ЖИВОЈИН СТАНОЈЧИЋ е ЉУБОМИР ПОПОВИЋ ГРАМАТИКА СРПСКОГА ЈЕЗИКА УЏБЕНИК ЗА I, П, III и IV РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ДРУГО, ПРЕРАЋЕНО ИЗДАЊЕ ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ ~ [i] ЗАВОД И НАСТАВНА СРЕДСТВА ~ ffl.ffi ЗА ИЗДАВАЉЕ УЏБЕНИКА БЕОГРАД Will НОВИ САД 1992. РЕЧ УНАПРЕД Рађен 1989. по наставном програму предмета Срйскохрватски језик и култура изражавања, и сада допуљен по новом Програму (Службени гласник Србије- Просветни гласник, 5, 16. VIII 1990, стр .. 7-8 и XL - 3, 31 .. V 1991 , стр. 1-5), овај уџбеник морао је бити писан као кратка граматика кљижевног језика, те и носи назив Граматика срйскоlа језика. Као што је уобичајено, и ова lpaмaiilикa у уводном делу дефинише наш кљижевни језик, љегов историјски и садашљи аспекат, љегов однос према наречјима (и дијалектима) народног језика, свој предмет и начела правописа. При томе, у овоме, другом издаљу одређени делови градива, на основу захтева просветних органа који доносе програме наставних предмета, морали су се скратити, одн .. сажети док су се други морали допунити, па су треће и четврто поглавље Увоgа (т. 18-52) добили нови вид У- поглављу ФонеШика са основама фонолоlије и .морфофонолоlије дат је опис lласовноl система књижевног језика, с љеговим битним одликама, као и понашаље чланова тог система у облицима и творби речи.. При томе, у основама фонолошког описа пошло се од у науци дате констатације да је већ сам lласовни cиciile.м тога језика, словима обележен, заправо - љегов фонолошки сисШе.м, јер је резултат Вукове "правилно изведене анализе гласовног система нашег језика" (П.. Ивић, Поlовор Вуковом Срйско.м рјечнику из 1818. у фототипском издаљу Просвете- Београд, 1966, стр .. 64) .. Зато што се, другим речима, гласовни систем нашег кљижевног језика углавном поклапа са фонолошким системом, било је могућно да се изостави, за фонолоrију иначе неопходан, опис оних артикулационо-акустичких особина гласова које су без експерименталнофонетске лабораторије тешко разумљиве (грависност: негрависност, дифузност: компактност гласова итд..). Тако су у нашој фонетици са основама фонологије описане оне битне гласовне особине које су лако уочљиве и обичним опажаљем, па се ученици неће оптерећивати захтевом да напамет (само из текста уџбеника) уче она дистинктивна обележја гласова која се могу заиста схватити само у лабораторији. Фонетско-фонолошки чиниоци гласовног система који су облички и творбено важни описани су у делу Морфофонолоlија, који је узет као природна веза између области фонологије и морфологије са творбом речи. У поглављу Морфолоlија и Шворба речи облички и творбени системи описани су методом уобичајеном у граматикама уопште.. Обрасце промена и творбе треба схватити као схе.ме у којИма се виде граматичке основе и граматички наставци, односно творбене основе и творбени афикси, а не као грађу коју треба учити.. И морфологију и творбу олакшали смо изостављаљем прегледа акцената по врстама речи и типовима творбе (с тим што смо основна правила акцентоваља дали у ФонеШици). Тамо где је било најпотребније, наводили смо у овим поглављима фонетске промене које се појав·љују у промени облика и у творби речи, а које се, иначе, системски описују у морфофонологији. О речи као јединици именоваља говори се у поглављу Лексиколоlија. У СинШакси градиво је обрађено тако да се уочи синтаксички с и с Ш е .м , и то као ф у н к ц и о н а л н и систем на основу кога се реченице формирају не само као граматичке него и као комуникативне јединице. Зато се тежило да све јединице и конструкције буду описане систематски, доследно и интегрално, да се покажу везе и з сличности међу деловима синтаксичкоr система и да се, макар укратко, обраде и појаве везане за реализацију синтаксичких јединица у комуникацији (информативна актуализација, комуникативна кохезија) .. При том је било неизбежно да се одступи од традиционалног распореда синтаксичког градива, да се терминологија понегде прецизира, осавремени и допуни и да се уведу дијаграми и табеле, који су неопходно средство сваке систематске синтаксичке анализе. Аутори су се држали начела да не треба мешати ойис језика са учење.м језика. Реч је, наиме, о граматици м а т е р љ е г језика, дакЈiе- језика који ученици з н ај у Зато су пре света полазили од чиљенице да се са разумевањем ойиса унапређује ученикова способност за анализу језичке грађе матерљег језика.. Наравно, не треба заборавити, са дидактичке стране, да је та способност неопходна и за усавршавање своlа и за учење gpylиx језика. Исто је начела и у основи упуlшваља читаЈiаца да се у учељу правила писаља служе Правойисом из 1960. године (и љеговим сталним школским издаљима), важећим у јавној употреби, као и актуелним правописним приручни­ цима. Треба напоменути да се неки делови наставног програма - због љихове природе - у овој граматици или садрже као најопштије дефиниције у уводном делу, или су остављени за обраду наставној пракси.. Другим речима, програмски садржаји као што су равнойравносШ језика, језичка толеранција и слични имплицитно се садрже у уџбенику (в Увод), аЈiи се могу у ч и т и само у школској и друштвеној п р а к с и С друге стране, у уџбенику се налази материја која чини и н т е г р а л н е де JI о в е наше језичке материје, а новијим променама у наставном програму се редукује. Таква материја у уџбенику је штампана у у в у ч е н и м од е љ ц и м а, п е т и т о м Тиме ЈОЈ .Је дат ранг н а п о м е н е Такав је случај са одељцима Чакавско наречје (т. 6), Кајкавско наречје (т. 7), Терийlоријално-варијанйlно раслојавање (т.. 46, 47), чиме су они изједначени са низом других, за боље разумеваље градива потребних, напомена Оних, наиме, чије тумачеље залази било у и с т о р и ј у језика (нпр напомене о паЈiатализацијама, т .. 106; јотоваљима, т. 110---112; превоју вокала, т 121; непостојаном а, т. 123; промени л у о, т .. 126; о двојини, т.. 168 и др ..), било у материју коју обрађује п р а в о п и с (нпр .. т .. 97, 201) с циљем да се боље схвате неки од система у савременом језику, описани у овој, по основној концепцији- де с к р и п т и в н о ј грамаги­ ци Најзад, иако се то подразумева, треба истаћи да уџбеник писан као граматика никако не значи потребу да се из љега уче све чињенице.. Језичка грађа, која чини чиљенице, заправо је иЈiустрација оних језичких йравила која су изложена у Уводу, у Фонетици (са фонологијом и морфофоноЈiогијом), МорфоЈiоrији, Творби речи, Лексикологији и Синтакси Ако је у неким случајевима има више, го је само зато да се ученику пружи веhи избор zpaf)e помоћу које he разумети изложено правило .. И, наравно, применити то правило у својој анализи нове језичке грађе, односно у својој језичкој пракси Такође, такав уџбеник oмoryhyje и наставников слободан однос према програмском садржају и разреду. Он ће из уџбеника моhи да узме оно што сматра да је коме ученику потребно и да на тај начин оствари једно од значајнијих начела наставе - индивидуаЈiизацију, примереност личности ученика. Држеhи се наставног програма, аутори се, наравно, нису могли одреhи и најнужнијег понављаља, па и извесног вишка информација. Сматрамо, управо, да они олакшавају ученику уочавање најважнијеl, а не обавезују га да с в е из уџбеника обавезно и зна. Аутори, на овом месту, изражавају своју захваЈiност свим рецензентима јер су љихове примедбе знатно побољшале текст уџбеника. Они су, исто тако, захваЈiни и свим својим колегама - наставницима овог предмета у средљој школи за све сугестије које су им дали, после провере у наставној пракси, коју сваки уџбеник, природно, мора имати. АУТОРИ 4 ГРАМАТИКА СРПСКОГА ЈЕЗИКА 1. УВОД 1. Г р а м а т и к а је наука која описује структуру језика, утврђујући љегове гласовне, обличке, творбене и реченичне особине. Граматика се обично дели на фонеrику (са фонологијом), тј.. на науку о гласовима, на м о р ф о л о г и ј у- науку о облицима речи, на т в о р б у р е ч и- науку о настанку нових речи и на с и н т а к с у - науку о реченици. Као таква, граматика је пре свега о п и с н а (дескриптивна) наука. Осим тога, граматика је и с к у п п р а в и л а о језичким јединицама (о гласовима, о облицима, о речима, о реченицама и љиховим деловима), па нас учи и правилности језика. 2. Језик је систем знакова К()ји је (говорио и писано) с р ед с т в о о п ш r е љ а, споразумеваља међу људима. Језиком човек саопштава своје мисли и осећаља другим људима. А то значи да је језик др у ш r в е н а појава, да је његов постанак веЗан за постанак и раз~ој људскога друштва.. Као најсавршеније средство споразумеваља он је везан за мисао, па су мишљење, свест и језик у сталном јединству. Са усавршавањем мисли, усавршава се и језик и, природно, са усавршаваљем језика развија се и мишљеље. Као с р е д с т в о општења, језик врши к о м у н и к а т и в н у функцију (од лат.. communicatio- саопштавање, општење) .. При томе, пошто је језик систем знакова који преноси з н а ч е њ а (мисли, осеhања, поруке) међу људима, љегова друштвена функција је и с а з н а ј н а, к о г н и т и в н а (од лат .. cognitio- сазнање) или з н а ч е њ с к и и з р а ж а ј н а , е к с п р е с и в н а (од лат.. expressia - израз) А пошто се језиком преносе искуства и знања из једне генерације у другу, језик има и а к у м у л а т и в н у функцију (од лат. accumulatio - нагомилаваље), тј.. прибира и чува у себи традиционалне културне и цивилизацијске вредности заједнице која тим језиком говори. Ове три функције су основне када је реч о било којем природном језику као оруђу општења у једној заједници. 3. Од р е ђ е н у ј е з и ч к у з а ј ед н и ц у чине сви они људи К()ји у свој()ј свести и у своме говору (у језичком споразумевању) имају заједничке све делове једног језичког система (састава), тј. сви људи који у своме говору имају исти гласовни, речнички (лексички), облички и синтаксичt<и систем. Будући да су људи и њихова друштва настајали на многим местима Земље, природно је што су, у давним временима, настајали различити првобитни језици (прајезици) и њихове групе.. Међу многим различитим језицима, једну групу чинили су и нд о е в р о п с к и језици, породица језика која је у даљем развитку дала словенске, германске, романске, многе индијске и друге језике. Словенски језици имају многе заједничке особине које и данас показују да су сва словенска племена у преисторијској епоси живела у заједници, како наука мисли, између река Одре и Лабе на западу и реке Волге на истоку .. Словенска језичка заједница у каснијем развитку распала се на три скупине: јужну, западну и источну па смо тако добили три словенске језичке групе. Ј у ж н о с л о в е н с к у ј ез и ч к у r р у п у чине: словеначки, срйско.хрваiйски, макеgонски и буiарски језик, као и некадашљи сiйарословенски језик; з а п ад н о с л о в е н с к у ј ез и ч к у групу чине: йо.ьски с кашуиским (и сювињским), чешки, словачки и 1Zужичкосрйски језик; и с т о ч н о с л о в е н с к у ј е з и ч к у групу чине: руски, белорvски и украјински језик. 5 1. ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ 4. Пре него што су се доселили на Балкан, они Словени који ће у исто·рији бити познати под на~ивом Јужни Словени живели су у заједници,одвојени од друге две групе Словена (Западних и Источних), и чинили су једну језичку заједницу која је оставила видних заједничкнх трагова у гласовном, обличком и синтаксичком систему. У току историјског развитка у кругу јужнословенске заједнице фор:У!ирала се з а п ад н а језичка заједница-, из које су се разви.ли с.,юващчкu и срйско.хрвтйскu јешк. и и с т о ч н а језичка заједница, ю које су се развили макеgонскu, буiарскu и некаДапiњи сШарословенски језик. Уз изузетак старословенског, који је био први књижевни језик свих словенских народа, заснован на једном јужнословенском (македонском) дијалекту у околини Солуна, а који је престао бити живи језик, наведени језици су језици словенских народа који живе на Балкану. 2. СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК 5. У јужнословенским земљама, српскохрватским језиком, који, зависно од средине, има видове и називе: српски језик и хрватски језик, народним и књижевним (=стандардним) данас се говори у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори. Народни српскохрватски језик чине три наречја: ш т о к а в с к о , ч а к а в с к о и к а ј к а в с к о . Наречја су називе добила по упитној заменици за ствари, која у највеhем деnу српскохрватског језика гласи шйlо, а у друга два знатно мања дела - ча и кај.. Ова разлика је врло стара. Остале се разnичне језичке црте појављују касније, постепено, и то највише у средњем веку, у време постојања феудаnних држава, чије су границе доприносиле томе .. С друге стране, каснији велики покрети становништва, још од краја XIV века, доводили су до ширења штокавског наречја на рачун чакавског и кајкавског, али и до мешања језичких црта сва три наречја .. Међу разликама које су биле значајне за поделу на наречја (и њих на дијалекте) нарочито се истичу разлике у деклинацији (промени именских речи), у акценту и, посебно, разлике у изгово ру старога гласа "ја т", који је био наслеђен из прасловенског језика. Изговор старога гласа "јат" (који се у ћирилици обележавао словом t, а у латиници словом е) омогућио је, током историјског разв~ја, у савреме-· н им српскохрватским говорима замену {1) гласом е.: млеко, .месШо, (2) гласовним групама uje и је:· млијеко, мјесшо и (3) гласом u..· .млuко, .мuсшо. б А) ЧАКАВСКО НАРЕЧЈЕ б. Чакавско наречје сада се говори у средљој и источној Истри, у Хрватском приморју и даље на копну до Картювца, а на југу до испод Огочца. Затим, говори се на Кварнерским острвима, на далмагинским острвима до Ластова и Корчуле и на далматинској обали око Задра, у делу Шибеника, у Трогиру. у околини Сплита и на западном делу полуострва Пељешца Наставши на земљишту прве хрватске средљовековне државе, чакавско наречје је током исгорије обухватала област до река Уне и Цетине, па можда и нешто исгочније од љих На северу је захватапо области до Купе и Саве, прелазеhи и северније од Купе. Ово је наречје и делова хрватског народа који живе у неким областима Аустрије и Мађарске Први писани споменици на чакавском потичу из XII века (ИсШарски развоg, Buliogoлcкu сШаШуШ), а од XV века на чакавском се развила богата кљижевност (Марулиh, Хекторовиh, Луциh, Зораниh) В а ж н и ј е о с о б и н е - Поред заменице ча, посебне особине овога наречја чине: акценатски систем од три акцента (два силазна: pi'ma, iiptiвga, и једног, посебног узлазне природе - чакавског акута: сШрiiжа), изговор сутласника lj као ј у примерима као: .меја (у шток, .меЬа), Шуји (у шток, ШуЬи), чуваље сгаре групе чр- чpli (у шток - црн), изговор сугласника ј место љ јуgи (за шrок.. љуgи), чуваље сугласничке групе шћ gворишhе (у шток.. gворишiйе); чуваље сонанта л на крају слога: йейел, рекал (за шток. йейео, рекао), прелаз некадашљих самогласничких р и л у неким говорима у слогове ар и ер. йapciii, берз (у шток йpciii, брз); чуваље старих падежних облика множине; жен, сел (у шток жена, села), номинатив множине једносложних именица м. р без -ов-/ев-: сини, краљи (у шток, синови, краљеви) . Типични чакавски говори чувају се на кварнерским осгрвима, у Хрватском приморју и Истри, док се веh далматински чакавски говор меша са шгокавским По изговору старога rласа јаг (е) чакавско се наречје дели на ј е к а в с к и говор: gјеца (острво Ластово), и к а в с к и: gица (далмагинска обала и северније ка копну), е к а в с к и: gеца (Кварнерска осгрва, Хрв. приморје и Истра) и и к а в с к о- е к а в с к и: gица / gеца (од Рщеке на север) Б) КАЈКАВСКО НАРЕЧЈЕ 7 Кајкавско наречје је у прошлости било много више распростраљено него данас Њиме се говорило у прекосавској Хрватској, између река Купе и Саве на југу и реке Драве на северу, и у веhем делу Славоније. Данас се овим наречјем говори у северозападнам делу Хрватске са Горским котаром, дакле- у вараждинском, загребачком и, делимично, крижевачко-бјеловарском крају На западу достиже до границе Хрвагске иСловеније Ту има заједничких црта са словеначким језиком. На југу се кајкавски шири преко реке Купе, потискујуhи rоком историје чакавско наречјс и мешајуhи се с љим. На северу се хрватским кајкавским наречјем говори у Међимурју, а североисточно- и у Мађарској, уз границу Кајкавско наречје се дели обично на три говора: источни (близак штокавском), југозападни- пригорски (близак чакавском) и северозападни- загорски (близак словеначком језику) В а ж н и ј е о с о б и н е - Поред заменице кај, посебне особине овог наречја чине: акценатски систем од rри акцента (два силазна: лuйа, блi'ilo, и један посебне природе- акут: ййшем), самоrласник е уместо старог пш;уrласника: gен, .меiла (уместо штокавскоr и чакавскоr gан, маiла), у неким говорима сугласници ч, џ и ј уместо ћ и 1ј који су у штокавском: свеча, меџа, .меја (у шгокавском свеhа, .ме/ја), почегна група ву-уместо -у у примерима типа: вучиiйељ, вулица (у шток учитељ, улица), стари облик rенитива множине именица: жен, леШ,јајец, чуваље л на крају слога: gал, gелал {према шток gao, gелао), футур с обликом бум, буш. + радни rл. придев: бум йисал (умесго штокавскоr ја ћу йисаiйи), непостојаље имперфекта и аориста. У прошлости је кајкавско наречје било и кљижевни језик. У другој половини XVI века појављују се прва кљижевна дела писана тим језиком (М. Бучиh, И. Пергошиh, А Врамец) У XVII веку љиме пишу: Ј. Хабделиh И Белостенец, па и писци који су рођени чакавци: Ф К Франкопан и П. Ритер Витезовиh. У ХХ веку нека своја дела писали су и на кајкавском А Г Матош и М КрЈЈежа (Балаgе Пеiйрице Керемйуха) В) ШТОКАВСКО НАРЕЧ.ЈЕ 8. Штокавско наречје заузима највеhи део српскохрватске језичке територије .. Оно се простире у целој Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и у великом делу Хрватске, источно и југоисточно од њених чакавских и кајкавских наречја .. Северозападну и северну границу штокавског наречја чини линија од Јадранског мора до Драве: Нови Винодол- Огу.лин- Карловац- Сисак - Бје.ловар - Вировитица, где се ово наречје додирује са чакавским и кајкавским .. Од те линије штокавско наречје испуњава сав простор ка истоку између јадранске обале (остављајуhи чакавском само узани појас на делу обале од Задра до Омиша и половине Пељешца, као и острва до Мљета и Дубровачког приморја) и државних граница са Мађарском, Румунијом, Бугарском, границе са македонским језиком и државне границе са Албанијом.. Овим наречјем говоре и српске, одн хрватске националне мањине у Мађарској, Румунији и Италији.. Према томе којим је гласовима замењен стари глас. јат, штокавско наречје се дели на е к а в с к и, (и) ј е к а в с к и и и к а в с к и и з г о в о р, а према развитку акцента и облика - на с 1: а р и ј е ш r о к а в с к е ди ј алекте и млађе штокц,вске дијалекте (новоштокавске). 7 а) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ ЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА СШарији шшокавски gијалекШи 9. (l) Призренско-Шимочки gијалекаШ заузима простор у Србији између Призрена на југу и Тимока на северу. Источна граница иде јужно од Зајечара државном границом са Бугарском, јужна границом између Србије и Македоније, ка Призрену и Ђаковици а западна и северозападна - од границе са Албанијом, испод Дечана и Вучитрна према Сталаћу. Северна граница налази му се на Ртњу и Тимоку .. В а ж н и ј е о с о б и н е. - Овај дијалекат у неким свој им говорима чува стари полугласник који се у свим друrим штокавским дијалектима развио у а: gьн, Шьньк (у књижевном језику gан, Шанак). Вокално л је дало у једном делу овог дијалекта лу.: йлун, gлyi, слунце, слуза, док је у другом делу остало без промене: йлн, gлi, слнце, слза (у књиж. йун, gyi, сунце, суза). У једном делу овоr дијалекта ћ и ђ се изговарају као ч и џ:· куча, меџа (у књижевном кућа, међа). Неки говори овог д:ијалекта чувају л на крају речи: казал (за књ. казао), док се у некима оно замењује са -ја: казаја (у књиж. казао). Промена падежа је врло упрошћена- јављају се, углавном, два падежа: номинатив и ажузатив (gошьл сас снау = дошао са- снахом; разiовщ}а о geiйe = разгоnара о детету). Суrласника х нема (сШраоШа за књиж. сШрахоШа, само уво, а не и ухо). Облик инфинитива је нестао, футур l се гради са ћу, ћеш, ће + презент: ће pagu (за књиж.. он ће ра!Ј.иЩи). Има само један акценат. 10. (2) Косовско-ресавски gијалекШ је заступљен у централном подручју Србије, простИрући се правцем јуrозапад-североисток. Захвата земљиште од Метохије преко Косова и Копаоника, североисточну Србију, прелазећи делимично и преко Дунава у Банат. Западна граница овоr дијалекта иде према северу, лево низ реку Ибар, до његовоr утока у Западну Мораву. Даље се овэ,ј дијалекат простире преко Крагујевца, на .fачу Краrујевачку, Смедеревску Паланку и Смедерево, укључујући североисточни део Баната. В~жније особ~-tне.- Његов систем акценаrа обично има само два с~лазна акцент~, дуги и кратки:: јунак, gевдјка, .мойlйка (тзв .. непренесену старију акцентуацију уместо књижевнојезичке, пренесене - нове јунак, gев6јка, м?Шика), али се у новије време јавља и дугоузлазни (рука, zлава). Стари глас Јат доследно се замељује вокалом е, чак и у облицима падежа: ноl.е, земље, руке уместо књижевнојезичког: нози, земљи, руци; Ше, Ше.ма, gобрема уместо. књиж Ших, Шима, gобрима; .муgреј, зgравеј уместо књиж .муgрији, зgравщи; сугласника х нема (рана уместо књиж. храна). Често је компаратив на -ши. новши, црнши (место књиж новији, црњи) .. Футур I се гради по обрасцу: he ga раgи или he йише.. 11. (3) Славонски шШокавски guja.iteкaШ екавскоi usioвopa захвата део Хрватске, на северу Славоније, почињући нешто исrочније од Ви{ювиrице, иде поред Драве до Доњег Михољца и јужније до близу Осијека. То је хрватски дијалекат којим говори становништво и у јуrоисточној Славонији, западно и југозападно од Винковаца. В а ж н иј е о с о б и н е.. - Акцентуацијаје најстаријег штокавскоr типа (три акцента: л," и тзв. акут ~):ручак, воgа, gйм). Деклинација има старих об.лика: волов, волбм (уместо књиж. волова, воловима). Нема па,латализације: руки (уместо књиж. руци). Млађи шШокавски (новошШокавски Ј 12. (4) Шумаgијско-војвођански gијалекаШ је заступљен у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната (осим крајње северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточноr дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом) .. Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.. В а ж н и ј е о с о б и н е. - Важније особине које овај дијалекат одвајају од старијих штокавских дијалеката екавскоr изговора су: четвороакценатски систем (йдс, йевам; йећ, раgнйк; вдgа, кайеШан; рука, йрескакаШи) у којем дуги неакцеllтовани вокали могу долазити само посЛе акцентованих слогова (jjJflaк, ptigйм), и нова деклинација, тј .. промена са гениrивом множине на -а (ђака, кућа) и са једним обликом за дат ив, инструментал и локатив множине на -.ма (ђацима, кућама). Некадашљи r.П:ас јаШ замељен је са е, уз више недоследности, па има облике муgрији, новији.: н.исам, ниси (а не муgреји, новеји, несам, неси); јаШ је дало и и у падежним облицима као: жени, мени, овим, оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту (рана, леб уместо књижевнојезичког храна, хлеб).. Група -ао сажима се у о.: йево (уместо књиж. йевао).. Говори који чине овај дијалекат имају и својих посебних црта, па се он дели на говоре (поддијалекте) северносрбијански и војвођански (овај други садржи сремске, бачке и банатске говоре). Разлике међу љима, међутим не утичу на целину дијалекта. У целини својој (новоштокавски) ш у м ад и ј с к о-в о ј в о ђ а н с к Е д и ј а л е -к- а т Постао је основа српског кљижевног језика екавског изrовора, и то у прво време у некадашљој Угарској (највећим делом у В~јводини), а затим и у северној Србији. б) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА 13. Штокавским наречјем (и)јекавског изговора говори се на великом подручју српскохрватског језика у целој Црној Гори, већим деловима Босне и Херцеговине, једном делу Хрватске и западном делу Србије.. Према развитку акцента и облика, дели се на- с т а р и ј и ш т о к а iз с к и ди ј ал е к а т и м л а 1:) и ш т о к а в с к и (н о в о ш т о к а в с к и). СШарији шШокавски gијалекаШ 14. (1) ЗеШско-јужносанџачки gијалекаШ заузима простор који на југу и југозападу почиље од Јадранског мора (Пераст - Улциљ), на југоистоку од границе Југославије и Албаније, обухвата велики део Црне Горе (Зету и пределе североисточно до иза Бијелог Поља) и захвата јужни Санџак у ~рбији В а ж н иј е о с о б и н е. -- Поред ијекавске замене староrа јаша· cнujei, сњеiови, овај дијалекат има акцентуацију старијег типа, дуги силазни и ·кратки силазни акценат, који се могу јавиги и на унутрашљим слоговима, па и на крају речи: Шравд, ливаgа, уШорнйк, мада се у неким љегови~ rовори:-ш акценти и преносе без тонске промене (ceciiipa, Шрава ) .. Врши се .Јекавско ЈОтовање па се уз љето, њежан јавља ђевојка, ћерам, чак и йљесма, вљера (за кљижевнојезичко gјевојка, Шјерам, йјесма, вјера). Не разликују се локатив, односно инструменгал уз rлаголе мироваља и акузатив уз глаrоле кретаља: Живим на ЦеШиње и Иgем на ЦеШиње; Сеgим йреg школом и Дођи йреg школом ). Раширена је употреба инфинитива без -и:· iлegaйl, йричаШ, gоћ, рећ. .У неким од љегових говора чува се глас х. Аорисг и имперфекат су у ЖИВО) употреби .. 9 Млађи шШокавски (новошШокавски) 15. (2) ИсШочнохерцеiовачки gијалекаш је штокавски дијаЈiекаi (и)јекавског юговора. Њиме се не говори само у источн~ј Херцеговини (по којој је назван), него и у северозападној Црн~ј Гори, западном делу Санџака и у западнрј Србији.. Овом дијалекту припадају и сви штокавски говори Босне, као и сви ијекавски штокавски говори у Хрватској, укључујуhи и дубровачкИ ·говор (с његовим посебним особинама) .. На западу се простире све до чакавског и кајкавског наречја (на неким местима и до Словеније), а на северу- до границе с Мађарском. В а ж н и ј е о с о б и н е. -- Међу важније особине овога дијалекта иде нова, че1вороакценатска система од два силазна и два· узлазна акцента, са дугим слоговима који могу бити само иза акценrованих: йјевiiм, раgйм, сјеgйм, раgиШи,јунакii. Овај дијалекат има и развијену, нову деклинацију, Ij. промену са новим настанком -ii за генитив множине (ђакii, кућii) и са једним обликом за датив, инструментал и локаiив множине: ђацима, к.:Ућама. Јат је замењен са ије и је.:· йјесма, вјера; млијеко, gијеШе, али и са -е.: бреiови (од бријеi), и -и.:· волио (од вољеШи ) .. Углавном је раширено јекавско јотовање: ђевојка, ћераШи, али се у говору Дубровника и Муслимана у градовима оно ~е налази: gјевојка, Шјераши. У највећем делу дИјалекта нема гласа х, али се налази у језику Дубровника и муслиманског становнишiва: љеб (хљеб), рана (храна), дра (драх). Група -ао сажима се у -б.: йјевао > йјево. Завршетак инфинитива је -Ши (-ћи) или -Ш (-ћ): чиШаШи (goћu), чишаш (gоћ). Има сачуван аорист, док се имперфекат на:nази у јужнијим и исiочни:јим зонама, а идући ка северу се губи. 16. Овај новошгокавски дијалекат ијекавског из.rовора, к~ји је још од крцја XV и почетк<Ј XVI века у Дубровнику био основа тадашњег књижевног језика, и који има на њему изванредну народну поезију, заслугом Вука Ст. Караџића, његових присталица и хрватских илираца, у току XIX века постао је основа зцједничког књижевi:Юг језика, којим данаq rовор"!{МО и пишемо, као једним од изговора књижевног језика. в) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ ИКАВСКОГ ИЗГОВОРА 17. Шrокавско наречје икавског изговора народни је говор Муслимана и Хрвата штокаваца углавном на западу од река Босне и Неретве, као и Хрвата уз Саву и Купу и јужно од њих. Може се подели•и на три дијалекrа., (1) Посавски икавски gијалекаШ се говори у СлавонијИ, -дуж реке Саве од Градишке до линије Винковци - Сава, где се граничи са сремским говорима.. Овим дијалектом говоре и нека насеља у северној Славонији, у северној Босни и у Бачкој. Спада у старИје дијалеце, јер се одликује чувањем старе акцентуације од Три акцента, међу којима је и акут. Према књиЖевнојезичком шШ,жg у њему је шћ,жђ.:· шћай, можђани (за књиж. шШай, можgа·ни);· л на крцју речи може остати: йисал, кисел, нема сугласника х-; инструментал једи. именица ж. р.. на сугласник је на -ом: са йамећом (књиж. с йамећу или с йамеШи). Инфинишв је са завршетком -Ш (-ћ)..· раgиШ, наћ (ако јШ даје ћ, иначе најШ). Имперфекаr је ишчезао, аорист се употреб.Тf?Зва.. (2) Млађи икавски gцјалекаШ говори се на простору између чакавског наречја, односно јадранске !обале и североисточних обронака Велебиiа. На северу допире до кајкавског наречја у сливу Купе, а најцеловитија обласi млађег 10 икавског дијалекта налази се у западној Херцеговини, са далматинским копном и деловима западне и централне Босне. Ш токавски икавци су Хрва ти и М~ ~лимани (од којих се први налазе и у Бачк()ј -- Буњевци). Одликује се новоштокавс.ком акцентуацијом, јаШ даје и· млuко, cнUi, gitвojкa, ййс.ма, група -ал даје -ii.: йuвii (у књиж. йевао, йјевао) йойија (у књиж.. йойио). Уместо а појављује се е у речима: вребаи, и ресла (м. врабаи, и расла). У једном делу ових говора чува се група шћ: оiњишће; уместо ђ јавља се и ј: Шуји, млаји (м. Шуђu, млађи), уместо љ налазимо;. земја, јуgи (уместо земља, љуgи). Глас х изговарају Муслимани, ређе и Хрвати. Групајg углавном дцје ђ: gођем, али се и чува неизмењена у неким деловима тога дијалекта: gojgeм. Падежни наставци су углавном као у новоштокавском ијекавском, али често без -а: јунацим (м. јунацима). Имперфекат се ретко користи, док се аорисr употребљава .. (3) ИсШарски икавски gијалекаШ штокавског наречја је говор Хрвата у јужној и западној Истри, као и у једној групи штокавских икавских насеља на Табела 1 - Српскохрватски језик, његова наречја и српски књижевни језик српскохрватски језик ЈL---,--- .-------~-'-----.------'t'-------o-------------t---------~ чакавско наречје кајкавско наречје екавскоi изrовора г--;-;;;рен;;о- 1 L_ __:_тимочки _l ~неки] ~~ски ~~~~~-----, -ресавск~ шумадијско­ -војвођански штокавско наречје t дија.тiекти (и)јекавскоi изговора зетско-јужно­ санџачки ИСТОЧНО·· херцеrовачки српски књижевни језик UJ(at/CKOi изговора ~ca"i~ L~_ка~ млађи ј икавс~ ~~ски Ј L~ски северу (Ћићарија, између Трста и Ријеке)..' Говори овог дијалекта имају стару акцентуацију (при чему је некадашњи акут замењен дугосилазним акцентом). Замена ја та је икавска (уз понеки екавизам: сено, бреза}: млико, вриме, guШe. 11 Група gj овде даје ж.. млажи (м. кљ.. млађи), Шј даје ч..· нече (м. кљиж. неће).. Чује се изговор шiй, жg..· оiњишiйе, можgани. Сугласник х се чува: Muxo.. Имперфекат и аорис·т нису у систему облика. Треба истаћи да границе међу дијалектима у наречју, као и границе између различитих наречја, нису чврсто одређене. Тако им се у међусобном додиру и меш~ју љихове црте, па се може говорити и о тзв. прелазним говорима појединих дијалеката. · 3. СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК 18. Кљижевност, и уопште писана делатност (наука, публицистика, стручна литература из разних области), до XIX века писала се на сва три наречја српскохрва.тскоr језика.. Основе данашљем кљижевном језику постављене су и у1Врђене у XIX веку. За љеrову основу узето је најрасnростраљеније наречје - ш т о к а в с к о, и то не сви његови дијалеюи, нето само н о в о ш т ок а в с к и д и ј а л е к т и и ј е к а в с к о r и е к а в с к о r и з г о в о р а. На темељу народног језика који се простире на највећем делу ове дијалекатске територије настао је општи, заједнички к љ и ж е в н и (с т а нд а рдни) ј е з и к.. По дефиницији која важи и за друге такве језике, и с р п с к и к љ и ж е в н и ј е з и к је rоворни и писани језик којим се чланови српске језичке заједнице служе као општим у свакодневном комуницираљу, у школи, науци, публицистици, раду- у култури уопште, а који је заснован на утврђеним донетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима .. Ти обрасци чине н о р м у кљижевног језика .. Норма је укупност правила која су обавезна за све оне који тим језиком говоре и пишу. Постављен на народне основе, српски кљижевни језик представља велику културну тековину, чије је ствараље започео, и у великој мери завршио Вук Стефановић Караџић и уз љега, у Хрватској, представници илирског покрета, које је предводио Људевит Гај. Увођељу новоr кљижевноr језика у XIX веку, природно, nретходила је дуга културна историја у којој се развијала кљижевност и уопште писана дела тност на старијим и старим кљижевним језицима народа који говоре срnскохрватским јеЗиком. А и само ствараље новог кљижевноr језика на основу народних новоштокавских дијалеката у XIX веку део је културне истор~је наших народа .. А) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ДО XIX ВЕКА И СТВАРАЊЕ МОДЕРНОГ ЈЕЗИКА У XIX ВЕКУ 19. (Џ У раном средљем веку, као и код свих словенских народа, кљижевност код Срба Је била првенствено црквена, писана на књижевном језику насталом на с т а р о с л о в е н с к о м ј е з и к у , с првим писмом - г л а г о љ и ц о м која је касније замељена ћ и р и л и ц о м . На тај су језик први словенски пра'светитељи, Ћирило и Методије, у IX веку, превели са грчког језика црквене књиге. И Срби су, са хришћанством, примили старословенски као кљижевни језик.. Током времена уносили су у тај језик понеку особину народног језика.. Тиме је настао најстарији српски кљижевни језик, познат у науци као сfilарословенск:и у срйск:ој реgак:цији (или срйск:ословенск:и језик) .. 12 Тим кљижевним језиком писана су црквена и световна дела од краја ХП века (из кога је времена чувено Мирослављево јеванђеље), па све до прве половине XVIП века (када је тим језиком писао још Гаврило Стефановић Венцловић). Српскословенски језик је имао више народних језичких особина у делима правне садржине, у разним повељама, даровницама, уговорима и писмима средљовековних владара. А понекад је чак језик таквих дела у основи био народни са примесама старословенскоr .. То се може видети у једном примеру из Законика цара Душана (XIV век): И кои властелинь оузме владыкоу по силt, да моу се обt роуке отсtкоу, и нось оуреже; ако ли себьр-ь оузме по силt владикоу, да се обtси; ако ли свою дроуrоу оузме по сил1>, да моу се обt роуке отсtкоу и нось оуреже. 20. Развитак српскословенскоr језика у правцу кљижевноr језика са више црта народног, па и могућно увођеље народног језика у кљижевност, међутим, потпуно су спречени падом српских средљовековних држава под турско роnство. После XV века кљижевни рад био је скоро потпуно ограничен на црквене потребе, па се тако код Срба писало и даље на старословенском језику српске редакције. Крајем ХVП века, после учешћа у рату Аустрије против Турске, велики део српског свештенства, с народом, морао је избећи на север преко Саве и Дунава, у rадашљу Угарску. Предвођени патријархом Арсенијем Ш Чарнојевићем, калуђери и свештеници пренели су и кљиге за црквене потребе, и наставили свој кљижевни рад у јужној Угарској (данашљој Војводини и делу Мађарске). По традицији, они су преписивали црквене кљиге и писали српскословенским језиком. Али су у новим, друкчијим условима друштвеног живота почели писати и оригинална своја дела, највише религиозно-поучног карактера .. Међу српским писцима у јужној Угарској током XVIII века било је и оних који су, у одређеним приликама (каДа су се верским и поучним беседама обраћали народу, када су писал~ песме и друга дела), писали и народним језиком .. Међу љима су најпознатији Гаврило Стефановић Венцловић, Јован Рајић (писац епа Бој з.маја с орлови) и Захарија Орфелин .. Могло се очекивати да ће . \ народни Језик све више улазити у кљижевност. 21. Међутим, друштвене прилике нису биле повољне за такав правац развитка кљижевног језика.. Аустрија и Мађарска нису испуљавале обећаља о правима којима су Србе, као опробане ратнике, хтеле да привуку за одбрану својих граница од Турске .. Срри су у аустријском царству били юложени политичк.им, верск.им » културним притисцима » да би се љ.има одупрли, сачували од покатоличеља и унијаћеља, они се обраћају православној Русији за помоћ у црквеним кљитама. На позив српског митрополита; 1726.. године долази руски учитељ Максим Суворов и у Карловцима отвара .,Славјанску школу", која је радила пет година .. Затим долази (17.3.3) Емануил Козачински с неколико руских учитеља, с к~јима оснива "Латинску школу'' -и спрема свештенике и учитеље за српске школе .. Тако се у првој половини ХVШ века у нашим крајевима ствара школа у којој се негује р у с к о с л о в е н с к и ц р к в ен и ј е з и к, који је, заправо, био руска редакција старословенског језика. Пред ~рај прве половине XVIII века овај језик у служби. кљижевног језика Срба потискује дотадашљи српско- 13 словенски језик. Чак и писац као што је Ј о в а н Р а ј и ћ, који.је, како смо видели, имао и дела писана народним језиком, сада пt~ше рускословенским, па и ондашљим р у с к и м к љ и ж е в н и м ј е з и к о м. То се може видети у једном одломку из љегове ИсШорије разних славенСl поШписати, пловиШ+ -ба > п.ловиgба, одн. из +шеrати > ис-шетати > иш-шеrати > ишетати). У српскоме књижевном језику фонетски правопис примењује се, углавном, од времена Вука Стеф. Караџића, односно од краја XIX века. Њеrова правила се односе на писаЉе г.лассtва у границама речи.. То значи да се неће примељивати за писаље гласова који се чују у изговору двеју речи иако се у изrовору завршни сугласник прве једначи по звучносrи с првим гласом друге речи .. Писаће се: коg куће, og йријаШе.ља, с браiйо.м иако се чује: коШ куће, ой.i йрuјаiйеља, з браiйом. Осим тога правопис српскога књижевног језика садржи и елементе етимолошког правописа, који су уведени ради чувања значења речи .. Тако у сложеним речима прописује писаље: йреgШурски, йоgiйексШ, йосШgийло.мски, субйайиларан, аg.херенШан,јурuсgикција; или у властитим именицама страног порекла: Ренiйiен, ВашuнiШон, односно домаћим: Каgчuћ (за разлику од А.. Качића), Забрgца (3абрgац). Нека од таквих одступања, којима је задржан елеменат етимолошког правописа, утврђена су и због тежље да се очува традиција неких подручја заједничког књижевноr језика (писање g и испред безвучних с, ш..· lpagcкu, йреgсеgнuк, йреgшколски) .. Осим правила о начину обележаваља гласова, о врстама писма, правопис садржи и правила о писаљу великих и малих слова, о састављеном и растављеном писању речи, о интерпункцијским знаковима, о писању скраћеница, о изговору и писаљу имена из других језика. 58. П р а в о п и с с р п с к о х р в а т с к о г к њ и ж е в н о г ј е з и к а издат 1960.. године у два једнака издања, ћириличком у Новом Саду и латиничком у Загребу, важећи је правопис и основа каснијих правописних приручника, упутстава за писање, правописних речника и сл. Он има и своја школска издања. П р а в о п и с као равноправна писма заједничког језика утврђује ћирилицу и латиницу, два изговора- екавски и ијекавски, равноправност лек- 26 сичких посебнш:ти које происrичу из различитих културноисторијских услова (хлеб- крух, хљеб- крух; уШисак- gојам, йозоришШе- кащлишШе, шШамйа - Шисак), облnчких и rласовних посебности (paguћy - paguШ ћу, хе.мија кемuја, Кийар- Цийар), писања страних имена и назива на транскрибовани начин: Шексйир, Иiо, ВашuнiШон, и - ауrентично (изворно, онако како се пише у дотичном језику): Shakespeare, йugo, Washington, уопшrава нека традиционална решења, као што је писање g испред безвучних суrласника с и ш.: йреgсеgник, ogcjaj, йоgшuшаши, йреgшколски, писање ј у придевима изведеним наставком -ски од именица на -uja.: шумаgијски, исШорuјски (хисШоријски) и др. Такође, уопшrена је лоrичка инrерпункција за цело језичко подручје и уједначени су мноrи rраматички термини .. З~једнички Правойuс састоји се од Правойисних йравила (стр. 11-164), Правойисне Шерминолоiије (стр. 165-170) и Правойисноi речника (crp.. 171-829), за који је значајно да у нормирању акцента даје много дублета (нпр. вућu и вућu, йрочиШао и йрочitШао), чиме отвара моrућности врло еластичн()ј (и стварној) норми. То одговара природи нашеr књижевног језика, који је заснован на врло широкој подлози народних говора новоштокавских дијалеката, екавског и ијекавског изговора (в .. т.. 12, 16). 