiti/polagati) ovaj ispit več osam puta. 3. Imaš li vozačku dozvolu? Ne, treba da (položiti/polagati) za dva dana. 4. Kad (položiti/polagati) engleski, vodím te na piče. 5. Kad (položiti/polagati) prijemní ispit za fakultet? □ 6. Izbacite uljeza. 1. Polagati □ vožnju 2. Obilazim □ grád 3. Pao sam s nogu od □ trčanja 4. Obično legnem □ jutro □ ispit □ radost □ vřeme □ Evropu □ dece □ sati □ rano □ uveče □ 7. Preformulišite rečenice, 1. Pije joj se mléko. Ona bi pila mléko. 2. Sluša mu se muzika 3. Mi bismo išli na roštilj. 4. Jede im se nešto slatko. 5. Ja bih išla u pozorište. 6. Ne ide joj se na sajam. 7. Ja ne bih išla tamo. 20 naiičimo srpski / HayiHMo cpnaw mojf obaveze / moje o6aee3e 4 □ S. Popunite prazníne. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Živim u Putujem u Živim u Idemo u Živim u Živim u Čekaj me u Živim u Biču u {Veliká Britanija). (Sjedinjene Americké Dŕžave). (jedan mali grád). (jedan mali grád) na severu Bačke. (kuca mojih roditelja). (stan moje bake). (njen stan). (iznajmljen stan). (študentskí dom). □ 9. Upotrebíte odgovarajuči predlog: u/na. 1. Idem pijacu. 9. Idem restoran. 2. Idem Univerzitet. 10. Živim Bulevaru oslobodenja 24. 3. Studíram Akademiji. 11. Živim Čika Ljubinoj ulici. 4 Idem Zlatibor. 12. Živim Trgu Marije Trandafil. 5. Idem Niš. 13. Živim Novom Beogradu. 6. Sutra ču bití Sremskim Karlovcima. 14. Živim Limanu. 7. Idem posao. 15. Živim centru. 8. Idem diskont piča. □ 10. Popunite praznine. Vodíte računa o rodu ímenskíh reči u poziciji subjekta. 1. Jovana i Ksenija se vole. Jovana i Ksentja vole jedna drugu. 2. Katarina i Mira se ne vole. 3. Milica i Dragica se gadaju pomorandžama. 4i Mladici se tuku. 5. Marko i Dragana se mrze. 6. Mi ne treba da mrzimo jedni druge. 7. Reci im da ne gadaju više jedni druge. 8. Jovan í Bojan polivaju sokom jedan drugog. □ 11. Pogledajte crteže i popunite praznine. 15 mm 23 mm 24 mm pravougaonik trougao kvadrát krug kocka 1. Sírina {širina / prečnik) pravougaonika iznosi 15 mm. 2. (visina / prečnik) iznosi 24 mm. 3. (širina, visina i dužina / šiřina, dubina i dužina) iznosi 24,5 mm. 4. (dubina / visina) iznosi 28 mm. 5. (dužina / prečnik) iznosi 23 mm. nauŕimo stpski / HayHHMO cpnow 21 4 moje obaveze / Moje oíaBeae □ 12. Popunite praznine odgovarajučom formom řeči datíh u zagradama. 1. Měřili smo (visina i težina) svíh studenata u grupi. 2. On je po (težina) prvi u razredu. $■< Ovo jezero je po (dubina) prvo u světu. 4. Izmerí (dužina i šiřina) ovog kreveta. 5. Da li znáš koliko iznosi (prečnik) Zemlje. 6. Ova plata je po (dužina) prva na Crnogorskom primorju. □ 13. Napišite slovima. 170 3275. 100. 1000. □ 14. Popunite praznine odgovarajučom formom rečí datih u zagradama. 1. Kupila sam j uče (jedna prelepa haljina). 2. Od (jedan čovek) dobila sam knjigu, a od (jedna žena) čokoládu. 3. Sa (jedan čovek) razgovarala sam o (jedan ozbiljan problém). 4. Vidim (jedna osoba) kako prílazi kucX 5. Na ispit ni j e došao (nijedan student). 6. Nismo razgovarali (o, nijedan) problému. 7. Ne želím više (sa, niko) da razgovaram. □ 15. Popunite prazna mesta odgovarajučom formom reči datih u zagradama. 1. Jovanje (visok) od Marka. 2. Avion je (brz) od voza. 3. Ana je (lep) od Vere. 4. London je (skup) od Pariza. 5. Beograd je (velik) od Novog Sada. 6. Anjaje (dobar) od Maje. ti Petar je (debeo) od Jelene. 8. Moja sestra je (stár) od mene. □ 16. Popunite prazna mesta odgovarajučom formom reči datih u zagradama. 1. Kostaje (krupan) nego Andreja. 2. Moj brat je (nizak) nego ja. 3. On je (glup) nego ti. 4. Bokserje (jak) nego fudbaler. 5. Mačak je (spor) nego miš. 6. Evropski filmoví su (zanimíjiv) nego americkí. 7. Moj kofer je (lak) nego Milanov. □ 17. Popunite prazna mesta odgovarajučom formom reči datih u zagradama. 1. Milicaje (popularan) devojka u školi. 2. Pljeskavica je jeftina, burek je , a kifla 3. Moja devojka je (lep) na svetu. 4. Odgovara na m (jeftin) aranžmán koj i i mate. 5. Moja májka je malo (debeo) od tebe. 6. Gledali smo juče u bioskopu (dosadan) film na svetu. 22 naučimo irpski / HaymMO cpnc«n moje obavwe / Hoje o6aK3e 4 □ 18. Ispravite greške. 1. Moj grad je veci od tvoj grad. 2. On je viši nego mene. 3. Kúpila sam najskup bicikl u grádu. 4. Ona je najmlada od mene. □ 19. Napišite pravilno sledece rečenice koristea ponudene reči (prideve stavite u odgovarajuče oblike komparacije). 1. u poznat pevati u Novi Sad petnaest hor devojka 2. opasan biti od slon nosorog iako životinja mali biti 3. představit! deset na i izložba skulptura i njihov slikari dvanaest vajari slika čuveni 4. osam za voz sat polaziti sa Beograd železnička stanica u □ 20. Reči u zagradama stavite u odgovarajuči padež. 1. Šetali smo se po (vetar). 2. Čuéemo se uoči (Božie). 3. On uvek puno pije za (večera). To me tako nervira. 4. (prošla nedelja) radila sam pre pôdne. 5. Preko (raspust) idemo na more. 6. Videčemo se posle (večera). 7. U (sreda) uveče polazimo. 8. Rodili smo se (ista godina). 9. Videle smo se oko (Uskrs). 10. Te (veče) bili smo zajedno. 11. Na moru je najlepše u (jun) i (septembar). 12. Dodi kod mene posle (čas) pa éemo se dogovoriti. 13. On je usred (čas) ustao i izašao. 14. Pričali smo za vreme (pauza). 15. To (veče) upoznala sam Milieu.. 16. Hodali smo po (mrak) dva sata. □ 21. Preformulišite rečenice. 1. Te večeri (G) srela sam Marka. To veče (A) srela sam Marka. 2. To jutro srela sam Mirjanu. 4. Te noči mi nismo bili kod kuče. 5. On se vratio isto veče. 6. Sreli smo se jedno jutro. nauŕimo srpski I wpMM cpncun 23 4 moje obaveze / wioje oůaBew □ 22. Reči u zagradama stavíte u odgovarajuči padež. 1. Biče gotovo za (sekunda). 2. Pa gde si ti? (mesec) te tražim. 3. Čekačemo do kraja (radno vřeme), a onda idemo. 4* Več (dan) ne izlaziš iz stana. Šta se dešava? 5. Na godišnjem odmoru sam od (15. juli) do (15. avgust). 6. Vračam se za (godina) dana. 7. Odmori se malo! Radiš ceo (dan). □ 23. Reči u zagradama stavíte u odgovarajuči padež. 1. Svaki (dan) idemo u šetnju. 2. (subota i nedelja) ne radim. 3. Izlazim samo (vikend). 4. Svako (jutro) popijem kafu. 5. Skoro svake (zima) idem na skijanje 6. (titorak i petak) idem na engleski. 7. Svake (godina) idem na Exit. □ 24. Reči u zagradama stavite u odgovarajuči padež. Gde je potrebno, upišite pred log. Ljubica je (prošla nedelja) otišla sa mamom (more). Prvo če biti (Grčka) nedelju dana, a kasnije ce otiŕi (planina). (planini) če ostati samo několiko dana. Jelena i Nebojsa se {svaki vikend) vozaju čamcem po Dunavu. Peda, kada se budeš vračao sa posla, skokni (prodavnica) i kupi hleb i mléko. (petak) putujem (Francuska). Tamo cu biti smeštena kod (tatin prijatelj). Posle (ispitni rok) iči cu sa momkom na odmor. Dragan i ja smo se upoznali (január) (prošla godina). Upoznali smo se (onaj dan) kada sam i tebe srela u gradu. (to jutro) ga je jako bolela glava i nije mogao da ide (fakultet). Napustila je porodicu i otišla da živi kod (svoji roditelji). Oni stanujú (Bulevar revotucije), a ja (ulica Stmeona Pišceviča, broj 19). 24 naiítimo srpski / HayMKitw cpncKM mojeobawze/Moje oĎaseje 4 □ 25. Ispravite greške u sledečim rečenicama. 1. Marko i Ivana su u suboti otišli do mora. 2. Volela bih da idem u Francuskoj u septembar. 3. Idem u komšinice na kafu. 4. Bili smo juče kod pozorišta. Gledali smo Balkanskog špijuna. 