59. На начелима овог Правописа засновани су многи други језички приручници, с тим што сваки од њих има својих одлика, посебности, с обзиром на варијантну условљеност, те различитих тумачења појединих начела општеr правописа. Осим наведеноr П р а в о п и с а с р п с к о х р в а т с к о r односно х р в а т с к о с р п с к о r ј е з и к а из 1960. године (са његовим каснијим издањима и школским издањима), у употреби су најчешhе и правописни приручници, као што су: Информатор о савременом к њ и ж е в н о м ј е з и к у с а р е ч н и к о м А .. Пеце и М. Пешикана (Београд 1967), П р а в о п и с н и п р и р у ч н и к с р п с к о х р в а тс к о r х р в а т с к о с р п с к о г ј е з и к а Св .. Марковиhа, М .. Ајановиhа, 3 .. Диклиhа (Сарајево 1972), Правописни приручник хрват с к о г а и л и с р п с к о г а ј е з и к а В .. Аниhа и Ј .. Силиhа (Загреб 1986), П р и л о з и П р а в о п и с у групе лингвиста из Новог Сада, Београда, Никшиhа, Сарајева (Матица српска- Нови Сад, 1989). Стручни прилози правописним питањима објављују се и у линrвисrичким часописима, намењеним неговању језичке културе, какви су: "Наш језик", Беоrрад, "Језик", Заrреб, "Књижевни језик", Сар~јево. 27 ФОНЕТИКА СА ОСНОВАМА ФОНОЛОГИЈЕ И МОРФОФОНОЛОГИЈЕ ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА 60. Фонетика (према грчком рhбnё) део је науке о језику који проучава г л а с о в е И њихове промене. Сваки глас је производ рада говорних органа, па фонетика описује рад тих органа. За њу се стога може рећи да је ф и з и ол о ш к а фонеrика. Како покрете говорних орrана прати трепер.::ње ваздушне струје, гласови су и ф и з и ч к а појава, са физичким, тј. акусшчким щ~јавама (везаним за звук). Фонетикаје, дакле, физиолошка наука зато што описује гласове као производ рада одређених орlана човечјеi Шела, а физичка зато што се ваздушна струја која ствара гласове понаша по законима к~ји важе за механичка Шела, као при појави свакоr другоr звука у природи. 61. Г о в о р н И о р г а н и човечјег тела деле се на три скупине: 1) Плуhа, шрбушни .мишиhи и gujaфpalмa l! gушник, који се у говорни апарат укључују тиме што служе за скупљаiье ваздуха (плућа), за ИС'Iискивање ваздуха (трбушни мишићи и дијафрагма) и за спровођеље ваздуха (душник); 2) iласне Жице, језик, заgње и йреgње нейце, алвеоле, .зуби и усне, тј. они који производе гласове покретом (гласне жице, језик, усне), или на којима се стварају гласови (непца, алвеоле, зуби); .3) жgреона, усна и носна gуйља, к~је појачавају гласове и дају им посебан тон и боју, ij. које имају улогу резонатора. 62. Пошто се радом трбушних мишиhа и дијафрагме ваздух потисне из плућа, душником доспева до органа правог говорног апарата где производи звук, који се у фонетици назива lлас. У фонетици се rлас описује као производ друге и треће скупине rоворних органа·, и то посматрањем рада покретних говорних органа (rласних жица, смештених у гркљану, језика и усана, као и задњеr, меког непца) према непокретним органима (предњем непцу, алвеолама н зубима) и посматрањем проласка ваздушне струје кроз органе који имају улогу резонатора. 63. Како глас настаје механички, преношењем треперења делова говорног апарата кроз ваздух, што се сазнаје путем чула слуха, у сваком гласу се разликују три саставна дела (елемента): јачина, висина и боја. а) Јачина iласа зависи од снаге или јачине подстицаја који покреће трепереће тело, што значи да зависи од амплитуде (раздаљине између нормалног положаја треперећеr тела и најдаље тачке до к~је оно у треперењу стиже). Уколико је амплитуда већа, утолико је глас јачи. б) Висина iласа зависи од брзине којом трепереће тело трепер.и; уколико је већи број трепrаја у јединици времена, утолико је глас виши. в) Боја iласа одређена је обликом резонатора (ждреона дупља, уста, нос). Сваки rлас има посебну боју јер је облик главноr резонатора, тј. уста при изговору сваког rласа друкчији, што важи за сваког говорника. Сваки човек, уз то, има и св~ју посебну боју гласа јер је облик rоворних резонатора код сваког појединца различит (индивидуалан). 64. Фонетика описује гласове посматрајући обе њихове стране: физиолоШку и физuчку (акусШичку).. То значи да се са прве њихове стране одређују тако што се за сваки rлас прате рад и положај говорних орrана при њеrовом изrовору (при арШикулацији гласа), а са друге, акустичке стране- тако што се констатују њихове особине важне за чуло слуха (нпр. звучност, висина и др.). 29 Сл. 1 - Говорни органи (битни за оnис артикулације); 1 - усна дуnља, 11 - ждрело, 111 - носна дуnља, У, - горња усна, Yz доња усна, С 1 - горњи секуrићи, Cz- доњи секуrићи, А - алвеоле, ТН - тврдо неnце, МН- меко неnце (MHt- сnушrено, MHzуздиrнуто), Р 1 - ресица сnуштена, Pz -- ре-· сица уздигнута, ВЈ- врх језика, ПЈ- nредњи део језика, СЈ 2 - средњи део језика, ЗЈ задњи део језика, КЈ - корен језика, ГП rласнички nоклоnац, Г - rркљан, ГЖ гласне жице, ШХ- штитаста хрсlСавица, Ддушник, Ј - једњаlС. (Б. Милетић - Основи фонеШuке, Београд, 1952, стр .. 3) Сл, 2 - ПресеlС усне дупље; У - rорња и доња усна, l - алвеоле, На llб- тврдо неnце, IIIa IПб- меlСо неnце, Р- ресица, а- врх језика, 5 - предњи део језика, в -- средњи део језика, г - задњи део је:зика, д -- корен језика а Кз Кз к4 б к4 а --III- б в Сл. 3 -- Пр~јеlСција неnца; Iа,б,в - алвеоле; lla,б- тврдо (nредње) неnце, Ilfa,б - меко (задње) неnце, Р--- ресица; с- секутићи, о- очњаци, к - lСутњаци (зуби) 30 (Б. Милетић - Изiовор срискохрваtискuх i.шсова, Београд, 1933, стр. 21) к4 Сл .. 4 - Пр~јекција језика; 1 врх језика, 1r - nредњи део језика, 111 - средњи део језика,- IV - задњи део језика, с, о, к - зуби (секуrићи, очњаци, кутњаци) (Б, Милетић - Изiовор cpucкoxp8fliUcкux иисова, Београд, 1933, стр" 17, 19) г 2. ГЛАСОВИ СРПСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА 65. Природа гласова зависи од положаја који поједини делови говорног апарата заузимају при артикулацији (стварању) гласова. Зато се на основу положаја товорних органа сви гласови српскохрватског језика деле на три групе: самоiласнике, сонанШе и суiласнике .. 1. САМОГЛАСНИЦИ (ВОКАЛИ) 66. Са.моlласници су гласови при чијем изговору ваздух из плућа пролази кроз душник и у гркљану покреће гласне жице, затим слободно тече кроз усну дупљу и излази у простор око говорника. Треперење тласних жица преноси се на ваздушне честице, које због тога И саме равномерно трепере.. Како ваздушна струја не наилази на препреке, самогласници се чују као чисти, звучни тонови. У нашем књижевном језику има пет самогласника (вокала): и, е, а, о и у. а) Самоiласници йреgњеiа pega су и и е. Оба се изговарају тако што се врх језика ослања на секутиће (доње), језик се покреће у правцу предњег дела усне дупље, издижући се према тврдом непцу, и то при изговору вокала и - високо, а при изrовору вокала е- до средње висине.. Зато се и назива високим, а е- средњим вокалом предњеr реда. Усне су при изговору и мало развучене и растављене, док су при изговору е отворене, али скоро непокретне. Вокал и је заШворени вокал, јер је размак између вилица при његовом изговору врло мали, а вокал е је среgње оШвореносШи, јер је размак између горње и доње вилице средњи (уста су мало отворена). б) Самоiласници заgњеiа pega су а, о и у, јер се при њиховом изrовору је3ик креће према задњем делу усне дупље.. При томе, а је ниски вокал задњег реда, јер језик остаје ниско на дну усне дупље, вокал о је cpegњu вокал задњеr реда, јер се језик - повлачећи се уназад - подиже до средње висине према Гпасне жице затеrнуrе r---· т репере звучни Табела 1.. -- Самоrласници (начин rворбе, битни акустички утисак) ' По положају Предњи део Дно језика у усној дупљи + ....... усне дупље усне дупље високи и ~-------- '--- средњи е ниски а предњи неутрални ка задњем Задњи део усне дупље у о задњи непцима, и вокал у је високи вокал задњеr реда, јер се језик издиже високо према непцима.. Према величини угла који чине горња и доња вилица, то јест према томе колико су уста отворена, одређује се најотворенији вокал (а), средње отворен (о) и затворени вокал (у). У изrовору вокала задњеr реда види се .ца су усне при изговору а отворене и скоро непокретне, да при изговору о до- 31 бијају елипсасr облик, док се при изговору вокала у истурају напред и заокру­ жују. 67. Сви самогласници су звучни гласови, чисти тонови и сви су носиоци слога, јер се због Љиховог тонског караюера могу изговарати у јеДном артикулационом захвату, у којем може, али и не мора, бити неки други глас из групе сонанаrа, или сугласника. 2. СОНАНТИ (ГЛАСНИЦИ) 68. Сонанши су гласови при чијем стварању ваздушна струја, која је покренула гласне жице у гркљану, пролази неометано и упркос препрекама које представљају делови говорног апарата. Неометани проток струје, уз звучно~т, главна је црга која их чини у извесном смислу сличним самогласницима (вокалима) .. Сонанти српскога књижевног језика ·су гласови: в, р, ј, л, љ, н, њ и .м.. Пошто пређе преко затегнутих гласних жица и изазове треперење ваздушних чесџща, ваздушна струја наилази на друге делове- гово~ног апарата, пролази између њих и ствара различите сонанrе. 69. а) Уснено-зубни сонанш в настаје тако што ваздушна струја пролази сразмерно слободно поред препреке к~ју чине .rорњи секутићи са влажним делом доње усне. б) Алвеоларнu сонаншu р, л и н изговарају се тако што се врх језика налази на алвео.Лама rорњих секутића, а ваздушна струја има различите пуrове. При изговору сонанта р ваздушна струја вибрирајући (треперећи) излази преко врха језика, к~ји и изазива ro rреперење; при изговору сонанта л ваздушна струја пролази боковима језика, док при изrовору сонанrа н ваздушна струја излази у две фазе: прво кроз нос, јер се меко непце спушта да јој отвори пут кроз нос, а заr:Им кроз уста, када се врх језика уклони са алвеола. Сва rри алвеоларна сонанrа моrу бити у књижевном језику носиоци слога, и то најчешће сонанr р: 1) када је у срецини речи између два суrласника (йрсШ, крв, ШрчаШи); 2') када је на почетку речи пред неким суrласником (pШ,pђaiiiu,pвaiiiu се); З) када је иза самоrласника у сложеницама rипа зарђаШи, йорваШи се (за-р-ђа-rи, по-р-ва-ти) и 4) испред о које је постало од л: oliipo (оШрла, оШрло), зaciiipo (зaciiipлa, засШрло), ipou,e (из народне песме према савременом tрлце) .. Друrа два алвеоларна сонанrа, л и н, моrу 5иrи носиоци слога у властитим rеоrрафским именима из наших дијалека·rа: СШлй (Cryil), Влча iлава (Вучја rлава), ж;те, или из сrраних језика: ВлШава, Плзен и сл., па и не само у геоrрафским именима: Иgн, Ибн-Са,уg (енrлеска, однос.1ю арап~а и друга имена лица), бицикл в) Преgњонейчани сонанши ј, љ и њ изговарају се тако што је врх језика притиснут на доње секуrиће, а rорња површина језика уз предње (тврдо) непце, при чему ваздуuiна струја има различит пут. При изrовору сонантај струја пролази кроз удубљени средњи део језика, слично као при изrовору вокала и, којем је зато врло близак (нпр. када се изговори чији према чија, прва реч се изговара скоро као чии или чu), при изrовору сонанта љ она пролази по боковима језика, а при изrовору сонанrа њ, као и код н, пролази у две фазе: прво кроз нос, а затим кроз ycra. r) Уснени сонанш м изговара се тако што се усне целом својом дужином щжљубљују једна уз другу, стварају преrраду а ваздушна струја почиње да пролази кроз нос, јер се задње (меко) непце спушта и то омогућује. У другој фази усне се растављају, па преостали део ваздуха излази и кроз уста. По месту и начину изговора сонант м је, дакле, двоуснени поени cyrласник. 32 3.СУГЛАСНИЦИ(КОНСОНАНТИ) 70. Суi.ласници чине групу гласова који се стварају настајаљем препрека у устима Или на уснама, при чему ваздушна струја нема друг?г пута о~им савладаваља те препреке .. Према деловима говорног апарата КОЈИ учествуЈу У љиховој артикулацији, српски кљижевни језик има следеће групе сугласника. а) Уснени (лабијални): б, й и ф, од којих се прва два артикулишу тако што се усне прибијају једна уз другу, стварајући потпуну преграду ваздуху, затим се преграда уклаља (усне се растављају) и ваздух нагло излази, уз прасак, па се ова два гласа називају, по том акустичком утиску праска, ексйлозивни.м сугласницима, од којих је б звучни (јер су гласне жице затегнуте и трепере), а й безвучни (јер су гласне жице опуштене и не трепере). Трећи сугласник је, заправо, уснено-зу6ни, јер настаје као производ треља ваздушне струје кроз шеснац к~ји чине горљи секутићи и унутрашља влажна страна доље усне; ф је безвучан сугласник (јер гласне жице нису затегнуте). б) Зубни (gеншални).: g, Ш, з, с и ц, од којих се g и Ш стварају тако што се врх језика налази на секутићима, ваздушна струја се гомила иза препреке и при наглом отклаљаљу препреке излази из уста, такође уз прасак; g је звучно, Ш безвучно (према треперељуfнетреперељу гласних жица у гркљЗну). Сугласници з и с настају на истом месту, тако што ваздушна струја пролази кроз теснац при чему се таре о зидове теснаца и тако производи пискав звук, звучно з. (уз трепереље гласних жица), односно безвучно с (без трепереља гласних жица). Због тога се називају и Шесначним сугласницима. Сугласник ц настаје на препреци к~ју ваздушној струји ·~ине секу'Iићи и врх језика, и то тако што се пошуна преrрада, у две фазе, претвара у теснац кроз који проструји ваздух дајући пискави, сливени суrласник (африка'Iу) ц.. в) Преgњонейчани (йалаШални): ђ, ћ, ч, џ, ж и ш. Њих чине две подгрупе: сливени сугласници (африка те) -ђ, ћ, џ и ч и с'Iрујни (фрикативни) -·ж и ш. Први се стварају тако што препрека ваздушној струји насщје од предљеr (тврдог) непца и горље површине језика. При изrовору ђ и ћ врх језика је на дољим секутићима, а горља површина језика приљубљена уз непце, цела, па су зато 'IO (акустички) меки сугласници. При изrовору џ и ч препреку чине предље (тврдо) непце и врх језика са делом горље површине, па су то (акусшчки) тврди суrласници. Од љих су ђ и џ звучни (трепереље rласних жица), а ћ и ч безвуч6И сугласници (гласне жице не трепере). Трећи пар, ж и ш, од којихје први звучни а други безвучни, настаје '!ако што се боковијезика опиру о стране задљег и прещьеr непца, врх језика је на тврдом непцу а ваздушна струја се пробија кроз теснац између тврдог непца и језика. Они су шуштави струјни суrласници .. г) Заgњонейчани (веларни): i, к и х, који ·се стварцју тако што ваздушна струја наилази на препреку створену помоћу задљет дела језика и задљег (меког) непца. Сугласници i и к су праскави (експ.лозивни) јер настају тако што се препрека нагло отклони, па ваздух нагло излази кроз уста; први је звучан а други безвучан (треперељеfне'Iрепереље гласних жица). Сугласник х је струјни (фрикативни), јер настаје трељем ваздуха кроз теснац који чине задњи део језика и задње (меко) непце, а безвучан је јер гласне жице нису затегнуте. те не трепере .. 33 Артикулација место -+ начин ~ звучи. експлоз безвуч звучи. африкате безвуч звучи. Табела 2. - Суrласници и сонанти (место, начин творбе, битни акусrички утисак) Уснени ПредњоЗубни Алвеолар. непчани двоусне ни усн -зуб rврди меки б д п т џ ђ ц ч ћ з ж фрикативни безвуч. ф с ш звучи. м н њ на зали звучи. л љ латералии безвуч. звучи р вибраити безвуч звучи в ј nолувокал - безвуч. Задњо- непчани r к х 4. АРТИКУЛАЦИОНЕ И АКУСТИЧКЕ ОСОБИНЕ ГЛАСОВА ВАЖНЕ ЗА ПОСМАТРАЉЕ ГЛАСОВНОГ СИСТЕМА СРПСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА а) ЛОКАЛИЗОВАНОСТ/НЕЛОКАЛИЗОВАНОСТ ГЛАСОВА 71. Према томе да ли ваздушна струја пролази слободно (неометано), сразмерно слободно или уз препреке, које чине делови говорног апарата, стварајући гласове, сви гласови српскога језика се деле на: а) вокале: и, е, а, о и у, б) сонанте: .м, н, њ, р, л, љ, ј и в и в) консонанrе: 6, й, i, к, g, Ш, ж, ш, џ, ч, ф, х, ц, ћ, ђ, з и с При изговору вокала (самоiласника) ваздушна струја слободно пролази кроз уста, претходно покренувши затеrнуте r ласне жице, па се они сматрају нелокализованим гласовима. Извесно локализовање (одређивање по месту изтовора) врши се узимањем у обзир положаја језика у устима, па се самогласници деле на оне йреgњеt (и и е) и заgњеi реда (а, о и у); ниске (а), средње (е и о) и високе (и и у).. 72. Сонанши (гласници) и консонанши (сугласници) према могу:lшости локализовања чине једну групу. Они се сматрају локализованим гласовима, па се по месту изговора и деле на: 34 а) уснене (лабијалне): б, й, в, ф и м, б) зубне (денгалне) g, Ш, з, с и ц; в) предњонепча~е (палаrалне): ј, ђ, ћ, ж, ш, љ, њ, ч и џ; г) алвеоларне: р, л и н; д) задњонепчане (веларне): i, к и .х. Пошто прИ изговору сугласника н, њ и м део ваздушне струје пролази кроз нос, н се одређује још и као алвеоларно-носни, њ као предњонепчано-носни и м као уснено-носни суrласник. НАПОМЕНА.- Суrласник н, који nрипада сонантима и који је по месту творбе алвеоларно-носни cyrласннк, има нестабилан адвеоларни део артикулације.. Наиме, у речима нека, Ана, нишШа, мени, иносШранu, иниiе..1екШ- врх језика је заисrа на алвео- 11ама rорњих секутића, na је ro алвеоларни сонанt.. Али у речима као што су Анка, банка, анiина, uapкuнi, тј .. када се налази испред к и i, н је сонант задњонепчано-носне артикулације. б) ЗВУЧНОСf/БЕЗВУЧНОСf ГЛАСОВА 73. Треперење или нетреперење гласних жица у гркљану основа је физиолошко-акустичке особине гласова која се назива звучносШ или безвучносШ. Када је rреперење шасних ж:ица саставни део изговора (артикулације) гласа, добија се звучни глас, а када су гласне жице опуштене, па ваздух пролази између њих не изазивајућ.и треперење, добија се безвучни глас. Звучни гласови су сви вока.ли (самоrласници) и сви сонанти (гласници). У групи сугласника (консонаната), међутим, има два низа: - звучни сугласници: б, i, g, ђ, ж, .з, џ, - безвучни сугласници: й, к, Ш, ћ, ш, с, ч, ф, х, ц. Прави суrласници (консонанти) имају седам пари гласова у к~јима је један глас звучан а други безвучан (б/п, гfк, д/r, ђ/ћ, ж/щ зјс, џјч) и три безвучна суrласника: ф, х и ц, којима не одговара ниједан звучни суrласни:к. в) МЕКОЋА ГЛАСОВА 74. У књижевном језику о мекоhи гласова говори се само у вези са сугласницима, односно гласницима (сонантима). У нашем језику има .5 меких сугласника - два права сугласника: Ь и h, и три сонанта: ј, љ и њ, за чију је артикулацију карактеристичан физиолошко-акустички утисак мекоће. Физиолошки, мекоћа се заснива на сужавању ваздушног пролаза под тврдим (предњим) непцем, к~је иде од делимичног сужавања (при изговору сонантај), до пошуног приљубљивања rорње површине предњег дела језика уз тврдо непце (при изговору ђ, ћ, .љ и њ). Акустички, мекоћ.а се огледа у високим тоновима тих гласова. У опису система ова појава је важна нарочито када је реч о ђ и ћ, јер се у неким областима наше rоворне територије ч из' овара као ћ и обрнуто (ћаша уместо чаша 1йеч уместо ·"иећ), те се условно употребљавају термини меко ћ и меко ђ, чиме се упућује да их треба ра>ли:ковати од ч и џ (ђак: џак; ћар: чар). 35 3. СЛОГ И ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ 75. Слог је гласовна језичка јединица која се остварује једним изговорним (артикулационим) захватом. Може га чинити и један гЛас, под условом да .ie то самогласник. На прцмер, у предлозима се моrу наћи они слоrови који се састоје од само једног rласа: у /градуј, јговоримf о (граду/ и сл. Ове речи (nредлози) састоје се само од једног слоrа, и то само једног гласа - вокала. У речима од више гласова, суrласника и самогласника, носилац слога може бити само вокал, одн.. сонант р, поцекад и л и н (в.. т.. 69б), било сам било са једним или са више сугласника, а граница слога у речи је иза самогласника, а испред сугласника: а-ви-он, а-ви-о-ни, а-ви-о-ни-.ма, ба-ба, ge-ga, .ма-.ма, Ша-Ша, ли-ва-gа, ра·gи-Ши, чи-Ша-Ши, о-ва-ко, ни-ка-ко итд. 76. Према завршетку слога, он може бити отворен: .ма-.ма, а-ви-о-ни, када се завршава вокалом, и затворен: оШ-вор, ии-ва-лиg, слом-љен, када се завршава суг.nасником. Уз опште правило да граница слоrа долази иза самогласника, треба ·знати још и следеће: а) Када се у средини речи нађе више сугласника од којих је на првом месту неки струјни или сливени, rраница слога ће бити ucйpeg те групе сугласника: ла-сша, по-шша, гро-жђе, зве-зgа, у-са-хну-ти, на-фша, во-ћка, ма1-чка че-шћи, у-з.ми-те и сл.; б)-исп-ред сугласничке групе биће граница слога и ако се у групи сугласника у средини речи на другом месту налази неки од сонаната в,,;, р, л или љ, а испред њега било који други сугласник сем сонанта: то-ила, то-йло-та, све-ШлосШ, то-йљен, до-бра, пре-бра-нац; в) ако групу сугласника у речи чине два сонанта, граница слога долази између њих, па један припада претходном, а други следећем слогу: Шра.м-вај, gи.м-љив, ло.м-љен, .мар-ва, .мар-љив, ав-ли-ја, ин-ва-лид; г) ако групу суrласника чине праскави суrласник на првом месту и неки други суrласник осим сонаната ј, в, л, љ и р, граница слога долази између сугласника: _ __ _____ _ _ _ __ _ ____ лей-Шир, лой-Ша, среg-сШво, при-по-веШ-kа, ве-риg-ба, jag-нu; д) ако је у групи од два сонанта на другом месту сонант ј из је које у речима ијекавског изrовора одrовара екавскоме е, граница сло1·а долази испред те групе: _ ___ _ _ .чо-вјек, жи-tiје-ти, у-.мје-ти, у-вје-рен, го-рје-ти. 77. Дата подела речи на слогове заснована је на природи слога и сугласника. Граница међу слоговима зависи од те природе и она је г л а с о в н а (ф о н е т с к а). Слогове једне речи, међутим, може условљавати и з н а ч ењ е. Граница слога коју је условило значеље не мора се поклапати са оном гласовном. Таква граница се назива с е м а н т и ч к о м или п с и х о л о шк о м, а најчешће се види у сложеним речима. Тако ће, на пример, у сложеним глаголима с префиксом разљуШиШи, оgузеШи, исШераШи граница првог слоrа 36 (а) уместо фонетске: ра-зљу-ти-ти, о-ду-зе-ти, и-сте-рати, бити (б) психолошка: раз-љу-ти-ти, од-у-зе-ти, ис-те-ра-ти. r Томе је разлог чиљеница да се префикси раз-, од-, из(с)- осећају као посебни делови сложених речи, који имају своје значеље. Правила поделе речи на слогове дата у фонетици само су о п и с с л о г а к а о r л а с о в н е ј ед и н и ц е у јеЗику, дакле љегове гласовне и комуникацијске (фонолошке) природе и не треба их мешати са правилима која даје правопис. Правопис, природно, узима у обзир природу гласова и слога описану у фонетици. Али како писаље (и нарочито штампаље текста) зависи од техничких моrућносrи, П р а в о п и с с р п с к о х р в а т с к о r ј е з и к а из 1960. rодине (са шко.лским издаљима) за поделу речи на слоrове и преношеље делова речи у следећи ред даје много слободнија решеља. Задатак. - Поделите, nрема фонетским правилима, речи на слогове у следећем тексту: Бледи и узбуђени људи на капији стадоше насред моста, лицем према официрима који су наилазили. Један од млађих официра npиrepa· коља до nуковника и нешто му рече. Сви ycnopиme ход. На неколико корака nред "законошама" Пуковник нагло заустави и сјаха, то исто учинише и официри иза њеrа, као на знак. Дотрчаше војнмци који nрихватише коње и nоведоше неколико корака уназад. (И. Андрић, НаДри1Ш ћyiipuja, Просвета, Београд, 1981, 158). 4. ФОНОЛОГИЈА- ФОНЕМА И ГЛАС 78. -Ф о н о л о г и ј а је део науке о језику који проучава гласове као rоворне јединице за обележаваље разлике у значељу. Глас с том функцијом у језику зове се ф о н е м а. Наш кљижевни језик има 30 фонема, што значи да сви у љеговој фонеrици описани rласови, супротстављени (стављени у опозицију један према другом у најмаље два скупа гласова који чине речи) -- служе за разликоваље значеља. На пример, ако би у речи шаша уместо првоrа вокала а био изговорен вокал е, добила би се реч ШеШа, дакле - скуп гласова који значи нешто друrо, а не оно што значи скуп гласова шаша. Тако ће избор фонема у опозицији а: е дати, у одређеном распореду, или йлан или йлен, избор фонема у опозицији а: и ће дати или йаљење, или йиљење, избор између е и у, у комбинацији са й и Ш, даће или йeiii, или йуШ. 79~ Исто је и са сонантама и консонантима.. Именице, на пример, ваза и Лаза разликују се у почетној фонеми, прва је са в, друга са л, сув и еур разликују се у завршној фонеми, прва је са в, друrа са р. Именице той и пой разликују се у првој фонеми, слама и слава у претпоследљој (м : в) итд. У истом распореду фонема (с-л-а-м-а), уношеље друrе фонеме (с-ЈЈ-а-в-а) даје и разлику у значељу. Наравно, и друкчији распоред фонема доноси друкчије значеље, на пример: сив- вис -- сви; ipag- gpai; iуша -- шуiа; йуШ- Шуй. 80. Фонолошки систем (састав) нашег књижевног језика утврђен је физиолошко-акусrичким (фонетским) описом 30 гласоВа којима он располаже. Свака утврђена фонема се у највећем броју случајева јавља изговорена увек на исхи начин. 37 Једино фонема н има два начина изrовора и они зависе од фонеме :која долази после ље. Тако је н у речи нана, нена, нећу, нисам- алвеоларно·носна, а у речима банка и йаркинi, тј. испред к и i - задљонепчано-носна фонема што је за љену функцију обележаваља значења без утицаја.. Зато се и каже да н има две позиционе варијанте. 81. Дијалекатске или индивидуалне варијанте неких других фонема, на пример, употреба џ(тврдоr) уместо ђ (меког), моrу довести до ометаља у разумеваљу значеља ("џак" уместо "ђак" = "ученик"), па различите ф о н е 'Ус к е вредности треба добро уочити и схва1ити као вредности :к~је су одлучујуће за разликоваље значеља речи .. 82. Фонема обележава разлике међу речима својом ц е л и н о м, тј .. свим деловима артикулације и акустичкоr утиска, или де л о м своје артикулације. На пример, у односу двеју речи роб - боб поче1но р у nрвој речи је сонант који се пошуно, у свим елементима артикулације, разликује од nочетноr е:ксплозивноr усненоr б у другој речи .. С друге стране, између речи rag - каg разлика је само у звучносШи прве фонеме, тј. i и f< имају све артикулационе елементе једнаке, осим звучности (i је звучно, а к безвучно). 83. Д и с т и н к т и в н а ( р а з л и к о в н а ) о б е л е ж ј а ф о н е м а заснована су на артикулационо-акус'Iичким особинама rласова. За фонеме српскога књижевног језика битне су а р т и к у л а ц и о н е особине (одређене по начину и месту изговора), з в у ч н о с т 1б е з в у ч н о с т гласова и м е к о ћ а 1 т в р до ћ а rласова. С обзиром на то, фонеме се ,у по"Iпуносш разликују (на пример, б и к ·-јер је б ексnлозивни, двоуснеии звучни суrласник, док је к експлозивни, задљонеnчани безвучни суrласни:к), или се разликују најмаље у једној артикулационо-акустич:к~ј особини (на пример и б и й - су експлозивни, двоуснени суrласници, различити само у елементу звучности - први је звучни, а друrи безвучни. 84. Као и на примерима са сугласничким фонемима, исто се може уочитИ и на самоrласницима. Целином самоrласничке фонеме разлихују се речи, на пример, каg и куg, јер је у првој а- ниски вокал задњеr реда, акустички отворен, а у друrој је у- високи вокал задњеrа реда, а:кустички затворен. Када су вокали у питаљу, треба рећи д~ и а к ц е н а т и к в а н т и т е т вокала (дужина и краткоћа њихова) имају службу означавања разлике у значењу речи. Рецимо, збоr различиrоr акцента ipag и ipiig су различите речи (прва значи "rуча", "лед из облака", друrа значи "насељено место"), тако исто gocaga ("досадност") - gдcaga (прилоr) cegeillu ·- cegeШu. Збоr различитоr к:ВаН'IИтета вокала е у наставку, различити су облици куће (номинатив·-акузатив множине) и кућё (rен.итив једнине); у првом случају е је кратко, у друrом је дуrо. Може се рећи да су акценат и дужина, односно крат:коћа код вокала дистинж:тивно обележ:је, често и оно минимално. Д.ијалекатске и појединачне (индивидуалне) разлике у изrовору појединих во:кала (нпр., за1воренији или отворенији изrовор самоrласника е) у кљижевном јези:ку се не узимају у обзвр. 38 МОРФОФОНОЛОГИЈА 85. М о р ф о ф о н о л о г и ј а (или м о р ф о н о л о г и ј а) је део граматике који проучава и описује г л а с о в н и ( ф о н о л о ш к и ) с а с т а в р е ч и и и п о н а ш а љ е г л а с о в а ( ф о н е м а ) у промени о б л и к а р е ч и и у т в о р б и р е ч и . Сам термин .морфофонолоlија настао је као сложена реч од термина .морфолоlија и фонолоlија, а као део граматике п р и р о д н о повезује фонетику (и фонологију) са деловима који описују промену облика речи (морфологију) и творбу речи .. У поглављима 5- 11 овог дела граматике (морфофонологије) систематисано је: понашаље акцентованих слогова у речи, понашаље гласова (фонема) у системима гласовних алтернација (сугласника, самогласника, сонанта л и вокала о), алтернација а: Ф, асимилација и дисимилација, губљеље сугласника, покретни вокали, понашаље сонанта ј и х у кљижевном језику, као и правила везана за некадашљи глас t (јат) у кљижевном језику, -све то, природно, везано за п р о м е н у о б л и к а , односно за т в о р б у р е ч и .. 5. ПРОЗОДИЈА (АКЦЕНАТ И КВАНТИТЕТ) СРПСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА 86. Нарочито истицаље јачине и висине једног слога у речи или једносложне речи у реченици назива се а к ц е н а т тих речи. Ово јаче наглашаваље или акценат има три елемента: јачину, висину и трајаље .. И узимајући то у обзир, при изговору, на пример, речи: йесма, слобдgа, сунце, iлriвa налазимо да се у свакој од љих по један слог нарочито истиче, а да се то истицаље у сва четири случаја разликује. У речи йесма изговор слогаје кратак и тонски нагло пада; у речи слобдgа изговор слога који се истиче је кратак, али тонски расте; у речи сунце изговор натлашеног слога је дуг и тонски пада; у речи iлава изговор наглашеног слога је дуг, али тонски расте .. Дакле, по дужини изговора слога прва два акцента су кратки, а друга два дуги, пь висини тона акценти у uесма и сунце су сuлазнu, а у слобдgа и iЛriвa- узлазнu, први зато што тонски падају, а други зато што тонски расту .. 87. Сваки од ових акцената има свој назив и знак којим се бележи када је то потребно, па тако у нашем кљижевном језику постоје четири акпента: краШкосuлазнu, који се означава знаком " (йес.ма), краШкоузлазни, који се означава знаком ' (слобдgа), gyiocuлaзнu, који се означава знаком " (с,унце), gуiоузлазтщ, који се означава знаком ' (iлriвa).. Краткосилазни акценат имају речи: йiic, лав, кЈп 'а, йоље, piigocш, йевiiм, ждлосШан, uciiiuнa, йрuјаШељ.. Краткоузлазни акценат имају речи: ндiа, вдgа, кайеШiiн, ширИна, ittpaiiiu, развеселиШи, шд.рен, .мене, Шелефон.. 39 Дугосилазни акценат имају речи: йећ, к6сш, йравgа, раgнйк, с,уша, кажём, лейй, бел~, Шу:исан. ДугоузлаЗНИ акценат ИМ'lју речи: iлава, рука, слейа, iлаgан, iенерацuја, сељаци, gоказuваШи, gосађuваШи, paguШu. 88. У вези са јачином, висином тона и трајаљем наглашеног слога, може се закључити следеће: 1) слог са краткосилазним акцентом изговара се кратко, јачина и висина тона нагло и једновремено падају: йас, кућа, йрйјашељ; 2) слог са дугосилазним акцентом изговара се дуго, тон је у почетку висок, а затим се, једновремено са јачином изговора, упадљиво спушта, пада; йећ, йравgа, раgнйк; · З) слог за краткоузлазним акцентом изговара• се кратко, висина тона расте, а јачина изговора опада пре завршетка изговора тако наrлашеноr слога: ндiа, вдgа, кайеШiiн; 4) слог са дугоузлазним акцентом изговара се дуго, висина тона стално расте и то тако да га јачина изговора готово не може пратити (дах се готово губи): iлава, рука, раgиШи, ieнeptiцuja. 89. Као што акцентоване једносложне речи и акцентовани слогови у вишесложним речима по трајању (квантитету) могу бити кратки и дуги, тако и неакцентовани слогови у нашем језику могу бити кратки и дуги. Кратак може бити сваки слог испред акцентованог слога или иза њега: 'iенерација, шелефонuраши, uесма, кдсац, сенка и сл. Дуги слог, међутим, може се налазити само иза акцентованог слога: певам, кажем, јунак, клечй.м.. Дуги неакцентовани слагови су и стално обележје неких речи и неких облика речи (на пример, облика генитива множине свих именица: /много/ ученйкii, /много/ лuвiigii, /много/ jegapii, /много/ сшварй; облика одређеног вида придева: gобрй, goбpii, gобро и др ..).. Зато је дужина слога део облика, па припада и морфологији .. Укупан овај систем: т о н (узлазни и силазни), ј а ч и н а и з г о в о р а, дуж и н а или к р а т к о ћ а с л о г о в а (акцентованих и неакцентованих) у речи и реченици - чини п р о з о д и ј у српскога књижевног језика .. 90. Главна правила акцентовања речи српскога књижевног језика су следећа: а) једносложне наглашене речи могу имати само силазне акценте, дуге или кратке: зуб, зug, вез, век, лйсш, крај, iac, йлuн, знам, йuј, броg, .мој, свој, ја, ши, он, лей, слёй, gap, gaj, знај, gан, снеi; наш, ваш, йас, лав, браШ, Шой, .мuш, кош, лош, нов, коњ, сав, сва, све, вј';Ш, врх, вођ, већ, кј)ш, cag, йј)сШ, раШ, Шйх, сной; б) вишесложне речи могу има ти било који од наша четири акцента, с тим што силазни акценти могу бити само на првом слогу тих речи: з,уби, раgнйци, раgй.мо, йuше.мо; жалосшан, йевii.м, нИкакав; а узлазни акценти могу бити на било к~јем слогу вишесложних речи, осим на nоследљем љиховом слогу; сељак, кайеШан, развеселиШи; paguШu, ШеШuва, iенерација. Ова правила акцентовања nоказаћемо на једном кратком одломку из Андрићевог романа На Дрини ћуйрија: 40 Крњ месёц, нарiiнџастё бОЈе, плйвао је у дну видИка. ДИ:зао се прохладан ветар. Шум водё у дубИни постао је гласнији. Мйлан је опи- пао пажљиво кwён на коме седй, настојёћи да .се пр:Иберё и раз~на где је и шrа је то са њйм, :Щ.тйм се тешко дйгао и као на туђйм нощма кренуо кући на Околишrа. Јечёћи и пасрћући једва је стйгао до пред кућу, ry је пао као рањенйк, ударйвши тупо телом о враrа. ПрОбуђени укућани су га унели у постељу (Сабрана gела, 1, Просвета, Београд, 1981, стр. 182). 91. П р о к л и т и к е и е н к л и т и к е . - Као што се у наведеном одломку види, поред речи к~је имају своје акценте у нашем језцку има речц које су без икаквог акцента. Такве су у датом тексту: је, у, се, на, ga, и, као, go, о, ~у, ia. Т~ речи чине а к ц е н а т с к у ц е л и н у или са речима испред себе, или са речима иза себе. Речи које немају свога акцента већ чине акценатс:ку целину са речју иза себе су п р о к л и т и к е: у gну, у gyбuнu, о вpaiiia. Када такве речи стоје уз речи са силазним а:кцентима (", л), оне често могу превући на себе тај акценат, и то било као крат.косилазни ("),било као :крат:коузлазни ( ') акценат: .У gну (од у gну), дg кућё (од og кућё), .међ.У њи.ма (.међу њU.ма); у зору (од у зору), на воgу (од на воgу), .У ipiig (од у ipag), uз giiнa (од из gана) ~ и сл. Узлазни дуrи акценти никада се не преносе на про:клитике. Е н :к Л и т и к е су реЧи :које немају cQora акцента а у говору чине изговорну целину са речју испред себе. У наведеном Андрићевом тексту ·ro су целине: йлuвао Је, guзao се, са речима Је и се као ен:клитикама у њима. Обично су то ненаrлашенИ облици Личн.Их и nовратних заменица (чулИ смо ia, предао се, пИсали смо јој) затим краћи облици помоћних rлаrолајесам и хоћу (радио са.м, радили ciiie, д6ћи ће.мо). П р о к л и т и к е су обично предлози, речце (партикуле) и везници. Задатак. - Обележите знацима наr:лашене с:лоrове, као_и дуге ненаглашене слогове у следећем reкcry: За време грађења nруге, свет је nрви nyr осе·rио да ·ro није више она лака, сигурна и безбрижна зарада из nрвих година nосле окуnације.. Већ неколико nоследљих rодина скачу цене роби и свакодневним nотребама. Скачу, а никад се не враћају, неrо nосле краћеr или дужеr времена скачу nоново..... То је нека луда и nодмукла иrра, која све већем броју људи све чешће заrорчава живоr, али nr пив које се не може нишrа.... (И. Андрић, НаДршш ћуйрија, Просвета, Београд, 1981, 261). 92. И наведени n р о з о д и ј с к и чиниоци (акценат и квантитет, тј.. дужина или краткоћа самогласника) у нашем књижевном језику морфофонолошке су nрироде, део су гласовног састава речи, одн. део су промене облика речи и творбе речи .. Као такви, ти прозодијски чиниоци и ф о н о л о ш к и су битни -имају дистиЈiктивну (разликовну) функцију.. Тако, на пример, скуп фонема lpag значи "!fасељено место", а lpag - "лед из облака"; влаgа значи "орган државне власти", а влagii је облик 3.. л .. јд .. презента глагола влаgаши; жена је облик номиш~тива јд .. , а жена- облик генинтива множине исте именице, као што је женё генитив јд .. , а жене- номин .. - акуз .. множине те именице; скуп фонема - реч соли је генитив - датив - инструментал - ло1(атив јд .. именице чији је ОС!fОВНИ облик (номинатив) сд, док је реч сдлй - 3. л. јд. презента глагола сдлиши; реч село је именица са значељем "мање насеље чији 41 су становници претежно земљорадници", а реч село - именица са значењем "седељка, забава" .. .Те, и многе друге такве, парове речи морфофонолошки и значењски разликуЈе само акценат, односно квантитет ненаглашеног слога .. 6. ГЛАСОВНЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ 93. Посматрају:lш речи вдјник, војниче, војнИке, војнИцима, које су разни облици (падежи) једне исте речи, или речи рука, рј;чица, ручеШина, рј;чурgа, за к~је је очигледно да су последље три направљене од прве (рука) наставцима за творбу речи (-ица, -ешина, -ypga), запажамо да се сугласник к из љиховог основног облика (в~јник, рука) у другим љиховим облицима, или у речима од њих насталим, некад замељује сугласницима ч и ц. Таква замена се запажа и у односу речи: gpyi- gpfжe- gрјжина -- gpfжuwu се,· зagpyia- заgрузи - заgружнй- .заgружан, йuсаши - йuшём; резаши -- режём; врабац врайци; развеселиши се- ражџилuшаши се, где се сугласник i замељује сугласником ж, сугласник с-сугласником ш, суrласник з сугласником ж (раз-..· раж-), сугласник б- суrласником й. И код самогласника се Често налази замена. Кажемо да именице село и йоље припадају једној врсти јер имају исту деклинацију (село - села -- селу , .. : йоље -- йоља - йољу . .. ), али се разликују у томе што се прва у номинативу завршава вокалом -о, а друга вокалом -е,· глаголски корен двају глагола скдчиши и скtiкаши, који имају у основи исто значење, у првом има о у другом а; речи Ш'ёћи и Шок, које су у очиr.ледној значењс:кој вези, показују однос вокала е : о у св~јим коренима. 94. Овакво смењивање гласова у речи при промени њеног облика или при творби назива се г л а с о в н о м а л т е р н а ц и ј о м (према латинском alternatio -· смеi;Ьиваље, мељаље). Гласови :к~ји учествују у таквом смељиваљу су алrернаюи (заменици). Ова алтернација се остварује у промени облика (морфолог:ији) и у творби речи. Једне од тих алтернација настају и у сада видљивим гласовним променама. Таква је алтернација б: й у облицима врабац и врайци; звучно б испред безвучноr ц замељено је безвучним парљаком й (једначељем по звучности). Таква је и алrернац:ија з :ж у префиксу раз-, који ће пред сонантом в, у разl[еселиШи се, остати непромељен (са з), док ће се щ:ед предљонепчаним џ, у џилиШаШи се, изменити у ж: раж-· (једначељем по месту творбе): ражџилиШаШи се. Друге од алтернација настале су у 'IО:Ку развитка нашег језика, давно, као производ некадашњих гласовних промена и као такве се очувале у данашљим облицима речи. Таква је, рецимо, алтернација о: а у речима скдчиШи: скакаши, или е:· о у речима Шёћи: Шок;· затим алтерн~щија завршетака -о : -е у речима село.: йоље. Такве је природе и ал1:ернац:ија к: :ч:ц у различитим обЛицима именице вдјнйк, у вокативу -во}ниче, номинативу множине - војнИци, да шву-инс1:румен1:алу-локативу ·- војнИцима. Предњонепчани сугласник ч (у вока1:иву) и зубни суrласник ц резултат су промене задљонепчаног к к~је се у поменутим падежима нашло испред самогласника предљег реда (е и и). То је била врста прилагођаваља изговора суrласника к 42 вокалима иза љега, помераље артикулације са задљег непца на предље, са претвараљем у предљонепчани суг ласник ч, односно зубни ц·- палатализација. Палатализација је гласовна промена која се вршила у давној прошлости нашег језика. Производ тога процеса, међутим, пренео се до данашљег нашег језика у облицима, или у творби речи (јунак - јуначuна - јуначиши се), било као ч, како се види у примерима у загради, било као ц.: јунак ·- јунацй -ју­ нацима.. Описаних и сличних алтернација гласова има више и о љима ће се говорити у сле~ећим поглављима која описују најважније морфофонолошке појаве у српском Језику А. АЛТЕРНАЦИЈЕ СУГЛАСНИ:КА 1. АЛТЕРНАЦИЈЕ ЗВУЧНИХ И БЕЗВУЧНИХ СУГЛАСНИКА (.ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО ЗВУЧНОСТИ) 95. Гласовна појава прилагођаваља сугласника другим сугласницима у оном елементу артикулације к~ји чини љихова з в у ч н о с т, односно б ез в у ч н о с т назива се јеgначење.м суiласнuка йо звучносШu. Када се у речи нађу у додиру два nрава сугласника различите звучности, први од љих се прилагођава другоме .. За то ће се, на пример, звучно б из основног облика именице врабац, кобац, жgребац, када се у облику rенитива нађе пред безвучним ц, заменити такође безвучним суrласником u; врайца, койца, жgрейца.. Исто тако ће се безвучно u nретварати у звучно б када се нађе исnред неког звучног сугласника: Шой са суфиксом ·-џuја даће именицу Шобџuја, rде је звучни сугласник б уместо безвучног й. Други суrласник од два у неnосредном додиру својом артикулацијом утиче на nрви, na се зато ово једначеље назива реiресивна аси.милацuја йо звучносШu.. Прави сугласници, no артикулационом елеме н гу звучност 1безвучност (в. т.. 73), nодељени су у парове чији се чланови артикулационо разликују само по звучности: -- звучни: б, i, g, ђ, ж, з, џ, - безвучни: й. К, iii, ћ, Ш, С, Ч, ф, Х, Ц, .при чему су ф, х и ц без својих звучних парљака. При једначељу; сваки од љих претвара се у свој звучни! безвучни парљак .. Последља три безвучна остају неизмељени, јер немају парљака. Тако се добијају алтер нације б 1 й, и 1 б 1 / К, /1. / f g Ј Ш; ш Ј g ђ 1 ћ; ћ 1 ђ ж 1 ш; ш lж з / с; с / з џ 1 ч; ч 1 џ у примерима врабац - врайца; той - тобџија бе1 - бекство; буре.к - буреiџија назаgак ·- назашка; свайi - сваgба жеђ -- жећuа дЈ)жак - дршка; излетети -- истрчати; сјединити - здружити; наручити - наруџбина Безвучни сугласници ф, .х и ц испред звучних остају непромељени (јер немају св~јих звучних парљака): Врхбосна, Салихбеiовuћ.. Наравно, они сами 43 утичу на артикулацију звучних сугласника који се нађу исnред њих, па се 'FИ су.шасници једначе према ~има, дајући своје безвучне парљаке: поgлетети поШхранити; ра.злетети се- расформирати; и1вући ·- исцурети. Испред сонаната (гласника), х~ји су звучни, суrласници н~ мељају своју звучносr, односно безвучност: измрвитИ, и1леrеrи, сјединити, смрвити, слика, св~јсШво, Шворба, Шврдиrи, Шрести. Сонанти (гласници), такође, не мељају св~ју звучносr када се нађу испред безвучних сугласника: крст, Р!• Јанко шампаљ, цинк, талк, странка, сламка, nољски. 96. Алтернације сугласника по звучности условљене су положајем (позицијом) тих rласова. Они се мељају због разлИIСе у артикулационом састојку звучност ј безвучност, и то тако што други по реду суrласник намеће своју артикулацију nрвом. У изrовору се ово једначеље врши увек у једн~ј речи, па чак и на граници између речи. На nример, ми реченицу: Славко је к о g к у ћ е и с g р у i о м pagu 1аgаШке, тако написану, заправо изговарамо: Славко је коШ куће и 3 gpyioм ради задатке, тј. са Ш умесrо g у nредлогу коg(јер је испред безвучноr к у кућа), и са 1 уместо с (јер је предлог с испред звучног g у именици gpyl). Међуrим, у п'исаљу се једначеље сугласника обележава само кад се врши у границама једне речи, и то доследно, са тачно утврђеним изузецима. 97. Наш правоnис предвиђа следеће изузетке: 1) У писаљу g остаје неизмењено у положају испред безвучних с и ш, и ro у свим положајима у речи: дgсусШво, йреgсеgник, сроgсйiво~ iраgскй; йреgшколскй, оgшешаши, йоgшuшаши; 2) у писаљу ђ остаје неизмељено испред наставка -с:Шво: вођсйiво; З) у писаљу неизмељени остају звучни сугласниuи пред безвучним и, обрнуто, када се налазе на крају префикса, или речи у сложеницама, па би промена утицала на значеље: йреgйiурска (времена), йдgШексШ; аgхеренйiан, йосйiguйломски, јурисguкција; 4) у писаљу сугласници остају неизмељени, што се звучности и безвучности тиче, у неким страним именима и придевима од љих изведеним: ВашинiШон, вашинlйiонскй, Хабсбурi, Хабсбурlовци, Пийiсбурi. Наглашавамо "у писаљу" -јер rоворна норма овде одступа од писане, тј. оgсусШво, у ствари, изговарамо као оШсусШво. НАПОМЕНА. - Детаљна упутства види у Правоuису. Задаtак. - Издвојrе у два низа које ћеrе означити са "(а) извршено. јеgначење uo звучносШи:" и са "(5) није извршено јеgначење uo звучносШи:" следеhе речи: распасrи се, врапца, размотрити, безбрижан, натприродни, надмеrапr се, безнађе, беспрекоран, доласка, лашца, поrпоручник, председник, предсказаrи, дредшколски, косидба, приповеrка, одмери·rи, открити, кадшrо, гристи (гризох), кризни. 2. АЛТЕРНАЦИЈЕ С. Ш, З: Ж, Н: М (ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО МЕСТУ ИЛИ НАЧИНУ АРТИКУЛАЦиЈЕ) 98. 1) Када се у облицима или у творби речи струјни gубни сугласници с и 1 нађу пред предљонепчаним сугласницима ђ, ћ, џ, ч, љ, џ., ш иж, претварају се у предњонепчане сугласнике ш и ж: 44 замислити- замишљен; сносити- сношљив; (с+чистити)- шчистиrи; (с+ћућурЈ!ТИ се)- шћућурити се; мисли- мишљу; пазиrи -пажљив; казнити - кажњив; (и'i+ђикати) - ижђиlt'ати; (раз-+ џилитати се)- ражџилитати се. Алтернације с: ш и з :ж настале су тако што је друrи члан љихов (ш и ж) производ преношеља артикулације с и з на предље непце, чиме се они једначе са предљонеnчаним сугласницима ш и ж. 99. Због једначеља по звучности, природно је што су често у случају ових ашернаЦија заступљене и алтернације с: fшf :ж и з: fжf: ш. То значИ да ће, на пример, у настанку са префиксом сложеног rлаrола бити овакав низ: из+ чупати ~ исчупати -+ ишчупати раз+ чистити ---+ расчистити---+ рашчистити Прво се звучно з из префикса изједначило по звучности са безвучним nредљонеnчаним ч пред к~јим: се нашла, тј. прешло у безвучно с, а затим се асИмилацијом по месту 1ворбе претворило у предњонеnчано ш. 100. Зубни сугласници с и з испред прељонепчаних сонаната љ и њ неће се мељати у предљонепчане ш и JIC у два сл~чаја: а) у сложеницама када се љима завршава први део сложенице, а други почиље сонантима љ и њ: разљутиrи се, изљубити, изљихати се, сљуби1:и се, сљуштити због психолошке (значељске) границе између првог и другог дела слаженице, која узрокује и извесну паузу у изrовору; и б) када се с и з налазе испред љ и њ насталих од л и н и сугласника ј из је које је настало од старога гласајаш (k), наравно, у (и)јекавском изговору: посљедљи (екавски йослеgњи), насљедник (ек. наслеgник), сљеме (ек. слеме); сњежан (ек. снежан), сљежаница. 101. Алтернација н.: м настаје тако што се њен други члан (..it) добија када у творби речи н дође nред двоуснене сугласнике б и й. Сонант н, на пример, к~ји се налази у речима йрехрана, сШан, зелен, хиниши пред наставцима за творбу -ба, -бен(и), -баћ замељује се двоусненим назалним сонантом м, који има исто место творбе као и двоуснени суrласник б у тим наставцима: прехрамбени, стамбени, зелембаћ, химба. 'У примерима: сШранйуШица, јеgанйуШ, црвенйёрка, воgенбуба, ванброgскй, који су, за разлику од наведених~изведених речи, с л ожени ц е, психолошка (значељска) граница између првог и другог дела сложенице у извесној мери спречава промену н у м и у изговору. Зато у писаљу ово н остаје: 3. АЛТЕРНАЦИЈЕ К, Г, Х: Ч, Ж, Ш и К, Г, Х: Ц, З, С {ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА И СИБИЛАРИЗАЦИЈА) 102. 1) Алтернације к ..· ч, i ; ж и х ; ш, тј смељиваље задљонепчанИi сугласника к, i и х љиховим предњонепчаним заменицима (алтернантима) ч, ж, ш, налазе се у следећим обличким и 1:ворбеним положајима: 45 а) У вокативу једнине именица мушког рода, када се к, l и х нађу испреД наставка -е: војниче (од војник), gруже (од gpyi), gуше (од gyx); б) у презентским облицима rлаrола чија се инфинитивна основа завршава на задњонепчани суrласник, када се они нађу nред -е из наставка за презентску основу: вучем, вучеш . . . (од вући, чија је инфинитивна основа видљива из аориста вук-о-х), сiйрижем, сiйрижеш (од сiйрићи, сiйриi-о-х), вршем, вршеш ... (од .врћи, врх-о-х); треће липе множине тих rлаrола (у којем нема -е) rласи: они вуку, ciйpuiy, врху; в) у презентским облицима глаrола са инфинитивном основом на -а, када се к, i и х нађу испред е..· вичем, вичеш ... (од викаШи), сШружем, сiйру· жеш ... (од ciUpyiaШи), машем, машеш... (махати); код ових глагола и у Iрећем лицу множине презента постоје предњонепчани алтернанти: они вичу, сШружу, машу,· r) у компараrиву и суперлаrиву придева, када се к, i и х нађу испред -и, -а, -е ... (од некадашњеr наставка -ји, -ја, -је... за компаратив): јачи (од јак),јача,јаче; gyжu (од gyi), gужа, gуже, Шиши (Ших) итд ... са суперлативима наравно, најјачи, најgужи; најШиши;· д) у облицима множине именица Ol<:o и ухо..· очи - очију - очима; уши ·-- ушију - ушима; ђ) у изведеним речима, када се задњонеnчани суrласници к, i и х нађу пред наставцима за пюрбу; тако ће, на пример, задњонепчани суrласник - к из речи момак у изведеници с наставком -е бити замењен предњонепчаним ч: момче (gевојка -- gевојче; ђак -· ђаче);· - i из речи gpyi у изведеници с наставком -ина бити замењен предњонеnчаним ж.: gружина (poi - рожина);· - х из речи ilpax у изведеници с наставком -ииа, или ·-и-(Ши) бити замењен предњонепчаним ш.:· йрашина, одн. йрашити. Предњонепчани алrернанти ч,ж, ш за к, i, х налазе се пред мноrим наставцима за творбу речи, па је оваалrернација (задњонепчани fпредњонепчани) заступљена у многим примерима, као што су: зрак- зрачак, gax- gашак, бреi- брежак {дакле, испред -ак),· мрак-- мрачан, czupa.x- сШрашан, gyi- gужан (испред -ан); вук-- вучић, боi -- божић, gax- gашић (испред -ић); вук- вучица, ноiа- ножица, .муха- мушица (испред -ица) и мноrе друrе речи изведене наставцима: -ац (poi ·-- рожац), -ски (момак момачки), -ина (вук - вучина), -ишше (рок ·- рочишiUе), -ypga (ноiа - ножурgа ), -и-(ти) (gyi - gужиши, йрах -- йрашиiйи). 103. 2) Алтернације к: ц, l .:·з и х .:·с, тј .. смењивања задњонепчаних к, l и х њиховим зубним заменицима (алтернантима) ц, з и с налазе се у следећим облицима: а) У промени именица, када се задњонепчани сугласници к, l и х нађу пред и у наставцима за облике: руци (датив - локатив јд. од рука), нози (датив ·- локатив јд. од ноlа), ораси, орасима (номинатив мн. и дат. - инст. -лок. мн. од орах);· б) у им пера rиву rла гола чија се основа завршава на задњонепчани сугласник: йеци, йецuмо, йeцuiUe (од rлаrола йећи -- йекох- йеку), сШризи, сШри- 46 зимо, сШризиШе (од гл .. сШрићи- сШриiох- сШриiу), врси, врсимо, врсиШе (од гл. врћи- врхох- врху), чији је облик врШи у савременом језику обичнији; в) у имперфекту истих тих глагола: йецијах, сйlризијах, врсијах. 104. У нашем књижевном језику позициона алтернација к, l, х · ц, з, с ипак није заступљена у следећим случајевима: а) Када се задњонепчани сугласници нађу у личним именима: Заlа- Заlи, Јованка ~ Јованк:и, Лука - Луки; б) када се задњонепчани сугласници нађу у групама зi, цк, ех, чк, ћк у именицама: мазiа - мазiи, коцка - коцки, йасха - йасхи, мачка - мачки, ираћка - uраћки; в) када се задњонепчани сугласник к нађе у групи Шк, а реч је о двосложним именицама: ШеШка ·- ШеШки, моШка- моШки, чеШка- чешки (мада има и гаквих именица у којима је алтернација заступљена: биШка- у бици ..:--- биШци +- биШкu). r) када се задњонепчани суrласник налази сам у речима од мање слогова (не у групи са другим сугласником), а у којима би замена зубним сугласником довела до нејасноће у значењу: бiжа- бiжи (а не баци), сека- секи (а не сеци), клИка - клuки (ане клйци): g6ia - g6iи (а не g6зи), лuia- лuiи (а не лuзи). 105. Ни алтернација к, 1., х : ч, ж, ш није увек заступљена, па постоје следећи случајеви изузимаља од замене задњонепчаних суrласника предњонепчаним ч, ж, ш испред наставака с вокалима е и и. а) У придевима и заменицама: gyiu- gyiuм- gyiux- gyluмa, јакијаким -јаких -јакима; Шихи - Шихим - Шихих- Шихима; неки, колики, коликих - коликим, Шолики - iliоликим - iliоликих -·- Шоликuма; б) у облицима именица, испред насгавка -е; војнике, слуiе, снахе, в) у изведеним придевима, испред наставка -ин за њихову творбу од именица: Анкин од Анка, Заiин од Заiа, снахин од снаха. 106. НАПОМЕНА.- Све описане алrернације производ су промена које су се вршиле у далекој прошлости нашег језика (још у прасловенском периоду), а чији су се ре1улта ги сачували у о б л и ц и м а и у и з в о ђ е њ у речи. Те промене биле су асимилационоr rарактера Наиме задњонепчани суrласници л, i, х прилаrођавали су своју артикулацију према артикулацији cyrласника ј и према вокалима предњеr реда (тада су то били е, и, полугласник предњеr реда ь, јат -1;, носни самоrласник ~). преносили је напред- на тврдо непце, умекшавајући л·, i, .х, к~ји су rако дали два низа сугласника: ч, ж, ш и ц, з, с Први ии1 'fИИе предњонепчани, йалатални суrласни· ци, па је процес њиховоr добијања од 1<, r, .х у историји језика назван n а л а I а л и з ац и ј а Други низ чине зубии сибиланти (пискави) з и с и зубна африката (сливени суrласник, са пискавим састојком) ц, па је процес њиховоr добијања од л, i, .х назван с и б и л а р и з а и и ј а. Током времена rласовна промена пала1ализација (сибиларизација) је престала, а и за време њеноr трајања на местима rде се данас налазе вокали е, и у наставцима били су у неким случајевима други вокали, који нису узроковали палатализацију. Отуда данас постоје неизмељени задњонепчани суrласници у многим примерима: Kr11), на пример, према облику презента берем, са е у корену (бер-) стоји облик инфинитива браШи, у којем између суг.ласника корена (бра-) нема никаквог самоrласника .. То значи да је алтернација е .:е> (бер-.:· бе>р-). 120. Самогласничке алтернације најчешhе су у промени глагола, односно у творби речи к~ја је везана за глаголе. Уз наведене, такви су примери - алтернације 0 :е праШи .: п~рё.м, (пра-: пер-) - алтернац.ије .0 : о звiiши .: зовём (зва-: зов-) - алтернације о : а хром ..' .xpfwaшu (хром:: храм-), р()gиши: рађаши (род-: рађ-) -- алтернац_ије а: и маћu .: МНЦОiйU (маК-ОХ: МИЦ-аТИ) ИIД. 121. У неким случајевима превој вокала огледа се само у промени квантитета (дужине): лећи (лег-ох): леiаШи, зайеваШи: зайеваШи, itзмислиШи: измuшљаШu, са алтернацијама е: е, е: е, и.: u. 4" НАПОМЕНА. - Историја језика даЈе нам податак да је на месту данашњеr 0 (нулrоr) ашернанrа, ~ј .. између суrласника у корену речи некада био п о л у г л ас и и к (тј. йра-rи - йьра-ти; зва-ти - зьва-т·и итд.). Полуrласници су у давној прошлости нашег језика били врло кратки (краћи од кратких) самоrласници, нарочите напреrнуrе артикулације Било их је два: један који се у стар<)словенскомјезику бележио словом ~ (дебеf!о јер), и друrи који се бележио словом ь (танко јер). У току развитка нашег језика они су се изједначили, и то тако што су се у једним дијалектима свели на ь, а у другима на ь.. Као такви (или ь, или ь), полуrласнiщи ·су се у једним положајима у речи губили, а у другима су давали пуке самоrласнике а и е (вокалиювали се) .. Тако, на пример, у новоштокавским дијалекrима који су у основи књижевн:оr језика полуrласнu у јаком положају дао је а, док се у слабом rубио; Шlс-<-- йьсь, gан-<-- gьнь, iieiiiaк-<-­ IieliiЬ!iЬ и сл. У кајкавском дијале:кту полуrласник се вокализовао као е, па наведе~~ штокавске именице rласе: йес, !Jfll, йеШек. ,11'5-~;:.... -. // "'~· i 4; ~\ --~-\ З. НЕПОСТОЈАНО А 122. Промена облика именице лдвац: ловца, л6вцу, л6вцем, л6вцу, у једнини и: лдвци, лoвiiцii, л6вцима, у множини - показује да се самогласник а к~ји се налази у основном облику (номинативу једнине) губи у већини облика, те да се осим у номинативу једнине појављује још у генитиву множине (ловацii), у положају између сугласника основе. Дакле, при поређељу облика лдвац, ловаца са свим осталим облицима (ловац: ловц-а, -у, -ем 1 -и, -има) заnажа се алтернација коју приказујемо као а :· еЈ. Као у описан ој именици, ово а, које се у граматици назива н е n о с т о ј а н и м а, појављује се а) у облицима номинатива једнине и гениrива множине и многих других именица '1. р.: ЛОI!ац -- лонаца (лонц-а, у, -ем 1лонц-и, -има), врабац ·-врабаца(: врайц-а. .. (врайц-и, -има), йисац - йисаца (.: йисц-а -у .. ./ йисц-и, -има), йас - йаса (:' йс-а, -у, -ом 1йс-и, -и-ма), завршешак- завршешака (:завршеШк-а. .. 1завршец-и, -има од завршеШц-и, -има); б) у генитиву мн. именица ср. и ж. р. са основом коју чине многе групе cyrласника: сеgло - сеgала, койље - койаља, jegpo -.jegapa; Шачка - Шачака, gевојка - gевојака, биШка - биШака; в) у номинативу једнине м. р. неодређеног вида придева: gобар ( goбpu, gобра, gобро .. ), iорак ( iopкu, iорка, iорко), јаgан (:јадна, јадну, јадним 1јадни, јадна, јадно ... ); г) у разним глаголским облицима, на пример: рекао (:рекла, рекло 1рекли, рекле, рекла), ciiiuiao (: ciiiuiлa, сШиiло), јесам (:јесмо); д) у творби речи, нпр., код сложених са префиксом глагола: изаШкаШи (: исШаћи од из-таћи), изаiнаШи (: изiониШи), изаслаши (: из'АеШеШи), разазнаши (: разјуриШи) и сл .. - у којима се види да један префикс из- даје једном иза-, када се додаје глаголима који почињу групом сугласника (из- + Шкати), а други пут остаје без тога а, када је пред глаголом који почиње једним сугласником (из- + iонити); ђ) у неким предлозима уз поједине облике: са Сунце.м, са женом, са зимскоi оgмора; ка кайији, ка ipagy; низа сШрану, у.за зиg, кроза зиg, са мном - у којима се непост~јано а јавља у предлогу који стоји уз именску реч к~ја почиње било групом сугласника (са мном), било каквим сrрујним сугласником (са сунцем, саженом, кроза зиg), или неким другим (ка н:ући, 1ш ipagy) који је једнак са сугласником у предлогу, или сличан њему.. Алrернација а :0: наравно, уочава се када се са наведеним предлозима упореде исти предлози без непостојаног а у примерима: с gpyioм, с браШом, с Шобом, с расйусШа; к лекару, к небу, к овцама;· низ йоШок, уз gрво, кроз ipag. 123. У нашем књижевном језику, осим обавезне употребе непостојаног а у предлогу са када он ст~ји с инсrрументалом јд. личне заменице ја- са мном и у случајевима када се тај предлог употребљава уз именску реч која почиње сличним суrласником: са женом, са зuga, односно уз именску реч која почиље 52 истим тим сугласником: са сунцем, са сином, односно када се предлог к (ка) налази испред ~менских речи са к: ка кући, ка клавиру предлози са непос'!ојаним а и без њеrа сразмерно слободно се употребљавају. Јавља се, дакле, напоредна употреба: с Шобом Ј са Шобом, с браШом Ј са браШом, с овцама 1 са овцама, к ливаgи 1ка ливаgи, кроз зиg Ј кроза зиg, уз зиg Ј уза зиg, с исШином Ј 1 Са исШuНОМ. НАПОМЕНА.- АлrернаЩ!ја а :0 такође је производ некадашњих фонетских промена у нашем језику.. Наиме, неnосrојано а постало је вокализацијом некадашњеr полугласника (ъ) у јаком положају.. Тако је данашњи облик именице ловац у давној прошлости гласио ловьць .. Завршни полуrласник, ц.ашавши се у опюреном слогу (у слабом положају), губио се, а онај први се нашао у заiВореном слогу (у јаком положају) и прегворио у вокал а: ловац (ловац.,._ ловьц .,._ ловьць).. У зависним падежима: ловьца, ловьцу.. ., нашавши се на крају слога (у слабом nоложају) полугласник се губио, па ти облици сада гласе: ловца, ловцу... У генитиву множине полуrласник се такође налазио у јаком положају јер је сrари облик тоrа падежа гласио ловьць, што је дало ловац у време вокализације полугласника (XIII-XIV век), да би rек касније тај облик добио нови наставак rени·тива множине -а. Задатак. - (а) Ових неколико именица завршавају се сличним завршетком (-ак и -ак): nочетак, оспiтак, ј:унак, леrак, додатак, rодишњiiк, рйбњiiк, шестак. Промените их по шщежима и одредите к~је од њих садрже неnосrојано а, а које не. (б) Предлоге с(а), низ(а), уз(а), кроз(а) упоrре5иrе у реченици са одговарајућим nадежним обликом именица: огац, мајка, брат, сестра, син, жена, зет, друг, Милан, Славко; обала, бреr, зид. Опишиге облике са којима се предлози јављају 4.. ПРОМЕНА СОНАНТА Л У БОКАЛ О 124. У промени речи као што су именице geo, ileileo, драо, чији су други облици gела, gелу, gелом - gелови, geлoвii, gеловима, или придеви весео (веселбi, веселом ..... , весела, весело), цео ~целбi, целом ... ), или rлаrолски придеви радни чuШао (чйШала, чuШало ... ,), йuсао (йuсала, йuсало .. .) п~јављује се сонан'I л к~јеrа нема у основном облику '!ИХ речи, у номина'Iиву једнине м~ р., где се уместо тога сонанrа налази вокал о. Реч је о алтернацији л: о, која је настала у прошлости нашег језика rласовном (фонетском)променом сонанта л у вокал о .. Наиме, пред крај XIV века у новоштокавским говорима српскога језика сонант л који се налазио на крају слога мењао се у самогласник 0 .. Резултати промене л у о на крају слога сачувани су у облицима и у творби речи савременог нашег језика. Самоrласник о ће увек бити уместо л на крају слога ·а) у облику јд.. м. р. радног глаголског придева: чиШао, йевао, йисао, леiао, йекао;· б) у именицама које су изведене од радног глаrолскоr придева наставком -ница: чиШаоница, учиоиица, раgионица,.. в) у облицима именица изведених суфиксом -ац од радног глаголског придева (осим у номин. једнине и у тен. множине): чишаоца, чиШаоцу (:читалац), мислиоца, мислиоцу (:мислилац), жеШеоца, жеШеоцу, жеШеоцем - жеШеоци, жеШеоцuма (: же'!елац); .53 r) у речима изведеним наставком -ба: gеоба (:делити), сеоба (: селюи). 125. С обзиром на то да је фонетска промена л у о сразмерно кратко трајала, у нашем књижевном језику има много речи у којима се сонант л налази на крају слога а није замењен вокалом о. а) Тако ће и међу именицама изведеним наставком -ац од радноr rлаrолског придева у свима онима које имају ду r и в о к а л у слогу исnред наставка, тј. испред л са краја слога, ro л остати: зналац- зналца (знал-ца), йрелац- йрелца {nрел-ца), йоiорелац - йоiорелца (поrорел-ца), неваљалац ·- неваљалца (веваљал-ца); · б) затим ће ту бити речи домаћеr порекла а разноликоr акцента, и дyror али и кратког, које су nод утицајем наведених узеле облике са непромељеним л: сШОЛНU, -ii, -6, сUЛНU, -й, -ii, молба, :Жалба, мдлбенu, жалбенu, ШКОЛСКЙ, -ii, -о; в) домаће речи као што су: бијел (: екавски бео), цијел, разgјел, йреgјел, жgрал, вал; r) одомаћене речи страноr порекла као што су: ieнepiiл, мдршiiл, бдкiiл, кд.нdл, конзул, журнdл, ФУgбал, дйd.л, меШiiл. 126. Осим тога, у нашем књижевном језику постоји више двојаких облика (дублеrа), на пример: сб и еол, во и вол, сшо и сШол, соко и сокол, Шойао и шойал, који се подједнако употребљавају, чинеЈш морфофонолошке дублете у књижевном језику.. НАПОМЕНА.- Историја језика тумачи промену л на крају слоrа у о као фонетски (rласовни) процес вокализације (претвараља сонанта у самоrласник); која је nоследица rубљења полуrласника (ь) у слабом положају: gаль--?- gao, йраШильца ___,.. ___,.. йраШилца -~ йраШиоца.. После rубљења nолуrласника, наиме, сонанr л (који као и сви сонанrи има ар·rикулационе сличности са самоrласницима) дужио се и још више приближио вокалима, 1ј. вокалу о.. Задаrак. - (а) Промените по падежима именице: читалац, мислилац, носилац, бранилац.. Који се rлас у неким од rих облика п~јављУ,је уместо rласа л? У којим облицима се л замењује другим rласом, а у којима остаје непромењено? (б) Да ли се л мења (замењује другим неким rласом) у различИЈим облицима именица: сШрелац, йрелац, йоiорелт,, невдљалац'l (в) НаведИ1е још неке именице у којима се сонанr л на крају слоrа не мења .. (r) Наnишите облике радноr rлаrолскоr nредива rлаrола: iiipecШu, go· ћи, чишаши, раgиШи у мушком, женском и средњем роду једнине. Обележиrе rласовну алrернацију коју заnажате. 7. АСИМИЛАЦИЈА И ДИСИМИЛАЦИЈА ГЛАСОВА 127. Говорећи о алтернацијама гласова, рекли смо да су многе од њих настале у прошлости, као nроизвод промена rласова у непосредном додиру (в .. т. 93 и даље). Те промене проузроковане су прилагођаваљем изговора (артикулације) једног rласа према другом или rубљењем сувишних састојака 54 артикулације (в.. т. 130--131) када се два иста или слична гласа нађу у непосредној близини.. Прва гласовна појава, како смо рекли, уједначавање је, делимИ'Чно или потпуно, артикулације гласова различитих по неком од њених елемената, па тиме и и~једначавање гласова, и у науци о језику назива се а с и м и л ац и ј а (ј ед н а ч е њ е). Друга тласовна појава је промена гласова из тежње да се избегне нагомилаваље више истих или сродних тласова у непосредној близини, и у науци се назива дисимилација (разједиачавање) .. Дисимилационе промене с у г л а с н и к а огледају се у губљењу сутласника и упрошћаваЊу сугласничких група, при чему им могу претходити и асимилационе промене сугласника које су описане као једначења сугласни:ка (в. т. 95-99) 1. АСИМИЛАЦИЈА САМОГЛАСНИКА 128. У нашем књижевном језику употребљавају се, као једнако правилни, на пример, два низа облика речи као што су: а) низ: коiа Шв{па коме Швбме моiа моме gвoia и б) низ: којеiа Швојеiа Ј<Ојему Швојему мојеiа мојему gвojeia итд. У гим облицима вокалу о који се налази у првом низу (а) одговара скуп оје из другог нюа (б) .. С обзиром на то да су то грамаrички исти облици, треба објаснити у каквом односу стоје кдiа и кдјеtа, Швоiа и Швдјеiа. Кажемо да је облик кдiа, Швоiа, тј. онај са о, добијен тако што су облици l<'дjeia, "швдјеiа, из којих је испао сонанr ј, дали облике иоеiа, Швоеiа. У њима се изтовор самог.iшсника е прилагодио изговору претходног самогласника о, дајући о, па· су добијени облици кооiа, Швооiа ,, . .. Извршено је једначење самоrласника е према самоrласнику о, потпуном nроменом е у о, потпуном асимилацијом. 129. После тога извршио се процес с а ж и м а њ а двоструког самогласника у један: кооz:а, Швооiа... дало је кдiа, Швбiа.. Тако су добијени и сви остали облици навещни у низу (а)..· кд.ме, Швоме, моме, gв6ia и мноти друrи у језику. У описаним случајевима rласовној појави сажимања претходио је процес асимилац1~је (једначења) .. Самог сажимања, међутим, има и у друrим случајевима независно од асимилације, када се два иста самоrласника нађу у непосредном додиру у речи .. Тако су, после прелажења л на крају слога у о од сокол, сШол, еол, вол добијени облици тих речи соко, сШо, со, во (од со:коо, стоо, соо, воо). У књижевном језику сажимање два иста самотласника у речи неће се вршити у оним сложеним речима у к~јима се први део сложенице завршава вокалом о и други њен део почиње њиме: нароgноослобдgилачкй, црндока, йoOgмahu, йoogpagUйlu, йодсШајаШи, иоочим, као и у позајмљеницама из страних језика: зооло'iија, зоолошки, реексйорШ, йрееiзисШенција. 2. ДИСИМИЛАЦИЈА САМОГЛАСНИКА 130. У тежњи да се избегне нагомилаваље више истих самогласника, настаје и разједначавање самогласника. Ово ра~једначавање, на пример, даје у rраматички истим облицима инструменrала једнине именица м .. р. два наставка: -ом и -ем иза предњонепчаних суrласника, где бисмо очекивали само један (-ем): 55 а) Гочем, Милошем, крајем, ножем и б) Бечом, Тиквешом, кејом, јежом. У низу (б) због присуства вокала е у непосредно претходном слогу, у процесу разједначаваља, употребљен је наставак -ом, док је тај наставак у низу (а) остао -ем. Исто се догађа и у расподели покретних самоrласника: моме (са е у завршетку), а моје.му (са у у завршетку) Швоме (са е у завршетку) а Швоје.му (са у у завршетку) лейоме (са е у завршетку), а Шуђему (са у у завршетку) - зато што се у првим облицима, у слоrу испред покретноr вокала, налази о, а у друrим облицима на томе је месту ·- вокал е. Исто се оrледа у расподели множинскоr уметка (инфикса) -ов-ј-ев-, када се иза меких предљонепча-· них суrласника налази -ев-..· крајеви, сШројевu, сйојевu, бојевu, да би се појавили облици са -ов-: кејовu, сйрејови - јер се у непосредно претходном слоrу налази вокал е. 3. ДИСИМИЛАЦИЈА И ГУБЉЕЉЕ СУГЛАСНИКА 131. Дисимилација (разједначаваље) сугласника је фонетска промена настала из тежље да се избегне нагомилаваље истих или сличних сугласника у непосредном додиру. Када у промени речи, на пример, експлозивни зубни суrласник Ш дође уз зубне сливене сугласнике ц, ч, чија прва фаза артикулације (док се не заврши струјаљем) има и експлозивни део, дакле, као и артикулација сугласника Ш, он ће се изгубити као сувишак експлозивног елемента.. Тако ће облици промене именице оШац гласити: оШац gаниши /-т иј> йреgаниши ј-еј>обgанuшше >обgан 65 (б) rлаrол йёваши пре­ пре­ пре- пев- пев- nев- nев- певан- -ач -а -ава -!О -је Ј·>О 1>uевач ј-тиј>йрейеваши 1-ти;> йрейеваваiйи >йрейев >йевање (в) придев црн црн- -ац ј-!0 Ј> црнац црн- -киља >црнкиња црн- -е ј-тиј>црнеШи црн-· -ило >цјтило по- црн- -е /-rиј>йоцрнеши Тако су од именице gан добијена два rлаrола (gаниши, йреgаниши), једна именица ср. р. (обgанишШе), један прилоr (обgан), од rлаrола йеваШи- три именице (йевач, йрейев, йевање) и два rлаrола (йрейеваши, йрейеваваШи) и од придева црн- три именице (црнац, црнкиња, црнило) и два глаrола (црнеШи, йоцрнеШи).. Све новодобијеие речи уобличеие су {rраматичким) н а с т а в :к ом з а о б л и к (-Ши за облик иифиииiива, -!0 за ознаку м .. р. именица у номин. једнине, -еј -о за ознаку ср. р.), који је овде дат у уrластим заrрадама. НАПОМЕНА - У rворби речи моrу учествоваrи и две и више rвор5ених основа (било да су то корени, било да су rрамаrичке основе, када се rовори о сложеницама: Бeoipag, йлавокоса, сеции:еса, йлавокос-0, -а, -о, сiйармали, -а, -о, jyiouciйox Оне су уобличене суфиксом (нулrим или rласовно израженим) и rрамаrичким наставком за облик (в. т. 325-327, 330, 342-345) З. ГРАМАТИЧ~Е МОРФЕМЕ 158. У м о р ф о л о г иј и (делу граматике који описује промену облика једне речи зависну од функције у реченици, односно од rраматичког значеља) м о р ф е м е се деле на rраматичке основе, наставке за облик и инфиксе. \ ' ··(!); [Ra м а т ичк е о с н о в е (морфеме rраматичких основа) су морфеме к6је~чуватУ.везу·са~тf'екёйчким fп~јединачним) значељем речи (са значељем њеноr корена): кућ-а ( = номин.. једнине именице ж .. р.), кућ-е ( = rен .. јед. именице ж. р.), кућ-и, к:f;ћ-а, кућ-·ама; йисар-!0, йuсар-а, йисар-ом, йuсар-у; ураgи-ти, ypagu-м, -ш, -0, али и са граматичком категоријом дотичне речи. · . ~~~2)1-:!f.!.~-!'!Ј~:Ц..~ ..~-'!.,~§Љ.:!!!:. (морфеме облика) су везане морфеме КОЈе означаваЈУ односе у КОЈе ступаЈУ речи у реченици, односно rрама1ичка значења: кућ-а ( = номин. јд. именице ж р.), кућ-е ( = rен. јд. именице ж. р.), кућ-и, кућ-а.Јщ, уради-Ши ( = инфинитив), уради-..и, -ш, .-!0 (облици nрезента). ({'з~)~~!~.ФЈ! ~ с.и.. (умl'тнуте морфеме)' су 'юрфеме које учест,вују у творби неки'х· бб:лик<> са граматичким значењима, нпр. облика множине тиnа rрад-ов-и, краљ-еь-и (од ipag. краљ). Следећа схема приказује функциониса1ьс r р а м а т и ч к и х м о р ф ем а у образоваљу разних облика неких речи, на пример: 66 (а) именице iрамаШичка основа + uнфикс + наставак за облик ipflg (б) придева jflк (в) глагола ypaguшu град- град- град- град­ град- јак- јак- уради- уради·· -ов­ ·-овм. р. -!7> ·-јИ ж. р .. -а '-ја презенrа -с -а -у -и \ -има ср. -о ~јё номин. јд. именице > ipflg ген. јд. именице > lpaga да т. јд. именице > ipagy ном .. множ. именице > ipagoвu > дат .., инстр. лок. множ. именице ipagoвuмa р. > jflк, јака, ј(ищ > јачй, јача, јачё 1.. л .. ј.. 2.. л. ј. 3.. л .. ј. -м -ш -0 > j;piigйм аориста урадйш урадй л. ј.. 2. л. ј. з. л. ј. -х -<25 -!7! > урадих уради уради Грамаrичка основа може се подудараrи са кореном (нпр.: кућ-а, -е, -и), али и не мора (нпр .. йис-а-ти), јер, као што се у датим примерима види, граматичка основа именице кућа - морфема кућ- не може се разложити на мање делове који би имали значење, док се граматичка основа глагола uucaшu може разложити на делове: iluc- и -а-, од којих се први може наhи у другим речима йис-ар (именица), йис-мо (именица), uис-мен (придев), као део који даје значење свим тим речима, а други део (-а-)- граматички је наставак за инфинитивну/аористну основу, исти онакав какав се налази и у другим глаголима (скак-а-ти, пев-а-ти), чинеhи с тим коренима њихове граматичке основе .. Задатак. - Подели·rе на м о р ф е м е следеће речи: (а) p~guiiiu, paguм, paguш; зелен, зе.1ена, зелено; најлейши, најлейша, најqейше; (у) лейом ipagy; (б) кућни, кућна, кућно; кућерина, кућица; окуhт«и; бpaiiioв, ыaiiiaн; риболовац, goiiipчaiiiu, накисео .. Ищвојиrе у добијеним морфемама: -- морфеме rрамаrичких основа (грамаl"ичке основе); - морфеме rраматичких насl"авака (наставке за облике): - морфеме rворбених основа (tворбене основе) -- морфеме rворбених афикса (tворбене афиксе). 67 МОРФОЛОГИЈА 13. ВРСТЕ РЕЧИ 159. У језику се речи јављају у реченицама, па посматрањем једног исказа који се састоји од неколико њих може се уочити да су речи на различит начин укључене у реченицу. Тако, у једном одломку из Андрићевог романа На Дрини ћуйрија (Просвета- Београд, 1981, 182), који гласи: "Поред њега странац је чекао. И тада, одједном, закукурика петао негде на обали, танко и гласовито једном, па одмах и други пут .... Крњ месец, наранџасте боје, пливао је у дну видика. Дизао се прохладан ветар. Милан је опипао пажљиво камен на коме седи, настојећи да се прибере и разазна где је и шта је то с њим, затим се гешко дигао и као на туђим ногама кренуо кући на Околишта .. Јечећи и посрћући једва је стигао до пред кућу, ту је пао као рањеник, уда.ривши тупо rелом о врата. Пробуђени укућани су га унели у постељу. Два месеца је лежао у грозници и бунилу.'' -"-- могу се издвојити: 1) Речи: сШранац, йeillao, обали, .месец, бојё, gну, вuguкa, вeillap, МИлан, камен, ндiама, к:ући, Околишша, к:),ћу, рањеник, Шелом, враШа, .месеца, iрдзници, бјтилу - за ~оје се може закључити да су облици речи којима се и м е н у ј у б· и ћ а, п р ед м е r и, м е с т а, п о ј а в е и да су и у овоме тексту уочени као променљиве речи (месец.: два месеца, кући: кућу ), а ако не у њему, онда сигурно у другим исказима, односно у језику уопште, знајући да ће, на пример, сШранац из наведене реченице С Ш р а н а ц је чекао у другим реченицама -- Милан је чекао с Ш р а н ц а.. - Милан је разiоварао са с Ш р а н ц е м. Милан је iоворио о с Ш р а н ц у. -- Милан је чуо о с Ш р а н ц и м а .. -имати и друге облике: сШранца, сШранцем, сШрq.нцу, сШранцима; 2) речи: крњ, наранџасшё, йрдхлаgан, ЩУђйм- за које се може закључити да стоје уз речи претходне врсте (крњ месец, наранџасШё боје, йрдхлаgан ветар, ШУђйм ногама) означавајући једну од о с о б и н а појмова које речи претходне врсте (месец, боја, веШар, ноiе) значе, слажући се у роду, броју и падежу са речима уз које стоје; 3) речи: њеiа, њuм, ia - к~је з а м е њ у ју именицу Милан, јављајући се као падежни облици личне заменице он (Он је седео. Поред њеiа странац је чекао); 4) речи: је чекао, закукурuка, йлuвао је, guзao се, је дйийiiо, насШојёћи, йриберё, разазнii, је, gйiao, кренуо, јечёћи, йдсрћ,ући, је cШuiao, је йао, уgаривши, су, унели, је лежао -које означавају да сШранац, йеШао, месец, веШар, Милан, укућани в р ш е н е к у рад њ у, или :се налазе у неком с т а њ у за одређено време, и које су такође променљиве (СШранац чека.. - Странац је чекао.. 68 -- Чекајућu, странац је ослушкивао); 5) речи: нeige, йЈ]:тко, iласдвийlо, јеgнО.м, оg.мах, йд:жљиво, йlешко, jeg6a, Шуйо- к~је ст~је уз речи што означавају радље (нeige захукурика петао, Шаgа, оgјеgном закукурика петао), одређујући м е с т о, в р е м е и н а ч и н вршења тих радљи, а које су непроменљиве; 6) речи: йореg, на, у, go, йреg, о - које означавају неку од страна појма уз чије име стоји (Милана, уз чију заменипу стоји: йореg љега; сбале, уз чије име стоји: Закукурика петао на обали; куће, уз чије име стоји: Стигао је йреg кућу), и које такође не мељају свој облик; 7) речи: и, ga, йа- које повезују речи (Закукурика петао, танко и rласовито) и реченице (Затим се дигао и кренуо кући; Настојећи ga се прибере и разазна ige је), и које су непроменљиве јер се увек јављају у истом облику; 8) реч gва -- која означава к о л и к о чеrа има (gва месеца) и која се може јавити и у друтим облицима (gвају - gвама,· gве - gвеју). 160. У разлагаљу (анализи) датих реченица на р е ч и полазили смо од уоченоr гласовноr (фонемског) облика речи, од љихових rраматичких облика од љихове службе (функције) у језику и реченици и од љиховог rраматичког (најопштијеr) значеља. Полазећи од тих чинилаца, rраматичари све речи нашега језика деле на десет врста. То су: (1) именице (2) прндеви (3) заменице (4) бр~јеви (5) глаrоли (6) прилози (7) предлози (8) везнипи (9) речце (10) узвици. У тексту из Андрићевоr романа издв~јили смо, прво, и м е н и ц е (сШранац, йеШао, обала ....), затим n р ид е в е (крњ, наранџасШ, йрохлаgан .. .), з а м е н и ц е (он), г л а r о л е (чекаши, йливаши . ..), n р и л о г е (нeige, Шанко, оgмах . ...), n р ед л о г е (йореg, на, у . .. ), в е з н и к е (и, ga, йа . ..) и б р о ј е в е (gва ). Тај кратки текст је приповедачево саоцшпље о једнем догађају, без љегових коментара, па у љему нисмо нашли и ·наведене две nоследље врсте речи-- р е ч ц е и у з в и к е. Али се оне лако могу наћи тамо где се даје реч ликовима у роману, у љиховом rовору: - Дабоtме, кад вас човјек слуша, могао би помислити да су сва nитања сретно ријешена . .. . - Е йа, кад баш хоћеш да знаш, тако је. (И. Андрић, На Дрини ћуйрија, Београд, 1981, 312, 313) ·- где су истакнуте речи- р е ч ц е (п а р т и к у л е). У тексту: - Коме би допао Ушћуп? .... - Србији.. - Ух.! - А чији је Селаник? --Грчки .. ·- У.х.! Ух! (И. Андрић, На Дрипи ћуйрија, Београд, 1981, 285) истакнуте речи nрипадају врсти речи које се зову у з в и ц и. 161. Именице, придеви, заменице и бројеви јеgан, gва, шри и чешири чине групу п р о м е н љ и в и х речи, које се зову и м е н с к е р е ч и. Њихове обличке особине заснивају се на rраматичким катеrоријама р о да (мушкот, женског и средњег), б р о ј а (једнина и множина) и п ад е ж а (различ.t;. их облика за означавање односа међу nојмовима које значе). Гл:trоли су груnа n р о м е н .љ и в и х речи чије се обличке особине заснивају на rраматичкИм категоријама л и п а (rоворноr, саговсрниl'а и не- 69 присутног лица), в р е м е н а (одмереног према тренутку говоrа), н а ч и н а (одређеног по ставу говорног лица ~рема радљи), г л а r о л с к о r в ид а (сагледаваља радље по трајаљу), ~:.лаголског рода (сагледаваља односа вршиоца радље и предмета радње), r р а м а т и ч к о r род а (мушкоr, женског и средљег) и г р а м а т и ч к о г б р о ј а (једнина и множина). П р и л о з и (осим у елементу поређеља), бројеви од йеШ надаље (осим кад нису именице као сШоШина, хиљаgа, милион), п р е д л о з и, в е з н и ц и, р е ч ц е и у з в и ц и чине групу н е п р о м е н љ и в и х р е ч и .. ИМЕНСКЕ РЕЧИ 162. Именским речима заједничке категорије р о д а , б р о ј а и п а д еж а, у свакој од врста које их чине, изража~ју се одређеним наставцима за облик. Тако у свим именским врстама постоје облици за род, као категорија заснована на разлици пола у природи (мушки, женски, средљи), облици за б р ој, као категорија заснована на уочаваљу јединке и већег броја једин:ки (једнина, множина) и облици за п а де ж е, засновани на функцијама које именске речи имају у реченици .. Српски књижевни језик разликује следеће падеже. 1. Н о м и н а т и в - облик именских речи којим се означава ко је вршилац радље, или коме 1чему се приписује стаље, особина: Мој gpylje отnутовао на одмор, па је њеiов сwан стално затворен; 2. г е н и т и в - облик именских речи којим се означава og коiа ј og чеl-а шта потиче, og чеl-а се узима део или коме 1 че.му нешто йрийаgа.: Бојао се исйиШа. - Попио је чашу млека. - Нашао сам :књигу њеноi браШа; 3. да т и в- облик именских речи к~јим се означава коме 1чему је нешто намељено или управљена: Славко је обећао своме gpyiy кљигу и пошао је њеiовој кући да .му кљигу да; 4.. а к у з а т и в - облик именских речи који означава коiа 1шша обухвата глаголска радља: Разrледали су манасшире СШуgении,у и Жичу; 5. в о к а т и в - облик именских речи који служи за дозиваље, скретаље пажње, обраћање: Поручниче, вод је постројен за смотру; 6. и н с г р у м е н I а л - облик именских речи који означава чи:м се радља врши (оруђе) и с ким/ с чим је што у заједници: ЛойаШом сам брзо очистио снег радећи са својим сусеgом; 7. л о к а т и в - облик именских речи који означава о коме ! о чему се говори, или ige се што врши или налази: Говорили смо о љиховом новом насшавнику.- Живели су ујеgном gалеко.м ipagy. Номинаrив и вокаtив су н е з а в и с н и падежи, а остали су з а в и с н и. Систем падежних облика једнине и множине једне именске речи назива се. љеном п р о м е н о м (де к л и н а ц и ј о м) .. 70 14. ИМЕНИЦЕ 163. Именице су променљиве речи које означавају неко биће, предмет или појаву, појам уопште, као скуп особина. Тако, именица сiйранац означава лс: јам: "човека који није овдашњи, који је из другог ме:ста", имеюша обала зР.ачи "земљиште поред реке, мора, језера, које може бити rавно, ш:соко, ниско, стрмо". И без обзира на могућне разлике међу много rих nојмоЕа, ове две речи су имена сваког појма који има у основи исте особине .. Такве су Ј:СЧУ.: оiйац, син, браШ, мајка; ученик, ученица, војник; йас, крава, Шеле, вук, сiйена, йуiй, йоље, село; йойлава, снеi; ноћ, gан. Значење, спужба у језику и служба у реченици одређују српским именицама граматичке категорије рода, броја и падежа. 164. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а р о д а именица изражена је разликама заснованим на разликоваљу полова бића у природи. Тако су: а) именице: оiйац, син, браiй, geg, учиШељ; коњ, вук, лав- мушкога рода, јер означавају бића мушког пола; б) именице: жена, .мајка, сесiйра, баба, учиiйељица; вучица, крава, кокошка - женскога рода, јер означавају бића женског nола; в) именице: geiйe, Шеле, йиле, .