5. jíovan i Maja se sele u Kanadu. U početku če živeti do svojih prijatelja. 6. Umorna sam. Danom več radím taj posao. 7. Utorka nemam predavanja na fakultetu. ................. □ 26. Postavíte pitanja za date rečenice. Rečenice třeba da počnu sa kada, koliko dugo íli koliko cesto. 1. Poslednji put sam ga videla uoči Nove godine. 2. Švakog dana idem na tréning. 3. Idem na more u julu. 4. Sledeče nedelje radim posle podne. 5. Danima vas nema. 6. U petak ujutru polazimo. 7. Čekačemo ga do početka filma, a onda ulazimo. 8. Videle smo se oko Božiča, .........'---■ - " □ 27. Upišite na prazno mesto prílog suprotnog značenja. 1. Jelena cesto ide u bioskop, a Milica retko. 2. Sonja uvek nosí kíšobran kada pada kiša, a Aleksa 3. Ksenija stalno kasni na posao, a Aca 4. Marko retko ide na utakmice, a njegov brat 5. Milena samo ponekad večera, a Jovan 6. la volím da učim danju, a Marija 7. fa volím da ustájeni kašno, a moj brat □ 28. U vaš grad dolazi osoba iz Novog Sada, iz Srbije i Crne Gore. 1. Prvo izaberite šta ví želíte da budete: student, turistickí vodič, sportista, umetnik... 2. Vaš gost je: prijatelj, klijent, novinař, umetnik, sportista... 3. Izmislite kada i gde dolazi ta osoba. Odlúčite i koliko ona ostaje u vašem gradu. 4. Napravíte pian vašeg druženja. Smislite šta čete sve raditi. 5. Zamislite da ta osoba stiže u vas grad i odglumite vaš susret: pozdrav!janje, upoznavanje, program. nauíimo stpskt / cpnHHy 5 mm. Mope je flyraHKO 50 km. □ 3. kl3BeflMTe npufleBe noMony cyfymca -ckh nnn -hh, 3HA AťppHiía PyMyHMJa □ 4. 28 näuŕimo srpíki / Käy^WMO cpn<™ kuda...! qáe.ji Kyna....? rap...? 5 □ 5. YnniuMTe norpeĎaH n perm. on MpTBoMope ce rpaHHiw Ha 3anaAy M3paeAOM. 1 Ihaiiuh ce iptimi uti JopAaHa h M3paeAa. itera ce yAHBa lopAan. BoAa ce He ujahisu H>era, Hero HCnapasa. Boas obom iwopy WMa 26% coam h 3aro H>eMy HeMa JKHBOTa. □ 6.. HankiujMie pe^ei-inue y KojMMa nere ynoTpe6nTW KOMnapan-iBe f\a.mx npiifleBa: 1. aMbniiM03aH 2. noyaAaH 3. ce6wHaH 4. MupaH 5. ypeAaH 6. CTpnA>HB 7. HCpB033H 8. M M riVAC H b a H 9. paiiifOHaAaH 10. oAAyHaH □ 7. McnpaBMTe rpewKe y flamM peneHnuaMa. 1. Oh je HaJAocaAHwje mobck Kojer no3HajeM. 2. Obo je haje(pTmhhjm MapKeT y rpaAy 3. AobHAa caM uaehe oa cBor HajĎOAiOr Apyra. 4. Oh je bhcommjh oa MeHe. 5. Obo je HarpaAa 3a HajiiHTepecaHTHHJa npHHa. 6. Mája je HHxca oa OHa. 7. BHiue boahm ropHHJy KaoM pecrapaHy. 9. BHiue boahm CTpoxíHJe npoípecope. . + H.,-T. + ih + + 1 + »hi., + ih + » □ 8. Cac/iywajTe ynyTCTBa n caBeie 3a nyT y Jlnca6oH 8-1 rionyHme npa3HHHe, Anca6oH - 3eMA>a BHHa h 6aKaAapa AncaĎoH, rpaA FIopTyraAMJe, yA3A>eH je oa BeorpaAa km. Ha*aAOCT, ca BeorpaACKe cTaHwue neMa noAa3aKa 3a FIopTyraAMJy. Ako cTe, MebyrHM, MAaAH h cnpeMHH 3a aaaHTypy, yBeK MoweTe cecTH y B03. ÁHpeKTHe a h 1 n 1 je. HapaBHo, HeMa, aAw heie npeceAaiw y nonyr Be^a, ílapH3a, MaApHAa. Ao6po 3ByiH, 3ap He? BoAMTe panyHa, jep he osaj TpajaTH oko 48 caru. Kapxa 3a MAahe oa 26 roAHHa KOiura 19.008, a 3a crapHJe mbk AHHapa. 3a OHe kojh cy llapH3 seh bhačam h He aceAe Aa nyryjy A^a AaHa, npeocTaje aBHOH. AnpeKTHe AHHHJe HeMa, a ucHa je espa. AeT Tpaje oko 3,5 caTa. Mo)KAa 3syMM KOMHAHKOBaHo, aAw KaA CTwrHeTe, onycTHTe ce, yxtHBajre y BHHy h Ao6poj KyxMH>H... 3a caAa - toamko. OcTaAO OTKpwJTe caMw! nauíimo srpski i wyitnwo cpnciiM 29 5 kuda. ...?gde....ľ / nyfla....? roe....? 8-2 VTBpflUTe fla jih cy noHyr)eHe peMeHnue Tamne v\rw\ Heiamne. 1. 143 BeorpaAa je y Anca6oH AaKiue nyTOBaTH ayToôycoM Hero B030M. 2. B030M ce nyTyje npeKO Bena, i~IapH3a w MaApHAa. 3. riyTOBaibe bojom Hiije hm 6\w3y TaKo KpaTKo Kao aBMOHOM. 4. Bo3Ha Kapra 3a ocoóe crapMJe oa 26 roAMHa HMJe mhoto CKynA>a oa OHe 3a ocoóe MAahe oa 26 roAMHa. 5. nyr aBMOHOM je AaAeKo kom (j) op hu j u m oa nyra B030M m ayToôycoM. 6. ABMOHCKa KapTa je MHoro CKynA>a oa B03He KapTe. □ 9. ílonyHMTe npa3Hnne oAroBapajytíoM cbopwoM peMU flaiwx y 3arpaflaMa. 1. MAMTe npaBO (oBa yAMua) ao Kpaja a 33tmm CKpeHHTe acbo. 2. hberoBa Kyha je ÔMAa npeKO nyTa (TBoja). 3. CeAMMO jeAaH HacnpaM (Apyrn). 4. ľlapK je HeAaAeKo oa (uiKOAa). 5. CxaHyjeM Ha Kpajy (rpaA). 6. AP^a). □ 11. ľlonyHMTe npa3HMHe oflroBapajyľinM npeAnoroM. 1. Moja TeTKa paAM CKynuiTMHii. 2. Bmo caM VHMBep3MTeTy y BepAMHy. 3. ľlpBO MAeMO LleTMH>e, a oHAa KoTop. 4. ľlpouiAe 3HMe 6mam cmo 3Aa™6opy. 5. CTaHyjeM qeHTpy Cy6oTMue. 6. CTaHyjeM Ca3bhjh. 7. Mam noApyM h aohccm bhhs. 8. BnAa caM TaBaHy. JaKo je 3aryiiiA.MBO. 30 nauämo srpski / HjynnMO cpncKM tu it... 1 gde,.. ? / xyfla.... ? me...? 5 □ 12. ripOHMTaJTe TeKCT. Mm >khbhmo y BeAMKoj m Aenoj KyhM Koja una noApyM, npM3eMA>e, cnpax n noTKpOBAie. HaAa3M ce Ha nepH(j>epHJH rpaAa, y mhphom Kpajy, nyHOM 3eAeHHAa. YAa3M ce y xoahhk, npaßo cy CTeneHwi^e Koje ßo^e Ha cnpaT, AecHO je AHCBHa co6a, /veso je KyxMHia ca xpne3apHJOM, Ha cnpaxy cy KynaTHAO, Koje ce HaAa3H H3HaA KyxHtt>e, h cnasaha coöa, McnoA Koje je AHeBHa co6a. M3Merjy je xoahhk ca nAaKapHMa h ToaAexoM. Moja co6a je y noTKpoBAjy, FAeAa npaßo y AßopMuiTe h y ceHiiH je Kpounte cTape AHne. ílopeA je öpaTOea coöa, Koja H3Aa3M Ha Tepacy. CacBtiM AOAe, mchoa Kyhe je noApyM, y KojeM TaTa HMa paAwoHHLry. . MeHH ce, MnaK, HaJBHiue AonaAa ABOpHuixe Koje je npocTpaHO, ca AOCTa UBeha h 3eAeHHAa. Ty y«MBaM. Moj Ha)6oA>H npwjaxeAi Mhaoiu jkmbm y CTaHy Ha mecxoM cnpary. HwKaA ce He Gmx Meitao c h>hm. 12-1 OflroBopMTe Ha rimat-ba. 1. y kom AeAy rpaAa je MapKOBa Kyha? 2. \A3 KOA.HKO HMBoa ce OHa cacxojw? 3. Koje npocxopMJe hms? 4. UlTa je Ha cnpaxy? S. lAe ce HaA33H H>eroBa coGa? 6. lllxa ce MapKy Hajßwiiie AonaAa? 7. ľAe TH JKHBMUI? 8. Koje npocTOpwje HMa xBOja Kyha/cxaH? 9. Y HeMy je, no MapKy, npeAHOCT Kyhe? 10. HeMy cav>km noApyM? s kiida....? gde....?/Kyjia....? rA^-.? □ 13. /]onyHMTe peMeHMMe npefljio3MMa nopeA-waiwefiy, wcnoA, M3a: 1. KynaTMAO je KyxHibe. 2. AHťuna co6a je cnaBahe coôe. 3. xoahhk je KyxHHae h AHeBHe coôe. 4. KyxHHja je XOAHHKa. 5. ÁBOpuiiiTe je Kyhe. □ 14. ľloBeŕKMTe cneflel'ie noJMOBe ca npocTOpMJOM y Kojoj ce Hana3e. KOMnjyTep, canyH, BMAiyuiKa, Termx, CTOHa AaMna, noAwiia, k3mhh, cyAonepa, UBehe, (boxeA>a, mnopeT, Aycxep, op Map, nocTeA>MHa, orAeAaAo, iiwneAe, jacTyK, orpaAa, hojk, nAOMMne, xyui, TB, heôe, CTOAwma, Beui Maiiínna, TaH>np, Aaaaôo, KaAa, 6oJAep, KfeMre, rmcahM cto, MexAa, carn/H, ieuiaA>, tppH^Aep KyxHH>a cnaBaha co6a xoahhk TpneaapHJa KynaTHAo Ančinia co6a Tepaca paAHa co6a + J-.....T" *......... □ 15. flonyHUTe pe^eHMue OflroBapajyŕtuM 3aMeHHu,aMa m MMeHMMaMa. 1. y HaiueM rpafly (mh, rpaA) acxm MMa mhoio cxpaHai^a. 2. ľlopeA (o h h, Kyha) je uiKOAa, 3. ílyryjeM 0Be roAHHe y (bh, 3eMA*a). 4. Ha Tepacy ce h3as3h m3 (oh, co6a). - 5. Boamm Aa ceAHM y ABOpMiirre). □ 16. flonyHMTe peneHMqe 16-1 npeflrio3MMa - H3, y, nopefl, ťi3Hafl, M3Mer)y. Jyne caM AonyxoBao y Hobh CaA M3 BapmaBe. Ca,\a caM cTyA e h tckom a°mY? Ma npBOM cnpaTy. OAMax Moje coôe je HHTaoHHua, co6e ce u;i.\a.m Ha xepacy. Moje coôe, na ApyroM cnpaxy je moj npHJaxeAi AAeKcaHAap. Oh je HeManKe. Boamm Aa ceAMM Ha xepacM m nocMaTpaM AyHaB m Aene A^BOJKe Kóje uiexajy peKe, u ah Mene h h>hx nocTojH BeAMKa npenpexa - je3MK. 16-2 nafle>KHMM o6nm_|V!Ma. y flBopMiBTy (ABopMiuTe) ce HaAa3H CTapa Anna. H>eHa běamk3 Kpoimta je McnpeA (npo30p) Moje coôe. KaAa AoheM M3 (uiKOAa) boamm Aa ceAMM y (xAaA) kojm OHa npaBM. Y (ôauixa) M3a (Kyha) mm3mo Heiirro noBpha m Aen BohftaK, a H3Mer;y (BohKa) je bmhob9 A03a. Oa rpowfra npaBMMo bmho Koje nysaMO y (noApyM). 