маче, чеgо- средњег рода, јер означавају млада бића, која -·- према глобалном утиску -- немају уочљиво развијене одлике мушкогrженског пола. 165. Значење природног рода углавном се везала за одвојене наставке, ла се а) највећи број именица мушког рода завршава на сугласник (или, ако се raj сугласник у номинаrиву схваrи као део основе, на -125, тј. на "нулти наставак''): .син-в, учишељ-в, вук-·в; б) нај в~ћи број именица женског рода завршава се на -а: жен-а, учиiйељиц-а, вучиц-а и в) највећи број именица средњег рода завршава на -е 1-о: geiйe, йlеле ј чеgо .. 166. Именице са значењем предмета и појава имају ознаке рода према наставку којим се у своме основном облику (номинативу једнине) завршавају Међу њима а) именице сз. зз.врш::тком -125: зug-6, ка.мен-125, .xpaciй-rJ- мушкоr су рода јер се завршавају и мењају као именице син, учиiйељ, вук; б) именице са завршетком -а: шрав-а,куh-а, сшен-а - женског су рода, јер се завршавају и мењају као именице: жена, учиШељица, вучица; в) именице са завршеrком ~ef-o: gyi.мe, и.мејйоље 1село - средњег су рода, јер се у номинаrиву завршавцју и мењају као именице geiйe, мо.мче, чеgо. Пошто свој род добијају по угледу на о б л и к е именица природног м., ж. и ср. рода, њихов род се назива г р а м а т и ч к и р од. Као и уз именице природног рода, придеви који уз ове именице croje имцју облик м., ж. и ср.. рода: в и с о к храсШ као в и с о к син; в и с о к а Шрава као в и с о к а жена л е п о село као л е п о geiйe. 71 -~ 1 167. Овај модел изражаваља граматичкоr рода, међутим, у нашем језику није доследно спроведен, па се за многе именице каже да су по обл.иuима промене једног рода, док су по а трибуту уз љих другот рода .. а) Именице као што су: шаша, gega, влаgика, cyguja, aia - имају промену именица са завршеrком -а, дакле, граматичког су женског рода (као именице кућа,жена), али су природног мушког рода, јер је атрибут уз љих као атрибут уз именице човек, учитељ: д о б а р Шаiйа .. б) Именице као што су: сШрико, Марко, Иво, Перо ј Pagoje, Миле, Сйасоје- имају промену имен~ца м. р. на -125 ("нулти завршетак") и природног су мушког рода, јер је атрибут уз љих као атрибут уз именице човек, учиiйељ: g о б а р сiйрико, Марко је до б а р. в) Именице као што су: ноћ, сiйвар, љубав, pagociii- имају промену чији је номинаrив са завршетком -125 а зависни падежи с посебним наставц:има (ноћ - ноћи, ноћи, ноћу .. .), док атрибут уз њих показује да су граматичког жеН·· ског рода: л е п а ноћ, као л е п а жена, л е п а кућа. На исти начин одређен је и род именица маiйи и кћи. 168. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а б р о ј а именица изражена је наставцима који означавају разликоваље јединке прtма више јединки појмова које означавају. Уколико означава јединку, именица ће бити у облику ј ед н и н е, нпр.: ученик, ученица, йо.ље, име, ноћ. Уколико означава више јединки, именица у односу на први може имати посебан облик м н о ж и н е: ученици, ученице, iloљa, имена, нohu.. То значи да српски језик има два граматичка броја - једнину и множину. НАПОМЕНА - У ранијим фазама своје исrорије наш језик имао је и посебне облике за означавање gве јединке, тзв. дво ј и н у (дуал).. У савременом језику остали су само неки од њених облика, и то само код неких именица, при чему з н а ч е мио-· жину.. Реч је о именицама око, ухо, рука, ноiа, слуiа, чији гениiив множине гласи: очију, ушију, руку, ноју, слују, тј .. нема завршетак -ii, као највећи број именица rих врс·та (/много/ села, кућii). 169. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а п ад е ж а именица изражена је различитим наставцима исте именице који означавају различите односе у које именица ступа у реченици. По односу тих наставака и траматичке основе једне именице она се сврстава у једну од врста промене (деклинације). У морфологији именице се разврсrавају и описују према љиховом з н ач е љ у и према особинама њихове п р о м е н е (деклинације), што значи да се у опису узимају значењски (семантички) и облички (формални) критеријуми. 1. ПОДЕЛА ИМЕНИЦА ПРЕМА ЗНАЧЕЊУ 170. Према љиховоме значељу, 11 то значи према особинама онога што се љима означава (именује), у српскоме језику именице се деле на пет скупина. 1) В л а с т и т е (о с о б н е) и м е н и ц е су посебна имена појединих бића и предмета, при чему појам предмета треба схватити врло широко.. Тако у овој скупини имамо 72 а) имена људи: Славко, Зорица, Михаило, Пеiйар, Никола, Иван; б) имена животиња: Јаблан, Жgралии, Боби, Џекu, Сивко; в) имена земаља, rрадова, области, река, планина и уопште rеографсю1.х појмова: Јуiославија, Бeoipag, Далмација, Дунав, Авала, Брусница, Босанfка крајина; г) имена небеских тела: Земља, Ј1есец, Сунце, СаШурн. По правилу, овакве именице означавају појмове који се узимају као једини, па из тога проистиче правило да немају rраматичку катеrорију мнсжине. Ипак, ако се нађу два или више појмова с истим именом, мнсжьнсi<и облици биће сасвим нормални: Америке су везане Пана.мским каналом.-- Обе Мораве се сасiйају коg СШалаћа и сШварају Велику Мораву. Исто гако, ако се лично име употреби са пренесеним значељем, моrућна је њетсва упот:rеfа и са обликом множине: У нашој исiйорији билоје мноiо Miiлбшii (тј. било је много љygu храбрих као Милош Обилић). 171. 2) З а ј ед н и ч к е (о п ш т е ) и м е н и ц е су имена бића, предмета, појава са заједничким особинама: ученик, cecuipa, браiй, оiйац, мајка, син; коњ, крава, Шеле; ~лисiй, камен, књиtа, йщ:мо, авион, броg,· река, море, йланина, йойлава, йлима, веШар, олуја, кошава. По правилу ове именице имају оба граматичка броја: једнину и множину, а љихови облици множине могу бити правилни (или системски), нпр. рченик - .r·ченици, сесiйра -- сесiйре, .море - .мора .... , или неправилни (суп.летивни- допунски) нпр.: човек - .љygu, браiй ·- браћа, Шеле - Шелаg (и Шелићи). 172. 3) З б и р н е (к о л е к т и в н е) и м е н и ц е су оне именице које означавају више бића или предмета исте.. врсте узетих скуnа, у неодређеном збиру или у природној целини: лишће, gрв.ље, камење, цвеће, Шелаg, мо.мчаg, gеца, iocйoga Њихова најважнија особина је у томе да обликом једнине (Шо лишће - iйoi лишћа -- Шом лишћу .... , Ша gеца- Ше gеце- Шој gеци .. .) означавају мно­ жину. 173. 4) Град и в н е и м е н и ц е су оне именице којима се означава било целина, било нека количина материје (rрађе): воgа, камен, жиiйо, .масiй, олово, злаiйо, .млеко, вино, уiаљ, нафiйа, йесак, снеi, уље, мермер (мрамор ), земља.. И љихова најважнија особина је да обликом једнине означавају сваку количину материје, па кalla то значе, немају облике множине (један .литар вдgё -- сто литара вдgё). У облицима множине биће употребљене онда када означавају различите в р с т е иначе исте материје (В о g е с у н а g о ш л е збоt кише-· мисли се на разне врсте воде: оне из потока, река, језера, поплаве и сл.). 174. Неке именице (plшalia tantum) облицима множине означавају појединачне предмете састављене од најмаље два дела: усiйа, враiйа, боiиње, осйе, Paiйapu, Сiйраiари, Вреоци, наочари, виле, неgра, Карловци На Пример, боiиње су име јеgне болести, карактеристичне по множинu пликова по телу, Карловци су имејеgноi града добијено по .миожини становника .. Вреоци су име jegнoi насеља добијено по множини извора воде (врелаца). 73 175. 5) А п с т р а к т н е (м и с л е н е) и м е н и ц е су оне именице које означавају нешто неопипљиво, што се замишља или осећа, односно уочава као а) осећање, нпр.: Шуiа, раgосШ, чежња, бол, сШрах, бpuia, наgа, б) особина, нпр.: млаgосШ, лейоШа, снаiа, слабосШ, cillapocill, брзина, свежина, gаљина; в) радња или стање, нпр.: йисање, йевање, чиШање, 1<ойање, вожња, сеоба, боловање, сШарење. У овом свом значењу апстракrне именице немају облике множине Уколико се, међутим, њихова значења вежу за нешто конкретно- за сrвари, поступке и сл., оне ће има rи и облике множине, нпр ..: Уживали смо у йрироgним л е й о Ш а м а Ше земље Б о 1 о в и су Би. 111 нейоgношљиви.. - Почеле су с е о Б е йШица у Шойле краЈеве Задаrак. - Из дaror текста испишиrе све именице и разврсrајrе их по њиховом значењу: Кавана под платанима на mеталишrу била је већ отворена .. Била је re ноћи некаква доброrворна забава и све је воњало по поливеном вину и укисељеномјелу, а једна је rрбава старица дизала облак прашине скупљајући...... зrужвани станиол, pacrpraнe серпентине, косrи и ос·таrке јела и чикова.. Филип је наручио чашу млијека. (М. Крлежа, ПовраШак Филийа ЛаШиновића, Просвета, Београд 19б8, 38). 2. ВРСТЕ ПРОМЕНЕ ИМЕНИЦА ШОДЕЛА ИМЕНИЦА ПРЕМА ГРАМАТИЧКИМ КАТЕГОРИЈАМА) 176. У реченици именице се остварују у облицима промене, који се утврђују према наведеним rрамаrичким катеrоријама бр~ја, рода и падежа, и којих има више. М. Сrевановић (Савремени срйс~<охрвайlскu језик, I, Беоrрад 1964) утврђује четири врсте промена именица, у које се моrу сврстати све именице српског књижевног језика. А. ПРОМЕНА ИМЕНИЦА I ВРСТЕ 177. По првој именичкој врсти мењају се именице мушког рода чији се основни облик (номинативједнине) завршава на -6, -о и -е и именице средњеr рода чији се номинатив једнине завршава на -о и -е и чија основа у свим падежима остаје неизмељена. Образац њихове промене је: 74 живо 1.. ученйк-0 2. ученик-а .3 ученик-у 4.. ученик-а 5. ученич-е б. ученик..ом 7. ученик-у 1.. учениц-и 2.. ученйк-а З учениц-има 4 ученик-е 5 учениц-и б. учеl{иц-яма 7. учениц-има Славк-о Славк-а Славк-у Славк-а Славк-о Славк-ом Славк-у (а) именице мушкоi poga јед нина Павл-е Павл-а Павл-у Павл-а Павл-е Павл-ом Павл-у множина неживо прозор-0 прозор-а прозор-у прозор-0 прозор-е прозор-ом прозор-у прозор-и прозор-а прозор-има nрозор-е nрозор-и nрозор-има прозор..има једни на 1. сел-о пољ-е 2.. сел-а пољ-а .3.. сел-у пољ-у 4. сел-о пољ-е 5. сел-о пољ-е 6.. сел-ом пољ-ем 7.. сел-у пољ-у (б) именице lpegњel poga множина 1.. сел-а 2.. сел-а .3. сел-има 4.. сел-а 5.. сел-а 6. сел-има 7. сел-има пољ-а пбљ-а пољ-има пољ-а пољ-а пољ-има пољ-има 178. Бfј"тне обличке особине именица I врсте су у следећем. (а) Именице средњеr рода разликују се од именица мушкоr рода у облицима номинатива, акузаrива и вокатива оба rраматичка броја, оне им~ју за наведене падеже исте наставке, за једнину -о Ј -е (I, 4, 5. село, йоље), за множ:ину -а (1, 4, 5. села, йоља). (б) Именице мушкоr рода које су у номинашву једнине са завршет.ксм -о и -е (Славко, Павле, сШрuко, меgо, gego) имају вокатив једнак са номинативом. Ове именице, чак и када су з~једничке, немају облике мнсжине. (в) Именице мушкоr рода с номинаrивом на -о са дуrоузлазним акцентом, осим прве промене (Перо, Пера, Перу ....), моrу имаrи у зависним падежима и промену по IП врсти именица: Перо, Перё, Пери . ... (r) А к у з а т и в ј ед н и н е именица мушкоr рода код именица које означавају б и ћ а (каrеrорија "живо") има наставак који је једнак са наставком rениrива једнине -а: човек·а, вука, ученика, војнИка, Славка, Павла, кдња, док је исrи облик именица са значељем п р ед м е т а (катеrорија "не живо") једнак са номинаrивом, тј .. има наставак -й: йр63ор, зilg, gрум, камен, ауШдбус. Тако ће у служби о~јекта у реченици с прелазним rлаrолсм, зависно од категорије живо - неживо, именице м. р. I вrсте имати акузатив једн:ине или са -а, или са -й: Виgели смо к о њ а и Виgели смо з и g.. Од овога правила у кљижевном језику има изузетака: (1) Акузаrив једнине збирних именица м. р. које означав~ју б и ћ а који има завршетак једнак номинативу: Виgели смо ч о й б р јвуковај.. - Виgели смо ogpeg (баШаљон, ескаgрон . .. ) јвојникај. (2) Акузатив једнине именица м. р. које су имена предмета, стваrи добијена по љиховим проналазачима, и која су као таква прешла у rрупу з~једцичких (опшrих) именица, који има облик акузаrива једнак нсминаrиву: КуЦили ~у р е н g i е н. - Виgели су ц е й е л и н. Исто правило вреди и за такве ~менице (имена бића) које су називи месrа (rеоrрафских), листова и др.: ОШй.!Шовали су у С в е Ш и С Ш е ф а н, ipag на Јаgрану. - Они реgовно чиШају Ј е ж, .хуморисШички часойис с gyioм Шраgицијо.м. (З) Акузашв једнине именица м. р. које су имена (називи) уметничк:их дела, дакле - предмета, ствари, а носе та имена по именима бића, који има завршеrак једнак завршетку rенишва једнине, тј .. -а: Чиiйали смо Ш ћ е й а н а М а л о i. - Виgели смо П о б е g н и к а, йознаШ вајарски pag на Калемеigану. 179. (д) В о к а т и в ј ед н и н е именица м .. р. има следеће битне морфолошке особине .. (1) Именице чија се основа завршава ненепчаним суrласником у облику вокаrива једнине имају наставак -е: јелене, браiйе, ipage, Мuлане; када је завршни cyrласник из реда задљонепчаних суrласника к:, i и х, щј cyrласник основе испред наставка -е биће замељен св~јим предљонепчаним алтернан- 7.5 том ч, ж и ш: од именице во.~ник во.Јниче, од именице gpyt - gруже, од именице сиромах - сирдмаше; завршни основински сугласници ц и з испред вокаrивскоr наставка -е биће замељени предњонепчаним ч и ж: од именице сШрелац - сШрелче, сШрСщ - сшрuче,· ОД именице кнез - кнеже, вuШез ·- вй­ Шеже. (2) Именице м..р .. чија се основа завршава предњонепчаним сугласницима у облику вокатива једнине имају наставак -у..млaguhy, з.мају, Мuлошу (али и Милоше), возачу, коњу, ilpujaшeљy. (З) Именице м. р. чија се основа завршава сонанrом р у облику вока-· т ива једнине могу имати или -е, или -у, што значи да су књижевнојезички облици: и рйбаре и рйбару, tocйogape и tocйogapy, йошшаре и йошШару. (4) С обзиром на rорња правила, у књижевйом језику је и један број речи које узимају један од ова два наставка и по другим критеријумима. (а) Тако ће неке именице на сонант р имати само наставак -е у вокативу једнине: u,lipe, Лазаре, док ће неке именице на суrласнике ц и з имати само -у.: коњйцу, Французу. Исто тако, само -у у вокашву једнине имаће именице са завршеrком -ак (с непосrојаним а) ако се испред њеrа налазе сугласници ч, ћ, Ш, g; с, з, ш и ж.: .мiiчку, йiiШк.у, йрейlку, i.ficкy (од .мачак, uаШак, йреgак, iусак).. б) Неке именице имаће у вокативу једнине облик номинатива једнине.. Осим наведених у т.. 178 б, такав вокатив имају и именице: шешак, брашац.. 180. Ф о н о л о ш к е а л т е р н а ц Иј е у вокативу једнине именица 1 врсте. (а) Задњонепчане сугласнике к, i и х испред наставка -е замењују њихови nредњонепчани ашернанrи ч, ж и ш: ,ученик -- учениче, gpYf- gp,)iжe и U.Yx- gуше. Исто и ц и з: ciiipuц - cilipiiчe, кнез -· кнеже. (б) Код многих именица акценаr је у вокативу силазне инrонације: краrкосилаЗ·· ни (возiiчу : вдзiiч; bpiiчy: дрiiч, орdча) или дугосилазни (мд.мче: .мд.мак, .мд.мка) (в) Непостојане а се rуби из основе (алтернира са 0 вокалом): ловче (од ловац). uc.Y (од uiic). (r) Сонанr л на крају слоrа прелази у о: чйiiiаоче (од чuiiiaлaц), iлёgаоче (од iлеgалац), о::им ако н~ долри иза дугог слога: ciiipeлчe (од ciilpeлaц), зшiлче (од зндлац). (д) Алrернације добијене по једначењу cyrласника јавиће се после испадања непосrојаноr а: вptitiчe (од врабац), кошче (од косац) и сл. примерима rде уочавамо (у првом случају) асимилацију сугласника по звучносrи (б: ii), односно (у другом случају) и асимилацију суrласника по месту rворбе (ш: с) НАПОМЕНА. - Да би се избегле гласовне nромене, вокаrив једнине имена страноr nорекла у многим случајевима остаје једнак номинаrиву: Ба.х, Џек, Абgулах, Барух, или се rради .t:юдавањем наставка -у: Ба.ху, Џеку, Абgулаху, Баруху 181. И н с т р у м е н т а л ј е д н и н е именица I врсте има наставак за који је карактеристична алrернација вокала о :е, па је тај наставак или -ом, или -ем .. (а) Код именица средњеr рода вокал у наставку инструментала једни не увек је једнак вокалу к~јије завршетак номинатива једнине, па је од село,језеро, крило, ребра инструментал - селом, језеро.м, крuло.м., ребро.м, а од йоље, .море, йролеhе, йруhе инструментал - uољем, .морем, йролеhе.м., йруhем.. (б) Код именица м. р. расподела -ом и -е.м је сложенија. По щ:аl!илу -наставак именица чија се основа завршава ненепчаним сугласником биће ··ом: ученик - учеником, ipag - ipago.м, Шой - Шойом, орман ·ор.маном, сунцокрейl -сунцокреШо.м, зуб - зубом, gpyi - gpyioм и ·- наставак имениuа чија се основа завршава предњонепчаним cyrласником биће -ем.: учиШељем, крајем, млаgићем, ножем, Милоше.м, возачем. 76 182. Ова расподела, међутим, постаје сложенија деловаљем дисимилације (разједначавања) самоrласника, па су облици инстр. једнине са -ом иза п р едњ о н е п ч а н и х суrласника основе: Сењом, јежом, кељом, хмељом, Прењом, кејом, йаgежом, кречом Бечом, вешом -· јер се у слоrу к~ји неnосредно nретходи наставку налази вокал е. Иза nредњонепчаних суrласника основе у именицама увек ће бити на· сrавак -ем. ножем, Гочем, Милошем, Њеiошем, Раgошем - јер се у слогу који се налази непосредно испред наставка налази вокал о 183. Најзад, основе на тврде предњонепчане сугласнике (ч, ж, ш), на групе шйl, жg, на сонант р, као и основе са више од три слога, -без обзира на то што се завршавају и меким предњонепчаним суrласником, па :й без обзира на то што се у слоrу исnред наставка налази Ј!ОКал е, могу имати као наставак инструментала једнине и -ом и -ем, дајући тако тзв. м о р ф о л о ш к е ду б л е т е у књижевном језику: возачем ј возачом, бичем 1 бичом, кошаркашем Ј кошаркашом, йужем Ј йужом, йришШем 1йришШом, вожgем Ј вожgом, секреШарем Ј секреШаром, йасШирем Ј йасШиром, учиШељем 1 учиШељом, нейријаШеље.м 1нейријаШељом. Такве дублете допуштају и неке основе на ц (сШрицем 1 сШрицом), на з (мразем 1.мразом) уколико принцип щ симилације не наметне само један наставак (оцем, зецом). 184. Именице м. р .. на -е, у инстр .. јд .. , имају -е.м уколико им се основа завршава предњонепчаним суrласником: Милоје-·- Милојем, а наставак -ом уколико им се основа завршава ненепчаним суrласником: Павле -· Павлом, Page - Раgом. Именице м. р. на ··о имаће у инстр. јд. наставак ·-ом, беЗ обзира на то који им је основински суrласник: сШрИко - ciiipuкoм, Војо - Војом. 185. Н о м и н а т и в м н о ж и н е именица м. р .. на сугласник добија се rраматичким наставком -и, с тим што су видљива два тиnа: (1) Тип са уметком -ов-· илИ -ев- између основе и наставка, на пример: tpag ~- ipagoвu, цвeiii - цвешови, сшан -- сшанови; йањ --- йањеви, м_уж - м:ужеви, кљ_уч -- кљfчеви -- са уметком ··ов- иза ненепчаних суrласника, односно са -ев- иза nредњонепчаних cyrласника, као и иза суr.ласника с, з, ц: носеви, мра.зеви, вицеви (иза којих је и инфикс -ов-у многим другим случајевима, нпр.: воз- возови, клас - клdсови), (2) тип без уметка, на пример: мрав ·- мрави, йрсШ -- йрсШи, ловац- ловци, учиШељ ·- учиiiiељи, војиик -- војници, ученик --- ученици, йрозор -- йрозори. 186. Многе именице _имају дублетне облике, тј могу се употебљавати са уметком -ов-ј-ев--, или без њеrа: вукови и вУци, знакови и знаци, мuшеви и мuши, й«укови и iЩуци, лйшајеви и лйшаји.. 77 187. Именице са основним обликом на -ин: Србин', Бедiрађанин, Новдсађанин, Заiрейчанин, чдбанин - облике множине граде додаваљем граматичких наставака на окрљену основу, која се добија одбациваљем слога -ин.: Срби, Бедiрађанu, Новдсађани, Јаiрейчани, чдбани.. 188. Ф о н о л о w к е а л т е р н а u и ј е које се у номинативу множине налазе у следећем су: (а) задњонепчани сугласници основе к, 1 и х исnред наставка -и замсњују се својим зубним алrернантима ц, з и с ученик- учеиици, ковчеi- ковчези, орах- ораси; (5) у обличком уметку који долази испред граматичких наставака множине алтернира.iу о и е, зависно од суrласника основе зцg - зцgови и .муж -мужеви; (в) основе с непостојаним а алтернирају с основама 0-or вокала, тј. губе то а .юваt{- ..ювци и .шкаШ-,--- лакШови; (г) у основама к~је испред непостојаног а имају сонант л у номинаrиву множине се овај сонант замењује вокiшом о чиШа..1ац- чиШаои,и, мислилац- мислиоци, - уколико се то л не налази иза дуrих самоrласника сШрелац- ийрелцц, иеваља.шц- неваљii..щu. 189. Г е н и т и в м н о ж и н е именица и м. и ср. рода гради се наставком ··а (дугим вокалом ii), а карактеристика им је дуr претходни слог: ученйкii -- ceлii - йољii.. (а) Именице м. р .. с непостојаним а у основи: борац, борца .... , чишалац, чuШаоца .... , које се губи у већини зависних падежа, у rениrиву множине су поново с њим: бopiiцii, чuшaлiiцii. Уколико проширују основу умеrком -ов-Ј-ев-, неnостојано а се у rенитиву множине не јавља nоново: веШар - веШра - веШру. . . -- веШровii. 190. Генитив множине с неnостојаним а имају и именице страног порекла с групом суrласника на крају основе: - дбјекаШ, дбјекша, дбјекшу . . . - дбјекiiШii - йаШенШ, йд.ШенШа, йаШенШу .. - йд.шенаша, ако на крају те груnе ст~ји суrласник Ш. Уколико се rpyna суrласни.ка завr;шава неким другим суrласником, суrласничка rpyna се неће раздвајати непссrојаним а.: - суфuкс, суфикса', суфиксу. . . - с,уфйкса -- йдркинi, йдркuнiа, йаркинiу . . - йдркйнiа 191. Најзад, један број именица м .. р .. има и друкчије облике генитива множине: - именица љ,ygu, која је доnунски облик множине за именицу човек, има облик љf;gй; - именице йрсШ, нокаШ, iосш имају облике: йјЈСШију, ндкШију, iдcwujy (уз ређе: йрсШа, iocШii, нокаШii); -- именица: месец, мuн,уШ, саш, секунg имају облике: .месецй, сашй, мuнуШй, секунgй (поред rora што имају и облике на -ii). 192. (б) Именице ср. р. са основом која се завршава групом од два сугласника, као шrо су: јуШро, jegpo, сеgло, кл,уйко, ребро . .. -- имају rенюив множине с непост~јаним а између та два суrласника: jyШiipa, jegapii, cegaлii, клубакii, peбapii, 78 ако ту групу не чини сrрујни сугласник на vрвом, а праскави или сливени сугласник на другом месту: .месшо - .месша, iнезgо - iнезgа, iв6жђе - tв6жђа.. 193. Један број и.меница ср .. р , као и именице м р., има и друкчије облике rениrива множине, нпр.: -именице око и ухо (ном., акуз. и воiс мн. очи и .УШИ) имају облике: дчuју и .Ршиј,у; - именица йлеће има облике йлећйјр и йлећй (поред йлећа), - именица йрса има облик: йрсијУ, - именица .Ycilla има и облик усшију (поред облика са -а: усша), ТЈ. имају некадашње облике двојине (в. т. 168).. Б. ПРQМЕНА Ј!МЕНИЦА Н ВРСТЕ 194. По другој именичкој врсти мењају се именице средњег рода чији се основни облик (номинатив јеД:Нине) завршава вокалом е, а чија се основа у зависним падежима, осим у номинативу и вокативу једнине, проширује сугласницима н, Ш .. Образац њихове промене је: једнина 1. йме 1 кубе 2.. Имен-а 2 кубет-а .3. Имен-у з кубет-у 4.'йме 4 кубе 5.. ii:мe 5 кубе б Имен-ом б кубе г-ом 7. Имен-у 7 кубет-у множина 1 имен-а 1 кубет-а 2 имен-а 2 кубет-а 3 имен-има з кубе г-има 4 имен-а 4 кубет-а 5 имен-а 5 кубеr-а б имен-има б кубет-има 7 имен-има 7. кубеr-има 195. По овом обрасцу мењају се многе именице, уз наведене: време, йле.ме, Ше.ме, gу!ме~ ра.ме, .УЖе. Међутим, код именица чија се основа проширује сугласником Ш падежи множине јављају се са две парадиrме (промене). (а) Многе именице са значељем ствари уз множину по датом обрасцу (к,убеШа, кубёШii, кубёШи.ма, кубеШа . .. ) им~ју и множину у облику именица ж. р. на сугласник (на наставак -0): 1 (та) бурад 2 (re) бурадi;i .3 (roj) 5)\ради 4 (ту} 5урад 5. б. (том) буради 7. (тој) 5уради - шrо значи да за значење множине имају облике једнине збирних имею·uа IV врсrе, који тако чине допунску (суплеrивну) промену. (б) Само суплеrивну множину имају именице П врсте које означавају млада жива бићta - слv(у и који је, у ствари, некадашљи наставак облика двојине. 200. Гласовна промена палатапизације (сибипаризације), rj преласка задњонепчаних cyrласника к, i и х у зубне ц, з и с уочава се у облику да тива и локатива једн ине: 1. РУК··а 3. руц-и 7.. руЦ··И 1. ног-а 3 НОЗ··И 7.. Н03··И 1. снах-а 3. снас-и 7 снас-и, [али и: снахи] rj. у датим облицима х, 1 и х из основног облика замењени су одговарајућим зубним алтернанiом 1{, з и с. Од ове аЛ1ернације О!!Сrупа се (а) у личним имен:има: Јдвiiш:а --- Јдван!iи, Зtiia- Зtitu, Лf;lia -Лухи, Мехо- Mexu; (б) у именицама чија се осн:ова завршава суrласничким групама а мали број слоr ова (или једносложност њихове основе) допушта превелику промену облика која би довела до промене значења речи: .щ:lзiа -- ..\tG3ill, кдцха- iiiщ~јма означенот именицом. То најопштије значење, међутим, врло је разноврсно, па се према нешто посебнијим значењима сви придеви деле на следеће rрупе: (1) О п и с н е (к в а л и т а т и в н е) придеве- који означавају особине појмова уз чија нмена стоје, односну каквоћу: йлiiв, црвен, нов, вuсок, gобар, храбар, йоносан; 83 (2) п р и с в ој н е (п о с е с и в н е) п р ид е в е --- који означавају припадаље: дчев, .мајчuн, cec!Iipuн, Марков, школскй, човечјu; (3) г рад и в н е п р ид е в е- који означавају састав, од чега је појам уз чије име стоје: зла!Iiан, йешчанй, gрвен, оловнй, свuлен, земљан, (4) придеве в р е м е н с к о г од н о с а - који означавају време на које се односи појам означен именицом уз коју придев стоји: gднашњй, вечёрљй, днgашњй, ле/Iiошњй, йрошлоiдguшњй, (5) придеве п р о с т о р н о г о д н о;: а - који означавају на које се место односи појам означен именицом уз коју придеs стоји: gоњй, iорњй, Ша.мошњй, gеснй, двgашњй, (6) придеве других од~оса (н а м е н е, нпр.): с/Iiочна (пијаца), жu!Iiнй (трг), зgравс!Iiвенй (картон) 2. РОД, БРОЈ И ПАДЕЖ КОД ПРИДЕВА 207. Као несамосталне речи, придеви добијају ознаке рода, броја и падежа зависно од именица уз које стоје .. Тако је у номинативу једнине: храбар младић, храбра дев~јка, храбро дете; у rенюиву једнине: храбра (или храброiЈ младића, .храбрё (или храбрё) девојке, .храбра (или храбрбi) детета ... ; у номинативу множине: храбри (или храбрй) младићи, храбре(или храбрё) девојке; у rенитиву множине: .xpdбpux (или храбрйх) младића, .xpdбpux (или храбрИх) девојака .... итд. Без обзира на то којој значењској групи припада, сваки придев има облике за три рода (мушки, женски и средњи), за два броја (једнину и множину) и облике за означаваље падежа, исто онолико колико и именица. З. КРАЋИ И ДУЖИ ОБЛИЦИ ПРИДЕВА (НЕОДРЕЂЕНИ И ОДРЕЂЕНИ ВИД) 208. Већина придева остварује се у два низа облика: к р а ћ и м и д уж и м о б л и ц и м а, названим тако према облику номинаiива једюше м. р., који може бити (а) са наставком -0 ("краћи" облик): храбар, йлав, црвен, вйсок (младић); (б) са наставком -й ("дужи" облик): храбрИ, йлавИ, црвенИ, вИсокИ јмладићј.. Разлика је била заснована на разликоваљу неодређености (непознатссти) и одређеносrи (познатости) појма уз чије име придев стоји, као што је, на пример, у тексту: Међу штрајфкорима који су се смељивали· на капији био је један млаg човек, Рус из источне Галиције, по имену Грегор Федун ...... Онда скиде своју пушку, напуни је тешким јединим метком . . . и окину. . . Тако је .млаgu човек, који је погрешио на ка·пији, остао заувек у касаби. (И. Андрић, На Дрини ћyupuja, Беоrрад. 1981, 191, 205---7) - у којем придев .млаg означава особину дотада непознатот неодређеног човека, да би се иста особина, после приповедачког обавештења о томе човеку, у даљем тексту означила обликом одређеног придевскоr вида .млаgИ. 84 мене. 4. ПРОМЕНА ПРИДЕВА 209. Највећи број описних и градивних придева има следеће обрасце про!)Мушки род (а) Облици неодређеног вида једнина 1" леп-0, бео (пут) множина 2 леп-а, бел-а (пута) 3. леп-у, бел-у (путу) 4 леп-0, бео (пут) леП··а, бел-а (коња) 5. леп-{i, оел-iј (коњу)! 6. леп-i:{м, бел-Им (путем) 7. леп-у, бел-у (путу) 1' леп-и, бел-и (пуtеви) 2 леп-{iх, бел-i;iх (путева) 3 ш~п-йм(а), бел-йм(а) (путевима) 4.. леп-е, бел-е (путеве) 5. пеп-i;i, бел-i;i (путевп) 6. леп-i;iм, бел-iјм(а) (путевима) 7. леп-iјм{а), бел-{iм(а) (путевима) (б) Облици одређеног вида 1 леп-јЈ, белiј (пут) 2. леп-оr. бел-бг (пута) 3 леп-бм(е), бел-ом(е) (путу) 4 леп-iј, оел-iј (пут) лen-or ,бел-оr (коња) 5. леп-јЈ, оел-iј (коњу) 6. лen-i;iм, оел-i;.м (путем) 7 леп-бм(е), бел-бм(е) (пуrу) Ј лen-iJ, ОеЛ··iЈ (путеви) 2.. леп-i;iх, oeл-i;ix (путева) 3. леп-йм(а), бел-йм(а) (путевима) 4. леп-е, бел-ё (путеве) 5. леп-iј, бёл-iЈ {путеви) 6. леп-јЈм(а), бел-iјм(а) (путевима) 7 леп-i;iм(а), бёл-iјм(а) (путевима) 210. У једнини облици неодређеног вида разликују се од облика одређеног вида у номинативу (1), генитиву (2), дативу (3), акузативу (4) и локативу (7). Први облици имају наставке и м е н и ч к е промене: -!О (l), -а (2), -у (3), -е! ј-а (4) и -у (7), а други наставке п р ид е в с к е промене: -й (Ј), -бг(а) (2), -бм(е) (3), -бг(а) (4) и -бм(е) (7). У инструменталу је у облицима оба вида наставак -йм, али се код многих придева разликује акценат. У вокативу се употребљава само облик одређеног вида: Mлtigй човече, слушај ме! У највећем броју падежа множине нема разлике у наставцима међу придевима неодређеног и одређенот вида. Разликују се само номина ти в и акузатив: придеви неодређеног вида су са наставцима -и (Ј) и -е (4), а придеви одређеног вида са -й (1) и -ё (4) .. НАПОМЕНА. ·- АкуЈатив једнине се јавља у два облика. Једнак је номина ти ву кад именица уз кqју придев стоји означава неживо: Видим бео пут (неодр .. в.) /Видим белй пут (одр. в.), односно једнак је гениrиву кад именица уз коју придев стоји о~н:!чава живо (биће): Видим бе..ю коња (неодр.. в.)(Видим белоi коња (одр .. в.) 211. 2) Ср ед њ и род (а) Облици неодређеног вида Једнина 1 широк--о (поље) 2 широк-а (поља) 3. широк..у (пољу) 4 широк-о (поље) множина 5. шИрок-о (поље) 6. широк-~м (пољем) 7.. широк-у (пољу) 1. широк-а (поља) 2. широк-i;iх (поља) 3. широк-i;iм (пољима) 4. широк-а (поља) 5.. шИрок-а (поља) 6. широк-i;iм(а} (пољима) 7.. широк-i;iм(а) (nољима) (5) Облици одређеног вида Ј. шИрок-о (поље) 2 шИрок-оr(а) (поља) 3. шИрок-бм(е) (пољу) 4. шИрок-о (поље) 5.. шИ:рок-б (поље) 6. шИрок-i;iм (пољем) 7 шИрок-ом(е) (пољу) Ј шИрок-а (поља) 2. шИрок-iјх (поља) 3 шИрок-iјм(а) (пољима) 4 шИрок-а (поља) 5 шИрок-а (поља) 6 шИрок-iјм(а) (пољима) 7 шИрок-i;iм(а) (пољима) У једнини номинатив (\), rенитив (2), датив (3), акузатив (4) и локапш (7) неодређенот вида имају наставке и м е н и: ч к е промене: -о (1), -а (2), -у 85 (3), -о (4) и -у (7), док исти падежи придева одређеног вида имају наставке п р ид е в с к е промене: -6 (I), -6г(а) (2), -ом(е) (3), -6 (4) и -6м(е) (7). И један и други вид у инструменталу имају исти наставак (приде:вске промене) -йм, са могућном разликом у акценту. Исто тако и у вокативу: -6, с rим што се за њеrа узима облик одређеног вида, како се то види по акценту .. У множини је једина разлика између две промене у томе што придеви неодређеног вида у номинативу и акузаrиву имају кратак наставак -а, а придеви одређеног вида дуги наставак -а, као и у могућној разлици у акценrу. Сви остали наставци, и у неодређеном и у одређеном виду, придева су дуги. 212. 3) Женски род (а) Облици неодређеног вида јед нина множина 1 широк-а (улица) 2.. ширi>к-ё (улице) З.широк-ој (улици) 4. широк-у (улицу) 5.. шИрок-а (улице) 6. ШИрОК-ОМ (улицом) 7. широк-ој (улици) широк-е (улице) 2.. широк-i}х (улица) 3. широк-i}м(а) (улицама) 4. широк-е (улице) 5.. шИрок-ё (улице) 6.. шир(Јк-iјм(а) (улицама) 7 широк..јјм(а) (улицама) (б) Облици одређеноr вида Ј. шИрок-а (улица) 2. шИрок-ё (улице) 3. шИрок-~ј (улици) 4. шИрок-у (уЈiицу} 5.. шИрок-а (уiiице) 6. шИрок-ом (улицом) 7 шИрок-ој (улици) 1.. шИрок-е (улице) 2.. шИрок-i}х (улица) 3.. шИрок-iјм(а) (улицама) 4.. шИрок-ё (улице) 5.. шИрок-ё (улице) 6. шИрок·{!М(а) (улицама) 7.. шИрок-i;i.м(а) (улицама) Разлика између двеју промена само је у томе што номинатив и акузати.в оба броја у промени придева неодређеног вида имају кратке наставхе -а и -у (ширiжа улица, ширiжу улицу), односно -е (ширдке улице), а у промени придева одређеног вида -- дуге наставке -а и -у (шupoкii улица, шuрок,у улицу). односно -ё (шйрок.ё улице.. ) Осим тога, могуhна је и разлика у акценту, тамо rде облици и иначе немају исти акценат у краћим и дужим облицима промене .. 213. Основни облик (номинатив једнине) у облику неодређеног и одређеноr вида, углавном, имају само описни и rрадивни придеви: црн - и,рнй зелен-· зеленй, йрUјаШан- йрUјаШнй, млаg- млаgй, злаШан- злаШнй, gрвен, - gрвенй. Па и међу њима неки придеви имају само облике одређеноr вида, нпр.: малй, јаркй, жаркй, бојнй. Остали придеви имају или само (а) облике неодређеноr вида придева (пре свеrа у основном облику- номинативу једнине); такви су присвојни придеви на -ов, -ев и -ин.: брiiШов, gpyioв, војтlков, .млаguћев, Славков, Мйлошев; сесШрйн,женйн и др.; или само (б) облике одређеноr вида; такви су присвојни придеви на -скй, -чк.й, -шкй, -нй и ~јй: йлднйнскй, школскй, вдјнйчкй, .мднашкй, gржiiвнй, нароgнй, човечјй и сл.., као и придеви који означавају месни или временски однос: gоњй, gеснй; јужнй, gанашњй, леШошњй. 86 По правилу, придеви који су у основном облику (номинаrиву једнине м.. р..) само одређеноr вида (дужи), уrлавном ће се мењаrи по придевској промени (школскй рад, школсю5i рада, школскбм раду.....) али се моrу наћи и примери употребе ових придева са и м е н и ч к о м променом, нпр. у народним песмама: А 1и мушка чеда не родила .. Придеви који у основном облику имају само облик н е од р е ђ е н о r вида (кра·· ћи) имаће, међуrим, обе промене .. На пример, у реченицама: Ове речи нашли смо у Вукову Рјечнику и Ове речи нашли смо у Всуково.и Рјечнику, придев Всfков у оба своја облика rраматички ј,е исправан НАПОМЕНА. -И последњи, а и сви други придеви, посебно огшсни, који имају облике о б а в ид а, са краћим обликом (као неодређени) употребљавају се обавезно само у предикату и службама везаним за предикат (Петар је уморан. - Уморан и йокисао, Петар се одмарао) У атрибутско.Ј служби придеви који имају оба вида, уЈ њихову књижевнојезичку једнакост, претежно се употребљавају са облицима одређеног вида (дужим): Дошао је из једног giiлeкoi града .. - Живели су у неком gii..teкoм граду.. - Гледао је рајску башrу и у њој девојку лiiкoi корака и необичноi изгледа иrд. Искључиво дужи облик имаће придеви у сас·rаву имена и термина: Н6вй Cag, Цfjui'i Гдра, бёлй бор, слёйii мйш. 5. ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА (КОМПАРАЦИЈА) 214. Поређеље придева је промена описних придева заснована на степену заступљености особине која се придевом означава. Систем облиУа ПОЈ:Сђења састоји се од: 1) п о з и т и в а (основноr придева), којим се означава особива псјма уз чије име придев сн>ји, као присутна, постојећа (позитивна): Петар је .мдрљив ученик; 2) к о м п а р а т и в а (првоr ступља поређеља), којим се означава особина у вишем степену од оне означене позитивом придева: Марко је .марљuвијй ученик од Петра; З) с у п е р л а r и в а (другоr степена поређеља), којим се означава ссо·бина у највишем степену (између свих појмова са којима се дотични nојам са датом особином пореди): Александар је нај.марљивијй ученик у rазџду. 215. Облици компаратива добијају се додаваљем наставка за компаратив на основу придева .. (а) Наставак -иј (са наставцима за м. р. -й, за ж р. -а и за ср.. р.. -ё) додаје се на основу вишесложних придева: храбар -й јученикј храбр·- + -иј- + -а јученицај -ё /дете; слободан, слободна, -о -й јт радј слобдgн- + -иј- + -а јземља/ -ё ;село; -на основуједносложних придева с кратким самогласником у основи: нов, -а, -о ндв·· -й + ...иј- + ··а -ё Јград/ Јземља/ јсело; - на основу неких једносложних придева с дугим самогласником у ос­ нови: слан, слан-а, -о слан- -й + -иј- + -а -ё ;хлеб; јпогачај ј месој. 87 По овоме типу добијцју се облици комnаратива: .заgовдљнијй, сйре.мнијй, боtаШији, сиромаuтијй, uравијй, јаgнuјй, вuШкијй, крдШкијй, сйШијй, сШаријй. (б) Некадашњи наставак -ј који јотује cyrласник основе (па се граматички наставци рода, nадежа, броја -й, -а, -ё. . . налазе иза јотованих одговара:јућих суrласника) додаје се - на основу једносложних nридева са дугим самогласниксм у сснови: млад, млад-а, -о -й јград/ млаg- + + млађ~ + -а јземља; -ё Јсело; жИв, жИв-а, -о ·Й trpaд/ жив+ + жuвљ- + -а ;земља/ -ё fceлof јак, јак, -а, -о -й Јград; јак- + + јач- + -а јземља; -ё јселој -на основу неких једносложних nридева са кратким вокалом у !Основи: д)т, -а, -о -й јпутј gyi- + -ј- g}•ж- + -а ;улица; ··ё fПОЉеf - на основу неких двосложних nридева, додавањем наставка за комnаратив на основу која се добија одбацивањем завршетка основних облика: вИсок, -а, -о вис-й {храст1 + -ј- вйш- + -а ;јела/ -ё ЈдрвоЈ По овом rипу добијамо облике компаратива: бржй, чешћй, црњй, iрубљй, ~ушћй, Шврђй, сШрожй, Шuшй, gубљй, нйжй, слађи, gдљй. (в) Наставак -ш (са граматичким наставцима рода, тщежа, броја -й, -а, -ё...) додаје се - на основе само три придева лдк, лей и мек.: лак, -а, -о лдк-й јчамацј + -ш- + -а (барка; -ё (једро/ 216. Неколико придева у српскоме језику има допунске (суплетивне) облике компаратива, тј .. за њих се узимају облици од речи других основа, па за gобар, gобра, gобро имамо комnара тив бољй, боља, бољё за зао, зла, зло имамо компараrив iорй, iopa, iорё за малй, -а, -б имамо компараrиве .мдњй, ··ii, -ё за велик, -а, -о имамо компара т иве већй, ..д, -ё .За њих се каже да имају неправилну компарацију. 217. Облици с у п е р л а т и в а добијају се додавањем предметка (nрефикса) нај- на облике компаратива и правилне и неправилне .комnаrаuије: 88 нiiјхрабриЈй, нiiјслобоgниЈй, најновији, најсланијй, нiiјмлаЬй, нiiјgаљй, нiiјлейшй, нiiјбољй, најiорй. 218. Облици компаратива и суперлатива имају само придевеку промену, тЈ облике одређеног придевског вида (дуже) (в .. т.. 209). НАПОМЕНА -Градивни придеви, употребљени са својим основним значељем (од чега је шrо), као и придеви са значељем потпуног одсуства /присуства нечега, rj .. придеви типа з..uiuiaн, gјЈвен, односно бос, io, ж uв, мpiiiaв, немају облике компаратива и суперлат ива.. Уколико се, међутим, употребе метафорски (са преносним значењем), они те облике могу имати: Нисмо видели злдiiiНијё дете од љега (тј. Боље деrе) Он је нdјзлаiiшијё дете К()је смо видели (тј. најбоље дете) Петар је нdјживљё дете у разреду (тј. најнемириије дете) Они су Бдсијй и iдлијй од било коrа (rj.. сиро.машт(iи) Осим тога, комnаратив не мора увек бити употребљен за поређење У примерима као што су: Ових дана nале су јiiчё кише. - Није било веnёi снеrа ове rодине .. - Пеrар је међу Бољйм ђацима у раэреду - облици компараrива означавају само виши степен датих особина. 219. Придеви имају од р ед б е н у с JI у ж б у (ф у н к ц и ј у) Они одређују именице на два начина: 1) када croje непосредно уз именицу, љихова је служба атрибуrска: g о б а р човек, н о в о оgело, ш 11. о ..zс к а зipaga, g р в е 11 а oipaga g а н а ш њ е новине, ј у Ш а р њ е сунце итд .. и 2) придеви се употребљавају предикативно, као именски део предиката: Пeiiiap је .х р а б а р, или као допуна rлаrолу: Пе/Uра су cмaiiipaлu л р а Б р и м, или апозитивно, односно атрибутско-прилошки: .Ум о р а н u i .1 а g а н, Пeiiiap се cйycilitю на кpeвetll, ДирекШор је љ)' iй 11 т ciliajao 110 ciiieйeнuumly. Осим са овом функцијом, придеви се у реченици употребљавају и са функцијом самосталне речи, тј. оном коју као основну имају именице. 1) Тако се уnотребљава сваки придев за који се подразумева да СП)ји уз именицу која се не изриче: У кући обешеиоiа не говори се о конопу. - Cmu ilagнoмe не верује.. 2) Такође и придев који се поименичио и не подра·зумева и обавезну именицу: Очекивали су долазак Плавоi (rj. човека с надимком Плави). ·-- Mлahu су имали та•шо одређене дужн:ости, а о њима су одлучивали ciii.apuju. .3) Мн:оrи придеви су постали именице, поименичили се, па тако дали: (а) заједничке (опште) именице ср, р.: gобро, б.1аiо, зло ··-које имају само именичку промену када значе имање, бqtаШсiйво и несрећа (Раде на поrьопривредном .iЈобру, Поделили су бttaio, Велико зло их је снашло); (б) щједничке опште именице ж р.: млiiga, сШрйна, ујна од којих прва има и придевску промену, а друге само именичку; (в) лична имена и презимена, rеоrрафска имена месrа, покрајина и земаља: Дpdiii, Дpdiii, Зрuњскu, Га!;днскii, Веселitнов, Мйљанов; &iњcкii, Бачкii, ХјЈвiiШска, Eui.tecкa, Гiitџш, Косово -од кqјих их је највише сачувало придевску промену, кад је реч о м, и ж. роду ( Зpuњc,;tl - og Зрињскоtа- Зриљско.ме.. /Xpвaiiic,;a -- Xpвaiiicкe -- Xpвaiiicкoj.. .... ), док је у ср.. р.. већина њих узела именичку промену (Косово ·- Косова - Косову.. Ј, са понеким примером и придевске промене (Вишко - 111 Bucoкoi ·- у Високом). Задатак. -· Из датог текста испишиrе све придеве, разврстајте их по значењу и особинама, одредите оне који имају компарацију: Већим и јачим rащама долази сељак на ноrе., Газда-Сантина маrаза је једна од највиших и најтврђих у вишеrрадској чаршији.. Зидана је од тврдог камена, са дебелим зидовима и подом од камених плоча. Тешка вра·rа и капци на прозорима од кованог су rвожђа, а на високим и уским прозорима дебеле и густе решетке Предњи део маrазе служи као дућан По зидовима су дубоки дрвени рафови пуня емајлираноr посуђа .. (И Андрић, Но Дрини ћyupuja, Просвеrа, Београд, 1981, 336) 89 16. ЗАМЕНИЦЕ 220. Заменице су врста речи чија је главна служба у језику упућивање на · лица, ствари и особине, односно на речи које те појмове означавају. Тако се заменичким речима jii, Шй - мй, вй упућује на лица која учествују у говору као говорник и као онај коме се говор намењује, заменицама он, днii, дно -- днй, днё, дна упућује се на лица која не учествују у товору; заменицама .