32 naučímo apski / HayiiiMO (putnu kuda...?gde...? / Kyfla....? rfle...? 5 D 17. rioBe>KMTe noJMose ca neße cipaHe ca o^pefluujTUMa Ha AecHOJ CTpaHH. KH>Mra, ihviik;). MaprapHH, »cnnpan, ja6yKe, Ta6Aa, KHtpAa, pyíKa, «HJeKUHJa, jorypT, 6yKeT, lummhkíi, cdham, aHaAreruK, Ayx, xa.v.uua, My suna. naiirreia, AenaK, 6ypeK, pyjKa, Kpe^a, icpoMniip, AHrH>e, xHpyprMJa, naBAaKa, k ckc, nyrep, caAaMa anoieKa Mecapa UBefiapa ÔOAHHUa yHMOHHUa nekapa BHAeoreKa npOAaBHMua AHCKOTCKa MAeKapa ntiA>apHnqa * ■*...........'»-■»•.....................'.............. □ 18. Hani/Hume npaBit/me peneHnue KopucreTiM cne^ene pem-i. 1. Moja 3rpaAe uiKOAa npoAaBHHue ce M3Met)y HaAa3M m 2. HrpaAHuixe nopeA y ôoAHwue Aenwje je naptcy 3, je npHpoAy 3aHHMA>HBa Ha icpo3 OpyuiKoj ropu yßen merita O 19. McnpasuTe rpeujKe. 1. Mapwja nyTyje y OpaHuvcKoj koa fteHe ApyrapHue Ahc 2. Ma Kými ce n3Aa3n y ABopHiiny 3. AaKO je cwAa3HTH ya 6pAO, a TeuiKO je nen.aTH ce hm3 6pAO. 4. Kynwo caM y npoAaBHHiry Aeny MajHqy. 5. Kpo3 npo3opy ce bham AyHaB- □ 20. flonyHkire pe^ern^e nMeHnu,aMa y 3arpa,qn. 1. AeTH ce B03MM (laMaii) no AyuaBy. 2. HtiKaA ce h m t a m bo3ho {xeAMKonrep). 3. MwAoiii n a e (vioTop) Ha nocao. 4. A°hn hy no Te6e {ayroMoönA). naucimo srpski / HapwMo cpntrni 33 5 kurta....? qrJe..,,? / (cyna....? rfle,...? O 21. norrießajTe Kapry n oflroBopuTe Ha nmaHsa. 1. HaAa3MTe ce Ha Tpry mAaAcuaua h Tpeöa a3 Aobexe ao yAHue MAHJe OraaHOBHtia, aAH h Aa norAeAaTe kojh (Jjmam ce npHKa3yje Benepac y ÖHocKony ApeHa. Koj mm nyiern heTe h hü? 2. HaAa3HTe ce Ha ayrooycKOJ CTaHMiiM, uwa> bim je no3opniuTe. MMaTe cacranaK ca acbojkom Koja bbm ce AOnaAa h aceAWTe Aa joj KynHTe iisehe. Koj mm nyTeM MAeTe? 3. KaKO heTe HajöpjKe erahn ao nouxre «3 AyHaBCKe yAHiie? Koj mm yAHuaMa MopaTe npohw? O 22. ODe/iexsme TanaH OflroBOp. 1. MaTMiapje □ HcnpeA □ AaAeKo oa □ npeico nyTa nouixe. 2. III e t aAMuiTe je □ W3 □ nopeA □ y 3m3J-Jobmhoj yAnnii □ 23. flonyHMTe peneHHqe oflroßapajyhuM o6/ihkom pe^iM y 3arpaflaMa. )ob3h CTaHyje y (AyHaBCKa yAMua). Ao ftera aoa33mm Kp03 (yAMLta MAHje OrfbaHOBwha), a MapHJa h3 (3iwaj-JoBMHa yAHqa). KaAa ha^mo y 6nocKon, npoAa3WMO nopeA (KaTeApaAa), (Tpr CAo6oAe) m (XoTeA BoJBOAHHa). Vis (ÖHOCKon) o6hmho oaa33hmo y (icainMO cpncKH 37 6 I gasttonomija ŕ ranpoHaMnja □ 6. Glagole íz prethodne vežbe stavíte u potencijal koristeči se sledečim modelom: Da li biste mi mogli pozajmiti mikser? Vratiču Varn ga još danas! □ 7. Imenice u zagradi stavíte u odgovarajučí padež. 1. Idem da kupím dve (vekna, hleb}. 3. Donečete nam dve (supa)! 4. Kupio sam (veza, mlad luk), kilogram (krompir), glavicu (salata) i kesu (spanac). 5. Morám u mesaru da kupím kaiš (dímljena slanina), (kuvana) več imam. Zamisli, nisam našao nijednu (konzerva, ananas)! 7. Marko, molím te, kupí nam za večeras pet (flaša, pivo}! 8. Ali, zašto ne bismo kupili (cela gajba)?! 9. Bio sa j uče u Simpu i kupio komad (nameštaj). 10. Jesi li našao (litar, mléko)? 11 Mama mi je spremila lonac (sarma). □ 8. Koju količfnu pojedinih namirnica moži Povežite date pojmové po smislu. veza □ □ krompir šolja □ □ kukuruz flaša □ □ spanatf kašika □ □ nafta bure □ n paradajz džak □ □ brašno kesa II □ gajba □ □ pekmez komad □ □ luk kutija □ □ šečer boča □ í':.i.i par □ □ jabuke kocka □ □ pasuij tegla □ □ nameštaj □ kobasica □ šibice □ rotkvice kupiti ili upotrebiti? □ 9. Koristeči se pojmovima iz prethodne vežbe sastavite deset rečenica. 38 rMuťimn srpski ■' ttaymtMO (pnou gastronomija / racTpoHOMHja 6 □ 10. Popunite praznine odgovarajučim oblikom lične zamenice. 1. Boli (ja) stomak ceo dan. 2. (ti) stalno boli glava. 3. Muka (ja) je. 4. Nije (on) dobro. 5. Da li (Vi) boli grlo. 6. Bolela (ja) je glava dva dana. 7i Od (oni) sam dobila cveče, a od (on) i lampu. 8. Srečna sam zbog (ti). 9. Želela bih da (ti) dam nešto. 10. (ja) se dopadá ova slika. 11. Da li je s (ti) sve u redu? 12. Ona je sa (ja). 13. Razgovarali srno o (ona) sve vreme. 14. Video (ona) je s (on). 15. Gledao sam (ona) celo veče. □ 11. Posavetujte osobe koje imaju neke od Služite se imperatívom! Gripa Glavobolja Prehlada Visoka temperatura Stomačni grip Nesanica Nervoza Kašalj Prelom ruke ih zdravstvenih problema. piti čaj od kamilice jesti voče / povrče uzimati antibiotike baviti se športom šetati se ostatí kod kuče prestatí puštti piti lekove... □ 12. Rekonstruišite dijalog. * Lekári... To je samo jedno veče. - Da, ali mi je lekár rekao da ostanem u krevetu cele nedelje. - Ma šta je za tebe jedna obična prehlada! Sigurno če sutra proči. A i svirka neče trajati duže od pola sata. - Rado bih pošao, ali nikako ne mogu. - Prehladio sam se. Imam temperaturu. - Kako hočeš, ali javi mi do pětka. I ozdraví što pre! - Marko, imamo koncert u subotu uveče. - ja bih ipak ostao kod kuče. - Hoču, hvala. nauťímo srpski / HaywMO cpnciui 39 Jlexmija 7 p\eK„HÍa ľ y ^ 3ŕP3 ŕiyx [yx) (cyHue). onyHMTe npa3HHHe oflroBapajyfioM cpopMOM nuMHe aaMeHnqe. 1. Tpeöajy (mm) hobm panyHapM. 2. He nocBehyje (ja) hm m3ao najKH>e. 3. Oßa Majima he (tm) oaamhho CTajaTM. 4. MopaM Aa 3auiTMTMM pyKe oa (Moryha noBpeAa). 5. Ja He BpuiMM npHTHcaK Ha (hmko). 6. Aa AH OAroBapa Aa ce Haf)eMO y 6? 7. CraAHO Bpuie npHTMcaK Ha (oh) h 3aTO he astm otk33. 8. Aa a*1 (0Ha) nocBehyjeiu aoboajho na>KH>e? 9. TaMO je jaKO TonAO. MopaTe aauiTMTHTM í mm-:a I OA 10. AaAM (tm) OArosapa BeAMHMHa? 11. KaKO (ja) ctojm? Oaamhho! □ 2. Ha npa3Ha MecTa ynnwi/iTe oflroBapajyfty 4>opMy pe/iaTMBHe 3aMeHHLi;e kojm. 1. 3auiTMTHTe pyKe oa MaxepMJa uitctho A^Ayjy Ha ko*y. 2. Hehy Bp in u t m npHTHcaK hm Ha jeAHy ocoöy 6yAe caßecHO o6aBA>aAa cBoje nocAose. 3. OAroBapa mm Aa ce HaheMO y Kacpnhy y cmo ce h ai m au m npouiAM nyr. 4. JVImcamm Ha ocoöy Ha bm BpuiMTe KOHCTaHTaH npwTMCaK. 5. Oaamhho he tm CTajaTM Majnua cmo bmacam jyne y rpaAy. □ 3. a. 06e/ie>KHTe CTaHflapflHe peqei-ii/iue. 1. □ TpeöaM Aa macm t3mo. □ Tpe6a as macm TaMO. 2. □ Tpeöajy mm hob cto. □ Tpeöa mm hob cto. 3. □ Tpeöajy HaM HOBe CTBapM 3a Kyhy. □ Tpeöa HaM HOBe CTBapM 3a Kyhy. 4. □ TpeöaAM öm Aa MAeMO TaMO. □ TpeöaAM ÖMCMo Aa MAeMO TaMO. □ TpeöaAo öm Aa hacmo TaMO. 5. □ Tpeöahe Haiw mhoto hobmx CTBapM. □ Tpeöa he HaM MHoro hobmx CTBapM. 6. □ TpeöaAo je Aa OTBopeHO pa3roBapaTe. □ TpebaAa cm Aa OTBopeHO pa3roBapaui. 7. □ Tpeöahy hob ayTO. □ Tpeöahe mm hob ayTO. 40 nauiimo srpski / HaymiMO cpn«n u zdravom telu zdrav duh (uh!) / y 3flpaBt>M Teny ijipas ayx (yx!) 7 6. npetbopMy/inninTe cneflene peneHnqe. 1. Tpe6ajy mm hobc naTHKe. noTpe6He cymm nose naTMKe. 2. Tpe6a mm HOBa TauiHa. 3* Tpe6ahe mm hobo oacao. 4. Tpe6aAa mm je HOBa cnopTcxa onpeMa. 5. Tpe6a hbm BehM cran. 6. Tpe6ahe My BMiue napa. 7. Tpe6aAM cy bbm 6oa>h ycAOBM. □ 4. McnpaBme rpeujKe. 1 Ao6po mm je CTOJaAa OHa Majiiqa. 2. Tpe6aAH 6h as KynMMO hob mnopeT. 3. CTaje mm Ao6po OBa m.ijiuia. 4. OHa BpiiiM npMTMcaK Ha mchm. 5. Aa AM oAroBapa tm Aa MAeMO Benepac y 6MocKon? 6. Ja Ha hm Te6e, Ha hm h>era He spuiMM npMTMcaK. □ 5. 06ene>KHTe peMeHnqy Koja HeMa cMnc/ia. y ocTa/iMM npMMepuMa yoMme pa3riMKe y 3HaMehby. 1. □ OArosapa mm OBa xaA)MHa. □ Ctojm mm OBa xaA>MHa. 2. □ OArosapa mm qeHa. □ Ctojm mm ueHa. 3. □ Koahko CTaje OBa 6Ay3a? □ KaKO mm ctojm OBa 6Ay3a? 4. □ He CTOje th Ao6po Te caHAaAe. □ He OAfOBapajy tm Te caHAaAe. □ 6. M3BeflHTe TpnHe npufleBe oa noHyr)eHMx maro/ia. 1. BHA6TM 7. nanpaBHTH 2. H3AaTM 8. cefiM 3. nOAMTHyTM 9. AOHeTM 4. M3HCH3AMTM 10. ,\ a n i 5. 