мој, Шв~ј; њеiов итд. - на припадност појма уз чије име стоје 1·-ом, 2-ом и З-ем лицу; за меницама овiшав, онакав ~ на особину која је као нека особина која се налази изван предмета уз чије име заменица стоји итд. Према свој~ј служби у реченици (тј,. према томе да ли замељују именице или придеве), све заменице се деле на uменuчке и на йрugевске. 1) Имеиичке замеиице у реченици су самосталне, као и именице, односно не зависе од других речи, неrо се- напротив - друrе речи на њих наслањају и од њих зависе .. То су: личне заменице, лична заменица свакоi лица с е б е, с е, уйиШна заменица за лица и сШвари к о (Ш к о) и ш Ш о (ш Ш а) и неоgређене, односно оgричне заменице сложене с а к о (Ш к о) и ш Ш о (ш Ш а): неко (неШко), нешшо (нешша), нико (нийlк:о), нишша и опште: свако, .ма ко, било к:о.. Де к л и н а ц иј а (п р о м е н а) и м е н и ч к и х з а м е н и ц а. - 1) Л и ч н е з а м е н и ц е имају следећу промену: једн 1. лице 2 лиuе ја пl 2., мене, ме тебе, re 3. мени, ми теби, rи 4. мене, ме rебе, те 5. тИ б мном(е) тобом 7 мени теби јед н 3. лиuе м. р ср. р. 1. бн оно 2. њега, га 3 њему, му 4 њеrа, га, њ 5. б. њИм 7 њему МНОЖ Ј. ЛИЦе 1.. мИ 2. нас, нас 3. нама, нам 4. нас, нас 5 б. нама 7.. нама 2.. лице вИ вас, вас вама, вам вас, вас вИ вама вама множ. 3.. лице ж.р .. м р. ср .. р. ж .. р. она 1. они она оне ње, је .. њйх, их... њбј, јој 3.. њйма, им њу, је, ју 4 њИх, их 5. њбм б. њйма њбј 7 њйма 221. Личне заменице 1.. и 2. лица имају посебну промену, само њима својствену, док заменица 3. лица, која има облике за сва три рода, у св~јој промени има облике већине п р ид е в с к и х замени ца. У rенитиву, дативу и акузативу оба броја личне заменице сва три лица имају дв~јаке облике: дуже (акценаrске) и краће (енклитичке). 222. 2) Л и ч н а з а м е н и ц а с в а к о г л и ц а себе, се има следећу промену: 90 1 2. себе (себе) 3.. себи (себи) 4.. себе (себе), се 5.. 6.. собом 7. себи (себи). Одликује се одсуством номинатива, јер се не употр~бљава са службом субјекта у реченици. Исти облик употребљава се и за једнину, и за множину: Он је раgио за с е б е и Они су раgили за с е б е. 3) Упитна ~аменица за лица и ствари (којШко и шШој шйlа) и именичке неодређене, односно именичке одричне заменице (неко 1 неШко, односно нико ј ниШко) мељају се као придевске заменице (в. даље). 223. 2) Придевске заменице у реченици имају службу придева, употребљавају се уз самосталне речи, утлавном уз именице, које одређују.. Сnадајући у одредбене, зависне (несамосталне) речи, оне, као и придеви, имају облике сва три рода (тзв. моцију рода), облике једнине и облике множине: наш rрад - наша земља- наше село; наши rрадови -наше земље -наша села .... итд., зависно од именица уз које стоје .. Према томе по чему одређују именице уз које стоје, nридевске заменице деле се на следеће врсте. l) П р и с в ој н е (п о с е с и в н е) з а м е н и ц е: .мој, моја, моје; Швој, швоја, Швоје;· њеiов, њеiова, њеiово; њен, њена, њено," наш, наша, наше;· ваш, ваша, ваше; њихов, њихова, њихово; свој, -а, -е.. . . , којима се означава припадаље 1-ом, 2-ом и Ј-ем, односно сваком лицу. 2) Показне (демонстративне) заменице: овај, ова, ово; онај, она, оно;· Шај, Ша, Шо;· овакав, оваква, овакво,-. оволики, оволика, оволико, онолики, Шолики, којима се упућује на лице или предмет, односно неке љихове особине који су у близини (просторној или временској) rоворног лица (овај, оволики и сл.), или лица којему се говори (Шај, Шолики), илИ трећег, неnри.. сутноr лица (онај, онолики ).. Поред упућивања на предмет (биће), ове заменице упућују на особину, одређујући појмове уз чија имена стоје по каквоћи, димензији и сл .. који су изван тих појмова: Ваши очеви су били храбри, а и ви ћете бити шакви, или по количини која је изван тих појмова: Мој брат је оволики (тј .. као неко у близини говорног лица) .. З) Од н о с н о-у п и г н е з а м е н и ц е: који, чији, какав, колик .. итд., које се употребљавају у упитним реченицама: Чија је то кљиrа?, али и у зависним реченицама у функцији везника: Пред земуницом је стајао сто, чије су ноте биле побијене у земљу. 4) Н е од р е ђ е н с з а м е н и ц е: неки, некакав; нечији, неколик итд., које упућују на неодређене појмове: Неко дете плачући тражи мајку.. ---Неки војници су дошли у село .. 5) Од р и ч н е з а м е н и ц е: никоји, никакав, ничији итд., којима се означава одрицаље: Никакве вести о томе нису сrиrле .. 6) О п ш r е и л и од р е ђ е н е з а м е н и ц е: сваки, који iog, ма који, свакакав, свакаква, свакакво, какав iog итд., које упућују на одређене појмове, које се rичу више одређених појмова или једног од њих: Хоће да буде сваком лонцу поклопац. 224. Д е к л и н а ц и ј а ( п р о м е н а ) п р и д е в с к и х з а м е н и ц а .. Придевске заменице имају двојаку промену - придевску и заменичку. (а) Приgевска йромена једнина м р .. 1 свак-јј 2.. 3. свак-оr(а) свак-ом(е) 4. свак..и свак-бr(а) 5. 6.. 7. свак-Џм свак-бм(е) ср .. р .. свак-б свак-б ж.. р .. свак..а свак-ё свак-ој свак-у свак-ом свiiк-~ј 91 множина 1 свак-О свак-ii с11ак-е 2 свак-йх 3. свак-~м(а) 4 свак-е cвiiк-ii свак-ё 5 б. свак-i;iм(а) 7. cвiiк-i;iм(a) По придевској промени мењају се: сваки, неки, Шакви, онакви, оволики и сл. заменице (б} Замеиичка (йроио.минална) йромена једнина м .. р с р ж.. р. 1 oв-iij ов-б oв-ii 2. ов-оr(а) ов-ё 3. ов-ом(е/у) ов-бј 4. oв-iij ов-б ов-у ов-оr(а) 5. б. ов-i;iм ов-бм 7 ов-ом(е/у) ов-qј множина 1. oв-i;i oв-ii ов-ё 2. oв~i;ix 3 ов-им(а) 4. ОВ··ё oв-ii ов-ё 5 б. ов-им(а) 7. ов-им(а) По заменичкој (прономиналној) промени мењају се: овај, Шај, онај, сав, сва, све и сл. заменице. Разлика између придевске и заменичке промене је у томе што је у nрвој (придевској) вокал у наставку rенитива и датива једнине дуr (cвiiкoia, свакоме), док је у заменичкој тај вокал кратак (двоiа, двоме). И по придевској и по заменичкој nромени мењају се заменице: .м~ј, Шв~ј, ндш, ваш, кдјй, чuјй, НUЧИјй (м~јёiа И M~jeia, М~јёму И М~јему) ИТД. 92 225. По заменичкој промени мењају се и неке и м е н и ч к е заменице .. (а) Лична заменица 3-ег лица једни на м 1.. 2.. 3 4. 5. б. 7.. множина м.. 1. 2.. 3. 4 5.. б .. 7. р он-0 р .. oн-i;i ср .. Р он-б њ-i:ra њ-ёму њ-ёга њ-Им(е)/њйме њ-ему ср. р .. oн-ii њ-Их њ-Има њ-Их њ-Има њ-Има ж.р oн-ii њ-е њ-бј њ-у њ-бм(е)/њ-6ме њ-бј ж. р. он-ё г (б) Упитне (и односне) заменице за лица и ствари ко (Шко) и шiiio (шiiia}, чији су облици: 1 ко 2. к-оrа (коr) 3. к-оме (кому) 4. к-оrа (коr) 5. 6.. к-Име (кИм) 7. к-оме (ком) што {шта) ч-еrа (чеr ), uпii ч-ему што (шrii) ч-Име (чИм) ч-ему {чем) Наведени облици упиrних (и односних) заменица служе за оба бр()ја, тј. као одговор на питање "Које дошао?" моту доћи одrовор1 : 1) "Он је дошао" (једнина) и 2) "Они су дошли" (множина). Као ни све досад rrаведене заменице, и оне немају облике вокатива .. 226. Замениr ~ .мој, швој, свој и кдјй имају у зависним падежима једнине два лика: (А) Н. м~ј г .. мој-еr(а) Д. м~ј-ем(у) А мбјјмој-еrа В.И. мој-им л мој-ем(у) (Б) Н .. мој Г .. м-бr(а) Д. м-бм(е/у) А мбј/мбr(а) В.И .. мој-им Л. м-бм(е/у) Облици rенитива, датива и локатива у другом лику промене (Б) добијени су као резултат испадања i између о и е, којем су следили асимилаШ!ја и сажимање вокала: м~ieia > моега > моога > мбiа.. 227. У облицима генитива, датива и локатива једнине м .. и ср .. рода, као и код придева, стални самоrласни:к у наставку је о или е (-oia j-eia, -оме 1 -е.му) .. Који he од њих бити, зависи од завршног сугласника основе па заменипе с основом на неки предњонепчани суrласник имају наставке -eia, -емр: мој-ега, мој-ему; наш-ега, наш-ему; ч..·ега, ·ч-ему Остале заменипе (сем сав, св-еiа, св,ему) су са наставцима -oia, ··ом(еју):· ш-оrа, Ш-ом(еју); свак-оr(а), свак-ом(еју); оволик-ог-(а), оволик-ом(еју) итд. 228. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а р о д а и б р о ј а з а м е н и ц а .. - Дати обрасци промене показују следеће. 1) У групи и м е н и ч к и х з а м е н и ц а: а) личне заменице 1-or и 2-ог лица имају облике једнине и множине и no један облик за сва три рода, из других делова реченице види се да ли је говорник, односно саговорник мушког или женског рода: Ја сам говорио Ти си говорио Ја сам rоворила Ти си говорила односно из говорне ситуације К()ју говорник и саговорник знају и у коју иде и свест о свом и саговорниковом полу: Петар: "Ја говорим, а ши не слушаш". Марија: .,Ја слушам, само Ши товори"; б) лична заменица 3-ег лица има различите облике за сва три рода. Када замењује именицу м .. рода, има облик он (Петар говори --+ Он rовори), када замењује именицу ж.. рода има облик дна (Марија rовори -+ Она говори) и када замењује именицу ср. рода, има облик дно (Дете товори -+ Оно говори): в) лична заменица свакоr лица себе уnотребљава се са датом променом ш сва шща и оба броја (Ја сам радио за себе·-- Ти си радио за себе --Он је радио за себе-- Ми смо радили за себе), као и за сва 1ри рода; 93 r) остале именичке заменице: упитне за лица 1ствари (ко, шШо ј шШа) неодређене и опште (неко 1 нешто, ико 1 ишШа, свако ј свашта), као и одричне (нико ј ништа) - не разликују род и немају облике множине .. Овим се заменицама пита за непозната лицајствари (Ко је дошао? ј Шта је пало са стола?), односно упућује на неодређено лице ј предмет (Неко је дошао / НешШоје пало) или на сва лица/, предмете (Свако је дужан да ради; Купују свашта) 229. 2) У групи п р и д е в с к и х з а м е н и ц а све заменице се понашају као придеви, зависе од речи уз које стоје, па пошто стоје уз именице сва три рода и оба граматичка броја, остварују се са наставцима м, ж.. и ср. рода једнине и множине: једнина м. р .. ср. р .. ж. р . .мој-[3 град мдје село .мдја земља .. какав-'25 град какво село каква земља ... множина 94 м~јй градови мдјii села мдјё земље каквй градови кдквii села кd:квё земље ... 230. Уз основну службу коју у језику имају, и личне и придевске заменице употреБљавају се и у другим службама, мењајући nри -том значење и nрелазећи у друге qрсте речи а) Тако ће у групи и м е н и ч к и х заменица - упитна заменица за лице /Ш моћи да има функцију везника: Оби'!но се јавља онај ~;о зна - упитне заменице за лица и ствари ко и сшiю моћи да имају службу неодређених замениuа (са речцом юg): Да ли кoiog зна одговор? - Можда му је ииiююg остало - упитна замениuа за ствари tишо моћи да има функцију везника (када се у зависним падежима употребљава заједно са ен кл и тичким обликом личне замениuе 3-ег лица): Била је то лепа шума шйlо се наднела над селом Скочио је у чамац Шli/0 ia брод вуче за собом --- упитна заменица за лицајствари моћи да има функцију неодређене ·заменице (сама): лику): Може ~;о сазнати и пријавити -- Много је потрошио шию на храну, шiiю на књиге .. --- упитна заменица шiиа ће моћи да има функпију прилога за количину (веШша је света дошло! - обично са узвичном интонацијом, кад значи колu/iо; 5) У групи п р ид е в с к и х >аменица, исто тако, - упитне замениuе ~;oju, чији моrу имати служБу везника: То је био први луксузни фијакер који је Т равни к видео -Још не долази конзул, о чијем доласку се говорило; ·-- упитне замениuе за каквоћу ~;а~;ав, ка~; ва, ~;ак1ю моrу имати функцију везника: А око уста је играо смијешак какав је само у људи свјесних своје душевне премоћи; - упитне заменице за количину 1 величину колик, колика, колико могу имати везничку функцију: Још ником нисам своју љубав дала ј liO 1Ш<У Бих могла и lје, на пример: gва јчовекаf, ilipu јсестреј, йeili јпрстијуј, йeiliнaecili јкућај, йеgесёШ шecili јученика/, шезgесёiй ;села;, ilipucilia осамgесёШ ;година;, ji!gaн јученик;. Бројеви ji~gaн gва, Шрu и чеШири променљиви су.. Остали бројеви, йeili и надаље, спадају 1 непроменљиве речи, с тим што су бројеви cilioiйuнa, xuљaga (Шйсућа), милИон и мuлujapga у овој врсти речи само по служби (функцији). По осталим особинама они су и м е н и ц е и имају промену именица I и IП врсте (.милион -милиона -милиоН}' . .. , .x.uљaga- xuљage- xuљagu .. .). 232. а) Број јеgан има облике за сва три рода и заменичко-uридевску промену, чији је образац: м р, 1 један 2 једноr(а) ср. р. једно 3. једн-ом(е(у) 4.. један једн-о једн-ог(а) ж.. р. једна једн-ё једн-ој једн-у 5. - ( . номинативу) 6 једн-им једн-ом 7 једн-ом једн-ој Нема облика множине, осим када се употребљава уз именице које У..Мају само множину а означавају један појам (pluralia tr ntum): jegнu наочари, јеgне гусле, јеgна врата .. 233. б) Број gва остварује се у том облику уз именице м.. и ср. рода и у облику gве уз именице ж рода и мења се uo промени некадашње двојине: м .. и ср .. р. ж.. р, 1 два две ијек. двйје 2.. два-ју двеју двИју 3.. два-ма две..ма двијема 4. два две двйје 5. два две двйје 6.. два-ма две-ма двијема 7. два-ма две-ма двијема По истој промени мења се и број оба, обе (ијек.: обје) .. 234. в) Бројеви шрй и четири мењају се uo истој промени (некадашње двој ине) и имају исти облик уз именице сва три рода: трИ ;града трИ јсела/ трИ-ју градова; трИ-ју ;села/ трИ јземљеј трИ~ју ;земаља/ . Облици датива, инструментала и локатива броја чешuри граде се додаваљем наставка -ма на основу чеiйир- (а не чeiйupu~: чеiйир-.ма.. НАПОМЕНА - У савременом језику бројеви gва, йipu и чеtйири, а посебно овај последњи, углавном се упоrребљавају са основним обликом за све падеже: Ишао је са gва друга (: Ишао је са gвама друговима).. Али: Писао је gвама друговима (уколико се не замени бројном имениЦом: Писао је gвојици другова). 95 235. 2. Збирни бројеви означавају тачан број појмова који су означени именицама са значељем младог бића уз које сгоје, односно тачан број бића различи гог рода: gвоје Ј јагљадиј, Шроје Јпрасад:иЈ, шесшоро јдецеј, осморо јученика[, gвeciiia йеgесеш шесшоро frоведиј. Осим тога, збирни бројеви употребљени у облику множине одређују по броју и збир предмета који значе неку целину: йеШора врата итд.. Када су збирни бр~јеви састављени од више чланова у облику збирног бр~ја је само последљи члан: gвeciiia йegeceiii шесШоро, а остали чланови су у облику основних бројева. Збирни бројеви имају следећу промену: а) уједнини б) у множини 1. двоје 2.. двбrа 1двојега чёгворо четв6рrа 3. дв?,~ 1двбме 1двојему 4. двоЈе чеов6рма fчетвор6ме;.-а чеrворо 5. двоје чётворо 6. дв6ма четв6рма 7.. дв6ма 1дв6ме 1двојему че твбрма /четвор6ме м. р .. 1.. дв~ји 2.. 3 4. двоје 5. ср. Р дв~ја дв0јi1х двојiјм двоја 6.. двојi1м 7. двојi1м ж. р .. двоје двоје НАПОМЕНА.- И збирни бројеви се у савременом језику yrлавном уnотребљавају са непромењеним обликом за све падеже: ОШишли су на море са Шроје gеце, посебно када су то падежИ са предлозима. Уколико су без предлога, већа је моrућносr употребе променљивоr падежног облика: Писали смо њима gвома. 236. 3. Редни бројеви (ордннални) означавају у коме се реду налази појам означен именицом уз коју стоје: йрви јчовекf, gpyia /награда/, ceg.мu fразре;дј, gваgесеШ gевеШо fместој, gвесша ше1gесеШ йрвu јкилометарf.. У вишечланим редним бројевима само је последљи члан редни број, док су остали ссновни бр~јеви. Редни бројеви имају облике за сва три грамаrичка рода и за оба граматичка броја (једнину Ј1. множину): једнина м. р .. ср. р. девётб јселој ж.р девёта /река/ девет-е .. !. девётй /rрад/ 2.. девёт-бr множина l. девёт-й /градови/ девёт-а /села/ девёт-ё јрекеј 2. девёт-йх и мељају се по промени придева одређеног вида (в.. т.. 209, 211, 212).. 96 237. Бр~јеви се, осим у осиовној служби, могу јављаrи и са службом других врста речи, при чему често мењају и своје основно значење. Тако се, као и придеви, могу употребљавати у служби именица: Он је upвu у разреду. -Сваки Шрећuје одличан Или у служби придева: Дошао јејеgан човек и пита за тебе .. - Jegнu ученици су одлични, а gpyiu врло добри и добри и сл., када имају зкачење придевске неодређене замениuе неки, односно придева остали .. Број јеgан може имати и значење ucйlu, јеgнак: Они су jegнux година, jegнoia раста и јеgне памети (М .. Стевановић, ГрамаШu~>.а, IX изд, Uетиње, 351). НАПОМЕНА - У језику се у служби осковних Бројева од 2 до 99 при означавању rачноr броја мушких лица, често употребљавају б р ој н е и м е н и и е на -ица: gвojuu,a, iiipojrщa, (еgморица, 1iipugeceiii mecilioprщa 18. Г ЛАГОЛИ 238. Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају радње, стања или збивања: чuШаШu, дgлазuШи, g6ћu. ж_уШеШи, дйаgаШи, венуШu, наоблачuйlu се, заiр.меШu, севаШи. У основној јединици језичкоr оnштења (комуницирања) - у реченици, глаrоли се јављају са различитим о б л и ц и м а, зависно од службе коју у њој имају. Глаголски облици су (1) н е л и ч н и: инфиниrив, г лаrолски придеви (радни и трпни), rлаrолски прилози (садашњи и прошли), и (2) л и ч н й: времена-- аорист, имперфекаr, перфекат, плусквамперфекат, пџзснт, футур I, и начини - императив, потенцијал и футур П. Глаголски облици у речениuи откривају своја граматичка значсња, која се састоје од два низа граматичких категорија: (а) од rраматичких категорија - rлаголског вида: -- г.лаголскоr рода и - глаrолског лица, времена и начина; (б) од ка теrорија - граматичкоr броја и --- граматичког рода Први низ грамаrичких категорија (а) припада само rлаголским речима (осим категорије лица, коју имају и личне заменице и приев~јне замеюще које овима одговарају). Други низ (б) повезује глаrоле са именским речима, јер и они имају облике једнине и множине, а неки љихови облици (rлаголски придеви) ·- граматичке наставке за означаваље м , ж. и ср. рода.. 1. ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА ГЛАГОЛСКОГ ВИДА 239. Глаголски вид је ознака (кпасификациона) разлике у трајању радње, стања или збивања које глаголи као лексичке речи означавају .. Српски глагопи углавном се деле на три велике групе: на имперфективне (несвршене), перфективне (свршене) и двовидске глаголе. 1) Имперфективни (несвршени) rлаголи означавају радње, стања или збивања неограниченог трајаља. Такви су iлаголи: шешаши, куцк:аши, јављаШи се, јесШи, сумњаши, йрибојаваши се, који се са различитим својим облицима јављају у реченицама. На пример: Шешао ;е по чаршији, куцкао својом дугом сабљом дискретно по калдрми, и свакоме се јављао љубазно и сигурно, као човек који jege царски хлеб и нити сумња у себе нити има шта да се йрuбојава од других .. (И Анпрић, На Дртш ћ}ирија, Просвета, Беоrрап, 1981, 275\ Иако су сви ови глаголи по виду у основи једнаки, јер сви означавају радње, стање или збиваља која су по трајању неограничена, они се деле на два типа (видска лика): (а) на ду р а т и в н е (трајне) глаrоле: шейlаШи, јесШu, сумњаuщ имаши, који значе, дуже или краће, н е п р е к ид н о вршеље радње или стања; и 977 (б) на и r е р а r и в н е (у ч е с т а л е) глаголе: куцкаши, јављаши се, йрибојавайlи се, који значе више пуга понављане радље или стаља, који се врше неограничено али с п р е к ид и м а. 2) П е р ф е к г и в н и (с в р ш е н и) г л а г о л и означавају радље, стања или збивања чије је rрајање ограничено на један свршени тrенутак. Такви су г.паголи: goћu, уйиШаШu се, сесШи, йойиШи, искорuсШиШи, йоШражиШи, чији се различити облици јављају у реченицама. На пример: Кад је гај Мухамедбег gошао и хоџи на дућан, уйиШао се с њим за здравље и сео да йойије кафу, искористио је Алихоџа прилику да од њега као од царског човека К()ји живи далеко од касабе йоШражи објашљеље за бригу која га мори. (На Дрющ ћуйрија, Београд, 1981, 275-276) Сви они означавају свршени 1"ренугак радље о којој је реч, а пошто тај свршени тренутак може би ги различит, глаголи перфективног (свршеноr) вида деле се на неколико видских ликова. Тако међу љима пос1"оје: а) Тренутно-свршени глаголи: cecйlu, uacйlu, куцнуШи, ШрейнуШи, луйийlи, који означавају радњу која се цела изврши у једном тренутку; б) почетно-свршени глатоли: йоШражиШи, зайеваШи, зайлакаШи, йроiовориШи, зaurpaйlu, који значе свршени почетак радље, иза којет радља може т раја ти и неоrраничено; в) завршно-свршени глаrоли: йойийlи, йоорайlи, йрочиШаШu, goћu, изiореШи, искорисШuШи, К()ји значе свршетак радље, пре којета је rадља могла тrајаrи и неоrраничено: г) неодређено-свршени глаголи: заiрисШи, развикаши се, йосвираШи, йолежаши, йойлакайlи, заиiраШи се, који значе свршени 1"ренутак радље и извесно, дуже или краће, вршење да те радље, стаља или збиваља. НАПОМЕНА. -- У великом броју случајева з н а ч е њ с к и л и к перфекrивноr rлаrола биће одређен п р е ф и к с о м (заиrраrи "" ,.почети играти''; йроrовориrи = "почети говорити", .ooopшiiu = ,;завршити орање"). 3) Дво в ид с к и г л а г о л и су они којима се означава или несвршена или свршена радња. Да ли су првоr или дpyror вида, показује се само у реченици (контексту). То су rлаrоди као: чуШи, вugeШu, ручаШи, вечераШи, ШелефонираШи, Шелеiрафuсайlи (ШелеiрафuраШи). У реченици: Ево, седим и ручам -глагол ручайlи је несвршеног вида (имперфективан), док у реченици: Чим ручам, отићи ћу у школу - исти глагол је сврше ног вида (перфектиFан). 98 НАПОМЕНА. - Глаrолски вид (rраматичка категорија разликовања неограииченосrи, односно оrраниченосrи rрајања rлаголом означене радње, сrања или збиваља) одлика је свих словенских језика, па и српскоrа. Глаголски вид -у највећем броју случај ева везан је за саму л е к с и ч к у о с н о в у rлаrола. Тако је основца подела на имперфепивне и перфективне глаголе остварена nосrојањсм n ар о в а rлаrола "имперфекrивни- перфективни": uagaШu- ilacШu, cegeШu - сесШи, йtlcaШu - нauucaШu, жалиШи --· зажалиШи. Двовидски rлаголи имају исту лексичку основу (и исти облик) за оба вида, па им се они могу тачно одредити само у реченици. У rоме је српски језик сличан несловенским језицима (енглеском, француском, немачком и др.), док га постојаље различитих лексичких основа (различитих rлаrолских речи) за два различита вида разликује од тих језика .. На пример, за енгл.. to fall у нашем језику налазе се два rлаrола: йiicШu (nерф.) и u(igaшu (имперф..), а за to lunch налази се .iедан rлаrол: Р.Јiчаши (перф. и имnерф.). 2. ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА ГЛАГОЛСКОГ РОДА 240. 1) Однос бића, одн.. ствари и радње, стања или збивања који им се приписују глаголским речима је тројак: а) Бића чија се имена налазе у субјекту реченице могу својом вољом вршиrи радњу: Славко чиша. --Пас је gоШрчао.- Она ће оgнешu писмо; б) бићима и стварима чија се имена налазе у субјекту реченице дешава се стање које се означава глаголом, без икакве њихове вољне активности: Петар је осШарео, - Мајка ће се забринуШи ако не дођемо. - Дете је йало и йовреgило се.-- У јесен лишће вене, а трава се суши.- Сунце је рано изашло, а касно зашло; в) бића и сrвари чија се имена налазе у су~јекrу реченице трпе радњу коју неко други врши на њима: У рату су многи градови йорушенu од непријатеља.- Тек што је посао око поправке моста био свршен, йочели су радови на водоводу.За добар рад наши ученици су били йо.хваљени. - Андрићеви романи се чишају са задовољством. У првом случају (а) глаrоли су а к т и в н и и, иако је ro одређено само у реченици, за велики број rлаrола се каже да су активни: чишаши, йеваШи, койаШи, iраgиШи, носиШи, Шрчаши, ићи, скочиши - јер се најчешће употребљавају са субјектима у којима се налазе имена бића, која моту свесно вршити радње. У другом случају (б) глаrоли су м ед иј а л н и и, иако је и то одређено само реченицом, за велики број глагола к.аже се да су медијални: осШареШи, увенуШи, боловаШи, йасши, бринуШи се, волеши, раgоваши се, живешu, умреши -·- јер озиачавају стања у којима се налазе појмови чија су имена у субјекту реченице, без икаквоr учешћа воље Iих nојмова. У трећем случају (в) rлаrоли су п а с и в н и, а од прва два разликују се тиме што су употребљени у облику посебне конструкције, којом се означава да биће (ю1и предмет) чије је име у су~је:rпу речеиице -- трпи радњу, да је обухваћено радњом као предмет (О в а к њ и т а је чиШана на прошлом часу. - О в а к њ и г а се чиша данас). Разликоваље описаних о д н о с а n о ј м а с и м е н о м у с у б ј е к а тс к о м де л у р е ч е н и ц е и р а д њ е, с т а њ а или з б и в а њ а назива ~ rлаrолским родом у ужем смислу или тлаголским с т а њ е м (трч. diathesis). 241. Разликовање глагола према томе да ли захтевају употребу п р а в о г о б ј е к т а (најчешће облика акузатива без предлога) као обавезне допуне (која се или изриче или само подразумева), или не захтевају- чини г л а г о лски род у ширем смислу .. Према томе се глаголи деле на три rрупе: на прелазне, :непрелазне и по­ врау:не. а) П р е л а з н и (т р а н з и I и в и г л: а г о л и су они који захтевају објекат у облику акузатива без предлоrа oдHOICFH). у неким случајевима, у сблику rеюпива без предлога): йисаШu f'!..Г.i:Ы1Т,;, uзipaguШu гкућуf, сећи јдрвај умиши /лице/, бацuши fлошуf, чишаши волеШu јсина" односно йиШи ,воде1 , куйиШи (Хлебаf, немашu јбраrај. 99 б) Н е п р с л а з н и (и н т р а н з и т и в н и) г ..'1 а r о л и су они којн нс заХiевају објекат у облику акузаrива без предлога: ceciuu, сеgеШи, ићи, л(жайщ ilagaillu, uacillu, блegeillu, illpчaillu, ilлaкaillu, црвенейlи, боловайlи.. в) Повраrни глаголи (рефлексивни) су они који се као лексеме (речи у речнику) појављују с обавезном речцом се... Деле се на три групе ... l) П р а в и п о в р а т н и г л а г о .п и: чещљаи!и се, у..лtuеаши се, 1\уиаши се, сйремиiйи и', исиравиши а. uouezliu се, наiтШи се- означавају радње које појам чије је име у субјекrу реченице врши сам на себи; у њима се речца се тумачи као акузатив замениuе сваког лица себе,; Петар се JMUfщ =' .,Петар с е б е у.мива" .... 2) У з а ј а м н о-п о в р а т н и г л а г о л и (р е ц и п р о ч н и): рвтии се, iйуlш се, збрайiи,.,шUiи се, ( ilpujaiйe.'Ыillllf се -- озн~чавају радље које врше најмаље два вршиоца један на другом .. Као што неки од глагола IB прве групе могу бити и реципрочни, зависно од броја вршилаца (Мајка и iilш с е ч е ш ,ь а i у ·=- "једна дру.rу чеш.љају"), 1ако и неки из друге групе могу бити прави повраrни г.лаголи (Пе~iюр le tif Ј' ч е = "Петар туче себе·' f руком по колену(). 3) Нс прави повратни rлиrоли: белейlи се, црвенеши се, нa-~Jauiu <'е, ч)•yuum <е, .ь;·шuiuu (е, бојаШи се. баiйрiаШи а, ,qoчeй.aiiiu се, goyвallшli.iu <е -- означавају радње, стања и.1и збиваља уз чије се глаголе повrатна речца се не може rумачити као ак)За1ив rебе. НАПОМЕНА. - Неки rпаrо:ЈИ се јавъају и с повратном речном U' и без ње задржавајуlш исто значеље: бринуйlи се и бринуйlи, ogмapaйlu се и ogмapaйlu, шейlайlи се И UiClr' 1 Glllll, 242. Прелазни (транзитивни) глаголи у реченици могу се појављивати у два об.пика ---акт ш;но:-.Ј н шtсивном ( 1 рпном) Тако ће на пример. r пагол чиtЉzит (књиг'у) И\1а 1н акт ивнt: облнке: Сгудсш чиша књиг;: С1удент ће чuШай/и књшу: Сту;ruн /1' чий.то 1-.iыtry \ЈдНО(НО пасивне (трпне): Књиrа и' чита (од студента); Књиrа ће vuuш чишшш (од сrудента): Књша је чиШсша (од '.:1удента) .. За изражавање паснвног (трпноr) стан.а у;.отребъазају се пасивне конструкuије .. 3. ГРЛ.l\1АТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ЛИЦА, ВРЕЈ\1ЕНА И НЛЛИНА, ГРАl\1АТИЧКОГ БРОЈА И fP\!\'IATИЧKOf РОДА 243. Глаголи су променљиве речи, али се, они, за разлику од именица, пр11Леза, заненщщ а бpojt:Bс: 100 ПИШl' .. \1 (['t .. IЊ) вршнч ја "''111 ! овори~1) Ш! ШС-И/ (радњу вршиш йш -- мој саго­ ворник) пише( ра;ЈЊ} !Ј ј) ШН 011, IJI/11 '0110 --- који, ·il ...с је и _шан говор н rља н ('<Н nвt•рн rња) г Та лица се називају Ј-им, 2-им и З-им лицем глагола, а јављају се у облицима једнине и множине (пише-м.: пише-мо,.. пише-ш: пише-Ше ...). 2) Зависно од тога да ли се радља, односно сгаље приписује некоме или нечему за време у прошлости, садашљости или будућности, глаголски облици ће имати различите завршетке. Рецимо, ако се радља глагола йисаШи приписује говорном лицу као вршена п р е в р е м е н а г о в о р е љ а о љој, у прошлости, имаће облик йuсао сам; ако се приписује томе лицу у в р е м е када се о тој радљи говори, у садашљости, имаће облик йuшём, док ће као радља која ће се вршити п о с л е в р е м е н а т о в о р е љ а о њој имати облик йuсаћу (илија ћу йuсаши). Зато се каже да се глаголи мељају п о в р е м е н и м а. 3) За означавање става говорног лица према још неоствареној радљи, односно стаљу/ употребљавају се тлаголски облици који се називају н а ч ин и м а (модусима).. То су у српскоме језику облици: императива (за глагол йисаши, нпр.: йиши, йишимо, йишиШе), потенцијала (за йисаШи: йисао бих, йисали бисмо, йисали бисШе) и футура П (ако буgем йисао, ако буgемо йисали), па се каже да се г лагали мењају и по н а ч и н и м а. 244. Глаголску промену (конјугацију), за коју су карактеристичне категорије л и ц а, в р е м е н а и н а ч и н а, са именском променом везују две rраматичке категорије: категорија г р а м а т и ч к о г б р о ј а једнине и множине (Ученик је gошао: Ученици !СУ gошли) и категорија г р а м а 'I и ч к о г р о да мушког, женског и средљег (Ученик је gошао.: Ученица је gошла: Дете је gошло). Ова друга категорија израженаје само код неких глаголских облика (код радног и трпног придева: чиШао, чиШала, чиШало ... ј чиШан, чиШана, чишано). 4. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ И ВРСТЕ ПРОМЕНЕ 245. У реченици се глаголи остварују, као и именске речи (в. т. 162 ид ..), у различитим облицима. За разлику од облика именских речи, облици глагсла (конјугација) добијају се не од једне, него од две ј у г р а м а т и ч к и х о сн о в а: (а) од инфинитивне (или аористне) и (б) од презентске основе. (а) ИнфинитЙвна (аористна) основа се код глагола издваја на два начина: 1) Код глагола чији се основни облик (инфинитив) завршава на -Ши испред којег је вокшт, добија се одбијаљем инфинитивног наставка: йиса- (-ти), ора-(-ти), ileвa- (-ти); 2) код глагола чији се основни облик (инфинитив) завршава на -ћи и оних у чијем се :инфинитиву испред -Ши налази сугласник с (-сши;, добија се одбијаљем заврше тка -ох у 1. лицу једнине а о р и с т а: лећu; леi- (-ох); йећи: йек- {-ох); оврћu .: оврх- (-ох); йлесШи .· йлеШ- (-ох); сесШи: ceg- (-ох); ШресШи: Шрес- (-ох); ићu .· иg- (-ох); gоћи : gођ- (-ох). б) Презентска основа издваја се код глагола тако што се у 1. лицу множине п р е з е н т а одбије лични наставак -мо.: носи- (-мо), раgи- (--мо), чиша(-мо), чује- (-мо), йлeiile- (-мо), gође- (-мо). Код неких глагола инфинитивна и презенrска основа су једнаке. На пример, глагол носиiiiи имаће инфинитивну основу носи- (-ти) и презентску основу носи- (-мо), чuiiiaiiiи такође: чиша.. (-ти) и чиша- (-мо), као и мноrи други. Код већине rлагола, међутим, те основе ће бити различите, нпр.. глагол йи- 101 саши има презенrску основу йише- (-мо), а инфинитивну йиса- (-ти), gржаШи има презентску основу gpжu- (-мо), а инфинишвну gржа-(-ти), Uipeciiiu има презентску основу Шресе-(-мо), а инфинитивну Шрес-(-ти) итд .. Задаrак. - У наведеном тексту нађите rлаголске облике, ставите их у основни облик (инфинитив) и одредите њихове rраматичке основе- презентСkу н инфинитивну (аористну) Младић се тек тада пренуо.. Стајао је на истом месту и у истом ставу у коме је био у тренутку кад је прошла поред њеrа.. Трrнувши се, опипао је пушку, огледао се око себе са осећањем човека који је нешто пропустио.. На варљивом мартовском сунцу дремао је Сrеван. Младићу се учини да су обојица у некој кривици и да је вод војске могао поред њих проћи за ово време за које ни сам не би моrао да одреди ни колико је по дужини трајања ни какво је по значењу које има за њеrа и за остали свет .. Засtидевши се, он са претераном ревношћу пробуди Сrевана, и обојица насrавише да сrраже до смене .. (И.. Андрић, На Дрини ћуйрија, Просвета, Беоrрад, 1981, 194) 246. Од наведених двеју граматичких основа глагола (инфинитивне и презентске), додавањем наставака за облике (наставака за лице, време, односно начин) добијају се сви rлаголски облици - л и ч н и и н е л и ч н и. а) Л и ч н и r л а г о л с к и о б л и ц и су они из којих се види које лице (прво, друrо или rреће) врши глаrолску радњу или се о том лицу нешто друrо саопштава (чита-.м, чита-ш, чита-0 .... ; чита··о са.м, чита-ла сам ... ). б) Н е л и ч н и r л а г о л с к и о б л и ц и јесу они из којих се не види на које се од три грама тичка лица односе (чuiiiaiiiu, чиШајући, чиШао, чuiiiaлa ... , чишан, чишана ... итд.). У нашем књижевном језику у л и ч н е r л а г о л с к е о б л и к е иду: презент, перфекаr, футур I, имперфекат, аорист, плусквамперфекат, футур П, императив, потенцијал. Н е л и ч н и r л а r о л с к и о б л и ц и у њему су: инфинитив, rлаrолски прилог садашњи, rлаrолски прилот прошли, rлаrолски придев радни и rлаrолски придев трпни. 247. Према томе које се граматичке основе инфинитива и презента комбинују, rраматичари све rлаrоле у нашем језику деле ва т л а г о л с к е в р ст е, групишући у оквиру сваке од њих све облике по томе да ли се граде од презентске или од инфинитивне (аористне) основе. При томе различити rраматичари дају своје промене (врсте). Ми ћемо овде, као и за именице (в. т. 176-204), навести све глаголске облике у прегледу врста глагола које је одредио М. Стевановић, један од познатих новијих нащих граматичара. Он даје следеће промене са њиховим обрасцима.. А. r В Р СТ А 248. По I глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава вокалом ё, а инфинитивна на сугласник (Шресё- ·· Шрес-) 102 тресём тресёш тресё т реси Презенu1 Имиераuшв (нека rресё) тресёмо т рес~ те тресу т ресимо ТреСИiе (нека тресу) tpeCOX тресе rpece ИифиниШив трести АорисШ ТреСОСМО тресосrе тресоше тресијах 1rpecax тресијаше 1rpeciiшe rресијаше 1тресаше Глаiолски йрилоi саgашњи тресући Трйни iлаiолски йриgев rресен, тресена; тресено тресени, ·rресене, rресена Имйерфекаш rресијасмо 1rресасмо rpecиjacre 1rресасте тресијаху 1тресаху Глаiолски йрилоi йрошли rресавши 1rресав Pagнu iлаtолскu йриgев тресао, ·rресла, тресло rресди, тресле, ·тресла Б. П В Р С Т А 249. По П глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава вокалом ё, а инфинитивна основа вокалом а (орё-, йuшё- : дра-, uuca-). Као што показују примери орём: драШи, йuшём: йUсаШи, ненепчани сугласници из лексичке основе rлаrола (нпр., с у йисаши, з у казаШи, Ш у ШрейШаши, м у хра.маши итд..) испред е у презентској основи замењују се својим јотованим алrернанrима (пишем, кажем, rрепћем, х:rамљем). ПрезенШ орём, пИшём орёш, пИшёш орё, пИшё ИмйераШuв ори, пйши (нека (нека орё) пИшё) орёмо, пИшёмо орё'Iе, пкшёте ору, пИшу оримо, пйшимо орите, пИшите (нека (нека ору) пИшу) Имйерфехаш орах, пИсах ораше, пИсаше ораше, пксiiше орасмо, пИсасмо opacre, пИсасrе ораху, пИсаху Глаiолскu йрилоi саgашљи орући, пйшући Pagнu iлaioлcxu йриgев орао,орала,орало орiiли,орале,орала Трйни iлаiолски йрugев оран,орана,орано орани,орiiне,орана В. Ш ИнфиниШив ора ти, пйса·rи Aopuciu орах,пйсах орасмо, пйсасмо opacre, пй:сасrе ораше, пй:саше ора, пИса ора, пИса Г.юiолсхи йрилоi йрошли tпо)оравши 1(по)орав, (на)пйсавши 1 (на)пй:сав пй:сао,пй:сала,пйсало пй:сали,пйсале,пйсала пИсан, пИсана, пИсано пИсани, пИсане, пИсана ВРСТА 250. По IП глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава на -не, а инфинитивна основа на -ну. 5рйнём 5рйнёш 5рйнё ПрезенШ 5рйнёмо 5рИнёrе 5рйну ИнфиниШив брИнути 103 ИмйераШив брИни (нека брИнё) брИнимо брИните (нека брИну) брИњах брнњаше брИњiiше 5рИнући И.ийерфекайi брИњасмо брИњiiсrе брИњiiху Гюiолски upu.1oi саgашљи брИнух брИну брИну Aopuciu брИнусмо брИнусrе брИнуше Глаtолски йри.юi iipoшлu (за)бринувши 1(за)бринув Pagнu i ~аiолскu upugeв 5рИнуо,брйнула,брИнуло 5рИнули,брИнуле,брИнула Трйни i.1аiолсю1 йриgев (за)бринут, (за)бринута, (за)бринуrо (за)бринути, (за)бринуте, (за)бринуrа Г.. IV ВРСТА 251. По IV глаголској врсти мењају се (А) глаголи с презентском основом на -је, а инфинитивном основом без наставка и (Б) rлаголи са презенrском основом на ~је, а основом инфинитива на а: 104 чујём чујёш чујё чуј Презенш Имйераuтв чујёмо чујёте чују чуј мо чујrе (нека чујё) (нека чују) чуј ах чујiiше чујаше кујём кујёш кујё Имйерфекаiit чујiiсмо чујасте чујаху Г.шiолски ilpuлut cagmuљu чујући Презеиi11 кујёмо кујё-rе куј,у А Б Инфитиiтв чути Аорисш чусмо qусте чуше Г IШO..lCKU йрUЛОI йрошш чувши 1чув Paguu /,/aiO-UKII upugea чуо, ч)'ла, чуло чу.:ш, чуле, чула Трйни i.ta/0../CKU upџgetl чувен, чувена, чувено чувени, чувене, •tувена Иифиииitшв коваrи Имuepaliiuн куј (нека кује) кујмо куј'rе (нека кују) ковах кова кова ковах ко ваше ко ваше ИмиерфеNаш ковасмо ковасте коваху Г 1010./CIOIUpliЛOi CU,QOЩIЬ/1 кујући Д. У ВРСТА Аорисш ковасмо ковасте кова ше Г taioлcкu upuл01 upoш..1u (с)ковавши 1(с)ковав Раgни tлаiолскu upugeн ковао,ковала,ковало ковали, ковале ковала Трйни iлаiолски йриgев кован,кована,ковано ковани,коване,кована 252. По V глаголској врсти мењају се глаголи с презентском основом на дуго а (а) или дуго е (ё), а инфинитивном основом на кратко а (а) или кратко е (е): Презенш пёвам пёвамо пёваш пёвате пёва пёвају ИнфиниШи« пёвати Ицuераш11н Аорисш пёвiiј (нека пёвй) пёвајмо пёвајrе (нека пёвају) Г юю 1иш tipu юi с agaullьll пёвај,Ући пёвах пёва пёва пёвах пёваше пёваше пёвасмо пёвасте пёваше Имйерфекаiu пёвасмо пёвасте пёваху Г..taiO.,/CKU Upll.!Oi ltpOШ/11 (1а)певавши f (за)певiiв Pagнu ыаiолски upugeн пёвао,пёвала, пёвало пёвали, пёвале, пёвала Трини ilaio,/CIШ upugeн пёван, пёвана, пёвано пёвани, пёване, пёвана НАПОМЕНА. -:- М Стевановић у датом прегледу врсrа r:1aro.~a истиче аа r:r;но.,,а с односом основа ё ('.у презент:> и е (у инфинитиву) има вр.10 мало и наводи само rри: '\/е\1 -· 'нi'ши, i не11 - i tteuш и разi•мёtt - paзi'.\teшu Ђ Vl ВРСТА 253. По VI глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава дугим й, а инфинитивна основа кратким и или вокалом е: 105 Презенш носИм, вйднм нОсИш, вйдИш нОсИ, вИдИ носИмо, вйдймо носИте,вii:дИте нВсе,вИде ИнфиниШив носити, вИдети ИмйераШив Aopucйi -, носимо, вИдимо насих, вii:дех наси, вИдИ носите, вИдите нВсИ,вйде (нека носй, нека вИди) (нека нбсё, нека вИдё) носй, вйде ИмйерфекаШ ношах, вйђах ношасмо, вйђасмо ношаше, вйђаше ношасrе, вйђасте ношаше, вiiђаше ношаху, вйђiху носисмо, вйдесмо насисте,вйдесrе носише, вИдеше Глаiолски йрилоi саgашњи н3сећи, вИдећи Глаiолскu йрилоi upoш..ru НОс~ВШИ 1HOcijB вИдевши 1вйдев Pagнu iлаiолски йриgев насио,наскnа,насило НОсИЛИ, НОсИЛе, НОсИЛа вйдео, вИдела, вйдело вйдели,вйделе,вИдела Трйни tлаiолски йриgев ношен, иошена, ношено вИђен, вИђена, вйђено ношени, иошене, ношена вИђени, вйђене, вИђена Е. VП ВРСТА 254. По VII глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава во.калом и, а инфинитивна основа вокалом а;· држйм држИш држИ држи Презенш ИмйераШив (нека држiј) дрЖИмо држИте држе држимо држите (нека држе) Глаiолски йрилоi саgашњи 'жећи (држеhи) држах држа држа држах држаше држаше Инфинишив држати Аорисш држасмо држасrе држаше Имйерфекаш држасмо држасrе држаху Г;шiолски upuлot йрошлu (о)државши 1(о)држав Pagнu tлаtолски upugeв држао,држала,држало држiли,држале,држала Трини l:latO.•!cкu йриgев држан,држана,држано држани,држане,држана 255. Облици наведени у табели од I до VII глаголске врсте јесу п р о ст и г л а г о л с к и о б л и ц и. Они се саст~је од једне речи. Осим њих, у употреби су и с л о ж е н и r л а r о л с к и о б л и ц и. Они се састоје од најмаље две речи, од којихјеједиа неки од простих rлагслских облика, а друга неки од облика п о м о ћ и и х r л а r о л а, који имају своју посебну про­ мену. 106 5. ПРОСТИ ГЛАГОЈIС:КИ ОБЛИЦИ 256. Прости глаголски облици се граде од презентске или од инфинитивне (аористне) основе додаваљем на те основе наставака за о б л и к (време, одн. начин) и лице. (а) Од презентске основе граде се: 1) П р е з е н т, додаваљем само личних наставака на ту основу једи. 1. -м множ. Ј. -мо 2. -ш 2. -те З. -525 З. -у -ју -е .....---.... ,_.....___ 1-IV v VI, VП врсте врста врсте 2) и м п е р а г и в, од облика З. лица множине презента одбациваљем љеговог насгавка и додаваљем наставака за облик императива и наставака за лице: једи. 1. 2. -и -525 -ј -525 -ји -525 I, П, Ш, IV А~Б v неки гл. VI, VII IVБ и VI врсте врсте врсте 1 з. ·--Ј '---v---' '----v---./ '---v-__/ множ. l. -и -мо -ј -мо -:iи -мо 2. -и -ге -ј -те ~ји -те 1 з. --Ј НАПОМЕНА.. - За прво лице једиине нема облика императива. За 3. лице једнине и множине употребљава се консrрукција која се сасiоји од речце нека и .3. лица једнине, односно множине презенrа rлаrола који се мења.. Зависно од rлаrолске врсiе, rрамаrички наставци за облик императива су, дакле, -и, -ји -ји, а rрамаrички насrавци за лица су: -0 (за 2.. лицеједнине), -мо (за 1.. лице множине) и -Ше (за 2.. лице множине). З) г л а г о л с к и п р и л о r с а да ш њ и, од пуног облика З. лица множине презента додавањем грамаrичког наставка за тај облик -ћи, што вреди за све (I-VП) глаголске врсте: презент З. л. множ. тресу + -ћ.и ~ тресући држе + -ћи -+ држећи игд. (б) Од презентске, односно од инфи;нитивне основе граде се: 1) И м п е р ф е к а т, и то - од презентске основе одбијаљем љеног крајљег вокала и додаваљем на тако окрљену основу наставака за облик и наставака за лице: једнина l. -ијах -525 Ј -ах -0 2. -ијаш -е -аш -е З. ијаш -е -аш -е 107 множина 1.. -иј ас -мо 1 -ас ·МО 2. -ијас -те 1 -ас -те Ј -ијах -у 1 -·ах -у ~ ~ r ПI, IVА• Vl врста врсте НАПОМЕНА. -Испред -ах0, -аше. код rлaro:1a 111 и Yl врсте сугласниuи се јотују (бpiiњiix, вiiђiix од бриие.м, fUlg/1\t). - од инфинитивне основе, додаваљем обличких наставака за имперфекат на пуну ову основу: једнина 1.. -ах -\.1 множина 1' -ас -мо 2. -аш -е 2.. ...ас -те 3- -аш -е 3. -ах -у - . П, IV Б v, VII врсте НАПОМЕНА - Вокал а из наставка за обпик имnерфекта заједно са вока;юм а из иифинитивне основе сажима се у један дуги вокал ii: инфинитив йеваiiш осн.: uева- + -ах0, -а ше. -+ nеваах0 ~ nёвах 2) т р п н и г л а г о л с к и п р и де в, и т о од презентске основе, додаваљем на њу обличкоr наставка -ен (са граматичким наставцима рода, за м .. р .. ..!Zi, за ж. р. -а, за ср. р .. ..о једи., и множине -- -u, -е, -а): /през.. основа ј + -ен ј. 95, -а, -о ..1 I, IVА• Vl врсте НАПОМЕНА - Када се основа завршава на -11 или -је, долази до јотовања (виgи-м: виђен), или до nојаве в, односно ј (лије-м: ливен, nије-м: nијен). - од инфинитивне основе, додаваљем наставака за облик rpnнor rлаrолскоr придева (са rраматичким ознакама м , ж., ср. рода и броја, једн. и множине), и то: ;инф .. основа; + -н /-О, -а, -о .. ·1 П, IVБ, V, VП врсте (нпр.: opiiнa' opiiнa .. ' од дра-ти, йuciiнY', йuciiнa' ' односно: јинф. основа; + -iii (·УЈ, -а, -о ... 1 Ш и неки гл. V врсте gржан( , gpжiiнa . Тако се добијају трпни глаrолски придеви: забрuнуШУ!Ј, забрuнЈйю, забринЈИю, забринуШu, забринуШе .... , uокренуШ, али и йроgаШ, уйознаШ. ЈgаШа, први од глагола забрину-ти, забрине-м ... (Ш врста), други од rлаrола йроgа-ти, йроgа-м (V врста) .. 108 (в) Од инфиниrивне (аористне) осно~:~е граде се: 1) И Н ф И Н И Т И В, И ТО - код глагола П, III, IVА-Б· V, VI, VII врсте додаваљем обличкоr наставка за инфинитив -Ши на љихову основу која се завршава на вокал: ора- + + -rи, йиса- + -ти, брину- -.1-- -rи, чу- +- -ти, кова- + -rи, йева- + -ти, fюси---'- -ти, виgе- + -ти, qржа- + -rи: - код гдаг0.ла [ врсте јавља се у два вида: (а) са обличким наставком -Ши испред којег се налази сугласник -с-. шресШи, мусШи, красши, йлесШи, чије се инфиниrивне основе (аористне) завршавају на -с, -з, -g, -ш· Шрес- (-ох), муз-(-ох), краg-(-ох), йлеШ-(-ох); и (б) са обличким наставком -ћи, у Чијем се сутласнику ћ налази и завршни сугласник аористне основе и Ш из инфиниrивног наставка -Ши:· реhи (постало од рек-Ши, аорисr: рек-;-ох;), лећи (nостало од леi-Ши, аорист: лei-joxf), врћи (постало од врх-Ши) и сл. НАПОМЕНА -- Промена групе -зш- у -сш- (муз-ох: мус..ти) резултат је аси.. милације ло зв)чности, а nромене груnа -gfu.., -LiiШ- у -сiй- (крад-ох: xp~g-iiш, iиеш-ох: и reiй-ulи->- красти, ллести), -юn.., -fш.. у ћ (рек-ох: рек-iiш-+ рећи, леr-ох: .1ei-iuu-+ ле/ш) резултат су фонеrских nромена ювршених у давној прошлости нашег језика .. Фонетским nроменама добијене груnе су сачуване у облицима инфиниrива чија је аорисrна основа на суrласник. Резулта:r сличних nромена је и инфиниrив глагола ићи и свих сложених с њим (йоћи, goћu, иаићи .. ), с тим што су неке од њих (код ових сложених глагола) много ближе нашем времену од nрвих наведених. Такође фонетским nроменама у nрошлости добијени су инфиниrиви фeitcшu (аорисr: iреб-ох, аор .. оси. iреб- + -iШl), зеuсши (аорист: зеб-ох, аор. осн. зеб- + -um), у којима се између усненоr суrласника Б из основе и и/ ЈН инфинитивноr наставка -liш у Изговору јавио сугласник с 2) А о р и с т' и ТО код rлаrола l врсте додаваљем на инфинитивну (аорисrну) основу наставака за облик и лице једи. 1. -ОХ-0 множ .. 1 -ос- -мо 2. -0 -е 2.. -ос --те 3. -0 -е 3.. -о ш -е НАПОМЕНА -У 1 једнине и у 1-3.. л. множине наставак за облик аориста, са rледишта историје језика, јесте х, који се у томе об-лику сачувао само у 1.. лицу једниliе, док су у MliOЖИiiИ сада видљиви алтернанrи с и ш добијени фонеrским nроменама. Наставци за лице су -СГ(у 1. л. ј'д ..), -.мо (у 1. л. мн.), -Ше (у 2. л. множ ), и -е (у 2. И 3. лицу једliИНе 11 у .3. ЛИЦУ МliОЖИНе) - код глагола свих осталих врсrа (П-УП) на инфинипiвну основу додају се наставuи за облик аориста и за лица: једн .. 1. -х -о множ. 1.. -с ·-МО 2.. -)О -[ј 1 2. -с -те 3.. -(ј -р 3. -ш -е НАПОМЕНА ·- Наставци '3а облик аориста у 1 лицу једнине и 1-3.. л. множине јављају се као -х, -с и -ш, што зliачи да је наставак за аорист -х, које у множиliи, ю историјскофонетских рашоrа, алтернира са с, односно ш .. У сва три лица једliине ових rлагола личюi наставак је -0 (нулти), а у множини -мо, -iiie и -е. 109 3) Рад н и гл а r о л с к и п р ид е в гради се додаваљем наставака на .1нфинитивну основу, и ro код rлаrола l врсте, наставцима: једнина fИНфин .. основаt -а- -о за мушки род (трес-а-о) Јинфин .. основа/ -ла, -ло за ж.. и ср. род (Шрес-ла, -ло) множина tинфин. основа1 -ли, -ле, -ла за м .., ж., ср .. р. (Шрес-ли, -ле, -ла) НАПОМЕНА. -Код rлаrола I врсте између основе и насrавка -о за м.. р.. једкине јавља се непостојано а: трес-а-о, леr-а-о, рек-а-о. -код глагола свих осталих врста (П-VП), код којих се инфинитивна основа завршава на вокал, наставци за облик додају се подједнако непосредно на инфинитивну основу: једнина fИНфИН. OCHOEaf -О, -ла, -ЛО (орао, орала, орало .... ) множина јинфин. основа/ -ли, -ле, -ла (орали, орале, орала ....). 4) Г л а г о л с к и п р и л о r п р о ш л и гради се додаваљем наставка за тај облик -вши или -в на основу инфинитива (аориста), и то - код rлагола 1 врсте између сугласника основе и наставка јавља се вокал а (дуго а): ;инфин. основа/ -а- ··вши Ј -в (отресавши 1 отресав) - код rлаrола осталих врста (П-VП) насгавак за облик додаје се непосредно на основу: -вши или -в јинфин. основа/ -вши 1-в (проч:Итавши 1 прочйтав, кренувши ј кренув ...) 6. ГЛАГОЛС:КИ ОБЛИЦИ НЕПРАВИЛНОГ ГРАЋЕЊА 257. Уз сваку од седам датих врста глагола и уз просте облике глагола у љиховом оквиру граматика српскога језика наводи и један број н еп р а в и л н и х г л а т о л ~- Неправилност њихове промене је само у друкчијем односу инфинишвне (аористне) и презентске основе од датог, из чега проистичу и неки облици к~ји се разликују од облика са правилним rрађењем. Тако се у књижевном језику налазе г л а г о л с к и о б л и ц и н е п р а в и лно г грађења: - 1 в р с I е, међу којима су: (а) инфинитив глагола чија се аорисrна основа завршава било КОЈИМ задњонепчаним суrласником: вућu, сећи, gићи, врћи; глагола с том основом на g, Ш.: красШи, .месШи, йлесШи;· глагола с том основом на б.: iрейсШи, зейсШи; (б) радни придев rлаrола красШи, месши, йлесШи . ... - крао, мео, йлео, крала, йлела, мела (место: краg-а-о, краg-ла, краg-ло); (в) имперфекаi глагола ићи ·-- иђах, иђаше, uђаше; uђасмо, иђасШе, иђаху; (r) радни придев иc·roi' глагола: ишао, ишла, ишло;· (д) 1. лице једнине презента глагола моћи - моiу; (е) презенi глагола сесШи, који има облике ПI врсте: сеgнем, сеgне, сеgне.мо, сеgнеШе, сеgну; 110 - П в р с те, међу к~јима су: (а) промена глагола берем -- браШи, зовем - .зваши, жањем - жеШи, мељем - млеШи, који су неправилни само зато што у основама имају различите корене (лексичке морфеме): бер- : бра-; зов- .: зва-; (б) трпни придев глагола млеШи ижеШи - млевен нжњевен, који су направљени по IVА Стевановићевој врсти: - Ш в р с т е, међу којима су: (а) облици глагола кунем- клеШи, йочне.м- йочеши, йойнем - йойеШи ... који се граде од инфинюивне основе, јер је та основа окрљена, без наставка -ну: клеШи (инфин.)- I<'Ле.х (аорисr), клевши, клео, клела (rл. прилог прошли, радни гл. придев); (б) облици аорис·rа и радноr rл. придева глагола саiнуШи, ШрlнуШи, уйреiнуШи, јер се граде и од окрњене основе, без -ну, дакле, по пром~ни rлаrола I врсте: cai-ox, саж-е ... - cat-a-o, саi-ла;· Шрi-ох, Шрж-е ... - Шрi-а-о, Шрi-ла . .. ; - IV в р с т е, међу којима су (а) радни гл. придев geo, ogeo, наgео;· (б) трпни гл. придев оgевен, саgевен тј. глаголи других врста (I врсте) који ове облике rраде по обрасцу IVА врсте; - V в р с т е, међу којима су (а) З. лице множине презента rлаrола gаШи, које о..:им gajY има и облик gau.:Y: (б) аорисг истог глагола gaшu, који најчешће има промену по обрасцу I врсте: gi'igox, gi'ige, gi'ige ·- gi'igocмo, gagocшe, gligoшe; (в) презент и аорист глагола зн.аши, имаши, који осим правилних облика по V врсти (зшlм, знаш. . , uмiiм, uмiiш .. .) имају и облике по I врсти: зтigём -- знi'igo.x, имаgем, Uмago.x .... ; - VI в р с т е, међу којима су (а) З. лице множине презента rлаrола вреши и зреши: вру и зру; (б) глаrолски прилог садашњи: врући, зрући (према правилним других глагола облицима: носећи, виgећи) и - VП в р с т е, у које спадају (а) облици презента глагола засйаЩи - .засййм, к~ји се уместо са основинским вокалом ii испред личних наставака -м, -ш, -0; -мо, -те, -е, често употребљавају са е испред тих наставака: зi'iсйё.м, засйёш, засйё,.. засйёмо, засйёШе, засйјi. Може се узети да у неправилне глатоле иду и помоћни тлаrоли јесам, ьuши и хШеШи, који имају посебне промене и посебну функцију у морфологији, односно у конјугацији (в .. т .. 258 ид ..).. Задатак. - У гексту из Андриhевоr романа (у г 245) нађите све глаголске облике и одредите којим rлаrолским врстама припадају. Одвојте rлаrоле не· правилног rрађења од rлагола правилноr rрађења (правилног односа презентске и инфинитивне основе). 111 7. ПРОМЕНА ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА 258. Помоћним глаголима зову се они глаголи помоћу којих се граде сложени глаголскн о61иuи (перфекат, плусквамперфекат, футур l, футур П, потенција.:!). У нашеr-.1 књнжевном језику помоћни глаrоли су: јесам, бuшu и xllielliu, који имају. посебне облике промене. 112 (а) Поr-юtши rлагол )<'ra\1 има само облике п р е 1 е н т а: • једнина \1НОХИ1Нl нуне обЈiикс 1 јесам 2 јеси јёст(е) јесмо 2. .iссте 3. јесу краће (енклитичке) облике сам си је смо сте су ~ одричним облицима одрична ре'!ца не спаја се са глаrолом щlјући облике: једни не нИсам 2 нйси множине 1 нИсмо 2.. нИсrе 3. нИсу3 нИје ()) Помоћни rлaro.1 бiiuiu има све облике осим трпноr rлаrолског nридева: Презиии јешшна 1 будём 2. б);деш .з будё Имисраишв јл 1 множ 2 буди 3. (нека б)\дё) Г tat йpu..roi 'аgащњи булући (и б1•gући) множина будймо 2 будйге 3 (нека буду) 1 будёмо 2.. оудёте 3. буду Инфинтiiив бИти Aopucйt 1. бйх 2 бй 3 бй Гюt .. йриюi iipotu..tu бИвши /бйв Pagmt i.lai.. iipugeв бИо, бИла, бИло бИли, бИле, бИла Имitepфeкaiti 1. бёјii.х, бёх 2. бёјiiше, бёше 3. бејаше, беше 1. бйсмо 2. бИсте 3. бйше 1.. бејасмо, оесмо 2.. бёј:iсте, бесrе 3. 5ејаху, 5ёху !в) Помоћни глагол ниёши има све облике осим rpnнor придева: Презенш јд 1' хоћу, ћу 2. хоћёш, ћеш 3.. хоћё, ће Имиераiiшв мн ј' хоћемо, ћемо 2 хоћете, ћете 3. хоће, ће Иифштtuив хтёти Aopuctit Ј .. хтёднимо 1.. хтёх, хтёдох 2 хтё, хтёде 1. хтёсмо, хтёдосмо 2 хтёсте, хтёдосте2 хrёдни 2. Хiёдните 3 (нека хоћё) 3. (нека хоћё) Г tai. iipuюt сарашњи хотећи Имiiерфекаiи хоћ:iх 1' хоћ:iсмо 2. хоћ:iше 2. xoћ:icre 3 хоћ:iше .3 хоћ:iху .3 хrё, хrеде 3 хтёше, хтедоше Гrai.. upu. юi iipoш 111 хтёвши / хтёв Pagнu uat. upugeв хтёо,хrёла,хтёло хтёли,хтёле,хтела Презент rлаrола хшеши (хоћу, .хоћеш ... ) има пуне (акцентоване) и краће (енклитичке) облике, који су даrи у наведеном обрасцу. У од р и чи о м облику речца не спаја се са облицима презента дајући једну реч: нећу нећеш, неће; неће.мо, нећеше, неће. 8. СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛС:КИ ОБЛИЦИ 259. Сложени глаголски облици јесу они глаголски облици који се састоје од помоћноr глагола (.јесам, сам . . . бuiйu или .хШейiu) у личном глаrолском облику (обично енклитичком) и од одrоварајућеr rлаголскоr придева, односно инфинитива. У нашем књижевном језику има пет сложених rлаrолских облика. 1) П е р ф е к а т ( п р о ш л о в р е м е ) је систем глаголских облика који се граде од свих глагола везом облика презента помоћног гл .. јесам и радног глаголског придева глагола КОЈИ се мења: јд.. м.. р. ж. р. ср. р. ми. 1.. ја сам певао 2. rи си певао 3.. он је певао 1. ми смо певали 2. ви сте певалИ 3. они су певали ја сам певала 1:и си певала она је певала ми смо певале ви cre певале оне су певале оно је певало она су певала Када се употребљава без именице или без личне заменице, енклитички облик помоћног rлаrола долази после радног придева: йевао са.м, йевала са.м, йевали с.мо, йевале с.мо итд.. 2) П л у с к в а м п е р ф е к т (д а в н о п р о ш л о в р е м е) је систем глаголских облика к~ји се граде од: а) облика имперфекта помоћног глагола бuйiu (беја.х.. .) -и радног глаrолског придева глагола к~ји се мења: једи.. 1. бёјах 1бёх пёвао или: 2. бёјаше 1бёше пёвао З. б~јаше 1бёше пёвао множ б~јасмо 1бёсмо пёвали бејасте 1бёсте певали б~јаху 1бёху певали б) од облика перфекта помоћног глаг. придева глагола који се мења: једи.. 1.. бИо сам певао глагола бйши (бИо сам.....) и радног 2.. бИо си певао 3.. бИо је пёвао миож. бИли смо певали бИли сте пёвали бИли су певали Наравно, радни rлаrолски придев је у мушком, женском или средљем роду (Петар б~јаше йевао: Марија бејаше йевала: Дете бејаше йевало). 3) Ф у т у р I ( б у д у h е в р е м е ) је систем глаголских облика који се граде од облика презента глагола хшеши (hy, hеш, he, hе.мо, hеше, he) и инфинитива глагола који се мења .. Јавља се у два лика: (а) као сложени глаголски облик једи 1 ја ћу пёвати миож. 2 тii ћеш пёвати 3. ;:а} ће пёваrи оно 1. мИ ћемо пёваи 2.. вii ћете певати З.. ;::} ће пёваrи она 113 (6) као прост глаголски облик једи. 1 певаћу 2. пёваћеш .3.. певаће множ.. 1. певаћемо 2. певаћете .3. пёваће Прост облик футура 1-ог настао је додаваљем енклитичких облика пом. глагола ћу, ћеш, ће .. . на о к р њ е н и инфинитив йеваШ-: певаr- + ћу, певат- + ћеш ... .. __", йеваћу, йеваћеш ... , при чему је суrласник Ш из окрњенеr инфинитива испао јер се већ. садржи у артикулацији африкате ћ.. Футур Ije увек сложен глаrолски облик када се rради од глагола чији се иифиниrив завршава на -ћи, дакле: једи. 1. ја ћ.у рећ.и и 2. rй ћ.еш рећи • • • • • ИТД. једи. 1. рећи ћу 2. рећи ћеш ••.•• И'ЈД • НАПОМЕНА.. -- Када је реч о писању фуџра l од rлаrола са инфиниrивом на ··ТИ (ueвaiiiu, paguiiiu) у случају када се raj облик rради од окрњеноr инфини1ива (певаr·, радиr-) и енклитика hy, hеш, he.. , правопис нашег књижевног језика сматра правилним обе форме- и форму п р о с т о г фуrура I: paguћy, йеваћу....., раgићеш, йеваћеш... , и форму сложеноr фу1ура 1: paguШ ћу, йеваш ћу... , paguiil ћеш, йеваш ћеш...... Једино оrраничење је да се у једном rексту не мешају. 4) Ф у т у р П (п р ед б уд у ћ е в р е м е) је систем глаголских облика к~ји се rраде од облика презента помоћног глагола бuiйu и радног глаголскоr придева rлагола к~ји се мења: једи. 1. 1кад/ будем радио множ. 1. јкадј будемо радили 2. будеш радио 2. будете радили 3. буде радио 3.. буду радиЛи -- наравно, са радним придевом м., ж. или ср. рода (/кад/ Петар буде paguo: Јкад/ Марија буде paguлa: јкад/ дете буде paguлo). 5) П о У е н ц и ј а л (м о г у ћ н и н а ч и н) је систем rлаголских облика који се rраде од облика аориста помоћног rлаrола бuйiи и радног rлаrолскоr придева rлаrола који се мења: једи. l. ја бих радио множ. 1. мИ бисмо радили 2. тИ би радио 2. вИ бисте радили 3. он би радио 3. они би радили У З. л. множине не употребљава се одrоварајући облик аориста бuше него исти онај који је у 3. л. једнине (би). Природно, помоћни глаrол може доћ.и и иза радног придева: раgио бих, paguo би ... . , раgили бисмо ... Уз облик поrенцијала иде и :конструкција п о т е н ц и ј а л а n р о шл о г, која се rради помоћу потенцијала помоћноr rлаrсла биrи (био бих, била бих .. , био би, била би .. ..) и радног глаголског придева глагола који се мења: једи. 1. ја бих био радио 2. ти би био радио .3. он би био радио множ Ј. ми бисмо били радили 2. ви бисте били радили 3. они би били радили Наравно, .3. лице има облике за сва 'Iри rраматичка рода: уз наведене за м. р.., облике за ж. и ср. р. -она би била раgила и оно би било paguлo. Треба напоменути да се ова конструкција доста ретко употребљава. 114 Задатак. - У датом тексту nодвуците сложене глаголске облике. (1) Аранђел Исакович храбрио се, и по стоти пут, м~~~~:лима да нико неће (11) сазна·rи. Био је уверен да ће и она ћутати .. Напољу је 'Завијао ветар, nун лавежа паса, и шумелаје вода... И она се уплашено nокри душеком, као да јој на nостељу беше скоч.!"о пас..... Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила. Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти nред светом, nри растанку, не Qпростив се у реду од ње..... А и тај муж, к~ји је сад беше оставио, и живот с њим, чинио јој се као једна дубока несрећа... Ни за каква блаr а овог света,..... не би се била одрекла тог човека и његовоr чудног осмеха ..... (М. Црљански, Сеобе I, Просвета, Београд, 1983, 73, 74, 76---77) ДО КОПЕНХАГЕНА КОПНОМ, МОСТОВИМА И ТУНЕЛОМ Копенхаrен, 18. марта Бродом "Kara" дошли смо до острва Сщ)о-rо-на којем се налаЗи отворrрадилиште новог тунела који ће бити дуr осам километара и спајаће Силанд и ово мало острво Нови тунел има две цеви да би се саобраћај одвијао несметано .. Тунелске цеви удаљене су једна од друге 25 метара и сваких 250 метара су спојене због циркулације ваздуха .. Петер Ленrерер, генерални директор данских железница, рекао је да вредност овоr пројекта износи три милијарде долара .. Највећи део средстава обезбедила је држава, а постоје и други учесници у финансирању (Политика, 19. Ш 1992,4) Који сложени rлаrолски облици су употребљени у тексrу (1), а који у тексту (П)? Колико има више различитих облика у првом тексту? КQјих облика које сте нашли у првом, нема у другом reкcry? 9. ОБЛИЦИ ПАСИВА (ТРПНОГ СТАЊА) 260. Облици пасива (трпног стања) су заправо конструкције које означавају да се радња врши на субјекту као на о~јекту. У њима се јављају само прелазни (транзитивни) тлаrоли, а таквим се конструкцијама означава да радњу врши какав спољни {извансу~јекаЈски), познати или неnознати вршилац. Тако у реченици Ј а б у к а је обрана њен субјека r (који је означе н номинаrивом)јабука "трпи" радњу коју је неко (из)вршио онако као што бије, даје употребљена активна реченица, "трпео" објекат (означен акузативом без предлога): (Домаћин) је обрао ј а б у 1< у. Пасивном конструкцијом име nојма које би било у реченици објекат представља се као средиште речеюще и тако постаје r р а м а т и ч к и с у б ј е к а I, изражен номинативом. У српскоме књижевном језику постоје следеhи о б л и ц и п а с и в а (трпног стања) 261. а) Од т р п н о г г л а г о л с к о г п р ид е в а и облика помоhних глагола бuши и јесам за: - инфинитив: биши хваљен, биШи йохваљен - перфекат: хваљен сам, йо.хваљен сам - плусквамперфекат: био сам (или бејах) :хваљен, био сам йохваљен (или бејах йохваљен) 1 бејах био :хваљен - фуrур I: бићу хваљен, бићу йохваљен - фуrур П: Јкадј буgе.м хваљен, јкадј буgем йохваљен - имперфекат: бејах хваљен,- Јсамо од имперфективних глагола/ императив: бygu хваљен, буgи йохваљен --· потенцијал: био бих хваљен, био бих йохваљен - ~rорист: бих хваљен, бих йохваљен ... 115 262. б) Од трпног глаголског придева и облика глаголских прилога помоћноr глагола биШи за: - глаг.. прилог садашњи: буgући .х-ваљеп, буgуhи иохваљен. - глаг. прилог прошли: бивши .хваљен, бивиш iюхваљен .. 263. в) Од активног облика глагола који се мења са повратном речцом (партикулом) се за - презент: хвалим се, похвалим се 264. Трпни придеви у датим пасивним конструкцијама имају ознаке граматичкоr броја (једнине и множине: ученик је йохваљен - учениuи су йохваљени) односно ознаке граматичкоr рода (м , ж. и ср .. р.: ученик је йохваљен ј ученици су йохваљени : учениuа је йохваљена 1уч~ниuе су йохва љене : дете је uохваљено ). НАПОМЕНА. ·- (а) П а с и в н и n р е з е н т у савременом књижевном језику је наведена конструкција mшuumu об ш~> -ј le: Ових дана (е т а ј у ч е н и к доста хва.ш као добар.- Селенићеви романи (е чutitajy са интересовањем - Кад се lю.хващм, обично боље учим (б) П а с и в н и n р е з е н т у виду конструкције бивам, биваш -+ трnни Г ЛаГОЛСКИ Придев уnотребљава Се реТКО, И ТО само За ОЗНачавање радЊИ КОје Се ПОнављају: бивам йохваљен, биваш йохваљен, бива йохваљен, бивамо йохваљени (в) Поред nасива nрезента означеног а к т и в о м с р е ч ц о м се (Та књша ( е ч и ш а ових gана у Бeoipagy), и за остала времена и начине, уместо конструкција са rрnним придевом и помоћним глаголима, све је чешћа употреба активног облика одговарајућег дотичном времену, односно начину, са речцом се: Та хњта с е ч и йt а л а ироши ioguнe у Бeotpagy (место: Та мыtiа i е ч и ш а н а ирош.те ioguнe у Београду), Та ~>њиiа ћ е l е ч и ш а ui 11 ug_1•ћe ioguue (место: Та юьша 1т е б u tit и ч u iu а 11 а иg\·lle юguue) 3адаrак. - Употребите у пасиву глаrолске облике следећих реченица: 1 Они ће предати писма на пошту. - 2.. Госте су исnраћали после поноћи -- 3.. У свету су много писали о значају "источне желешице".. ·- 4. Говорили су сељацима много о аrрарној реформи - 5. У касаби би читали све новине које Би добијали у току дана 256. Одрични (негирани) шаголски облици граде се на следећи начин: (1) Код простих облика додавањем одричне речце не испред дотичног облика (йдшём- н е йишем.., ilucax- н е ilucax, йuши- н е йuши); (2) код сложених облика са помоћним глаголом биши, буgем - додавањем одричне речце не пред помоћне глаголе (ја бих gошао -ја н е бих gошао; ако буgем gошао -а к о н е буgем gошао); (3) код сложених глаголских облика с помоћним глаголима јесам и хоћу - одрични облици граде се помоћу одричних облика тих помоћних глагола (ја сам gошао- ја н и с а .м gошао; ја ћу gоћи- ја н е ћ у gohu). Ово правило примењује се, на одговарајући им начин, и на активне облике и на пасивне облике (Данас љуgи н е чишају ову књигу; Прошле гоgине љуgи н и с у чишали ову књигу - Данас се ова књига н е чиша, Прошле гоgине ова књига н иј е чишана). 19. СУПЛЕТИВИЗАМ У ПРОМЕНИ ОБЛИКА РЕЧИ 266. У већини прегледаних врста променљивих речи, граматички облици се добијају додавањем н а с т а в а к а з а о б л и к (именсt<и, глаrолски) на r р а м а т и ч к е о с н о в е. Код именица, придева, заменица, 116 неких бројева (iegaн, gва, iйpu, чеiйири) облички наставци се додају на ј еди у основу, код глагола се облички и лични наставци додају на д в е основе - презентску и инфинитивну (аористну) .. И у највећем броју случајева то је за сваку врсту промене и с т а основа (једна одн. две). Такво образоваље облика назива се с и с т е м с к и м (или п р а в и л н и м) .. Међутим, неки облици у наведеним променљивим речима добијају се и друкчије - допуљаваљем, употребом различитих облика који се некад дел и м и ч н о, а некад и п о т п у н о разликују од системских облика. Такво образоваље назива се с у п л е т и в и з а м (ла1: .. supplere -допунити, заменити), а огледа се у појави суплетивних (допунских) облика у промени речи. 267. Суплетивизам је основан на значењским односима, тј. повезују се у је.шо'\1 заједничком, лексичком значељу два различита скупа гласова (фо·· не\Ы) на пример: човек (=једи.) и љygu ( = множ..), у категорији именица, или goc!ap ( = позитив) и бољи ( = компаратив), у категорији придева, или биiйи ( = ннфинитив) и iеса.м_ ( = презент), у категорији глагола.. Сваки члан у овим паровима има с о п с т в е н у n р о м е н у, иако су везани ис1:им основним 11ексичким значењем. У нашем језику суnлетивизам се појављује у два вида .. ( 1) Суплетивне речи, односно облици су потпуно различитих корена (и основа) од речи с којима чине да ту промену. Такви су на пример, облици множине имеНИI\е човек." љygu, љуgй, .љуgи.ма, облици за презент који означава да се радља коју значи глагол бйiйu врши у време када се о љој обавеш· тава: iеса.м, јеси, јесiй(е). (Ја са.м ученик), док је за друге ситуације облик nрезента буgе.м, буgеш, буgе (Кад буgе.м студент, живећу у Београду). Такви су, даље. облици зависних падежа личне заменице 1-or лица ја, мu; мене, мени, ј сај мном, одн. нас, нама . .. : за тим облици компара ти ва придева gобар, зао. бо.. ьи, iopu, облик имперфективноr rлaroл йuсац;· творб. оси. йис- + -мен > придев йис.мен; именица лисш.:· творб.. основа лисш- + -а /-rи/ > глагол лисШаШи итд.). Или их само модификују, тј. делимично мељају значеље остављајући их у истој врсти речи (именица лисШ. творб. основа лисШ- + ић >именица лисШиh "мали лист"; глагол уйисаШи. творб .. основа уйис- + -ива /-ти! > имперфективни гл .. уйисиваШи). 283. На граници творбене основе, тј .. између гласова те основе и гласова суфикса, долази често до фонетских процеса чији су резултат разне суг ласничке алтернације. Тако ће у творби деминуrива са -ић мотивна реч вук: бити са к- у творбеној основи а мо·тивисана реч вучић - са ч- испред суфикса 124 -иh. У исrом односу је бреi · бреж·иh. У творби изведених глагола помоћу суфикса -а ј -rиј- мотивни глагол poguШu (pogu-) и мотивисани глагол рађаши показују алrернацију g :·ђ, враШиШи: враћаши- Ш.:· ћ и сл. Наравно, у многим другим контактима до ствараља ових алтернација не долази (лuciii .: лисШuћ, ucйucaйiu : ucйucuвaziш). 284. Са суфиксалном творбом (деривацијом) врло је често везана тзв. у н у т р а ш њ а т в о р б а речи, rj. она чије је средство п р о м е н а г л а с а (вокалска алтернација) или п р о м е н а а к ц е н т а. Тако се, нпр .., од и м ен и ц е нокаШ, нoкilla, нокШу .. . . променом акцента и облика добио придев ндкаill, ндкаillа, ндкаШо ( = "који има нокте"), или од г л а г о л с к е и м ен и ц е йёчёље, опет променом акцента, добила, се с т в а р н а (к о н к р е тн а) и м е н и ц а йеч6ье .. Од г ла г о ла зеваШu, нултим суфиксом (е) и променом акцента, добијена је именица зев, од кдваШu - ков, а од тлатола йлecillu (основа инф. је йлет-ох) вокалском алтернацијом е:· о и нултим суфиксом (-о) добијена је именица йлоШ. Ова врста творбе најмаље је заступљена у нашем језику, а многе тако настале речи за наше језичко сссћање су п р о~ с т е (немотивисане) речи јер не видимо ни значењску, а ни обличку воу њихову са мотивним речима (нпр., itлoйl, млаз). 285. 2.. Слагање (или композиција) је творба речи помоhу срастаља двеју или више посебних rечи, односно љихових творбених основа у једну реч: JYiдuciiюк (одјуi и исток), ciiiдp.мiiлu (од сiйар и мали), йлавдкоса (од йлава 1\(ICa), Бедiраg (од бео и ipag), gднiубuШu (од gан и ryбuшu), сЈ•нцокреШ (од CJ.'!fU,e и xp<'uiatTm), йароброg (од йара и броg), goiйjщaйiu (од go и iiipчaiuu) .. Слю·ањем по;~тају речи које се зову с л ожени ц е, а оно се остварује на два начина: а) простим срасrањем речи: gанitноћ (име једног цвета), cйliipмaлu, Ьедiраg, Бања,t_f·ка, сецикеса, йд.миiивек, свезналuu,а, gaнiyбuШu, найuсойiu, нaцp1liazuu; и б) срастањем са спојним вокалом (оје): јуiдзайаg (југ-о-запад), iлухднем (rлух-о-нем), рукойис (рук-о-пис- + -6 ). с)•нцокреiй (сунц-о-креr- + -УЈ), iолдiлав (ГОЛ-0-ГЛаВ- + -6, -а, ···О), очевugац (оч-е--ВИД-+ ·"ац). Посебно продуктивни тип ових сложеница су оне које су добијене од п р е ф н к с а и речи главних Rрста (именица, придева, глагола): найuсайiи (од на- + писати), goioвдpuiiiu се (од _qo- + rоllорити), ,qдвраiйак (од go·- -+ вра1а + -ак) бёзбрижан (од без-+ брижан), йоgјезuчни (од tiog·" --!- јсзични) .. 286. 3.. Комбинована творба речи.- Слагање (композиција), којим се добијају нове спожене речи (сложснице) повезано је често са извођењем (деривацијом), којим се добијају изведене реУи (изведешще). Тако се Iовори и о к о м б н н о в а н о .i т в о р б и р е ч и. Многе речи, тако, заправо су и слажене и извелене. јер: upeфuxc или осно8..норфс.ма Са OCI/OIJUIICI\OM uiвopoei/OM .wорфемом без- до[спој нн п.пав· (а) О·· рнб- (а) -о- разбриг-- (-е) /брига/ врат- (-э) 1врзта; вокал] кос- -(е) ;коса; .'1ОВ- ("·иfти)јловити; гран- (.-с) /грана/ и суфихсом ··(Ј Н -а -·И -а /··ТИ/ лаје реч безбрижан довратак плаво коса риболов разграюп и. 287. Изведеним и сложеним речима сматрају се оне у којима су делови који их чине видљиви, јасни за наше језичко осећање. Такве су речи Ј\"! о т и-· 125 в и с а н е (образложене) и према љима се могу стварати нове. Зато се за љих каже да су п роД у к т и в н е (плодне), па и да су суфикси, ако се говори о изведеницама, односно префикси, ако се говори о сложеним с љима речима ·продуктивни. Рецимо, по типу односа йисаШи, мислиШи: йисац, .мислилац ствара се безброј девербативних (од rлаrола) именица: кдсац, ловац, сШрелац, борац, куйац, носилац, .хранилац, .молилац. Или по rипу ipaguwu : йоiраgиШи сrвара се много других rлаrола с префиксом йо-: йocegawu, йоусШајаШи, йозиgаШи, йоузu.маши. 288. 4.. Творба претвараљем. - Осим што настају изво!)ељем и слаrаљем, речи у свим наведеним врстама граде се и претвараљем речи једне врсте у речи друге врсте. Тако долази до п о J:t м е н и ч а в а љ а (супстантивизације), тј. претвараља, нпр., придева (описних, присвојних, глаrолских) у именице: пољопривредно gобро (од gобар, gобра, gобро), млаgа ( = невеста, од придева .млаg, -а, -о), Енiлёскii (ид придева енiлески, -а, -о). Исто тако долази до n оп р ид е в љ а в а љ а (адјективизације) - претвараља глаголских прилога и rлаrолских придева у придеве: свеШлећа реклама, леШећа бригада, бивши председник; Лечили су оболеле људе; више лепо йовезаних кљига. Овим се начином творбе добијају и друге врсте речи, нпр. п р и л о з и наи.зi.леg (Он је наизiлеg добро : Он пази на uзiлeg), n р ед л о з и: Уврх стола 1или врх стола 1седели су почасни гости (од именице врх, односно од синтагме у врх). 289. При овом претвараљу (које би се због примера као што су у врх~ -+ уврх и сл. могло назваrи и л е к с и к а л и з а ц и ј о м, тј. добијањем нових речи q;:једиљаваљем граматичких морфема у једну реч), новодобијене речи узимају граматичке ознаке врсте у коју ступају. На пример, rлатолски прилоr садашњи, који у својој глаrолској служби има непроменљив облик на -ћи (Граната је свешлећи јарко прелеrела преко неба ·- Пројектил је свеШ.лећи јарко прелетео преко неба), попридевљен, употребљаваће се са обликом rраматич коr рода, броја и nадежа именице уз коју стоји: СвеШ.лећи часовник показивас је тачно време; На свеШлеће.м часовнику видело се тачно време; Псиавили су свешлећу рекламу; Било је много свеiiiлећих реклама.. Исто ће бити са глаrолским придевима (радним и rрпним) који су постали прави придеви, као и са неким именицама које су постале од придева (gобро, зло), које ће имати nромену именица. Али ће многи други поименичени придеви чувати своју придевску · деклинацију (Entлёcкii, Енiлёскё, Енiлёској .... , XpвiiШcкii, ХрвiiШскё, ХрвiiШској .. .. ), док ће се њихова именичка каrеrорија видети из функција које у реченици имају .. 26. ТВОРБА РЕЧИ И ПОЗАЈМИЦЕ ИЗ ДРУГИХ ЈЕЗИКА 290. Нове се речи у нашем кљижевном језику стварају и позајмљиваљем (преузимаљем) из других, словенских и несловенских, језика .. При томе оне су скупови фонема (гласова) који се прилагођавају творбеним и морфолош.ким моделима нашег језика, и то у пuтпуности. За њихово преузимаље постоје углавном два начина: (а) позајмица основног облика и (б) значељска позајмица.. 126 а) Позајмица основног облика је преузимање речи у њеном основном облику као скупа гласова који се прилагођава нашем изговору и прима српску промену облика. Тако је, на пример, од енглеске именице tank добијена "наша" реч тенк, која је ушла у именице I граматичке врсте (тенк, тенк-а, Шенк-у. ... - Шенк-ов-и, тенк-ов-а ... ,); од француске речи соире добијена је "наша" реч к,уйе, која је ушла такође у I врсту именица, при чему се основни облик схватио као основа на к~ју се додају падежни насrавци (куйе, куйе-а, куйе-у, куйе-ом .. .). Друге врсте речи - придеви, глаголи, прилози - само у својым о с н ов а м а задржавају позајмљени елеменат, дакле н е и у своме о с н о в н о м о б л и к у (номинативу једнине хад су у питању именске речи, инфинитиву кад је реч о глаголима и сл.). Тако ће, на пример, француски придев sporadiqиe (sporadik) бити само творбена основа за "наш" придев сйораgичан, сйораgична, -но, јер је на ту основу додат домаћи суфикс -(а)и са граматичким наставцима за м. род -0, за ж. род -а ср. род -о. Тако he, нпр , и француски глагол construire (лат. construere) (фонет.: koпstruir) послужити као творбена основа за српски глагол образован било суфиксом -ира-, било суфиксом -иса- (+ инфин. наставак -Ши): консШрЈтрати 1консШруuсаШи итд. Фонд речи, пре свега, именица, али и придева, прилога, глагола, добијен оваквом творбом врло је развијен. И у најопштијој употреби, и одавно, у нас је много речи из романских језика (лат., франц., итал.), нпр.: йалаша, јарбол, йлажа, шарм, ниво, бифе,.. из грчког: gрум, монокл, калgрма,.. из щмачког: ваiа, йеiла, шШруgла; из енглеског: ко.мбајн, фуgбал, фарма, сйорШ, gок, вш<енg, бифШек, gеШерџенШ," из руског: зайеШа, услеg, воgиШељ, реgиШељ; из чешког: сйис, улоiа, Шлак,.. из турског: боја, чамац, Шой, буреiџија; из мађарсхог: ашов, лойов, варош. Разумљиво је да се, по описаним правилима одомаћивања, ту налазе и глаго.ли (ексйлоgираШи, шШа.мйаШи, iuucoвamu 1 iuйcupaШu, Шелефонuрати, {ileлeipaфupaШu / Шелеiрафuсаши, ойерисаши Ј ойерuраШи), као и придеви (сйораgичан, opguнapнu, кqрgинални, коронарни), односно прилози (сйораgично, евентуално). 291. Велики број позајмљеница (посуђеница) налази се у лексици посебних струка и наука, чинећи саставни део њихових терминологија. То су, најчешће, интернационализми, засновани на грчком и латинском језику: анаШо.мија, анаШо.м, йcuxoлoiuja, йсихолоi, йолитика, йолиШиколоi, ieoipaфuja, xupypi, xupypiuja;· склероза, клима, gрама, бронхиШис, gоза, gесШилаШор, gесШилисаШи, gесШиловаШи, gесШилираШи. Тим речничким фондом наш књижевни језик не одваја се од других европских језика. 292. б) Други је начин у оквиру преузимаља речи из других језика к а л к - позајмица семантичке (значењске) природе, при чему је само образац (схема) узет из дpyror језика, док га испуњава домаћа лексика.. Тако се узима да српска именица уШисак стоји према француској именици impression, јер је у основи наше именице сложена изведеница у-Шис-(нути)-ак, са префиксом - предлогом у и глаголом ШиснуШи, што одговара француском глаголу impresser (in + presser +"утиснути"). Исто тако, именица йрuручнuк (за књигу) одговара немачком Handbuch ( = "приручна књиrа"), наше самовлашће одговара француском (лат.) autocratie ИIД. Таквог су типа и позајмице часойис, йовоg из чешког и сл.. У утврђиваљу, међутим, да је нека од таквих речи калк моiЩју се користити сигурна лингвистичка средства испитиваља, јер свака сличносi са моделима у другим језицима не мора указивати на позајмљивање. Пошто је реч, углавном, о индоевропским језицима, исти модели се могу и самостално јавити у више језика. 127 293. в) У преузимаљу речи из других језика у наш, било ди р е к т н о м, које је овде описано под (а), било к а л к о м, овде под (б), речи се одомаћују српским творбеним средствима: уобличавањем фонетским и граматичким према нашој речи tнпр.. енгл. tank добија наш облик и промену: Шенк, тенк-а, тенк-у. , тенк-ов-и итд ..), одн. префиксима (нпр .. , ilpи- + ручник > ilриручник) и суфиксима (нпр .. , грч .. sporadikбs- франц. sporadique: ех сilораgичан, сilораgична, сilораgично < спорадич- /а/н < спорадик- + /а/н) .. Ти префикси и суфикси могу бити такође позајмљени и одомаћени (са страним или нашим основама), па тако међу њима имамо суфиксе: -изам, -исШ(а), -ер, -ација, -ор (моgернизам, телефонист/а/, .минер, електрификација, gестилатор) одн. префиксе: а-, анти-, ре-, ge-, архи- и друге (алоzичан, антиgржавни, реанимација, рекреација, реизбор, gеблокаgа, архиgобар) .. А уз њих се у нашем књижевном језику појављују као средство творбе и п р е ф и к с о ид и -везане морфеме с л и ч н е префиксима, тј. стварно о с н о в е р е ч и из грчког, одн. латинског језика које се у д а т о м облику налазе с а м о у сложеницама: аеро-, ауто-, хиgро-, .макро-, .микро-, агро-, нпр .. , у речима као што су аероgором, аероgинамика, аерофотmрафија, ауШосугесШија, хиgрограgња, хиgроgинамика, .макроеконо.мија, .микроат.мосфера, агроинgустрија, агроilроизвоgи.. Исто тако, као творбене морфеме јављају се и с у ф и к с о ид и -везане морфеме с л и ч н е суфиксима, тј.. с т в а р н о о с н о в е грчких, одн .. латинских р е ч и, као што су: -бус, -gро.м, -фил, -фоб, -лm, -тека, -иg и др .. у позајмљеницима типа: ауШобус, омнибус, тролебјус, аероgро.м, xиilogpo.м, библиофил, англофоб, филолог, антроilолог, библиотека, виgеотека, gаШоШека, ромбоиg, хуман.оиg и сл .. И у једном и у другом случају, обе основе у таквим речима имају своја значења (нпр .. аеро- = "ваздух, ваздушни, који је у вези са ваздухом" + -gро.м = грч. dr6mos "путања"), али као сложеница дају и ново значење које је у вези са значењима делова сложенице (аероgро.м = "место где стоје, одакле полазе и где се спуштају ваздухоплови") .. Осим што се тумаче у речницама српских речи, јер су потпуно одомаћене, ове речи се тумаче и у речницима страних речи (в .. т.. 56). 128 Задатак. - У датим одломцима издвојrе све речи у одговарајуће им врсrе (именице, придеве, rлаrоле иrд.) а заrим одредите да ли су: а) просте, б) сложене, в) изведене, r) сложено-изведене. (l) Лоrика је уморна, али не оним блаrословеним и слатким умором од мноrоr посла и велике зараде, који је некад наrонио да у овој исrој соби тражи одмора и предаха.. Стиrла сrарост и наишла времена која нису добра..... Кад је она, пре rридесет rодина, дошла у Босну и оrпочела рад, живоr је изrледао као да је из једног комада.. Сви су ишли у истом правцу у коме и она: за послом и са породицом.... А сада се све померило и исnремешrало.. Људи се деле и издвајају, и то, како њој изгледа, без реда и видљивоr смисла. Закон добиrка и rубиrка, дивни закон кqји је увек управљао људским nоступцима као да више не важи .. (И Андрић, На Дрини ћуйрија, Просвета, Беоrрад, 1981, 323) (Il) (::једи Филип у сутону (у сламнаrом наслоњачу пред верандом), rледа у предвечерљем зеленилу ласrавице како круже око крова сrрмим и смионим кривуљама, и мисли о rоме, како је живот заправо крволочан и окруrан криминал .. "И ra најидиличнија и људима rако драга пшца, чије rнијездо доноси људима легендарну срећу, а дјеца већ по пучкошколским писанкама пишу о њој залосне цјесме, та мала црнокрила пrица...... не разликује се заправо ни по чему од МО!::~;коr пса... (::једи rако Филип у суrону..... Круже слике око њеrа као птице и око његова погребног расположеља и унуrарњих потишrености, и око виноrрада и ораница. (М. Крлежа, ПовраШак Филийа Лашиновића, Нолит-Просвета, Беоrрад, 1968, 91, 92) 27. ТВОРБА ИМЕНИЦА 1. ТВОРБА ИМЕНИЦА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА) 294. Изведеном именицом назива се именица која настаје од творбене основе мотивне речи додаваљем творбеног нас'Iавка (суфикса). :Мо'Iивне речи за творбу ових именица моrу би'Iи друге именице (nросте, изведене, сложене), као и речи других врста (nридеви, глаrоли, заменице, бројеви и др.). Тако се, у слеДећој схеми, nрема: моШивној речи - од које је Шворбена основа - са суфиксом налази извеgена именица кљиrа слеn, -а, -о .