06jaBMTM 11. pa36auaTM 6. carpaAMTM 12. Ap«aTM □ 7. 06ene>KMTe rnarone koj'm ce Mory nacMBM3npa™. OojacHme 3atiiT0 ocra/ii/i He Mory. □ TpnaTM □ nocMaTpaTM □ uhu □ cMejaTM ce □ no3B3TM □ nocAaTM □ 3b3tm Ce □ o6yhM □ Mp3eTM □ nOUITOBSTM □ mm3tm □ 8. 06e^e>KMTe peMeHMLfe Koje cy ncnpaBHe n o6jacHMTe 3aiuTO ocTa^e Hucy. 1. C npwjaTeA) je wmsh. 2. r FlMCMa cy nocAaTa iiocaobhmm napTHepMMa 3. □ FIOCAOBHM napTHepM Cy nOCASTH nMCMO. 4. □ Oh je ce M3HeHar)eH. 5. □ CacTaHaK je 3aBpmeH npe Asa caTa. 6. □ hbeMy je AaT noKAOH. 7. □ Oh je AaT noKAOH. na ucimo srpski / Hayw mo cpnoot 41 7 u / Jr.ľ;-in telu zdrav duh (;ih!) / y jflpaeoM reny ii\f>w Jiyx (y x?) □ 9. npeMa noHy^eHMM aKTUBHMM cacTaBMTe oflroBapajyfie óe^areHTMSHe napTUUľincKe nacMBHe penei-miie. 1. CarpaAMAM cy Kyhy npe TpiiAeceT roAMHa. MajcTop je nonpasHO TeAeBH3op npe Asa caTa. Ona je npeeeAa Kn>Hry ca cpncKor Ha etírAeCKw. Hhm cy 3a Bp tu ha m nocao, otmuiah cy Ha pyiax. '** y--......i 5. CKHHHTe Te CAHKe ca 3»Aa! HeKa 6. MopaAH 6wcTe 3aBpiuMrn nocao ao ABa. riocao 6h Mopao 7. Jyne cy yxanCHAH ľleTpa MapKosuha. 8. riocAaheMO no3HBHHiie cyrpa. 9. KaA Me 6yAy no3BaAH, omnu hy. □ 10. CacTaBUTe neT nacMBHHX pe^ieHMua. 1. 2. 3. 4. 5. □ 11. Y cnefleneM hm 3y o6erie>KMTe marone CBpiueHor BWfla. ynoTpeĎMTe nx y peneHULiaMa Kojefieie caMU HanwcaTM. □ JKypHTH, □ BOAeTH, □ pa3MHUIA>aTM, □ ocehaTH, □ K33aTH, □ CKHHyTH, □ ynaAHTM, □ othíih, □ yMHTWce, □ nyroBaTH, □ 3acnaľn, □ MeH>aTH, □ 3aBAaAaTH, □ y3HMaTn, □ H3BMitaBaTH ce, □ 3aMMpMCaTH. 42 li aučimo srpski / HavMHMD cpnciui u zdravom telu zdrav duh (uh!) / y jflpaeoM reny jflpaí nyx (yx!) 7 □ 12. McTaKHy™ maronn cy HecBpmeHor BMfla. Ha npa3Ha Mecia ynuLuwe oflroBapajyfiH o6/iwk CBpweHor Bwfla ndor nnarona. 1. MHAaH je OBor ceMecrpa 03öma)Ho ynno. je CBe h hoaojkho je hoimt. 2. IiHCao caM timcmo ueAO npe i\o\tie, ;i.\n ra juni hhcim 3. HHTaai hobhhc? Peun mh KaA hx . Xohy Heuixo Aa th npcAAO/Kii m . 4. MHoro A>yAn a<>Aa3w y BeorpaA- KaA jeAHOM ohm ce necTO y K>era Bpahajy. 5. 06hiho CTHJKeM Ha nocao Ha Bpeiwe. Tor jyTpa caM xTeAa a& Ha BpeMe, aAH CaM 33KaCHHAä, 6. Mh y uikoah mhoto nniueMO. A^Hac MopaMO Aa cacraB Ha TeMy Moj rpaA- 7. CßaKor AaHa oaa33hm y npoAaBHHuy h KynyjeM macko h XAe6. JyTpoc caM XTeAa Aa y npoAaBHMHy h Aa macko h XAe6, aAH caM yMecTO Tora MopaAa Aa no>«ypHM Ha (baKVATer. □ 13. y T6KCTy ynoTpeönTe marone oflroBapajyner rnaro/iCKor BMfla. BoflMTe paqyHa o r/iaroricKOM oĎJinKy. 1. OHa csaKO jyrpo (oAAa3HTM, othÍih) Ha nocao y 6 ca™. 2. CpeAOM {paAMTH, ypaAMTM) y Hobom CaAy, a neTKOM y HnKiunhy. 3. IllTa paAHiii? {nHTH, nonHTn) xacpy. KaAa je (nHTH, nonMTw), mm (jaBA>aTH ce, jasiiTM ce). 4. AOK caM My (pehw, roBopHTH) una mh ce AecMAO, oh je HenpecTano (rAeASTM, norAeAaTM) TB. □ 14. Ofl noHyr)eHHx maro/ia (bopMMpajTe maroncKe HMeHHLie. 1. cnaBa™ 6. Tpia™ 2. oroBapaTH 7. npeHOCHTH 3. HrpaTH S. neBaTM 4. KynoBaTH 9. cehn 5. MHTaTH 10. 3aMHUlA>aTH *.+*,*■........*...................-■ □ 15. floBpLume c/iefíefte peneHHue OflroBapajyTiUM pe4eHMi4a/via Koje noMHhby Be3HHKOM Kojwr noja. Koje y oflrosapajyneM nafle^HOM o6nnKy. 1 KoHaiHO caM KynwAa KH>Mry 2. 3aMHCAH, jyrpoc caM cpeAa oHor momks 3. Hhk3A He Tpeöa sepoßaTH AiyAHMa 4. Moja ApyrapHua ce yceAHAa y cian 5. KaA öyAeui wuiAa y rpaA, He 3a6opaBH Aa capaTMiu ao oyTWKa ,.+ + + JtH lhTi((lrt(-4t,*(i H HC H-P +-T+ + *4-+HT + H-*P + * + +H- lt.*(-l*t.rH,,.,im,.r"-H.tC*-«(--.'-(."-H--' naufimo srpstci / napnulo cpncKH 43 li zdravom teljidrav duh (iiN) / y iflpawM iwy -wpaB nyx (yx!) □ 17. l~!oBeřKMTe maro/ie M3 neBe KoriOHe ca oflrosapajyfiHM o6riMKOM MMeHMue y flecHoj ko/iohu 6aBMTM ce □ □ Ha MaJKy BAaAaTH □ □ nac ynpaBAiaTH □ □ BecAattem OAMaXMBaTH □ □ eHTAeCKHM je3MKOM AMHMTM □ □ ca AeBoJKOM yxBaTHTH □ n rryuieH>e HaAOKHaAHTM □ □ AonoBa OCT3BHTH □ □ FAaBOM nocaabaTH ce □ □ ApacaBOM □ 18. flonyHure peMeHMqe oflroBapajyhnM penuMa. CnopT je sajKaH &eo lOBCKOBor . 3a Hexe cnopToee noTpeĎHO je Mnoro HOBiia, jep cy CnOpTCKH peKBH3MTH leCTO BeOM3 CKyTIH. A.KO řKCAHTe Aa UrpaTC TeHHC, MOpaTe HMaTH , a aKo ce 6aBMTe CKHJatteM, HeonxoAHy onpejwy npeACT3BA>ajy h BaTepnoAMCTHMa je norpe6Ha cawio y MOAepHOM cnopTy He npaBM ce pa3AHKa H3Meby MyuiKHX h jkchckhx AHcqHnAHHa. )KeHe Koje ce 6abe aTAeTHKOM 30By ce , a OHe Koje nrpajy pyKOMeT - . HaJAennie M3rAeAajy >KeHe Koje ce 6aBe nAHBan>eM - . Icahli oa HaJHanopHwjnx ah c uh nahhs je wapaTOH. (a>yAH kojh ce 6ase MapaTOHOin) Mopajy MHoro Aa TpeHwpajy. HaJBHiue 3apabyjy cnopTHCTH kojh ce 6aBe ípyAťSaAOM - , aAM m ohm kojh wrpajy KouiapKy - □ 19. FlonyHHTe npa3HHHe jeAHOM ofl Tpw MoryfiHocTH. EpHTaHCKH aBaHTypwcTa EABapA TjeHOKHO {27 r.) OKOHiao je y noHeAeAiaK y XoHrKOHry AeceTOMeceHHO (1) ďhumkaom, tokom (2) je npeBaAHO 20000km, KaKO 6n caKyniio hckoamko muahohs AOAapa {3) jeAHy opraHH3au,HJy 3a noMoh xeHAHKenwpaHHM oco6aMa. Haj h cchabhm ca cwpOM, jcaho (4) t}e hokhj eB hx HajOMHAjeHHJwx jeAa, neKaAM cy ra (5) AOAacKy y ówBiuy 6pnTaHCKy KOAOHHJy. «MMaM wyAaM ocehaj kha homhcahm Aa cyrpa BHiue Hehy MopaTii ueo ash Aa OKpeheM neAaAe», {6) je ĎHCqHKAMCTa. Oh je, HaHMe, npoiuao (7) 17 3ewiaA>a, npe nero iiito je CTHrao Ha ltha>. yKyrmo je npesaAHO 20.541 km. 1. 2 a) nyT a) 6) nyTOBaffce 6) b) asaHTypy b) 3 Kojer a) y kojhm 6) 3a KojeM b) Ha 4 5 a) M3 a) no 6) H3Meby 6) y b) oa b) Ka 6 7 a) 3anwTao a) y 6} HajaBHo 6) no b) H3JaBHO b) Kp03 naučí [tu srpíki / HayHHMO cpnaui ^Prbip kw onda ' ~~ i načenje sledečih reči. pr: oglas To je krátka informacija u novinama u kojoj neko obaveštava javnost da mu je nešto potrebno: da kupi, prodá, da zaposli itd. 1. klijent / muštehja 2. frizer 3. mesečna plata 4. sposobnosti 5. tréma □ 2. Zavŕšite uslovne rečenice. 1. Ako znaš, onda 2. Deco, ako budete dobri, mama 3. Ako su pogrešno zapísali ime ulice, onda 4. Ako prodeš tuda, 5. Kad bih mogao (-la) da biram, 6. Kad bih bio (-la) ptica, 7. Kad bi ljudi hodali na rukama, 8. Da sam te video (-la), .(ja, javiti se) 9* Da sam imao (-la) novca, . (ja, kupiti auto) 10. Da sam znao (-la) da če te to povrediti, . (ja, ne reči) □ 3. Povežite. 1. Ako sutra bude sunčano vřeme, □ □ novac bih trošio na putovanja. 2. Da sam ja milioner, □ □ ja bih bila veoma srečna. 3. Kad bi me ti voleo, □ □ prevodioci ne bi imali posla. 4é Da ste bili na času, □ □ onda su videli Pikasovo remek-delo. 5. Ako hoceš da znaš, □ □ iči čemo na bazén, 6. Kad bi svi ljudi na svetu govorili jedan jezik, □ □ sada biste znali uslovne rečenice. 7. Ako su bili na izložbi, □ □ moraš malo i da se potrudiš. □ 4. Dopišite uslovne (ako, kad ili da) rečenice. 1. , mi bismo se po ceo dan kúpali i sunčali. 2. , oni ne bi uradili tako nešto. 3. , naučiéeš srpski dobro. 4. , javí mi se telefónom. 5. , kupio(/-la) bih još jednu košulju. 6. , putovao (/-la) bih po svetu. nauf imo srpski / HayHHMO tpntKit 45 8 ako...onda/ano...oHaa □ 5. Zavŕšite sledeče rečenice. 1. Ako varn je toplo, 2. Kad bih imao troje dece, 3. Da sam sad na moru, 4. Da sam to ranije znao, 5. Ako budem sve završio na vřeme, 6. Kad bih imao sto godína, 7. Da ste juče bili sa nama, 8. Kad bih mogao(/-la) da biram posao, 9. Ako budete išli u bioskop, 10. Ako zakasníte na žurku, □ 6. Otkrijte razliku u značenju. Utvrdíte da li je radnja reálna, zamišljena ili nepostoječa. Kad bih imala vremena, išla bih sa tobom na koncert. (zamišljena radnja) Da imam vremena, išla bih sa tobom na koncert. (nepostoječa radnja) 1. Ako budem išla ove godine na more, poslaču ti razglednicu. Da idem ove godine na more, poslala bih ti razglednicu. 