ПОВИ ТИ свој, -а, -е пет -----ар књиr- -ица ------....:, -урина --ац слеп-~-;;:=::=::=. -оћа ~-ило --....._ -ић -----ац ЛОВ-~----- -ица ------17 свој- ----- -та -·и на -а к пет------- -и на кљижар кљижица кљижурина слеnац слеnоћа слеnило слеnић ловац ловиuа лов свој та својина петак петина Изведене именице у значељској су вези са мотивним речима, па тако књuжар означава особу која се бави књиiом (издаје кљиге, продаје кљиге), књижица означава "малу књиrу", књижурина - "велику дебелу :кљиrу"; слейац има значење "слеп човек", слеuоћа значи стање некога ко је слеп, слейић је rмизавац за којег се верује да је слеп. 295. У српскоме језику творба именица суфиксима је врло жива, а овде су дати продуктивнији суфикси, rруписани по значељима која носе у комбинацији са ТЈtорбеном основом мотивних речи. А. ИМЕНИЦЕ СА ЗНАЧЕЊЕМ ЛИЦА (ОСОБЕ) Мушка лица 296. Продуктивнији суфикси за творбу именица са значељем мушког лица једновремено носе и информацију која је у вези са творбеном основом, дакле са мотивном речју, па тюю постоји неколико значељских група у њима. 129 а) И3ведене именице са значељем вршиоца радље, имаоца занимаља, (,; гвараоца, које с1 оје према мотивним речима: 1) r.1аrопима писа1 и мислити певати чувати учити односно њиховим основама: п ис­ мисли­ пева­ чува­ учи- са суфиксом: -а ц (писац) (а) - •l а ц (мислилац)' (б) -а ч (певаq) (в) -ар (чувар) (г) ··UI е љ (учитељ) (д) Сви ови uаставшt спадају у nродуктивне наставке (суфиксе), па се no овоме моде.:~у rрад11 велики број именица: (а) uисац, косаt(, "ювm(, iitрювац; (5) и/аси.юц, uo· C/i IIIU,, '11/li/Ц.liЩ, /UHU.I<Щ; (В) КОtЮЧ, fiUJUЧ, НОСОЧ, /iJ611KllflQ~; (Г) l>j'fiOp. ЗЦ,Quр, UC"-Op; (д) PЩJIII/Ie.h, peq/IШC Ь, ЧU/1/lШ/С.Ь. 1) и м е н и u а м а KfbliЛi књиг- -ар (књижар) Оюt '' <.е .:уфиксом rr:џe ~шого5р()јне именице као што су: Бачвар, арашар, ioв~gap, Oii'IOfJ, ..:mше..наиiичар, забрдје>забрђе) .. Исто rако, nростор испуњен оним шrо значи мотивна именица значе изведене именице са суфиксом -л у к (rypcкora порекла): кујунџилук (=крај града у којем су кујунџије), абаџиЛук (крцј у којем су абаџије), босШанлук (земљишни простор са босшаном). Д. ГЛАГОЛСКЕ И АПСТРАКТНЕ ИМЕНИЦЕ 314. 1) Г л а г о л с к е и м е н и ц е су изведене именице чија је мотивна реч r л а r о.~, а означавају радње, стања или збивања. (а) Типичне rлаrолске именице су оне које се граде од прелазнихr.лаrола, односно од њихове творбене основе коју чини т р п н и п р и д е в на -н и -Ш, додавањем суфикса -ј е, па према мотивним глю:олима чишаши (књигу) ораши расйеiйu од чиiйан- додавањем оран- расйеiй-ј е имамо -је -је чиiйање ораЊе расйеће. Сугласници -н и -ш из творбене основе јотују се са ј из наставка, дајући њ и ћ. Од сваког трпног придева имперфективних (и прелазних) глагола може се тако начинити именица, па је овај модел творбе именица врло продуктиван (йевање, кошење, низање, йрављење). (б) Исте именице од непрелазних тлаrола граде се додавањем суфикса -њ е и -ћ е на творбену основу к~ју чини rраматичка основа: Шрчаiйи- Шрчај-rиј > Шрча- + -ње > Шрчање; свану-јтиf+ -ћ е > свануће. Тако су добијене именице: леiйење, б.ilисшање, сuјање, свануће, ускрснуће, боловање, обољење.. 136 r~ Највише је, у обе групе, именица од несвршених глагола (имперфективних), али их има и од перфективних (свршених): оболеillи- обољење, pacйeillи - расйеhе.. 315. Осим наведеним суфиксима, глаголске именице творе се и другим, мање продуктивним суфиксима, па се тако према могивној глаrолској речи (rлаголу) налазе именице са суфиксима: -б а.: борба, берба,журба, Шужба, йореgба, чија је творбена основа окрњена rраматичка основа глагола (бори-ти, бор-и-м, бра-rи, бер-е-м), односно именице: жениgба, косиgба, йловиgба, чија је rворбена основа окрњени инфинигив (жениШ-и + -б а), при чему се Ш из тако добијеног инфинитива по звучности ј~дначи са б из суфикса -ба, д~јући g (жениgба), -в а: жейlва, сеШва, клешва, ·-њ а в а: ломњава, gерњава, кукњава, -е ж: йалеж, iрабеж, сврабеж, Шрйеж, -а ј: изgисај, уgисај, размешШај, ойрошШај, -а к: излазак, gолазак, оgлазак, йочеШак, gобийlак, -љ а в а: ломљава, gремљава, -0: лов, зов, изазов, зев, уйис, извоз, увоз, беl, gре.м, -њ а: вожња, ipagњa, изiраgња .. НАПОМЕНА. - Многе од глаrолских именица, уз rлавно њихово значење радње, стања или збивања моrу имати и значење времена (берба, жeiiiвa), па и друrа значења (предмета, нпр.: рщйеће, улеiнуће, орање). 316. А п с т р а к т н е и м е н и ц е (м и с л е н е) творбено су сродне са глаголским именицама, посебно када се граде од глагола који значе какво осећање. Такве су именице са суфиксима: -ај: осећај, наgражај (нервни), -е!: изазов (која је и глаголска, наравно) .. Или оне које се граде од глагола који значе добијање неког сгања, долажење у неко стање, као код именица са суфиксом: -л о: руменило, блеguло, беснuло, луgило - које су добијене према изведеним rлаrолима руменейlи, блеgеШu, беснеШu, луgеШи, од њихове презентске основе (руменu-м, одбациваљем личног наставка -м и додавањем суфикса -л о: руменuло = "стање када је неко румен"). 317. Највећи број изведених апстрактних именица означава особине, а продуктивнији суфикси за творбу су: -6 с uc iopgocШ, йлашљивосШ, блuскосШ, храбросйl, gушевносш -којим се гради врло велики број именица, које знатно увећавају IV граматичку врсту именица (тип сшвар, ноћ, љубав); -о й1 а.· gобройlа, лейойlа, чисШойlа, guвоШа, iлухоШа, йросШоШа, -о ћ а.... iлувоћа, слейоћа, хлаgноћа, чврсШоћа, скуйоћа, .мирноћа. -од којих се неке моrу међусобно замењивати (чuсйlойlа 1 чисШоћа, слейоШа 1 слейоћа); -с й1 в о..· ii.умсШво, браШсШво, јеguнсшво, iрубuјансШво, сиромашйlво - са значењем особине, али и стања, док многе од њих могу значити и активности: новинарсйlво, iрађевинарсйlво, вајарсйlво, сликарсШво, па и скупове 137 људи: бpaiiiciiiвo, iрађансШво, сељашiйво, риgнишШво, Срйсiйво, Xpвaiiiciiiвo, Му­ слимансШво; -и н а.· Шишина, белина, црнина, висина, брзина. 318. Посебно продуктиван међу суфиксима за творбу апстрактних именица је суфикс -и з а м, страног порекла, у име~:~ицама к~је значе: -правац у филозофији, кљижевности, уметности или науци: иgеализам, реализам, романШизам, кубизам, сШрук:Шурализам; или - правац у политици: gемокраШизам, социјализам, арисiйокраШизам, gесйоШизам, марксизам (к~ји иде и у прву категорију :именица); - стање, склоност и сл.: варваризам, аванШуризам, хероизам. 319. Такође велике продуктивности је у апстрактним именицама :и именицама страног порекла заврше так -иј а за означавање наука, струка, области људских делатности: хемцја, Шехнолоiија, анаШомија, хирурiија, аgминисiйрација. Од њих је управо са тим суфиксом много и глаголских именица: информација (=информисаље/ информирање), iраgација ( = степеновање), нивелација ( = нивелисање ј ниве.лирање), комасација.. НАПОМЕНА - Гласовне алrернације у додиру творбене основе и наставка за творбу виде се код суфикса -с Ш в о: к, i, х из основе за rворбу дају ч, ж, ш, што се све своди на ш: gевојачки (gевојачк- + -с Ш в о > gевојачч-сrво > gевојач-сrво >) gевојашшво; убоi (убоi- +-с Ш в о> убож-сrво > убош-ство > ): убошШво; сиромах: (сирома.х- + -с Ш в о > сиромаш..ство > ): сиромашШво. Ис'Iо тако и код суфикса -и н а: gyi (gyi- + -и н а > gуж-ина > ): gужuна; Ших (Ши.х- + -и н а > Шиш-ина > ): Шишина. 320. Описаним извођењем речи (деривацијом), код свих ових именица добијају се изведене именице којима су моrивне речи и именице, и придеви, и глаголи. Мотивне речи таквим изведеницама могу бити и речи других врста. Тако се од -- присвојне заменице сваког лица свој, -а, -е добија именица cвojiiia, - основних бр~јева се добијају именице: йeiiiiiк, йеШuна, -- збирних бројева - именице: gвојица, iйројица, йеШорица, и - од одричних заменица за ствари и лица нишша, ниiйко - именице: нишШак, ниШков. Пошто се у овој творби од мотивн:их других врста речи (придева, глагола, бројева) граде и м е н и ц е, јасно је да су мотивне речи (тј. њихов:и делови који учествују у творби)- од р ед б е онога што значи суфикс (особе, предмета, простора). Описаним начином :извођеља преводе се те друге врсте речи у именице. Зато се ти суфикси у rраматици називају с т р у кт у р н и м. Они, наиме, мењају структуру карактеристичну за дату врсту: оД п р ид е в а бео, бела, -о суфиксом -а ц добијена је и м е н и ц а белац, суфиксом -и н а - именица белина; од r л а r о л а йливаiйи суфиксом -а ч добијена је и м е н и ц а йливач, суфиксом -л и ш Ш е - именица йливалишiйе. Када се таквим суфиксима изведене именице граде од именица, мотивна именица (тј. њен део који учествује у творби) долази у ф у н к ц иј у од р едб е онога што значи сам суфикс. На пример, суфикс -а р значи "радник", "вршилац радње", а творбена основа књиж- (од :именице књиiа) ra одређује, па именица књижар значи "књижни радник", "радник с књиiо.м". Таквим односом творбене основе и суфикса и ове изведене именице су у категорији именица са структурним суфиксима. Ђ .. ИМЕНИЦЕ СУБЈЕКТИВНЕ ОЦЕНЕ 321. По односу творбене основне и суфикса, други тип изведених именица чине оне као што су: лисШић, кућица, Шеленце; лисШина, кућерина. Према тим 138 изведеним именицама ст~је као мотивне речи искључиво и м е н и ц е, што значи да се те изведенице граде одређеним суфиксима од именичких rворбених основа. Ти суфикси, дакле, не преводе друге врсте речи у именице, они само уносе у значеље мотивне именице извесну измену значеља, најчешће према говорниковој оцени. Зато се ти суфикси називају с у ф и к с и с у б ј е к т и вн е о ц е н е, па и саме тако добијене именице - именице су{)јективне оцене. Показано на примеру, који смо дали, именица лисШић значи .мали лисШ, именица кућица значи мала кућа, кућерина значи велика (или ружна) кућа. 1) Тако изведене именице значељски се деле на две групе. а) Прву чине ауrментат.иви (са пејоративима) -именице са значељем увећаног појма који означава мотивна именица, и с тим у вези понекад и погрдног значеља, са продуктивнијим суфиксима: -·и н а: iласина, комаgина, об.лачина, волина, коњина, Atecuнa, лончина, љуgина, мо.мчина, војничина; -е Ш и н а; -у р и н а, -у ш Ш и н а.: tлавеШина, ножеШина, жабеШина, ручеШина, Шравуљина, ножурина, ручурина, .маiлушШин.а, барушШина: -ч и н а: буgалчина, лажовчина, жанgарчина, официрчина.. То су изведенице којима су моrивне речи именице и м. н ж. рода (комаg ко.маgина, iлава : iлавеШина), као и именице ср. рода (месо : месина) .. б) Другу групу чине де м и н у т и в и (са х и п о к о р и с т и ц и м а) именице са значељем умаљеног појма који означава мотивна именица, и с тим у вези каткад осећајно пристрасног (одмила) значеља, са продуктивнијим суфиксима: -а к: каменак, йрозорак, цвеШак, облачак, синак, -и ћ 1 -ч и ћ: каменчић, зубић, зиgић, сШолић, авиончић, ирозорчић, браiiiић, синчић, -а ц: браШац, хлебац, изворац, језичац, -и ц а: Шравица, б,убица, кућица, шу.мица, иiлица, сукњица, ручица и рукица, ножица и ноiица, -ц е: gрвце, йерце, коленце, осШрвце, йиса.мце, -а н ц е 1 -е н ц е, -а ш ц е 1 -е ш ц е: йсешанце, брашанце, gеШенце, јаренце; сунашце, јаiњешце. 309. М_орфофонопошки rледано, на саставу творбене основе И суфикса rласовне аптернациЈе су к, i, х · ч, ж, ш пред суфиксом - и н а · војник : војничина, poi : рожина, дух : душина, пред префиксом -е iil и н а : рука : ручетина, ноiа : ножетина, пред префиксом - у р и н а : ноiа : но.журина. Иста је алтернација и испред деминутивно-хипокористичких наставака -а к, - и ћ, -а ц, -и ц а · облак : облачак, poi : ро.жак, дах : дашак; вук · вучиh; рука- ручица, ноlа, - ножица.. Пред овим последњим суфиксом (-ица) сугласник к,l, х може остати и непромењен (рукица, ноiица, снахица). Е .. ИМЕНИЦЕ ИЗВЕДЕНЕ ГРАМАТИЧКИМ СУФИКСИМА 322. Уколико се укаже потреба да се од именице природног или граматичког м., ж. или средљег рода изведе именица супротног rраматичкоr (или природног) рода, у језику се то чини посебним суфиксима, који се називају м о ц и о н и с у ф и к с и. Тако када се именицом вук именује врста животиље, подразумева се да та врста има м у жј а к е и ж е н к е. Именица која означава мужјака дате врсте је вук, док ће се за означавање женке исте врсте од мотивне речи вук начини ти изведена именица помоћу суфикса -и ц а: вучица. 139 Обрнуто, од именице жаба, која је име врсте и име женке, суфиксом ··а ц добиЈа се именица са значењем мужјака те врсте: жабац. Такви су и суфикси: -и ц а: лавица (од лав), маiарица (од магарац), жgребица (од жgребе), јуница (од јуне), -а ц: лисац (од лисица),жgребац (од жgребе), јунац (одјуне) .. 323. Овај начин творбе продуктиван је и у творби именица за означавање женских особа к~је се баве истим пословима којима и мушке особе, означене именицама (природног и грамаrичког) мушког рода: -и ц а: йрофесориu,а (од йрофесор), учиШељица (од учиШељ), раgница (од раgник), блаiајница (од блаiајник), сШуgенШица (сШуgенШ), -к а: йрофесорка (од йрофесор), конgукШерка (од конgукШер), кочнuчарка (од кочничар), министарка (од .минисШар), -к и њ а: сШуgенШкиња (од сШуgенШ), айсолвенШкuња (од айсолвенШ) .. НАПОМЕНА.. - Може се узети да именице с овим последњим суфиксом означавају п р и п ад н и ц е народа у односу на п р и п ад н и к е (ж. р.. : м.. р..): Енiлескиња : Енiлез, Рускиња : Рус, Срйкиња : Србин, као што то исто значе суфикси -и ц а и -к а: ХрваШица : ХрваШ, Муслиманка : Муслиман, Американка : Американац, иако су већ наведене да стоје и као именице за значењем припадница, сrановница и другог према именицама са знач:ењем народа, земаља, о5ласrи, rрадова.. 324. Таквим, г р а м а т и ч к и м , могу се сматрати и суфикси који према мотивној речи - именици са значеЉем јединке учествују у творби о б л и к а м н о ж и н е: једи.. йиле: множ. йu.лаg, стварајући тако з б и р н е и м е н и ц е (различитих грамаrичких врста) које служе као суплетивна множина за мотивне именице. То су суфикси: -а g: Шелаg (од Шеле), jaiњag (од јаtње), бураg (од буре), унучаg (од унуче), -ј е: gрвеће (од gрво), лишће (од лисШ), iрање (од iрана), Шрње (од Шрн), цвеће (од цвеШ) .. Сличне природе је суфикс -сшво:/радник : радници :јраgнuшшво; Ј сељак :сељаци :јсе.љашШво, па и суфикс -u ћ и; пиле : пилад:/ йuлuћu, јагње ј: јаrњад: ј јаiњuћи, с тим шrо овај последљи суфикс нема значеља збира (скупа). 2. ТВОРБА ИМЕНИЦА СЛАГАЊЕМ '>(КОМПОЗИЦИЈА) 325. Сложена именица је она која је настала срастањем дате именице са друrим речима (именицама, придевимз., предлозима), односно са њиховим творбеним основама, или са префиксима. При томе је носилаu свих грамаrичких {морфолошких) особина имениuе управо именица у друrом делу слаженице. Именица к~ја се налази у другом делу сложенице може бити и проста реч и Изведена реч .. Тако су, на пример, именице Бeoipag и велеiраg сложене од придева бео и веле (тј.. старог облика придева велик) и п р о с r е и м ен и ч к е речи tptig. Именице воgойаg и iлавобоља сложене су од именица у првом делу (спојног вокала о) и и з в еД е н е именичке речи йtig (нултим суфиксом -СЈ од глагола йасШu, йаgаШu) односно од изведене именице боља (према мотивном глаголу болеШu, суфиксом -ја). 326. Именичке сложенице имају један акценат (Бедr..раg, велеr..раg, воgойаg, iлавдбо.ља), а настају - 140 а) обичним срасrањем делова који их чине (а то су именице, придеви, глаголи, бројеви, предлози, hрефикси), са именицом у другом делу: Бедiраg, Бањал..Јка, кромйирчорба; блiiigaн, бубашiра, йазикућа, Bupйaзiip, Дани.ловiраg, ивaн{piig, йрабаба, йамiliивек, злоiliвор, свезналица, йоiliйоручник, шigзорник, йogзug(a), йоgвожњак, нeйpujailieљ, нечовек; и б) срастањем помоћу спојног вокала -о-/ -е-, који се налази између творбених основа именица, придева, глагола, бројева и именица са којима они чине сложену именицу: ceвepдucilioк, јуiдзайаg, воgойаg, iлавдбоља, белдшљива, йiipoбpog, рукдШвор, йушкдмеili, коњдкраgица, риђдкоса, йисмдноша, виндйија, чуgоШворац, оцеубuца, gвоброј, Шроброј.. 327. Међу сложеницама са спојним вокалом -о- посебно су продуктивне именице у чијем се првом делу налази префикс, одн. префиксоид страног порекла, који сложеној именици даје битно значењско обележје јер има значење именице .. Такве су сложене именице: реilро.машеријал ( = материјал за peilpogyкцujy), eлeкillpoiloшpoutњa ( = потрошња елекшрике); или сложене именице као: хиgроавион, xugpo'iлucep, хиgро.мешереолоlија, у којима први део слаженице има значење придева ( = "водени", или одредбе "у вези с водом"). 328. Врсту сложених именица чине и с к р а h е н и ц е ( а б р е в и ј а т у р е) вишечланих назива. Овај тип сложене именице настаје на два начина: а) Први начин је слагање п о ч е т н и х г л а с о в а (с л о в а) речи у сложеном називу: СКЗ (Српска књижевна задруга), НИН (Недељне информативне новине), НОБ (народноослободилачка борба) .. Када је такав скуп гласова изговорљив (НОБ, НИН), он постаје права именица, са свим морфолошким одликама (мења се по падежима: Авној, Авноја, Авноју, Авнојем .. .. , од ње се изводе друге речи: Авнојев, авнојски, авнојевск:и). Ако скуп гласова није изговорљив (СКЗ, СРЈ), он се такође може мењати, али само п и с а н о ( г р а ф и ј с к и ) - додаваљем цртице и падежног наставка: СКЗ-0, СКЗ-а, СКЗ-у итд .. б) Други је начин сrварања ових речи слагање п о ч е т н и х с л о r о в а речи које су чланови назива, или к о м б и н о в а н о слагање слогова и почетних гласова (слова): Hoлuili ("Нова лuiliepaтypa"), Нама ("Народни магазин"), Танјуi (Телеграфска агенција нове Југославије), Genex -- Генекс ("Gene·· ra! Ехршt") .. И ове именице улазе у граматичку врсту која им одговара по основном облику (номинативу једнине), па се, нпр., Hoлuili мења по I врсти, Нама по IП врсти итд., служе за творбу других речи, нпр.,, НолиШове (књиге) нолuiliовац ("човек који ради у Нолиту"). З. ИМЕНИЧКЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ 329. Као и у другим врстама речи, и и м е н и ч к е п о л у с л о ж е н и ц е су речи посн.ле срастањем двеју И.ЈЈИ више синтаксички' и семантички чврсто повезаних речи, али тако да њихови п о с е б н и д е л о в и ч у в а ј у с в о ј е а к ц е н т е. Први део такве именице се не мења по падежима, остаје непромељен, док се други мења, а као знак њихове чврсте везе (и непроменљивости првог дела) употребљава се правописни знак цpiliuцa: 141 Херцеi-Новй (из Херцеi-Новоi, у Херцеi-Новом .. .) pfigиo-aйд.piiШ (из рfigио-айараШа, у pfigиo-aйapaiily . ....) сйомен-йлоча (из сйомен-йлоче, на сйомен-йлочи .. .) Смд.ил-аiа (од Смаил-аiё, Смд.ил-д.iи, са Смаил-а/ом .. ...).. Код неких устаљених група именица у основном облику (номинативу) нема срастаља у полусложеницу: Xfijgyк Вељко, кнез Михаило, хаџи Омер, али у зависним падежима, кад први део остаје непроменљив а други се меља; добија се именичка полусложеница: Xfi.iu.rк-Beљкa, кнез-Михаила, кнез-Михд.илом итд. 4. КОМБИНОВАНА ТВОРБА ИМЕНИЦА 330. Како се и из показаних начина творбе именица може видети, велики број именица постаје једновременим процесима слагаља (композиције) и извођеља (деривације). а) Нарочито су бројне међу љима оне које постају од n р ед л о r а и и м е н и ц е, па се тако, на пример, оно што би се описно означило групом речи (падежном синтагмом), означава именицом која се састоји од п р едл о г а (сада у служби префикса), именичкоr творбеног дела (творбене основе) и суфикса: "оквир go врdШа" = до- врат- + -ак = gовраШак "нешто на рамену" = на- рам- + -ак = нарамак "део йоg браgом" = под- брад- + -ак = йоgбраgак "земља за iором" = за- гор- + ~је = заiорје "биљка без коре" =без- кор- + -ка = бескорк·а "одевни предме·т на рамену" = на- рамен- + -ице = нараменице.. б) Такође су продуктивна образоваља сложено-изведених именица од именица и глагола, г де се може видети каква допунска (објекатска) служба именице употребљене уз глагол од којег се прави изведена именица: "ј човек који/ йије вино"= вин-о- + пи-ј-ти/ + -ја = виноища "јчовек који/ сребро љуби" = сребр-·о-љубј-итиt + -ац- = среброљубац ("наука која/ ойисује земљу" = земљ-о- пис- + -(25 = земљойис "(оно што се 1йише руком" = рук-о- + -пис- + -!?i = рукойис "јоно што се/ Швори руком" = рук- -о- Швор- + -ина = рукоШворина "(време кад cef месо jege" = мес- -о- -јед- + ~је = месојеђе.. в) Продуктивна су образоваља сложено-изведених именица и од осталих врста речи и глагола које те речи одређују: ,,/ученика у ш колуј у йисаШи" = у- -п ис- + ··>? = уйис "јнешто у земљу f у возиШи" = у- -воз- + -!0 = увоз "/радља кад сеј сам убије" = сам- -о- уби- + -ство = самоубисШво " јчовек који сеј м.лаg жени" = млад- -о- жен- + ја = млаgожења " јчовек који/ рано рани" = ран- -о- -рани- + лац = раноранилац.. Суфикси у оваквој творби, наравно, припадају обема врстама: и онима које су изражене гласовима (фонемама): -ак, -ја, -ка, -ац, -сШво, -ина, као и онима које су изражене као -!25 (нулти суфикс, односно юiо "одсуство сваког наставка"): рукойlвор (-(01), увоз(-!25). Природно, именице као што су уйис, исйис, увоз, извоз, йоgвоз, нанос и сл. сврставају се и у именице добијене деривацијом (извођељем) од глагола, односно љихове творбене основе додаваљем наставка -: (увозиЩи.: увоз- + -(' > увоз) .. 142 331. Значења сложених именица у оквирима су значења која су наведена и за изведене именице (мушка, женска лица, млада бића ·-особе, животиње, биљке, предмети, места, простори, радње, стања, осећања итд ..). Ако је у другом делу изведена именица, њено значење доминираће (преов.лађивати), док ће је делови с којима је у вези ближе одређивати: с а р а g н и к је "р а д н и к са којим се ради'', р и б оловац је "ловац на рибе", м и ш д л о в ка је "сйрава која л ови м и ш е в е". Задаrак (\) Одредите састав и значења следећих именица: адвокатовица бескућник волонтерка развалина коњоводац адвока·тство бесмртник граматичар свилара коњић ауто-пут блистање губитник свиларство коњче Авној вијуrавост домар ка свињетина трозубац уrљенокоп угљен-мон оксид угљевље столеliе ст ручак стручњак цветача (цвјетача) не знана ц Новљанка нов'одошлица мукотрпник носорог нафтовод (11) Нека вам г л а r о л послужи као мотивна реч за добијање и м е­ кица tлаiол: именщ(а са значењем особе: uреgмеШа: места; upociuopuje читати бројати мерити (lll) У датом тексту подвуците и одредите п р о с т е, и з в ед е н е и с л о ж е и е именице, као и имеиице с т р а н о r порекла .. (а) Настојница спрема у св~ј~ј кухињи вечеру за Бојка. Отац није ухапшсн Горе, пред вратима стана на четвртом спрату дворишне зграде .. два аrента ra чекају. . А још је требало додати слутње и преrпоставке -Чиме доказујеш да не сматраш дезертерством сваки. Мушко-женски однос? Тишина, напољу. У њему. (0.. Давичо, Песма, Беоrрад, 1974, .342-.34.3) (б) Бобочкаје била племкиња. У њеном тијелу шумиоје крвоrок прозирноплав. као ШIО су били прозирни аквамарини њене оrрлице.. Та бујна крв, љубичаста као тинта к~јом је писала своја фатална писма, тај њен чудесни темперамена r.... (М .. Крлеж:t, ПовраШак Филийа Лашиновића, Београд, 1968, 108--9) (IV) У датим речима издвојте и з в ед е н е, с л о ж е н е и с л о ж е н о-и з в ед е н е имее:ице, одредите њихове творбене основе, суфиксе и покажите rласовне алтернације, тамо rде их има. подлистак робље физичар упис Поморавље облачак rрађење злопамтило брежић праћење власуољубље пуноrлавац ручица бездушник надлактица пажња пловидба rуликожа биљојед стручњак Наведиrе затим према којим м о т и в н и м речима стоје. 28. ТВОРБА ПРИДЕВА 1. ТВОРБА ПРИДЕВА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА) 332. Изведени придев је онај придев који је настао додавањем суфикса на творбену основу мотивних речи, простих, изведених и сложених .. У извођењу придева одмах пада у очи да се деле у две велике групе, управо на основу 143 односа према мотивној речи. То су: 1) и з в ед е н и п р и с в о ј н и п р ид ев и и 2) и з в ед е н и о п и с н и и с р од н и"· љ и м а п р и де в и. А. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ 333. Изведени присвојни придеви граде се само од и м е н и ц а , а не и од других врста речи. Тако, на пример, према мотивној имениuи браШ стоји изведени придев браuюв, чија је творбена структура: /творбена основа узета од именице:/ браШ- + /суфикс:/ -о в; или према мотивн~ј имениuи школа ст~ји изведени придев школскu, чија је rворбена структура: /творбена основа узета од именице:/ школ- + /суфикс:/ -с к и.. Ови су придеви добили назив по првом, основном и најобичнијем значељу: они означавају да појам уз чије име стоје припада п~јму који је означен мотивном именицом (бјЈаШова кљига, школско двориште). Међутим, љихова значеља се не ограничавају само на значеље припадаља, већ обухватају и друге односе. Тако, на пример, придев храсiйов (.храсШ- + -ов) уз именицу лuсШ сигурно означава да лист и йрийаgа х р а с т у, али и да је то лисШ одређене в р с т е, друкчији од друrих листова, или уз именицу сШолuца - х р а с т ов а сШолица, значи да је с т о л и ц а јначиљенај og храсШа (тј. љеговоr дрвета). По својој с л у ж б и, дакле, присвојни придеви моrу битиједнаки о п и сн и м придевима, без обзира на термин к~јим се називају.. 334. Продуктивнијих суфикса којима се гради ова група изведених придева има четири, а маље продуктивних три. 1) Суфикс -о в ј-е в: браrов, зетов, синов, Славков, Петров, војников, младићев, стричев, краљев, Милошев, Драгићев - чије је значеље право поседоваље, тј .. појам уз чије име стоје ти придеви припада, по било чему, ономе што значе мотивне именице (по власнишrву: браШова кљига, по сродству: gpyioвa сестра, Мuлошева мајка итд.); купусов, антимонов, хмељев, пиринчев, ражев, храстов, грабов, боров, шљивов, трешњев чије је значење п о р е к л о, тј. да је предмет од чијег се имена граде придеви г р а ђ а о д к о ј е је оно уз чије име такви придеви стоје, или од оне врсте које је појам означен моrивном речју (лийов чај, нпр.) .. Суфикс -ов долази иза творбене основе која се завршава ненепчаним сугласником, а -ев долази иза предљонепчаних сугласника re основе (бpaiiioв : .млаgићев). 2) Суфикс -о в .љ е в ;-е в .љ е в 1 -о в љ u ;-е в љ u: братовљев, синовљев, мужевљев; братовљи, синовљи, мужевљи - чије је значење, првих - припадаље, других - квалитет (својство): братовљева књига - браШовља љубав. З) Суфикс -ин.: сестрин, женин, Маријин, судијин, пашин, лавичин, земљин, ружин, песмин, свастичин, материн -којим се изводе придеви од именица на -а (ж. и м. рода), а могу означавати пре света припадаље (Mapujuнa књиrа), али и све што значе описни придеви (ружuно уље, земљина кора, Шрешњuн цвет) 144 Ис~ред суф~кса -и н сугласници на крају творбене основе к, и ц алтернирају са. ч: ма.]1<а -· ма~чин, банка-:- банчин; кртица- кртичин, иако се у многим случаЈевима допушта.Ју дублетни облици: банчин и банкин, шкољчин и Ш1<ољкuн; Зоричин и Зорuс{ин, gpyiapuчuн и gруiарицин; неће се мењати ц у придевима са -ин: uiрачицин, 1<ројачицин, gевојчuцuн и сл , у којима се испред ц из основе налази и нека друга африката (ч, џ, ћ, ђ), осим у ретким пример~ма(gомаћuца- gомаћичuн); сугласник i <;краја творбене основе уопште се не замењу)е: aiuн, слуiин, Грiин, зagpyiuн, као ни .х: снант, Мехин, сШрехин. 4) Суфикс -с к и: школски, градски, општински, армијски, шумадијски, кајкавски, плеб~јски, македонски, трачки, педагошки -којим се изводе придеви од пуне основе (граматичке) именица као творбене: школа- шко.л- + -с к u, или од окрљене (г рама тичке) основе као творбене: Кајкавац - Кајкавц- ;минус ц/ - кајкав- + -с к u > кајкавскu. Означаваће припадност онда када значе припадаље појма уз чије име стоји тачно одређеном, и нд и в ид у а л и з о в а н о м појму-; Изиђите, децо, у школско двориште (= "у двориште које п р и п а да нашој школи") .. Кад означавају друге односе, или чак припадност целој врсти појмова, ови придеви означаваће исто што и описни придеви (својство, квалитет, особину): школски pag, сеоски живо т, ipagcкo понашаље. НАПОМЕНА. - У додиру завршног сугласника творбене основе и суфикса -с " и настају rласовне алтернације: а) по звучности, нпр., роб- + -с к и - ройсiiи; б) по звучности и сажимањем сугласника, нпр., порез- + ··с к 11 - 11орес- + -с к u -· йорес~<и; в) по правилима палатализације, тј. са алтернацијама к, 1, .х, ц: ч, ж, ш, ч и са упрошћавањима сугласника,. нпр., војник·· + -с 1< и > војн11ч-ски > војнuч1<и: Пт+ -с к 11 > йаж-ски > йашк11; монах- + -с к u > монаш-ски " монашкu; бо.1н11ц- -' -с к и > бо..тн11ч-ски болнички 5) Суфикс -о в с к иј-е в с к u, -u н с к u.:· воловски, топовски, принчевски, љегошевски; ма терински, хоџински, атински -којим се граде придеви који означавају особине (њеiошевски стих), намену (Шойовска граната) .. б) Суфикс ~ји (-ја, -је)ј -u ј(-и, -а, -е): мищји, мачји, жабљи, дечји, човечји ј мишији, мачији, дечији -којим се граде придеви са значељем припадности врсти,~па тиме и особине: gечја с о б а је "соба за gецу", соба која има друкчије особине од gневне собе.. НАПОМЕНА - У додиру ненепчаних сугласника, као и задњонепчаних 1<, i, х, са суфиксом -ј (-и, -а, -е) добијају се предњонепчани (јотовани) ашернанти rих суглас.. ника: бuво.1- +-ј (-и, -а, -е) > бuвољ11, жаб- + -ј (-и, -а, -е)> жабљ11; човек-+ -ј (-и, -а, -е) > човечјu; враi- + -ј (и, -а, -е) > вражји; иза тако добијених ч, ж, ш сонант ј из суфикса остаје у изговору и писању. Са ненепчаним се сугласницима ј слива (јоiујући их): бивољи, односно са б, й, в, м- даје сонант љ: жабљи. Суrласници с и з се не мењају испред овог наставка: козји, йасји 7) Суфикс -u њ u (-а, -е): детиљи, пчелиљи, rолубиљи, очиљи (од око) којим се, пре свега, означавају особине (geiiiuњu плач) Задаrак. - Нека вам следеће наведене именице послуже као мотивне речи за творбу п р и с в ој н и х придева. Опишите затим њихова значења. Рибар, капетан, јелен, бреза, хмељ, Америка, Јуrославија, Куба, бисер, братаница, лисица, Милан, теле, Ибар, Заrорје, Пељешац, радник, професорка, професорица, јеж, мрав .. Утврдите у којим случаЈевима у тој творби има гласовних алrернација. У поглављу М о р ф о ф о н о л о г и ј а потражите одговор у коју групу спадају Б .. ОПИСНИ И ЊИМА СРОДНИ ПРИДЕВИ 335. Изведени описни и љима сродни придеви граде се додаваљем суфикса на творбене основе мотивних речи, простих, сложених и изведених, свих ](Ј 14.5 врста - именица, глагола, заменица, бројева, збирних бројева и придева .. Тако, на пример, према мотивној именици зл{Шiо може стајати изведени придев злаiйан, злаiйнu, чија је творбена структура: /творбена основа узета од именице:/ злаш- + /суфикс:/ -(а)н - који има значење описног придева, дакле значење особине, овде добијене по томе што је предмет уз чије име такав придев стоји начињен од онога што значи мотивна именица (злашан сат = сат "og злаiйа") Према мотивном rлаголу toвopuiйu, на пример, може стајати изведени придев tоворљив, чија је творбена структура: /творбена основа узета од глагола:/ zовор- + /суфикс:/ -љ и в - окрњена rрамат. основа - са значењем особине коју има онај ко "много ioвopu" tоворљuв човек, юворљива жена. 336. Или према мотивном придеву uлав може стајати изведени придев йлавичасiй, чија је творбена структура: /творбена основа узета од придева:/ йлав- + /суфикс:/ -и ч а с Ш -са значењем умањивања особине коју означава мотивни придев: uлавичасш значи ,...мало йлав". 337. На исти начин граде се придеви од сложених и изведених речи наведених врста. На пример, од изведене именице воgеница ( = "млин на воду") као мотивне, додавањем суфикса -(а)н на творбену основу воgениц-, добија се изведени придев воgенични, -а, -о (воgенични камен).. Или на пример, од групе речи, синтагме која служи као одредба именици: човек краiйкоi вuga - добија се од сложенице к~ја садржи елементе краiйк- + 1спојни вокалј-о- + вug- + јсуфикс:; - 0 или -(а)н - додавањем, дакле, суфикса -!ZJ или -(а)н - изведени придев краiйковug, -а, -о или краiйковиgан, краiйковиgна, краШковиgно. 338. Продуктивнији наставци за творбу ових придева јесу следећи. 1) Суфикс -(а) н f- н и, к~јим се граде најчешће према (а) мотивним и м е н и ц а м а: бесан 1 бесни, видан 1 видни, вечан 1 вечни, источни, брижан 1 брижни, воденични, кућни, умни, страшан 1 страшни, влажан 1 влажни, болестан 1 болесни; (б) према мотивним г р у п а м а речи (с и н т а г м а м а): злоћудан 1 злоћудни, безочан 1 безочни, безбрижан 1 безбрижни; великодушан, дуговечан, бистроуман, благогласан; (в) према мотивним г л а г о л и м а: бујан Ј бујни, трајан 1 трајни, хитан / хитни; (г) према мотивним п р и л о з и м а, п р ед л о з и м а и др .. ; изненадан 1 изненадни, хотимичан 1 хотимични; противан 1противни.. 146 Овим се суфиксом граде придеви врло различитог значења: означавају да појам уз чије име стоји такав придев има оно што значи мотивна реч, да је богат тиме: жишно поље, умни човек, влажно земљиште; даје намењен ономе што значи мотивна именица: кућна врата, воgенични камен; да припада ономе што значи мотивна именица: очни капак; да се одликује као особином оним што даје вршење радње коју значи мотивни глагол: бујно растиње, бујна коса, Шрајни напори. НАПОМЕНА. - Суrласници к, 1, х и ц с краја твороене основе испред суфикса -(а)н/-н и алтернирају са својим предњонепчаним парњацима ч, ж, ш: век - вечан 1вечни; влаiа - влажан/влажни; страх -· страшан/страшни; воденица - воденични 2) Суфикс -и в Ј -љ и в, којим се ови изведени придеви граде (а) према и ме н и ц а м а: жалостив, језив, димљив, сањив, болешљив, црвљив; (б) према мотивним г л а r о л и м а: лепљив, ломљив, грабљив, спојив, неспојив, описив, неопv.сив, незајазив, незајажљив, властољубив, јестив, говорљив, читљив, нечитљив, кажњив, опрост ив. То је врло бројна група придева у нашем језику, што значи да је њихов модел образовања (творбе) врло продуктиван .. Имају најопштија значења: (а) да п~јам уз чије име ст~ји тако изведен придев има оно што значи мотивна именица (gимљива соба = "соба са gимом, пуна gима", црвљива јабука); и (б) да се п~јам уз чије име ст~ји од глагола изведен придев одликује вршењем дате радње као особином, да је може Ј не може вршити (iоворљив човек = "човек који може много iовориiйи", несаiорива тканина = "тканина која не може саiореiйи), да се (не) може на њему вршити радња (читљива књиrа 1нечиiйљива књига) .. НАПОМЕНА. - Суфикс -и в углавном се употребљава у rворои rде се твороена основа завршава на rрупе -ctii, -зg и -шШ: милосШив, ойросiiiив, неgойусiiiив, неунишiiiив, неоgМilзgив; затим·- на -ј или неки меки суrласник: несйојив, оgвојив, неоiiiуђив; на р испред којеr је још који суrласник: необоgрив, охрабрив.. У друrим случајевима је, уrлавном, моrућна наnоредна упоrреоа --и в и -љ и в: неусШрашив и неусiiiрашљив, незајазив и незајажљив, неgокучив и неgокучљив. Од rлаrола љубиiiiи (најчешће у сложено-изведеним придевима) само је са суфиксом -и в: власiiiољубив, славољубив. 339. Осим наведених, у књижевном језику продуктивни су и још неки суфикси .. 3) Суфикс -а н 1 -а н и. уљани, ражани, циглани, земљан 1земљани, срчан 1срчани, новчан Ј новчани, rрожђан 1rрожђани -·којим се граде nридеви мотивисани именицама, са значењем имати оно што значи основна именица, обиловати тиме, бити од тога (зе.мљана здела, iрожђани сок). 4) Суфикс -е н f -е н и:· бакрен(и), дрвен(и), стаклен(и), друштвен(и), воден(и), свадбени, службен(и), црквени, изложбени - којим се граде nридеви изведени од именица, са значењем да је п~јам уз чије име такав nридев' ст~ји од онога што значи мотивна именица (бакрен суд), да приnада ономе што значи мотивна именица (gрушшвена средства), да је намењен томе (селugбени трошкови). 5) Суфикс -а в.: бодљикав, брашњав, варничав,ћелав, чађав; брбљав,јецав, блистав, nенушав, клизав, треnерав - којим се од именица и rлаrола граде nридеви са значењем - у првом случају, да nојам уз чије име nридев стоји има оно што значи моrивна именица, односно - у другом случају, да дотични nојам може вршити радњу означену мотивним глаголом (ћелав човек - блисiйава звеЗда); 147 6) Суфикс -аш: рогаг, зубат, брадат, бркат, плећат, гранат - којим се од именица граде придеви са значељем да појам уз који стоји такав придев има оно што значи мотивна именица (роiаШа стока нпр .. , за разлику од стоке која нема рогове), или да се тиме нарочито истиче (йлећаШ човек, гранашо дрво). 7) Суфикс -н а Ш: лиснат, перна т, месна т, травнат -·којим се од именица граде придеви са значељем имати оно што значи мотивна именица, или бити од тога (лuснаШо дрво, йайuрнаша кеса). 8) Суфикс -а с Ш: јегуљаст, маслинаст, сабљаст, свиласт, бадемаст - к~јим се од именица граде придеви са значељем да је појам уз чије име стоји такав придев сличан ономе што значи именица у творбеној основи изведеноr придева (сабљасШ кљун = кљун као сабља, баgемасше очи = очи као бадем). 9) Суфикс -и ш ј-о в и Ш каменит, бусенит, поносит, узори т, баровит, ветровит, кишовит - којим се од именица граде придеви са значељем да појам уз чије име такав придев ст~ји има изражено оно што значи мотивна именица (кишовuШ дан = дан с много кише) .. В .. ПРИДЕВИ СУБЈЕКТИВНЕ ОЦЕНЕ 340. У творби придева помоћу суфикса граде се изведени придеви субјективне оцене .. То су придеви чија је мотивна реч п р ид е в, а изведени су од љегове творбене основе додаваљем суфикса који мења значеље основног придева (моrивног). Продуктивнији придевски суфикси субјективне оцене јесу: -к а с Ш.: сивкаст, белкаст, црвенкаст, црнкаст, жућкаст (од сив, бео, бела..... ); -а с Ш.: дрвенаст, сиваст, округласт, риђаст, жаркаст (од ,qрвен, сив..... ); -и к а в: модрикав, плаветникав, розикав (од .моgар, ilлaвeillaн..... ); -и ч а с Ш. беличаст, плавичаст (од бео, бела, йл.ав... ).. То су изведени придеви којима се означава нешто умањена особина означена мотивним придевом. Такви су и други суфИкси, нешто мање продуктивности, као: -а х а н (груб : грубахан, жив : живахан), који алтернира са -а ш а н. грубашан, малашан, слабашан, -у ш а с Ш, -у ш к а с Ш (лепушкаст), -.У њ а в. бледуљав, слабуњав .. ~а појачаваље особине коју означава мотивни придев узима се суфикс -о в е Ш а н..· gуiовеШан (од gyi, -а, -о), uсшовеШан (од ucШu), односно -ц а Ш. це!lцаШ, iолцаШ, савцаШ, обично у изразима (цео целцат, го rолцат) 2. ПРИДЕВИ ДОБИЈЕНИ ПОПРИДЕВЉАВАЊЕМ 341. Прави описни придеви настају и попридевљаваљем глаголских облика, и то а) т р п н о г r л а r о л с к о г п р ид е в а: читан, прочитан, купљен, копан, ископан, увезен, извезен, рађен, урађен, уписан, исписан - од сваког прелазног глагола, имперфективноr или перфективног вида подједнако; 148 б) рад н о г г л а г о л с к о г п р ид е в а: зрела f сазрела (крушка), врео, оболео (оболела, оболело,) погинуо (погинула, -ло), процветао (процветала, -ло), увео (увела, -ло), залутао (залутала, -ло) - од непрелазних и медијалних глагола, свршеног (перфективног) вида (уз изузетак придева зрео, врео, који су од несвршених глагола); в) глаrолскоr nрилога садашњег: светл.ећи (-а, -е), дршћући (-а, -е) летећи (-а, -е), текући (-а, -е), моrући (-а, -е), висећи (-а, -е) -од глагола који се вршиоцима приписују као сталне радње, које их као такве квалификују, одређују (Шекућа вода је "вода којој је стална особина да т еч е", "изворска, речна, поточна вода", која се разликује од воде у барама); r) r л а r о л с к о г п р и л о г а п р о ш л о г: бивши, кад има промељена значење - некаgашњи (бивши председник владе) .. Ови придеви имају све особине описних придева, морфолошке и значењске, тј, мељају се као и сви други придеви, и речи су за означаваље особина. 3. СЛОЖЕНО-ИЗВЕДЕНИ ПРИДЕВИ 342. Сложено-изведени придеви су они који настају од вишечланих група речи (синтагми) у служби одређиваља именица. Већ смо их споменули (в .. т 337) јер се љихови суфикси сматрају средством уобличаваља тих група речи и љиховог превођеља у категорију придева. Врло су чест и са нултим суфиксом (- !25 ): Белобраg, cegoбpag, сеgокос, -а, -о, ~уШоноi, -а, -о, gуiовек, -а, ~о, gрволик, -а, -о, брзоноi, -а, -о, али, су исто тако бројни и са другим суфиксима: -ан (йлавокрiЈан, бисШроуман вuсокороgан), -асШ (iолошијасШ, iолобраgасШ), -ски (зайаgноафрички) и сл. Одређују именице онако како би их одређивала група речи (синтагма), па, нпр., cegoбpag човек значи "човек са сеgом браgом", зайаgноафрuчка пустиља значи "пуст иља у зайаgној Африци". 4" ТВОРБА ПРИДЕВА СЛАГАЊЕМ (КОМПОЗИЦИЈА) 343. Сви сложено-изведени придеви могу се сматрати и сложеним придевима, али се у групу типичних с л о ж е н и х п р ид е в а издвајају сле­ дећи: а) придеви настали срастањем два придева који оба одређују именицу уз коју стоје: cillap.мaлu, [лухонем, срuскохрваШски, сШароgреван, злехуg(ан), звезgасШоuлав (звезgасШоuлава застава), од којих је највеhи број са спојним вокалом -о-, док их је мало на;;талих простим срастаљем; б) придеви настали срастаљем прилога и придева, у к~јима први nрилошки део одређује нијансу или интензитет (јачину) заступљености основне особине коју казује придев у другом делу сложенице:мрко~уШ, сивойлав,јаркоцрвен (јаркоцрвена јабука = "јабука јарко црвене боје"), .