2. Kad bi manje rádio, imao bi više vremena za porodicu i prijatelje. Ako budeš manje rádio, imačeš više vremena za porodicu i prijatelje. 3. Ako budem dobila vecu platu, ostaču da radim na sadašnjem radnom mestu. Kad bih dobila veču platu, ostala bih da radim na sadašnjem radnom mestu. 4. Ako me voliš, ti češ doči. Da me voliš, ti bi došao. □ 7. Odgovorite. 1. Šta biste radili kad biste bili sami na pustom ostrvu? 2. Šta čete (u)raditi ako budete naučili srpski dobro? 3. Stavite se u nečiju kožu. Šta biste vi (u)radili da ste neka poznata osoba? 46 rtauŕimo srpski / MayM«wo cpncKM □ 8. Pronadite odgovarajuči završetak za uslovne rečenice i prepisite ih. ako... iindii; im... skrč 8 Siniša ima 8 godina. Ide sa školom na more. Njegova mama ga savetuje. Mama: Ako bude padala kiša, Mama: Ako bude oblačno vřeme, Mama: Ako bude jako toplo, Mama: Ako bude padao sneg,... Mama: Ako bude grmelo, Mama: Ako bude jako hladno, Mama: Ako bude sunčano vreme, ...sunčaj se, ali se prethodno namaži. ...šetaj se po gradu sa drugovima. ...obuci se toplo. ...nemoj izlaziti napolje. ...nemoj se kupati. ...ponesi kišobran. Siniša: Ali, mama ja idem na more. Nece valjda na moru usred leta padati sneg. Mama: Ko zna! Svašta je moguče! 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. *■ H + t + H-+ J t ■. . r t J . . , ......----.....t...... .........ínt.i^im.n...............n , "......-.......•*•.......„.HHII.14.I1..---1-4-1.........-..........................t. 'HH<-«>l>«'>,-P,4>-l — < ................... □ 9. Obeležite íspravno napísanú formu. 1. 2. □ studijom □ radio □ studio □ radijo □ štúdiom □ radijom □ studijo □ rádiom □ 10. Popunite praznine. (kupe, pl.) nije bilo mesta pa smo stajali na hodniku. (ateíje) poznatog beogradskog slikara. (radio), (auto). 1. U 2. Idemo u 3. Radim na 4. Došla sam 5. Ja sam predsednik (žiri). 6. Doči ču (taksi). 7. Izašla sam iz (studio) pre pet minuta. 8. Tokom (intervju) imala sam velikú trému 9. Najbolje je da idete (metro). nauämo srpski i HaynKMO cpncKK 47 ako„.onda/aKO,..otifla D 11. Popunite praznine. 1. U (slikarski atelje) bilo je mnogo ljudi. 2. Pogledaj onog čoveka u (beo auto). 3. Radim za (državni rádio). 4. U (naš kupe) ima još mesta. □ 12. Dopunite sledeče rečenice formom dativa. a. 1. je potrebná pomoč lekára. (Bolesnica) 2. potrebne su devojke za rad. (Kafič KRUG) 3. hitno je potreban namešten stan. (Mladi bračni par) 4. treba tvoj broj telefona. (Zoran) 5. trebaju vaša imena. (Profesori) b. 1. Muka je. Í2gleda da sam pojela sam nešto pokvareno. 2. Vi ste prví put u Novom Sadu? Da li se dopadá naš grad? 3. Umoran je i spavá se. 4. Rekla je da je drago što ih vidí u tako velikom broju. 5. Žao je, ali vec smo primili drugu devojku. □ 13. Uz svaku datu situaciju upišite slovo koje stoji uz odgovarajuči oglas. Npr.: c Petar traži posao u prodavnici. 1. jelena je zavŕšila ekonomski fakultet. Govori engleski jezik. Zavŕšila je kurs za kompjutere. Traži posao u strúci. Odgovaralo bi joj da ima dobru platu í da radi najduže od 9:00-17:00. Prihvatila bi i posao van Novog Sada (u Beogradu, Subotici ili Senti), ali samo u slučaju da joj je plata dovoljno veliká da može sebi da piati stan u tom gradu, ili ukoliko bi joj firma plačala stan. 2. Ksenija studira francuski jezik. Smatra da ga još uvek ne govori dobro i da bi bilo dobro da izvesno vřeme provede u Francuskoj. Naravno, to je moguče samo ukoliko pronade neki posao u Francuskoj. Njoj bi najviše odgovaralo da čuva decu u nekoj francuskoj porodíci zato što bi tako imala dovoljno vremena da ide u školu jezika. 3. Dorde je završio žurnalistiku. Več dugo radi na televiziji i pomalo mu je dosadio taj posao. Želeo bi da próba nešto novo i drugačtje. Traži neki izazovniji posao na kom bi mogao da napreduje. Dorde je komunikativan i govori više jezika: engleski, francuski i nemački. Nije oženjen i prihvatio bi i posao u inostranstvu. 4. Aleksa je završio poljoprívredni fakultet i upisao postdiplomske studije. Želeo bi da nade posao uz koji bi mogao da uči. 5. Šanda je završila engleski jezik. Želela bi da radi u strúci. Više bi volela da radi kao prevodilac zato što misii da posao profesora nije za nju. Šanda je završila i kurs za kompjutere i ima položen vozačkí tspit. naučimo stpski / HaywMo cpncuH 4ko... ri'Klň'.ií:; r:ii.;;-i 8 ® Potrebná devojka za rad u kafiču. Dobra piata. Plačanje mesečno. Tel. 064/567889 Prehrambenoj prodavnici potreban radnik. Radno vřeme je od 7:00 do 14:00 časová. Piata je 6000 dinára mesečno. Zvati na telefon 021/366-789 ili na 063/1567876 Firmi "Global" potreban nočni čuvar. Uslovi za rad su odlični. Piata je 6,800,00 dinára. Prijave se predaju do 14. marta u ulici Mike Antiča br. 24, od 10:00 do 14:00 časová. Humanitárna organizacija "ADF" raspisuje konkurs za prevodioca za engleski jezik. Uslovi: - odlično znanje engleskog jezika; - rad na računaru (Windows); - posedovanje vozačke dozvole. Informacije môžete dobiti na telefon 021/450-490 ili na tel. 063/788987 Štampariji "Unikum" u Subotici potreban glavni menadžer za Vojvodinu. Plata je odlična. Firma obezbeduje smestaj osobama koje nisu iz Subotice. Uslovi koje kandidáti treba da ispunjavaju: - završen ekonomski fakultet; - znanje engleskog jezika; - poznavanje rada na računaru. Informacije i zakazivanje razgovora na telefone 024/211-465 i 063/513060 Kineskom restoranu potreban kuvar sa višegodišnjim iskustvom. Tel. 021/621-567 Dnevnom listu "Danas" potrebná mlada, obrazovaná i komunikatívna osoba koja bi radila kao dopisnik iz Italije za ovaj list. Uslovi: - osobe do 35 godina; - znanje više jezika (engleski, italijanski ili francuski) tel, 011/137809 ) Ako ste mladi, odgovorni, volíte decu i govorite francuski, javite nam se. Možemo Vam pomoci da pronadete odličan posao u Francuskoj. Nudimo Vam da čuvate decu u porodicama u Parizu, Marseju i Nici. Tel. 021/624-538 Karlovačka gimnazija raspisuje konkurs za profesora engleskog jezika. Uslovi: - završené studije engleskog jezika i književnosti; - položen državni ispit. Tel. 021/881-777 49 8 .ikii iinrí.i: axo , oHfla □ 14. Stavíte glagole u zagradama u odgovarajuci glagolski oblík u aktivu ili pasivu. Fudbalska reprezentacija Jugoslavije (ne učestvovati) na svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji i Japanu, jer je (poraziti) u važnoj utakmici protiv reprezentacije Slovenije. Jugoslovenski igrači (razocarati) celu naciju. Ipak, sve utakmice svetskog prvenstva (gledati) sa velikim interesovanjem. Jelenin tata Petar (navijati) za Brazil, a njena brača, Marko i Siniša, (želeti, pobediti) reprezentacija Engleske. Marko je srecan jer njegov omiljeni igrač, Dejvid Bekám, (ne povrediti) na nekoj od utakmica. Bila bi veliká šteta da takav igrač (sprečiti) da igra. Njih trojica se nadajú da i mi (učestvovati) na sledečem prvenstvu. Važno je da naši fudbaleri nastave vredno da treniraju, i da (početi, razmišljati) kao pobednici. □ 15. Napravíte trpne glagolske prideve od sledečih glagola: 1. odseči 9. povrediti 2. udariti 10. pronači 3. zgaziti 11. okrenuti 4. kupiti 12. zlostavljati 5. voleti 13. pohvaliti 6. obuči 14. skinuti 7. doneti 15. posoliti 8. ispečí 16. ubiti SO n auŕimo srpski / MayiHMo (pne km JleKinuja ! n II yr ymoßawa rta>KrbMBo cnyiuajTe pa3roBop. Oflrosopwie fla nw cy HaBeAey^Bpflhfed^M^#tti7M'ijPl at— 1 MapKO nyryje npsw nyx aßiioHOM Ha Mope w öojw ce Aa ce He M3ryön Ha □ TaiHO □ HerasHo 2. KaA yt)e y aepOApOMCKy 3rpaAy, MapKO xpeöa Hajnpe Aa npoHahe o6aBeiirreH>e Ha KOjeM riMiue MebynapoAHH actobh. □ T3HHO □ HexaHHO 3. IjeHa aepOApOMCKe TaKce oöhhho je ypanyHaxa y iieHy aBMOHCKe Kapxe. □ TaHHO □ nexanHO 4. npHAHKOM MeKiipatba, oahocho npitjaBAiMBaiba, MapKO Tpeöa Aa npCAa npTA>ar. □ TaHHO □ HeTaHHO 5. BopAHHr-nac je KapTa Ha Kojoj nuiiie Aa je MaKO npeAao npxA>ar. □ TaHHO □ HeTaHHO 6. Ako ao noAeTaH>a H>eroBor aBHOHa Hiije ocTaAo mhoto speMeHa, MapKO Tpeöa Aa HAe y neKaoHHuy h Aa neKa AaA>a oöaBeiiiTeH>a. □ TaHHO □ HeTaHHO 7. KaA ce objaBii noneTaK yKpuasaHia, MapKO Tpeöa Aa npohe Kpo3 nacouiKy KOHTpoAy. □ TaHHO □ HeTaHHO 8. ripwAMKOM yKpuaBai*a MapKO xpeöa cTjyapAecw Aa noKaace öopAHHr-nac. □ TaHHO □ HeraHHO Ba>KHe peMi/t v\ H3pa3i/u 1. öpoj AeTa 2. npHJaBHTH ce 3. VKpuaTM ce 4. AOMah» caoöpahaj í AeTOBH 5. (rasthtm) aepOApOMCKy xaKCy 6. npeAaxM npxA>ar 7. HeKaoHHLia 8. MebyHapoAHH caoöpahaj / AexoBw Ka>Ke ce: 1. (oneKMsaH) noAa3aK / ,v>\.i \.\k asHOHa 2. KaA aBHOH cAehe? Abhoh je CAeTeo. 3. KaA asMOH noAehe? Abhoh je noAeTeo. naiirimo sipski / HayHHMO cpncKH 51 Ja osy urpy norpečna eaM je KouxMua. llona3me or no/ba 6poj 1 i/i 6anaTe Konmuy Tpn /ja: Hpen urpaM kqjm ßoöwje 6poj 6 noMHht>e urpy. Ilocne Tora,y 3asncH0CTn Ofl Tora KóJM 6poj flo6*i]^re upéTe flo dJmMapajyner norba. Ha ceaKOM no/by je 3aßaTaK. Kaflá urpan flobe Ha HeKono/be,Tpe6a fla oflroBopn Ha 3aflaTaK n fla OflroBop Tpaje 30 ceKyHfln. Ako N^j^niuTa o/roj TeMM, htm aKO He npkma nyHnx 30 cexyHflu, ryön jeflhio 6ai4aHje. YKortHKO urpa^ CTaHe na cnoöoflHO no/be, He MOpa HHwia fla paqu. noöeAHUK je OHaj kojm npBM cwHe flo norba 6poj 35. pulovanja / nymearba 9 □ 3. CacTasure fluja/ior y KOjeM ce o6pafiaTe cnywöeHUKy y TypucTUHKüj areHu^jw Koja je opraHH30Bana Bawe neTOBame. - HMjeAHa OA noHybeKHX ycAyra hmjc 6wAa McnyH>eHa. - H3pa3HTe Barne He3aAOBOA>CTBO 3Öor Aouier npeso3a, Aomer cMeotTaja, HeKBaAHTeTHe xpaMe, HeA>y6a3Hor oco6A>a... - 06pa3A05KHTe 3Öor Hera bhiuc HHKaAa HeheTe nyroBaTH npeKO re TypHCTMiKe areHuwje. - HaJBajKHHJH y imt3bom AwjaAory jecTe Bain 3axTeB Aa BaM apaxe HOBaii. YöeAHTe hx y to! □ 4. Koja Kt-bM?KeBHa Rena 3Haie? npo3a noe3M)a ApaMa KEbtixceBHo-xeopHJaKca pOMaH KrbMfteBHa KpMTMKa □ 5. KaKOce30Beoco6aKoja nniue ... 1. poMane 2. necMe 3. KOMeAHJe 4. ApaMe 5. cu,einapHJe 6. KhbMJKeBHe KpMTHKe □ 6. H3a6epnTe peM Koja HaJBnoje oflroßapa ksko ömctg flonyHMnn c/iefleTie peneHUMe. 1. Cmpanaii je jeAHO oa HaJ3aHHMA>HBHJHX A^Aa (ppaHqycKe a) kh>h3«eBHocTM 6) M3Aan>a b) cxpy»me AMxepaxype 2. 3anAeT poMaHa je H3y3eTHo y36yAA>mb, aAM mmcamm Aa uucy AOBOAiHO 3aHHMA,HBM H y n OTnyho cth pa3paheHH. a) a>yAM 6) KapaKTepn b) amkobm 3. noe3KJa ce nnuie y a) cxMxoBMMa 6) crpcxpaMa s) nacycwMa r) npo3n 4. üecMaMa hah noeMaMa nocAeAita peH y cTHxy 4ecxo ca penjy y HapeAHOM CTHxy. a) oArosapa 6) ce pMMyje b) ce CAa^e & HacAOBe nojeAMHHx norAaBA>a MoweTe npOHahn y kojh ce HaAa3w Ha Kpajy KHiwre. a) cäAp«ajy 6} npeAroßopy ß) noroBOpy r) peiHHKy 6. Ako >KeAHTe Aa ca3Haxe kojh cy CBe noJMOBM Aem3h, norAeAajxe y a) AHeBHMK 6) pemcxap b) MHAeKC r) aTAac fl) KaTaAor naiiämo srpski / Hapmua cpntKH 53 9 putovanja/nyTOBJH>j 7. ßehwHa poMaHa je noAeA>eHa Ha a) norAaBA.a 6) AeKUHJe b) nacyce 8. CjajaH poMaH yßeK HMa Ao6ap 3anAeT m a) nopyKy 6) 3Ha4eH>e b) MHuiA>eH>e 9. AOCT0JeBCKM je MOJ pycKM nucaii. a) umi-iAiciih 6) Haj6oA>m b) HajnonvAapHMJH 10. KibHraje 6nAa toamko 3aHMMAjMBa Aa HMcaiw MorAa Aa oa H>e. a) ce oabojhm 6) ce yAaA>hm b) npecraHeM 11. BoAeAa 6mx Aa *y k».Mry oa Teöe, km je th npoHHTam. a) KyriMM 6) noaaJMiiM b) n3HaJMMM r) y3MeM □ 7. flonyHMTe cneaehw flMJa/ior. flocTaBUTe nuTai-ba KOja oflroßapajy noHyfjeHMM oflroBopuMa. AHa: KaKBe kh>Hre boahui Aa 4HTaui? Maja: K^wre Koje cenaro MMTajy n" Koje cy y36yflJbMBe . He boamm fla MWTaM ßocaflHe KHiiire y KOJMMa MMa nyHO flecKpnnu,nje. He bojihm fla MUTawi hm /byöaBHe poiviaHe AHa: KoJM Maja: Mojh omhajchm nMCUH cy: Hmk XopHÖ«, ,\,u-in,\o Kmiii, fiywaH KoBaseBtth. AHa: H iura Maja: TpeHyTHo? IIa, ynpaso mht3m nocAeAH>e norAaBA>e KH>wre HwKa XopHÖwja. AHa: KaKO Maja: CeeodenaKy. AHa: O neiwy ? Maja: To je KH>ura o Aenaxy mmjm ce pOAwreA)« pa3BOAe. KH>Hra o MOAepHOJ nopOAHu.ii, o JKMBOTy caßpeMeHor HOBeKa. AHa: T^e ? Maja: PaAH>a KH>nre ce Aeiuaßa y AoHAOHy. AHa: IllTa mhcahw uiTa je OBe Ktfewre? Maja: Mo>KAa noTpeöa caßpeMeHor HOBeKa Aa npewcnMTa iura je BaacHwje y jKMBOTy: nopOAHua mam nocao. AHa: AaAM.. ' Maja: Aa> HapaBHo. Mhcamm Aa 6h xpeöaAO Aa je npowHTaui. AHa: Aa AH °m ' Maja: Aa> HapaBHo. KaAa je npoHWTaM, AOHehy tm je. 54 naucimo srpski / Hay^MMO cpncKM putovanja / nyrotu>u 9 □ 8. HannujľiTe ecej ofll 50-200 pe4M Ha TeMy; Krbura Kojy 6nx npenopyMwo. □ 9. rioBe>KMTe nohtyt)eHe 4>pa3eo/iori43Me ca oflroBapajynMM noHyt)eHMM 3HaMeH>eM. HMTaTH HeKora Kao KH,nry Kl Í.MUiKM MOA.aii ryTaTM KifcMre HHT3TH w3Mehy peAOBa KfbMTa JKaAOCTM 6auHTH ce Ha KH>Hry 1. no'ieTH yMKTH (o3Ôha>ho) 2. 6p30, MHoro n c Aiy6aBA>y 4mt3th 3. tctbiira y Kojy ce ttaKOH CMp-rw HeKe oco6e ynwcyjy cehaíba Ha Ty ocoôy mam Hnp, Kiwira y xoTCAy y Kojy tocth yrmcyjy csoje noxsaAe, KpHTHKe, yTHCKe A. 40BeK Kojw MHoro epeMena npOBOAH 4HTajyfiM KibHre y ÔHÔAHOTeuK 5. .;hli'!'u iiixa Heico mmcah, h3ko Ta oco6a He OTKpHBa CBQJe mucah □ 10. rtoflenwTe ynore m npoMuraJTe narnac otefieľw fluja/ior. Y Krt>M>KAPM Myurrepttja; A°6ap ahh! Ao6ap A3H, m3boahtc Tpa>KMM MeKy Khbury o hctophjh Cp6a. Aa ah HceAHTe Ha eHľAecKOM ham Ha cpncKOM? npofliir.su: MyurrepMJa: ripoflaBaq: MyurrepMJa: npoAaaau; MytUTepwja: ľlpoflaeaM: MyiuTepnja: ripoflasau,; Xohy Ha cpncKOM. TpyAHM ce Aa A<>6po HayMHM cpncKM je3HK h 3aTO MopaM MHOľO A3 4HT3M. To je 6aiu Aeno. Ja 6hx BaM npenopy^HO KHjwry BAaAHMHpaTiopoBHha "McTopwja Cp6a" To je H3y3e™a KH>Hra. CaMo, nocTojn jeAaH npoÔAeM. KaKaB? Aa ah je m m-j im jaKO CKynaľ He, Ma KaKBH. ľlpoÔAeM je y TOMe mro je KitMra na hwpHAMuH. Aa ah Bh 3HaTe Aa HWTaTe tuipHAHuy? Aa, tiapaBHO. TeuiKO mm je caMO Aa imtäm nncaHa CAOBa, na k o ce TpyAHM Aa h to HayHHM. Aa ah HMaxe jom Heny KH>Hry Koja 6h 6«Aa 3aHHMA>MBa CTpaHMM CTVAeHTHME? CBaKaKo Aa 6h 6hao Aoôpo Aa nposHTaTe HeniTO o hsiuhm no3H3THM MaHacTHpHMa• MMaMo MOHorpawre 6nAe 3aHHMA>HBe. IlorAeAaJTe, moahm Bac, h osy MOHorpatpHJy o Cp6wJH. M3y3eTHa KtMira. y ra>oj Moacere npoHHTa™ ese o o6niajnMa Hamer HapOAa m npw tom cy cbh th oÔHMajw h Ayc t p o p u h n Mra je 3ancTa npeAMBHa, aAH m seoMa CKyna. MojKAa hy Mohn Aa je KynwM aKO mm ocTaHe aoboasho Hosua KaAa KpeHeM Kyhw y Kopejy CaAa hy KynwTH OBy Kfbwry o MCTopwJH Cp6a m OBy o MaHacxMpHMa. Aa am bh npoAajeTe h HOBMHe mam nacoriMce? PlpOflaBau: He, hobmhc m laconuce MOJKeTe Aa KynMTe y CBaKoj Tpa(pnun mam «a vahum. MytuTepMJa: Aoöpo. Koamko KouiTajy oee A»e KitHre? npOflasaq: Cse 3aieAno je 600 AMHapa, aAH c nonycTOM 550 AHHapa. MyuiTepHja: O, xsaAa BaM nyHo. 3aHCTa CTe A>y6a3HH! DpoßaBau; XßaAa h BaMa. A<> BMheita, npMjaTHo! MyiBTepMJa: A° BMbeita, bmammo ce! □ 11. noflennTe ce y napoße w oflmyMUTe c/ieflefte cirryauMje, rpyna A Ocoöa Koja je no3aJMHAa kh>Hry hm je ycneAa Aa je ßpain Ha speMe m Mopa Aa cmmcam A°6po onpaBAaue 3a to! BnÖAMOTeKap He npaiura. rpyna B rio3aJMMAM cre npwjaTeAjy KttHry. Oh je Bpaha nocAe Tpn roAHHe. kh>Hra je nornyHO yHMUiTeHa. lÜTa heTe pehn npMJaTeA>y? CacTaBMTe AMJaAor ca KOAeroM H3 rpyne. □ 12. 3aMeHMTe cnefletie peMeHwqe oflroBapajyl^wM marortcKMM npw/ioroM, tj. cJ>opMOM Ha -Tim ti/in -bwh. 1. Aok je "JHTaAa HOBHHe, p33MHiiiA>aAa je o noCAy. HwTajyrtH HOBMHe , pa 3 m m 111 a>aa a je o nocAy. 2. KaA jy je yrAeAao, wcnycTwo je hobhhc , MCnyCTHO je HOBMHe. 3. AOK CMO uieTaAM öeorpaACKMM yAMuaMa, pa3roBapaAM cmo o h>eMy. , pa3FOBapaAH cmo o h>eMy. 4. AOK ra je nocMaTpaAa, ceTMAa ce CBor AeTHttcTBa. , ceTMAa ce cßor AeTHitcTBa. 5. Hmm My je to peKao, npyjtcHo My je pyKy. , npy^KMO My je pyKy. 6. KaA cmo ce spaTMAM H3 ÖMOCKona, HacTasMAM cmo Aa yHHMO. , HaCTaBMAM CMO Aa yHHMO. 7. Aok caM ce BpahaAa Kyhn c nocAa, cpeAa caM MapKa. , cpeAa caM MapKa. 56 naiiämowpski/KäyiihMocpncKM w 1. osoba koja ubi ja 2. osoba koja želi da ubije samu sebe 3. osoba koja je ubíjena 4. osoba u koju se sumnja 5. osoba koja je videla neki dogadaj 6. osoba koja sudi 7. osoba koja izveštava o nečemu 8. osoba koja nije živa 9. osoba koja svedoči □ 2. Napišite několiko novinskih naslova koji nagoveštavaju neku misteriju. □ 3. Razmislite šta sve može biti motiv za ubistvo i šta je sve važno za rasvetljavanje zločina? □ 4. Posle rasvetljavanja ubistva i otkrivanja ubice napišite izveštaj o tome. □ 5. Stavite imenice u odgovatajuči padež. 1. Juče sam primila (pismo) od moje šklolske (drugarica). 2. Zbogjake (kiša) nisam otišla u (bioskop). 3. U (subota) nisam htela da idem kod Ane na žurku iz (inat). Prošle (nedelja) je zaboravila da (ja) pozove. 4. Stanujem u (študentskí dom), a na (fakultet) móram da idem (autobus). 5. Ana je zaljubljena u (Uroš) do ušijú. Zbog (Uroš) je izgubila glavu. naučimosrpski/HaywMoepriCKH 57 10 praziiici, obiŕaji, verovanja / npajHHUM, oÍMiajH. sepoBaita □ 6. Odgovoríte na pitanja. 1. Zašto pada kiša? 2. Zašto ljudi gledaju televiziju? 3. Zbog čega ljudi ratujú? 4. Zašto su Bítlsi i danas veoma populárni? 5. Zbog čega učite srpskí ježík? □ 7. Zamisíite da u jednom uglednom časopisu radite kao psiholog koji odgovara na pitanja čitalaca. Sta b i ste odgovoríli kada b iste dobili ovakva pitanja? 1. Da li da odem od kuče? Zovem se Jovana i imam petnaest godina. Svakodnevno se svadam sa roditeljima. Nikako ne mogu da im dokážem da sam i ja Iičnost i da treba poneki put da me saslušaju. Najradije bih zauvek otišla od njih. U školí nemam problema, prijatelji me obično podržavaju, ali roditelji ne primečuju moje želje, stavové, mene. Htela bih ponekad da izadem u grád, da kupím nešto po svojoj želji, da sama odaberem šta ču studírati. Jovana iz Beograda 2. Da li da se žalim ili da menjam posao? Radim u istoj firmi več deset godina. Poslednje dve godine su mi bile jako teške. Naime, sa mnom radi jedna ženská osoba koja je samoživa i beskompromisna. Pored toga, stalno se dodvorava šéfu i u tome nema granica. Služi se svim sredstvima da bi došla do boljeg poíožaja i više novca. fa zbog toga dobíjam sve lošije poslove, čak morám da kuvam kafu za nju i šéfa. Pokúšala sam několiko puta da razgovaram sa njom na tu ternu, ali ona me čak i ne sluša. Ne mogu više da izdržim takvo ponašanje. Milka Jakovljevič, Uzice 3. Da li bi trebalo da izbacim siná iz stana ? Otac sam dvoje punoletne dece. Stariji sin ima dvadeset i dve godine i nema nikakvih obaveza. Ostaje napolju do kašno uveče, budi se u podne, ne razgovara ni sa kim, vrlo je grub prema svima u kuči. Ono što je največi problém jeste to što več dugo sumnjam da se bavi nekim kriminálom, Pokušao sam sve, ali nema načina da ga urazumim, Druzi se sa sumnjivim osobama i plaším se za njegovo zdravlje. Marko Jakšič, Pozarevac 58 fiauf imo srpilti / naywMo cpn«n praznici, obiíaji, wrwanja / npa3Hnu|n, tómajH, seposaiw J O □ 8. □ 9. □ 10. □ 11. I □ 12. Zamislite da ste Jovana, Milica ilí Marko. Neka vaše kolege uzmu uloge Jovaninih roditelja, Milíčine koieginice i Markovog sina, te pokúšajte kroz dijaloge da rešite probléme koje oni imaju. Napišite i Vi pismo o nekom problému koji Vas muči. Razmenite pisma sa svojim partnerom na času i probajte da date neki korisatn savet. Sta misiite... 1. Kada dete treba da se odvoji od roditelja? 2. Da li stav roditelja utiče na samopouzdanje deteta? 3. Da li roditelji treba da ispunjavaju svoje neostvarene želje preko svoje dece? 4. Šta znači biti profesionalac na poslu? 5. Mogu li muškarac i žena biti prijatelji? Popuníte praznine odgovarajučim padežnim oblíkom liene za meniče. 1. njoj (ona) sam to vec više puta rekao. 2. S (on) se nikada ne zna na čemu si. 3. Jesi li (ona) več javio to za Peru? 4. Da li (ví) se svida ovaj džemper? 5. (ja) se ne svida. A_(ti)? 6. Da, svida (ja) se veoma! 7. Šta se (ti) to tiče! 8. Tačno, ne tiče (ja) se ništa! 9. (on) ne vredi govoriti! 10. Zbog ovoga obráti se (ona), a ne (ja). 11. (vi) još nisam sreo ovdel 12. S (oni) nešto nľje u redu. Reči u zagradi poredajte pravítnim redosledom i u odgovarajučem obliku. 1. Svida mise (se, ja) ova pesma. 2. Da, i (se, ja) svida, Veoma! Da li si (ti, se) čini da če uskoro kiša?! (ona, se) ne žuri s údajom! (ona, se) obradovao? riauäfiwvpski/HayiiHMocpnciw 10 I pr«niri,običäji.veravanja/iipd3H«un,o6iiMaj«, BepoB-iiiij □ 13). Glagol u zagradi stavíte u futur i, a gde je neophodno i u odrični oblík. Lične zamenice su Vam samo pomoč pri odredivanju lica, 1. Sutra s njom u grád (izači, ja). 2. Bez nje nigde (iči, ti). 3. Dali sutra test (raditi, mi)? 4. vas na piče ako me poslušate (izvesti, ja)! 5. Ja sam na kraj sa ovim problémom (izači) 6. Ne, ona sigurno svoje drugove (izdati)! 7. Da li Marija večeras sama (navratiti)? 8. Kako im sin (zvati se)? □ 14. Reči u zagradi stavíte u odgovarajuči padež poštujuči njihov redosled. □ 15. 1. (otac, moj)! 2. Žene (bujná kosa) privlače muškarce. 3. rade u fabrici tekstila (tvoji, roditelji)? 4. je veoma lepa (kuča, ova). 5. lete na jug (pttca selica). 6. (šešir, cm, ovaj) mi se veoma svida. 7. (godina, ta) sam bio u internátu. Glagol u zagradi stavite u perfekat. Lične zamenice če Vam pomoci da odredíte lice. Vodite racuna o redu reči! 1. Ja joj (ne svideti se). 2. Peri tada Milica (dopadati se). 3. On (roditi se) 1945. 4. (doci, on) pre neki dan. 5. (posvadati se, oni), ali jos brie (pomiriti se). 6. (svideti se) to tebi ili ne, moras prihvatiti. 7. marka (skociti)! sneg (pasti)! 8. (ne snaci se, ona) u tudem svetu. □ 16. Imenice i zamenice u zagradi stavite u odgovarajuči padež. 1. Da li je ovaj krevet na sklapanje (sklapanje). 2. Ana je trenutno na (čas). 3. Učini to za (ja)! 4. Za (vláda) Obrenoviča Srbija je stekla samostalnost. 5. Ovaj čovek mi sedi za (vrat). 6. Pred (mi) je glavni grad naše zemlje. 7. Stavi to pred (on) pa nek jede. 8. Svako poslepodne sedi ispred (zgrada). 9. Marko je otíšao u prodavnicu po (voda). 10. Zašto ove knjige leže po (p°d)? 11. Video sam u autobusu devojku s (duga plava kosa). 12. Otišao sam s (Mája) do (Siniša). 13. Mačka je najednom skočila sa (stolica) na (pod). 60 raudmo srpski / HayMMMO cpncKH pramici, običaji: vt-rownja / hjh ;hmiih, trfmajii, uepowiw f O □ 17. Glagole u zagradi stavite u odgovarajuce vřeme. 1. Dok sam ja stigao, Ana je vec otputovala (otputovati). 2. Pogledao sam kroz prozor kad ono Marko fudbal (igrati). 3. Čim (doči), odmah je seo pred televizor. 4. Dok ona održava kuču, on (lutati). 5. Kad (doči) sledeči put, doneču varn lep poklon. 6. Da (znati) za njihovu vezu, ne bi joj to nikada oprostio. 7. Ako Pera slučajno (svratiti), recite mu da ga čekám kod kuče. 8. Sve što (sticati, mi) on je proneverio za jednu noč. SI Kad (položití) ovaj ispit, ne bi bilo kraja mojoj sreči. 10. Sví (govoriti) da ne vredi pokušavatí, alt j a ču ipak okušati sreču. □ 18. Sastavite rečenice od ponudenih řeči. 1, sam se nadao da doči sutra češ, Nadao sam se da češ sutra doči 2. činí se meni biti problems če. 3. je mi izgledalo sve da řešeno je. 4. nalazila nekada stanica gde se autobuska? 5. ti dodem posla sa ja za sednem kompjuter se i prikačim na internet. 6. sam bio svuda čovek živ gde stiči može. 7. se tome Peri nadao nisam ja. 8. prijatelji Beograda iz naši večeras nas kod večeři ostaju na. 9. vremena tog sečam divnog se dok osnovci srno još bili bezbrižni. 10. razmišljanje mi o svidelo njegovo razrešenju se krize naše ekonomske. !■....."»ft...... □ 19. Glagol iz zagrade stavíte u odgovarajuce vřeme vodeči računa o njegovom vidu. 1. Tako mi je jednom došao (doči/dolaziti) na vráta komšija Števa i tražio svoju suprugu 2. Nisam ga baš cesto (videti/vidati) s drugovima u kafani. 3. Znao je on da (naiči/nailaziti) pošle večere na kafu. 4. Úpravo (pisati/napisati) domáci zadatak za sutra. 5. Kad (završiti/završavati) s poslom, javiču ti se. 6. Dok (učíti/naučiti), ne volim da me neko prekida. 7. Čim (pojaviti se/pojavíjivati se), Marko ga je odmah morao kupití. 8. Tako ti j a (ostati/ostajati) bez posla ni kriv ni dužan. 9. Autobus za Beograd (poci/polaziti) za petnaest minuta. 10. E, nekada (pročí/prolaziti) ovuda svaki dan. nauíimo sraski / HjyMHMo cpncmt 61 10 praznici, obi čaji. veroranja / npa jim lih. o6nsaJK, b«pcsaK>a □ 20. Čitanje i razumevanje teksta □ 21. "se pomocu njega Gledate li ponekad u Mešec? A, šta vidite na njemu? Znáte li1 predvideti vreme?S'• * U Kalni, na obroncima Staré planine, gotovo dá nema čoveka koji ne zna da "čita" Mešec. U ovom kraju se odvajkada, pred odlazak u krevet, bacao pogled na Mešec, tek toliko da se vidi kakvo vreme može da se očekuje narednih dana. Dóbri Stanojevié, žitejj ovoga mesta, seča se svoje bake koja je govorila da kada je Mešec mlad, a jedan kraj mu je i ujedno zaobljen, svejedno koji, to značí da sledi proměna vreméoa. Ako Je ióšé.^romenice se na bolje i obrnuto, objašnjavala mu je ona. jf*' U vreme punog Meseca uočljive su flekice u kojima stari ljudi prepoznaju tazne figúre, najčešóe životinje, koje imaju veze s aekim praznicima. Neke od njih najávljuju kišu, a neke opet da če biti vesetja, krštenja i svadbi. Te figuře na Mesecu svaki Čovek vidi različito i on vidí. Ista forma različíto izgloda različitim Ijudima. To je kao kada se gleda u 5un Mešec znači stabilno vrenie, a mlad, sa tupim srpom, promenljivo, a ako je srj t vreme - opáta su pravila u koja ovdašnji meštani, bez izuzetka, veruju. í ŽESE -Hladní) je. Toplo je. Hladné mi je. Toplo mi je. Lepo mi je. " 4- ,i i Odgovoríte na pftanja. ZAPAMTTTE mi ad Mešec stabilno vreme nestabilno vreme eun Mešec lepo vreme lose vreme f tup srp toplo vreme hladno vreme ! JSiljat srp sunčano oblačno vedro tmurno 1. 2. 3. 4. 5. Postoji lí sličnó verovanjé i u Vašoj kulturi? Da li Mešec utiče na živí svet na Zemlji? Gde se naíazi Stará planflm^V^^Vs^ \jt ' , ■ Da li Mešec otkriva i nešto više nego samo vreme? Kako čete po obliku mesečevog srpa predvideti vreme? □ 22. Kuvajmo zajedno! Jagnjetina sa limunom Potrebno je: 1 kg jagnječeg buta, so, biber, mala čaša belog vina, veliká kašika limunovog soka, kašika masti; Jagnječi but se opere, osuší salvetom íli krep papírom, natrlja se sa svih strana solju i sveže mlevenim biberom, stavi u pieh u rastopljenu mast i peče u rerni 40 minuta na 160-180 stepeni. Potom se but okrene, doda se vino i iimunov sok i peče još jedan sat na 180-200 stepeni dok ne dobije lepu ztatnu boju. Preliva se sokom několiko puta. Kad je meso pečeno, izvadi se iz posude, a od soka od pečenja napraví se umak. Sok se razredi sa 2 dJ vode, doda se brašno razmučeno u malo hladne vode, krátko se prokuva, dodajú se 2 dl kisele pavlake i posoli. Prijatno! 62 ■:.V.l ll ■!■■ i HayVMUOCpnCKM pranici, običajL verovanja / npawwuM, o6«vajn, eepoeatw 10 □ 23. ůtanje i razumevanje teksta Šta li sanjaju? Svi živi organizmi imaju potrebu za odmorom i snotn. To ne znáči da kad kažemo laku noč, u komplikováno) fabríci kakva je svakí složeniji organizam, sve stane. Naprotiv. Vitálni organi nastavljaju svoje funkcije, samo uspořením ritmom, a imunološki sistem se regeneriše kako bi posle sna bio sto spremniji za borbu protiv virusa i bakterija. Tako je kod ljudi, a vrlo slično i kod životinja, koje takode imaju potrebu za snom. Da i one spávajú, známo dobro. Medutim, šta i kako sanjaju, još uvek ne známo. Ali, da sanjaju potvrdiče varn svaki vlasnik psa ili mačke koji je svog ljubimca tokom sna mnogo puta zatekao kako laje ili frkče. Lekári govore, a naučnici potvrduju da je za odrasle ljude potrebno osam sati sna. A kako je u životinjskom svetu? Pa, řeklo bi se vrlo šaroliko. Jer ima onih koji gotovo prespávajú i noč i dan, ali i onih koji jedva da znaju šta je to san. Zakačen za tavanicu pečine ili nekog drugog skloništa, slepí miš spava preko 20 sati, da bi u krátku šetnju i lov na insekte izašao samo tokom noči. Medu pravé spavalice mogu da se uvrste i oposum i piton koji u snu užívajú svakog dana preko 18 sati. Iza njih su odmah tigar sa 16 i živahne veverice sa 15 satí sna. Za malog gorilu nema sigurnijeg mesta za spavanje od majčinog naručja. Mama gorila če sa svojom prinovom biti nerazdvojna tri i po godine. To vřeme če provesti u krosnjama visokog drveča spávajúci svaki dan barem po 12 sati. Ovim vremenom sna mogu da se pohvale i pacov, mačka, gepard, miš i zec. Kengur, pas, delfín, krtka, patka, babun i jež zadovoljiče se svakodnevno sa 10 do 11 sati sna. Šimpanza i svinja če odspavati baš kao i čovek 8 sati, a koza je odmorna več posle pet i po sati sna. Umorni ste, cesto vas muči nesanica, a svakog jutra žudite za još samo jednim satom sna. Ako ste pomislili da biste se slatko menjali sa nekom životinjom, vodite računa! Krava, azijski slon i ovca tokom dana u spavanju provedu svega oko 4 sata. Africkí slon, magarac i konj spávajú još manje - oko tri sata dnevno. Na vrhu lestvice nespavača je, kao rekordér, žirafa koja snu posvěcuje samo 7,9 odsto svoga vremena dnevno, što iznosi manje od 2 sata. • Za koju životinju ste posebno vezani? » Môžete li nekim vrstama pripisati neke karakterne osobine čoveka? • Podsečaju li vas neke žívotinje svojim ponašanjem na ljude ili obrnuto? • Da li je čovek zapostavio prirodu? Kako joj pomoci? n auíimo srpski / HaymMO t pne™ 63 Univerzitet u Novom Sadu letnja Škola Odsek za srpski jezik i lingvistiku Centar za srpski jezik kao stráni tzdavači: Filozofski fakultet Dnevnik - Novine i časopisi Za izdavača: Prof. dr Marija Kleut, dekan Milan Nešič, direktor Giavni i odgovorni urednik: Radmila Gikic Petrovič Dizajn, priprema i prelom: AleksandarTopoIac Korektura: Izdavač Stampa KriMel, Budisava Ttraž: 2000 CIP • KaTanorw3aurija y nyC^MKaynjH &n6nnoTei