мноiойошШованu; в) придеви настали срастаљем префикса са мотивним nридевом, који се могу сматра ти (кад је други део изведени придев) и сложено-изведеним придевима: безноi, -а, -о, безбојан .. Уколико се посматра само однос префикса и придева, каже се да су продуктивнији модели образоваља са префиксима: а-.:· алогичан, аморалан, аполитичан, анационалан 149 - који је страног порекла, а у придев уноси значеље одсуства особине коју означава основни придев; а н Ш и-· антиалкохолни, ан·тиуметнички, антикљижевни -,који је страног порекла, а у придев уноси значеље "супротан"; а р х и-.: архидобар, архизао, архипаметан - к~ји је страног порекла, а у придев уноси значеље увећаваља особине коју означава основни придев; н е-: 11евесео, несрећан (несретан), нечист, нерад - који је одрична речца не, а у основни придев уноси значеље одрицаља особине појма уз чије име стоји (несрећан човек : срећан човек) 344. Многи предлози се у творби ових сложених придева јављају са службом (функцијом) префикса, као: без- (безб~јан, безбрад), go- (доратни, донебан, доножни), за- (загорски, загробни, загорели); йо- (погранични), йоg(подземни, подводни). 345. Посебну групу у сложеним с префиксима придевима чине они који се могу назвати п р ид е в и м а с у б ј е к т и в н е о ц е н е, са продуктивнијим префиксима: на-: наглух (наглув), накрив, накисео, натруо о-.. омален, онизак, осредљи йо-: повелик, повисок, подугачак йри··.: приглух (приглув), прилељ, пританак йро-.:· просед, проћелав, прохладан - који сви означавају умањену,_ублажену особину основног придева, односно нијансу дате особине; йре-: предобар, пресладак, прељут, предуг, предраг, прехладан apxu-: архидобар, архизао . . . (и друrи, горе дати придеви) улШра-.:· ултракратки, ултрамодеран, ултралеви, ултрасавремен - који сви означавају у највећој мери заступљену особину означену основним придевом; . квази-.· квазиматериЈалан, квазинов йсеуgо-.: псеудокласичан, псеудонаучни -који сви означавају тобожљу, лажну особину изречену основним придевом; йолу-: полусвестан, полусиро?, nолухладан, полутопао - који означавају недовољну заступљеност особине означене основним при­ девом. 5. ПРИДЕВСКЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ 346. Придеви у групи полусложеница настају од најмаље два придева који чувају сваки свој акценат, и који сваки означава посебну особину појма уз чије име стоје: црвено-йлава марама, тј. = црвена и йлава марама, срйско-.хрваШски народни обичаји, тј. = срйски и хрвашски народни обич~ји, W,урско-рускй рат, тј .. = Шурски и руски рат (рат Турске и Русије једне против друге). Придевске сложенице се могу сасн~јати и из више чланова: йлаво-бело-црвени (йлаво-бело-црвена застава), што значи "плав, бео и црвен" и сл .. Први придев (или први придеви) у овој полусложеници завршава се сп~јним вокалом -о-, а између свих чланова пише се цртица, која указује .да су ги први делови срасли у полусложеницу, те да у промени не мељају свој облик: девојка са црвено-йлаво.м марамом, купили смо црвено-йлаву мараму, пример је из руско-срйскоlа речника. 150 29. ТВОРБА ГЛАГОЛА 1. ТВОРБА ГЛАГОЛА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА) 347. Глагол који је настао додаваљем суфикса на творбену основу добијену од било које речи назива се изведеним rлаголом.. Тако се по моделу: јименичка творбена јсуфиксом:; добија изведени глагол: основа:/ лисш- -а лисшаши (што значи да према мотивној именици лисШ стоји изведени rлаrол лисiйаiйи)- може градиги неоrраничен број и3ведених глагола. При томе, суфиксом се сматра м о р ф е м а између Шворбене основе и граматичког наставка за инфинитив -Ши. Значеље изведеног глагола увек је у вези са мотивном речју, па наведени глагол лисiйаiйи значи "добијати, развија ти лисiй, лишће јкод биљке/", или "окретати лисiйјовеј у књизи". У нашем језику се као мотивне речи изведених глагола моrу јавити речи свих главних врста. 348. 1) Глаголи су изведени од творбене основе узете од и м е н и ц а као мотивних речи продуктивнијим суфиксима -а.: гласати (према lлас), класати (према клас), оружати (према оружје), санкати се (према санке), корачати (према корак), гомилати (према iомила), шибати (према шиба) са општим значељем "врши ти радљу која је на различит начин у вези са оним што значи мотивна именица"; -о в а.:· мом:ковати (према момак), робовати (према роб), болова ти (према бол), зимовати (према зима), школовати (према школа), адресова ти према agpeca) са опшгим значељем "бити оно што значи мотивна именица", "проводити време означено мотивном именицом" итд.; -ира.:· моделирати (према моgел), адресирати (према agpeca), лакирати (према лак), паузирати (према йау.за), телефонирати (према Ше­ лефон); -иса: каналисати" телеграфисати, малтерисати, мајсторисати, зборисати (према именицама канал, Шелеlzраф, .малШер, .мајсШор, збор). Последњи, и једни и друrи, имају опште знаЧење "вршити радњу у вези са оним што значи основна именица".. Мноти се јављају као дублеiни (и триплетни) глагол и у нашем језику; ·тј .. заједно са глаrолима изйеденим суфиксом -о в а (ти): адресоваrи 1адресирати; телефонирати 1телефонисати; rипсовати 1rипсираrи; старrати 1стар'товати: -ова је словенски суфикс, док су -ира и -иса страног {лат../rрч..) порекла .. -и.: биберити, бојиш, јагњити, бројити, бунити, шећерити, солити, судити, данити, ноћити (према бибер, боја, јаiње ... .) са општим значељем "вршиги радљу у вези с оним то значи мотивна именица", од значења "посипати бибером" до "проводити ноћ", на пример. 349. 2) Глаголи су изведени од творбене основе узете од п р ид е в а као мотивних речи продуктивнијим суфиксима: -а: јачати, горчати, дебљати, брзати (према јак, iорак .. .) - при чему они значе "постајати јак, rорак"; 1.51 --и.:· белити, дужити, кратити, ситнити, хладити, црвенити, киселити (према бео, gy'i, краШак, сиШан, хлаgан, црвен, кисео, кисела) са опшrим значељем "давати некоме особину означену мотивним приде­ вом"; -е (-је у ијекавском): белети (бијељети), жутети (жутјети), оживети (оживјети), модрети (према бео, жуШ, жив, .моgар) са општим значељем "добити 1добијати особину означену мотивним при­ девом"; -о в а.: лудовати, радовати (према луg, рдg) 350. 3) Глаголи изведени од творбених основа узетих од з а м е н и ц а, б р о ј е в а, п р и л о г а као мотивних речи мање су продуктивности. Изводе се суфиксима: -и. својити, ништити (од заменица); gвојиШи ј оgвојиШи, издвојити (од збирних бројева); противити се (од прилога) -а 1-к о в а.. девета ти ј издеветати; десеткова ти (од бројева) -о в а.: напредовати, назадовати, опетовати (од нailpeg, назаg, оuеШ, тј: прилога). 351. 4) Изведени глаголи од у з в и к а као мотивних речи су бројнији, а њихови творбени суфикси су: -а. шкљоцати, зујати, грувати (од узвика шкљоц.f, звука зу. •.) -н у. куцнути, бућнути, лупнути (од узвика куц! . .. ) -к а.: куцка ти, крцкати, шљискати, шушкати (од звука крц .... ) који су ономатопејског карактера, а значе "производити звуке које означавају дати узвици", а који могу бити природни или вештачки феномени. 352. 5) Изведени глаголи од творбених основа узетих од других г л а г о л а су значајна, као и прве групе, категорија у творби речи, а најпродуктивнији суфикси за њихову творбу јесу: -а.:· враћати, рађати, јављати, лупати, седати, изједати - којим се добијају глаголи који стоје према простим (или сложеним) глаголима враШиШи, роgиШи, јавити, сесШи, изјесШи ·-- п е р ф е к т и в ц о г вида, што значи да се суфиксом -а обележава њихова имперфектизација, тј. да се њиме добијају и м п е р ф е к т и в н и rлаголи. НАПОМЕНА. - Када се суфикс -а(ти) додаје на основу К()ја се завршава на и (враШи-(ти), роgи-(rи)), долази до јотовања ненепчаноr суrласника испред тога и, односно суфикса -а(rи): враШиШи - враћаiiiи, роgиШи - рађаШи .. Вокал о у основи таквих глагола у изведеном глаголу је замењен вокалом а (рдд-и-rи: рађ-а-ти- скдч-и·ти: скdк-а-ти, в. у М о р ф о ф о н о л о г и ј и поглавље о алтернацијама вокала, т. 119--121) -авај ..ева.:· задавати, заигравати, засмејавати, закључавати; доспевати, захтевати, загревати - којим се граде rлаголи који стоје према п е р ф е к т и в н и м глаголима као својим мотивним речима: заgаши, засме;аши . .. gосиеши, зтре;аши, и у којима суфикси означавају промену rлаrолскоr вида у имперфективни вид (најчешће итеративног лика); 152 НАПОМЕНА. - Када се суфикс -а в а(ти) додаје на основу са завршетком на и (изрази-rи, исели-ти, казни-ти. ), ненепчани сугласник испред rora и се joryje: израж-ава-ти, исељ-ава-ти, кажњ-а в а-ти, -и вај-иј а: скривати, заграђивати, задобивати, замрачивати, залепљивати; испијати, пребијати, савијати, добијати - којим се граде rлаголи што стоје према мотивним (најчешће сложеним) rлаголима п е р ф е к т и в н о г вида: скриiйи, зaipaguiйu ... ; исйиiйи, йребиiйи, а означавају према љима несвршене (имперфекгивне) глаголе; НАПОМЕНА. - Испред суфикса -и в а (ти) у мноrим случцјевима ненепчани сугласник из основе мотивног глагола се јотује: заrраgити - загра~-ива-ти; залейи-ти - залейљ-ива-ти; заљубити се - заљубљивати се. ··к ај-к ар а -у цк а.: говоркати, биркати, шеткати; пискарати, дремуцкати, певуцкати којим се граде глаrоли што стоје према могивним глаголима ioвopuiйu, бupaiйu, шеiйаiйи, йucaiйu, gpeмaiйu, йеваШи, и у којима суфикс означава само промену видскоr лика. Глаrоли са љима су итеративно-деминутивног значеља, често са нијансом су~јективне оцене (нпр. йuскараiйи = "вршити радљу писаља у ружном смислу"). 353. Суфикси за извођеље (деривацију) глагола од глагола углавном служе за ИtЧПерфектизацију (добијаље имперфективних глагола од перфективних). Изузетак је суфикс -ну (ти), К()јим се од имперфективних добијају п е р ф е кт и в н и rлаголи: кайнуiйи (од кайаiйи), клизнуiйи (од клизаiйи), линуШи (од лиШи), gовикнуiйи (од довикивати), севнуiйи (од севати). 2. ТВОРБА ГЛАГОЛА СЛАГАЊЕМ (КОМПОЗИЦИЈА) 354. Глаголска сложеница може бити од два типа.. Један тип представљају г.лаголи срасли од најмаље две речи - прве која припада некој другој врсти речи и друге која мора бити глагол: gан~убиiйи, злосiйав.љаiйи, злоуйоШребљаваiйи, руковоgиiйи, чиноgејсiйвоваiйи, злойаiйиiйи се, блаiословиiйи. При томе су ти делови најчешће спојени вокалом -о-. То је мало продуктиван rип у творби глагола .. Други тип глаrолске сложенице је онај у којем се на првом месту налази п р е ф и к с, а на другом мотивни глагол: йрочиiйаiйи,gочиiйаЩи, нaчuiiiaiilu се и сл .. , који стоје према глаголу чuiiiaiilu, очито са предметком йроgо-, на-. То је врло продуктиван тип творбе сложених глагола. З. ПРЕФИКСАЛНА ТВОРБА ГЛАГОЛА 355. Префикси (предмеци) су по своме пореклу најчешће предлози (неки од љих и прилози), али су они у вези са rлаголом при творби в е з а н е м о рф е м е, које најчешће мељају значеље глагола са К()јим срастају у сложеницу, уносећи у значеље глагола оно значеље које би имали као предлози.. Тако ће, на пример, префикс из- са глаголом бацийiи да ти сложени глагол избаи,иiйи који значи "извршити радљу глагола бaцuiilu тако што ће се тиме неко/нешто покренути из унутрашљости ван".Ако се префикс из- (односно било који други) дода и м п е р ф е к т и в н о м глаголу, сложен са префиксом тај глагол постаће п е р ф е к т и в а н: из- + .муiйиiйи> из.муiйиiйи, који значи "свршени завршни iйренуiйак радље означене глаrолом муiйиiйи" .. У неким случајевима префикс ће мељати и глаголски род (по предмету /објекту). На пример, од н е п р е л а з н о г глагола iйрчаiйи, ићи, слагаљем с префиксом йре-, добиће се п р е л а з н и глагол: йреiйрчаiйи јулицуf, йрећи fреку; .. 153 356. Префикса има врло много, а продуктивнији су међу љима: go- .: дотрчати добежати, дошетати: дозидати, дописати, дохранити, дозвати, досетити се - са различитим значељима, које је спојено заједничким значељем "вршеље м радње основног глагола довести некога;нешто до неког места, времена, фазе у раду" итд.; и, наравно, с функцијом перфектизације онда када се као префиксална морфема додаје имперфективном глаголу; за-: заrњуриги, закуцати, заковати, заштитити, забелети се, загрмеrи, запевати, залајати, засвирати, за трести - са значељем залажеља за нешгQ вршељем дате радље, приањања уз нешто (завезаrи, закрпиш, залепити), и, наравно- с функцијом rрађеља перфективних глагола (заrљуриrи: гљурити); из-: избацити, изrорети, излечити, испунити, изубијати, исполаrати, из:лепити, ископаги, иселиги се -са значењем .вршеља дотичне радље кретаљем од унутрашљости, са нижеr места према вишем, довршеља радље, извршеља радље на већем бр~ју о~јеката (исйолаiаШи испите); и са функцијом перфектизо.ваља; на-: написати, намотати, научити, наквасити, напунити, нахранити, напрснути, нагристи, најести се, нагледати се - са значељем вршеља радње основног глаrола у вези с каквом површином, стављањем на нешrо (налепити), вршеља у великој мери, и са значељем свршености дате радље (перфектизација); йро-: прочитати, пробушити, пробости, прода ти, проживети, прогово- рити, - са основним општим значељем пролажеља, вршељем основне радље, кроз нешто, започиљаља радље или стаља (йроiовориШи), вршеља радље у великој м~ри, са свршеношћу (перфектизација); с(а)-:· ~једини ш, саставити, смешати, здружити; слетети, сићи, сјурити, спасти -са основна два опш1а значеља, у првом низу: извршеља радље које доводи до окупљаља јединки, и у другом: извршеља радље одозrо наниже (Људи су се сјеgинили: Авион је слеШео). 357. Своја посебна предлошка значеља уносе у сложене глаголе, тако, и други префикси: og- (одјуриш, оду'IИIИ), йо- (позидати, попадати), йоg(подшишати, подлокаrи, подрити), йре- (претрчати, прегазити, прескочити, презимити), йри- (приступити, прилепити, причувати), раз- (размотати, раставити, разбуктати се), у- (уписати, улетети, ући). 30. ТВОРБА У ОСТАЛИМ ВРСТАМА РЕЧИ 358. У осталим врстама речи творба је углавном заступљена као процес слагаља (композиције), и то много маље него код описаних главних врста речи. Тако, поред простих речи дотичних врста (немотивисаних), у нашем језику постоје: 154 а) Сложене заменице: йокоји, йонеки, икакав, ико, ишша, којеко, никакав, нико (нишко), кotog, шШоtоg и др., које постају од предлога, везника, речца и самих заменица у друrом делу (придевских, именских); б) с л о ж е н и б р о ј е в и: gваgесеШ, geвegeceiй, gвесiйа, gванаесш и др., који постају спајањем бројева (gвageceiй < два + дес<:т) а од којих су неки за наше језичко осећање већ просте речи (gванаесiй, Шрuнаесiй итд.).: в) с л ожени п р и л о з и: узбрgо, увелико, увек, оgока, навелико,ујуШро насуво и сл., к~ји насrају од прилошких израза у чијој се основи, заправо, налазе одређени падежни облици с предлозима (оgока <од + ока); г) с л о жене м од а л н е р е ч ц е (партикуле): gogyшe, можgа, ваљgа, које настају исто као и наведени прилози; д) с л ожени п р ед л о з и: исйоg, изнаg, ycpeg, увр.х, йовр.х, насуйроШ и сл., који се добиј~ју или срастањем дв~ју предлоrа (из + наg), или срастањем предлоrа и именице (у + врх), односно друrих речи (на + суйроШ); ђ) с л ожени в е з н и ц и: каgли, камоли, некмоли, акамоли и сл., који настају срастањем везника с речцом ли.. · Неке од ових речи насщју и од прост их облика (шщежних, без предлога), на пример, модалне речце (срећом), прилози (кући), предлози (крајем, среgино.м.: Ићи ћемо на распуст крајем јула, среgином августа), као што п р и л сrз и постају и од сваког п р ид е в а· у облику ср. р. једнине (мирно дете: Он мuрно rовори) одређеног вИда, што се види по акценту. Задаrак {1) Од даrих речи, примењујући правила о извођењу придева, направиrе придеве: јунак, ученик, ученица, чита·rи, rовориr·и, зајазиrи, Анка, Јовица, творница, млин, плав, зелен; планина, река, производити, урадиrи.. (11) Од датих речи наnравиrе сложеН<:)-изведене nридеве: Северна Америка, црна коса, блед лик, дуrо крило. (111) Нека вам даrе речи послуже као моrивне за rворбу rлаrола: санке, црвен, зелен, зима, леrо, књиrа, ·зарадиrи, чиrаrи, скочиrи, исrрчати, цеваrи. Опишите све гласовне алтернације које сте запазили у творби у свакој rрупи. (IV) У даrим одломцима обележиrе све изведене и сложене речи, одредите којим врсrама речи припадају и оnишиrе начин љихове творбе. Посебно одвојrе немошвисане (просrе) речи и поделиrе их по врстама речи. (l) У дољи и на брду видела се цела варош, pacyra међу барушrинама и трском, а, даље, nрокрчене шуме и, дубље, широка река... међу врбацима, из којих се указа бескрајна раван... Сунце је било страшно припекло, тако да се кола, као усијаним rвожђем окована, баrрrала међу јаруrама и дрвећем, праћена изнемоrлим псима, до воћњака епископа Ненадовича, који је то лето био подиrао малу, дрвену црквицу, .... и окупио око себе неколико калуђера, који беху драrовољно пристали да се одрекну nусrињачкоr и дивљеr живота...... Мислећи на снаху, он се решавао да измоли коrа од калуђера, .. само да би ућуткао онај њен rрозничави врисак и безумни шапа:т ... (М. Црњански, Сеобе l, Просвета, Беоrрад, 1983, 178-179) (2) "Човјек је животиња у својој појединачној осамљеносrи савршено тужна, ... rотово депласирана! У стаду живећи већ прилично дуrо, човјек је човјеку чо11јек, окруrнији наиме од сваке друге звијери.. Бесrидна, лажљива, rлупа. злобна и мајмунска зви;јер! Најс~јешнија међу живоrињским врсrама је сиrурно врсrа мајмунска, а колико је мајмун ближи непосредном и лоrичном животу од човјека? Та звијер је прождрљивија од хијене, јер хијена преждерана стрвином може покрај смрдљивоi меса да заспи, док ЧО!Iјек, 1.55 који се nреЖдерао толико; да му се од сюости диже утроба- још увијек ждере, и nроматрајући око себе друrе гладне себи сличне животиње, облизује се задовољно.'. " (М.. Крлежа, Поdраiйак ФилийаЛаШиновића, Просвета, Београд, 1968, 144) (3) Субјективно, он се јавља као самодопадање .. Дакле.... - Не. Ти бркаш пријатност с допадљивошћу. Треба разликовати.. Тад nоче Ђорђе својим обичним немарним а неумољивим rласом у коме је, поред стрпљења, мекоте, увек nрисутне неозбиљности, било и неке добродушне педаrошке самосвести, искуства и знања, које је Петру импо,новало. Не само то знање него и сам њеrов нач:ин rоворења: смирен, кроrак, rих, а неумољив ... Новости! Бар за мене! - одврати Мића спремно - ми смо од данас, дакле, равнодушни према моралу?.... Ја нисам социјалдемокраrа .. Ја нисам према субини света равнодушан. Јер ако ме се не тиче лични живоr другова,...... не тиче ме се ни мој! Ја ћу се nропюи, ... а рад, а борба? Извини,. али чини ми се, иако са:м млад уседелац са сrарофрајлинским схватањима, . да је.... пријатније, безопасније и лакше nиrи вино и љубакаrи девојке, .. но гинути.... (0. Давичо, Песма, Нолиr, Беоrрад, 1974, 34, 35) 1.56 ЛЕКСИКОЛОГИЈА 359. Л е к с и к о л о г и ј а (од грч .. lexikon речник, logia наука) део је науке о језику који проучава р е ч и .. А р е ч је- како је већ казано (в .. т. 154)- утврђени гласовни скуп, одн. најмање један глас, који има з н а ч е њ е и с и н т а к с и ч к у с л у ж б у (функцију) .. За разлику од реченице, која је основна јединица комуникације, реч је основна јединица и м е н о в а њ а ствари, радњи, појава, тј .. - како кажемо- појмова уопште. Да би такав скуп гласова могао бити р е ч , потребно је да се одликује следећим минималним бројем особина: - Да има гласовно (фонетско) обличје, које ће у писаном језику бити означено словима, па ће се у том језику речју сматрати онај скуп гласова који има графемско обличје (чдвек, раgиши и раgй.м, ја, дн, йлав, брзо, и, у, каg, uрочишао са.м); - да нема више од једног акцента (дн, gеше, чйшаши, кaжиilpciil, ilрочйшаши, изненаgиши); - да има значење, тј .. да се као знак везује за неки појам (кhмён = "одломљени део стене у облику компактне масе", ilp6зop = "отвор у зиду зграде кроз који улази светлост и оквир са стаклом који тај отвор затвара", разбиши, разбије.м = "учинити да се што распрсне, разломи, сломи", сйв = "који је боје пепела, боје која се добива мешање~ црне и беле боје"); и - да има синтаксичку функцију, нпр.: (1) Ка.мен је сив. / ~ субјекат именски део предиката глаголски део предиката (копула) (З) Разбили су ка.мено.м ilpoзop.. ---r--' 1 1 предикат објекат одредба оруђа (2) Нашли су сив ка.мен. ~r-rатрибут 1 објекат Пошто српски језик припада флексивним језицима, речи у њему деле се на променљиве и непроменљиве (в.т. 160--161).. Променљива реч остварује се као с и с т е м о б л и к а ( У ч е н и к чиша.·· Виgели смо у ч е н и к а .· Послали смо књигу у ч е н и к у) , па ће променљиве речи - пошто имају више облика - имати један од тих облика као о с н о в н и о б л и к , док ће сви остали бити од њега зависни. У примерима који су дати у загради наведена су З облика речи (именице) ученик, од њих о с н о в н и облик је ученик, остали (ученика, ученику) -јесу зависни (овде- падежни) њени облици. Основни облик за и м е н с к е р е ч и је облик падежа номинатива једнине, за г л а г о л с к е речи- облик инфинитива (нпр .. , за наведене речи у горљем примеру: чиiila, виgели смо, ilослали смо основни облици су инфинитиви: чишаши, виgеши, ilослаши). Појам р е ч, међутим, обухвата сваки од тих облика. Н е п р о м е н љ и в а р е ч, дакако, остаје увек у једном истом облику (в. т. 268-277). 157 Лексика ( = све речи) српскога кљижевног језика проучава се у лексикологији (1) са гледишта и нд и в ид у а л н и х з н а ч е љ а речи и (2) са гледишта с а с т а в а л е к с и к е и с ф е р е у п о т р е б е речи.. Порекло појединачних (индивидуалних) речи испитује посебна лингвистичка грана е т и м о л о г и ј а , упоређиваљем сличних речи у различитим језицима, свођељем речи на корен и сл. Етимолошка испитиваља дају е т и м о л о ш к е р е чн и к е, какав је за наш језик Еши.молоlијски рјечник (I-IV) П.. Скока (в т. 56..) Као врло специфнчна грана, етимологија остаје иЗван лексикологије која се даје са граматиком кљижевног језика.. 31. ПОЈЕДИНАЧНО (ИНДИВИДУАЛНО) ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ 360. Посматрајући индивидуално значеље речи, пре свега говоримо о основним т и п о в и м а значеља српских речи .. Као и у свим природним језицима, и у нашем р е ч је језички знак којим се означавају п р е д м е т и и п о ј а в е с т в а р н о с т и . При томе, највећи број речи означава бића, предмете, радље и стаља, особине (човек, лав, чишаши, боловаши, зелен, ueill, брзо). Њих лексикологија назива п у н о з н а ч н и м р е ч и м а , а у граматици смо их описали као: именице, придеве, глаголе, бројеве, заменице и прилоге. Остале речи у језику јесу н е п у н о з н а ч н е , или п о м о ћ н е речи .. Њихово потпуно значење јасно је тек онда када су у реченици, а граматика их описује као: предлоге, везнике, речце и узвике (Иде са братом у позориште .. - Рекао сам ga дођете. -Сутра ћемо, .можgа, отпутовати.. - Ух, што си ме уплашио!). Л е к с и к о л о г и ј а се, углавном, бави пунозначним речима, али ће р е чн и ц и, л е к с и к о г р а ф и ј а (примељена лексикологија), наравно, описивати значеља и употребу с в и х речи, па и непунозначних.. 361. Тако ћемо, лексиколошки, један исказ Иве Андрића (Свеске, Сабрана дела, кљ .. 17, Београд, 1981, стр. 128), који гласи: "Инgускиња Ту.мач. Глеgа.м како uuje воgу.. Сркуhе само gpжehu увек чашу са обе руке.. Зашим оgложи чашу и оба кажийрсша uришисне на влажне руке.. " зика; - анализирати на следећи начин. (1) Истакнуте речи у овим реченицама су пунозначне речи српскога је(2) има их 17 (2 речи се понављају: чаша, оба); (З) од тих речи - Инgускиња, шумач, воgа, чаша, руке, кажиuрсш и усне означавају п р е д м е т е стварности: бића или ствари; - йије (йиши), сркуhе (сркушаши), gpжehu (gpжaillu), оgложи (оgложиши), йришисне (uришиснуши) означавају рад љ е; - обе (оба) означава б р о ј јединки (руку, кажипрста); - влажне (влажан, влажна, влажно) означава о с о б и н у појма уз чије име стоји (усне). Ако те речи, у љиховом основном облику, потражимо у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, видећемо да се за с в а к у од њих даје и н д и в и д у а л н о значење.. На пример: "Йндус м.. припадник ет- 158 ничке групе народа индоевропско.г порекла, Индијац уопште", одакле је Ивдускиња - "припадница те етничке групе, Индијка уопште"; или: "вода ж. . . 1. провидна безбојна течност, хемијско једињење водоника и кисеоника (Н20)"; или: "гледати гледам ••. 1. примати чулом вида светлосне утиске, служити се чулом вида"; "влажан, влажна, влажно •.• 1.а.. који садржи много влаге" итд. Исто тако, реч буhкаши у исказу једног другог писца: "Сунце млако обасјава двориште и воденицу с црним, гломазним колесима, која лагано буhкају по води" Речник САНУ ће објаснити: "бућкати, -ам несврш. оном/атопејски/1.а. ударати, пљескати по води или по нечем житком производећи шум исп/ореди/ буh. " 362. (а) Мотивисане и немотивисане речи.- Поредећи истакнуте пунозначне речи у ова два кратка текста, тј .. речи као што су буhкаши, буhка.м, из другог текста, са осталим пунозначним речима и из истог (сунце, .млако, gворишше и др..), и из првог текста (воgа, чаша, усне, uришиснуши и др..), долазимо и до друге поделе међу речима.. Лексикологија, дакле, дели речи још и на .моiilивисане и не.мошивисане.. Па кажемо да се, у најужем значењу ова два термина, под м о т и в и с а н и м р е ч и м а подразумевају оне речи чији се с к у п г л а с о в а може довести у н е п о с р е д н у в е з у са предметом или појавом коју означавају .. Тако је, дакле, мотивисана реч буhкаши -јер је настала од комплекса гласова буh којим се имитира звук у природи, онај који се добија ударом по води .. Такве су и речи: куцаши, кукаши, кукавица (птица), Uљуснуши, Uљусак, Uљескаши, Uљесак, буuнуши, ојкаши ("викати ој"), јаукаШи, јаук, шушшаши, фијук, фијукаши, цврчаши, цврчак, зунзара (мува). Н е м о т и в и с а н е р е ч и јесу оне које су као ознаке појмова, предмета и појава у природи, гласовни скупови слободни од тих појава, нису у непосредној вези с њима. На пример, гласовни скуп воgа ни у једном свом елементу није везан ни за коју особину "провидне безбојне течности" која се може јавити у виду извора, потока, реке, кише. Тај комплекс гласова не имитира ни звук, ни визуелне ефекте материје коју означава .. Исто су тако слободни од предмета скупови гласова: сунце, чаша, усне, uришиснуши, gворишше, .млак, -а, -о и други.. У српскоме језику, као и у другим језицима, највише је оваквих- немотивисаних речи, било да су пунозначне, било да су помоћне: зе.мља, ошац, .мајка, син, куhа, upyla, брgо, uлав, црвен, реhи, чишаши, сеgеши, мноlо, gобро, брзо, gва, шри, у, на, коg, и, ако, ga. Напомена. - У rраматици (творби речи) термин н е м о т и в и с а н е р е ч и означава п р о с т е речи, оне које се састоје од гласовних скупова који не садрже друге речи (син, uлав, чиillaillи), док термин м о т и в и с а н е р е ч и означава с л ожене и и з в ед е н е речи, тј .. оне које садрже у себи основе других речи (Бeozpag је реч која садржи бео- и -zpag, синов је реч која садржи син- и -ов, чиШач је реч која осим суфикса -ач садржи чиШа- из глагола чиillaillи). В. т.. 279-287 363. (б) Полисемија. --И пунозначне и помоћне речи, оба типа (и оне мотивисане, и оне немотивисане), имају свака своје, индивидуално, значење. При томе, речи могу имати или само ј е д н о з н а ч е њ е , или могу имати в и ш е з н а ч е њ а .. У првом случају говоримо о м о н о с е м и ч н и м (једнозначним) речима, какве су, на пример: зоб, сир, .миш, клавир, канай, брзо, gва, шри, засшој, gоврашак, uреlовараши, зи.мски, казаљка. У другом случају говоримо о п о л и с е м и ч н и м (вишезначним) речима. На Пример: -За именицу глава, поред основног значења (1) "горњи део човечјег и одговарајућн део животињског тела у коме је мозак", р е ч н и ц и ће навести 159 и значеља: (2) ум, разум, uaмew; (3) живош ( . сuаси г л а в у!) ; (4) особа, човек, uојеgинац, сшановник; (5) личносШ која руковоgи, уuравља, uоiлавар; (6) uочешни, чеони geo, uреgњи geo нечеiа, uочешак; (7) uроширени или заgебљали geo нечеiа (нпр .. , ексера); (8) ко.маg некоi uрехрамбеноi uроизвоgа (нпр .. , глава шећера); (9) iлавица (биљке: глава купуса); (10) geo књиiе или сuиса, оgло.мак, uоiлавље; или - за глагол делити, делИм, осим основног значеља (1) "рашчлаљавати, одвајати на делове, комадати", р е ч н и ц и ће навести и значеља: (2) изналазиши колико се неки број саgржи у gруюм броју, раgња cyupoillнa множењу (у математици); (3) gaвaillи ко.ме шшо; (4) разgвајаши, расшављаши og коiа или чеiа, оgвајаши. Такве речи називамо полисемичним речима, а ту језичку појаву п о л и с е м и ј а (вишезначност) Она има велики значај за речничку страну језика. Полисемија (вишезначност) једне реч и настаје зато што се појам који се иначе означава неком другом речју п о н е к о ј с л и ч н о с т и доводи у везу са појмом означеним употребљеном речју .. На пример: З а g е б љ а л и g е о ексера /по положају који има на ексеру/ сличан је 'i л а в и човека, зато је за тај део ексера узета реч r л а в а .. Другим речима: у синтагми l л а в а ексера, реч iлава добила је значеље " з а g е б љ а л и g е о е к с е р а " , у реченици: Пешар П Пешровиh Њеzош је био 'i л а в а gржаве и цркве - иста реч lлава има значеље "личност која управља", у реченици: Прочиillали смо јуче шреhу l л а в у ро.мана - реч 'iлава значи "део кљиге" .. Код полисемичне (вишезначне) речи с в а з н а ч е љ а о с т а ј у у о к в и р у ј е д н е т е и с т е р е ч и , а полисемија се развија у контексту, у реченици, што значи да је она резултат у в е ћ а в а љ а б р о ј а з н а ч е љ а ј е д н е р е ч и . Описаним процесом, једна иста реч нашега језика добија, поред основног, многа значеља .. На пример: - Уочаваљем с л и ч н о с т и п о о б л и к у : реч шiнац, уз основно значеље "низ металних карика" има и значеље "венац" ("планински"): Вуче се л а н а ц високих 'iopa;· реч корито, уз основно значеље "подужи суд начиљен од дрвета, камена, метала или бетона", има и значеља: "труп лађе", "удубљеље којим тече или је текла река, поток", "удубљеље испуљено морском или језерском водом"; -уочаваљем с л и ч н о с т и п о б о ј и : реч црн,-а,-о, уз основно значеље "који је боје угљена или чађи" (Имала је ц р н у хаљину а бео шал), има и значеља: "опаљен од сунца", "мрачан, таман", "који је боје тамније, затвореније него нешто друго исте врсте ( ц р н хлеб, ц р н о вино, ц р н а кафа)"; реч црнило, уз значеље "црна боја", има значеља: "материја, средство којим се боји у црно" ( ц р н и л о за циuеле), "мастила" (Донесе uauиpa, ц р н и л о и uepo); реч црница, осим што значи "црна земља, хумус", има и значеља: "калуђерица, монахиља" и "црнкиља"; - уочаваљем и преношељем значеља уопште по б и л о к о ј о ј с л и ч н о с т и (акцији, стаљу, јачини, акустичким и другим ефектима): реч иосач, уз основно значеље "човек који носи", има и значеље "брод који носи авионе", "греда која носи кровну конструкцију"; реч грмети, уз значеље "звучаље при пражљељу електрицитета у природи, има и значеље "врло јако викати"; реч црначкii, уз значеље "као код црнаца (ц р н а ч к а .музика), значи и "тежак, напоран" (Ово је ц р н а ч к и pag); реч кола- означава и запрежно саобраћајно средство, и аутомобил, и железнички вагон .. 160 364. Избор с л и ч н о с т и међу појмовима је слободан и, како видимо, врло разноврстан- по облику, по боји, по грађи, по унутрашљим особинама. у полисемији реч је о различитим лексичким значељима вишезначних речи, реч је о з н а ч е љ с к и м в а р и ј а н т а м а ј е д н е т е и с т е р е ч и , које су омогућене уочаваљем с л и ч н о с т и по многим елементима, од којих смо само неке навели .. Полисемија је, пре свега, и појава најобичнијег, неутралног језичког израза у језичкој заједници, која омогућује, како смо видели, да у српскоме језику реч lлава значи и "део тела једног бића" (Пешра боли l л ав а), и "део предмета" ( l л а в а ексера, l л а в а шеhера, III l л а в а романа), да реч ндlа означава појам који могу имати човек и живоШиња, али и cillo и сшолица, да реч ручица може значити "мала, дечја рука", али и "део предмета (алата, посуђа, машине, оружја и сл.) који се хвата руком" (р у ч иц а мељача, р у ч и ц а лонца). Полисемија омогућује сасвим уобичајене исказе: Т е ч е воgа (млеко, нафта . .) - Т е ч е живош; Т е ч е ра3lовор; и у н а чаша - и у н а слобоgа; и у н а увереносш. Али је ова способност речи и основа бескрајних моћи говорника, па међу љима и празних и поетских стваралаца да граде и нови, оригинални језички израз .. 365. (в) Хомонимија.- Сваки говорник којем је српски матерљи језик кад чује реченицу: (1) Овај he хлаgни ветар 3 а .м р 3 н у т и Дунав.. - разумеће да она значи: (1•) "Овај he хлаgни вешар у ч и н и ш и g а с е у л е g и р е т в о р и Дунав" Исто тако, кад чује реченицу: (2) Наиуштена и сама, Марија је .морала 3 а .м р 3 н у ш и своје иросшо оgело, тишину, самоhу.. - разумеће да она значи: (2•) "Наиуштена и сама, Марија је .морала о с е ш и ш и .м р ж њ у ире.ма своме иростом оgелу, шишини, са.моhи." Истакнуте речи у реченици (1) - 3амр3нуши и у реченици (2) замр3нуши, потпуно једнаке по облику (фонетском и графемском), имају потпуно различита значеља, значеља која се н и к а к о н е м о г у схватити као повезана: (1) 3а.мр3нуши, 3амрзнём = "учинити да се нешто претвори у лед" (2) 3д.мр3нуши, 3амр3нём = "осетити мржљу према коме/чему". Говорећи о речима које стоје у таквом односу, говоримо о х о м о н и м и м а и о х о м о н и м и ј и , па кажемо да је хомонимија појава двеју или више речи које су п о т п у н о ј е д н а к е по фонетском, графемском и граматичком о б л и к у а које имају п о т п у н о р а з л и ч и т а з н а ч е љ а , значеља која н и с у н и у к а к в о ј в е з и , нити се могу изводити једна из других. Тако ће, на пример, српски језик имати хомонимски низ речи: кдса "длака на човечјој глави" (Расйусшила к дс е и йлаче)- кдса "пољопривредна оруђе" (Забацише к дс е на раме и оgоше у ливаgу)- кдса "нагнута поБршина брега" (Пасшири су ишли Планинском к дс 6 .м), затим парове хомонима као што су: тужиши, ш.ужйм "бацати кривицу на кога" -Шужиши, Шужйм "осећати тугу, туговати"; кључ "метално оруђе за затвараље врата" -кључ "млаз течности" или "врутак при врељу"; бар "маља кафана"- бар "јединица атмосферског притиска"; йдл (мушки, женски)- йдл (северни, јужни); шруйа "већа војна јединица"- шруйа "паљ на којем се сече месо";шйй "биљка 'шийак'" - шйй "балван пободен у воду, земљу као носач/ослонац бране или моста"; цурак "танки млаз течности"- цурак "девојчица, цуретак"; 11 161 чacfil (нпр .. у реченици: Посеgовао је осеhање за ч а с ш .. Указали су ми ч а с fil и йошшовање) - часш ( у реченици: Делили су све на равне ч а с ш и ")-"делове . 366. Хомонимију треба строго разликовати од полисемије јер х о м о н и м и су речи које н и с у н и у к а к в о ј з н а ч е љ с к о ј вези, речи које се случајно (коинциденцијом), одн стицајем историјских промена разних речи, или савременим фонетским променама, међусобно подударају по облику .. Тако се позајмљеница из латинског језика gradиs "степен", током историје, изједначила се српском речју ipag "веће насељено место" - по облику, створивши хомонимски пар ipag - ipag, у којем сваки члан има с в о ј е горе описано значеље. Исто тако, у новије време, позајмљеница из енглеског језика cfilpec (stress "притисак, услов који узрокује тешкоће, немир"), која је у наш језик узета са значељем "брза и јака реакција којом психофизички организам настоји превладати неку изузетну ситуацију", изједначила се облички са домаћом именицом сшрес, која значи "удар, потрес" (од глагола сшресши, сшресём, одн .. сfilреснуши) и с љом сачинила хомонимски пар, у којем један члан, наравно, има своје посебно значеље, без везе са значењем оног другог. Као што се у описаном случају позајмљеница подударила са домаћом речју, тако се и домаће речи могу међусобно подударати .. Рецимо, пар хомонима цурак ("танки млаз течности")- цурак ("девојчица") настао је од две домаће речи, различитих граматичких врста (од глагола цуриши "тећи у танком млазу" и од именице цура "девојка"), додаваљем истог домаћег суфикса на творбене основе тих речи, које се сасвим случајно, и без икакве значењске везе подуда­ раЈу: цур-1 (-и-ти)+ -ак "танки млаз течности" цур-2 (-а) + -ак "девојчица" Исто тако, творбом речи, и од две речи које припадаЈу истој граматичкој врсти могу се добити хомоними: ћут-1 (-а-ти)+ -ља ћутим )" ћут-2 (-е-ти)+ -ља ћутим ћутња / ~ "неговорење" "стаље кад се осећа" -- у чему учествују творбене основе узете од 2 глагола (hyшafilи "не говорити" и hушеши "осећати чулима") и суфикс- -ња.. Речи које налазимо у описаном односу називамо п р а в и м х о м о н и ·м и м а јер је реч о најмаље две потпуно, у изговору, писању и граматичком облику, једнаке речи, из и с т е г р а м а т и ч к е в р с т е , а различитих значеља која нису ни у каквој вези .. 367. Уз љих, а са истицаљем и разлике према љима, можемо навести: (а) х о м о г р а ф е и (б) х о м о ф о р м е, речи које имају неке од особина хомонима .. 162 (а) Х о м о г р а ф и су различите речи и с т о г г р а ф е м с к о г (словног) састава али р а з л и ч и т о г изговора. Наиме, у кљижевном језику, на пример, скуп гласова г- р - а-д у следеће две реченице: (1) Горњи Милановац је z р а g иун зеленила. (2) Cuнoh је шамо иаgао 2 р а g и ошшешио иаркове. - писаће се на исти начин .. У изговору, међутим, јасно је да су то две речи које разликује акценат: у првој је zpag, у другој је zpag, прва реч значи "насељено веће место", друга - "лед из облака, туча". У српском кљижевном језику, дакле, х о м о г р а ф и су: реч л.ук "врста поврћа" и реч лук "оружје за бацаље стрела"; .меснй "који је од меса" (.меснй gоручак)- .меснй "који припада месту" (.меснй оgбор); налаzаши "напричати лажи"- налаzаши "стављати (дрва) на ватру"; дшок "острво"-­ оfПок "отечено место на телу"; Шрои (из грч..) "реч са пренесеним значељем у поетици"- Шрои "талог, комина"; йдшос (грч..) "занос"- иашос "доља површина у каквој просторији, од дасака . . ", увек, наравно, док се пишу без ознаке акцента .. 368. (б) Х о м о ф о р м и су речи које се по облику (распореду гласова) поклапају само у понеком од љихових граматичких облика .. На пример, из реченица које се изговоре: (1) Behu б р о ј шак.мичара је на сfПарfПу. (2) Славко, б р о ј go шри, иа крени! - види се да су употребљене две једнаке речи: (1) број- и м е н и ц а м..р , која има своју промену кроз падеже (деклинацију), и (2) број- г л а г о л у облику 2. лица једнине императива.. Оне су међусобно једнаке само д е л и м и ч н о , у наведеним облицима, док се у свим осталим разликују. Такви су и парови хомоформа: леи "смеса од креча" -леи (-а, -о) придев; gдбро именица (иољоиривреgно gобро)- gдбро прилог (ураgили су заgашак gобро); каgар придев (Он је био каgар шо учиниши) - кtigap именица са значељем "особље" (Школа има gобар каgар); шрдноz именица са значељем "троножна столичица"- шрдноz (-а,- о) придев. С обзиром на то да је и а к ц е н а т , управо као и г р а м а т и ч к и о б л и к, разликовна (дистинктивна) језичка категорија, а и једним и другим се чланови хомографског, одн. хомоформног пара (низа) разликују, разумљиво је што их сматрамо н е п р а в и м хомонимима. За хомоформе ово је очигледније утолико пре што прави хомоними морају бити речи исте граматичке врсте, а чланови хомоформног низа то нису.. 369. (г) Синоннмија.- Потпуно супротна хомонимији у језику, тј .. појави истих речи са различитим значељима, и у нашем језику је с и н о н и м и ј а . Наиме, врло често ј ед а н т е и с т и предмет, особину, радљу, појаву уопште, можемо означити р а з л и ч и т и м р е ч и м а . вашра - оzањ; иуш gрум - цесша; хлеб- крух; васиона- свемир; zap- чаЬ; гас- илин; храбар - оgважан; бисшар- ировиgан; блаz - иишо.м- крошак; вериfПи (девојку) - заручиfПи (девојку); овериши- верификоваши; брзо- хишро- тшzло.. Такве речи називамо с и н о н и м и м а (грч .. synonimos- истоимени), а такву језичку појаву, наиме - појаву различитих речи које означавају исти појам називамо с и н о н и м и ј а .. Однос међу речима које се сматрају синонимима, међутим, одликује се тиме што у пару, или у низу, синонимних речи ни једна од љих ц е л о к у п .. н и м с в о ј и м з н а ч е љ е м н и ј е и о ш и у н о ј е д н а к а са другом речју у датоме пару или низу .. Најчешће, ова делимична неједнакост значеља два синонима, која и обезбеђује постојаље синонима у језику (јер апсолутна једнакост води потискиваљу једног од стране другог), долази из 4 разлога. 163 (1) Речи у синонимском пару, или низу, означавају често један исти појам виђен са различите тачке гледишта. На пример: iiоgозрив је придев са значељем "који изазива сумљу, сумљив" и у томе је једнак са придевом сумњив "који изазива сумљу, неповереље", али придев су.мњив има и значеље "непоуздан" и "лош" (Kyiiuли су с у .м њ и в у робу) .. Или именица украс значи "оно што служи за улепшаваље или украшаваље", а именица накиш, значеhи и то, значи и обавезно "украс од злата, драгог камеља, бисера и сличног". Реч је, дакле, о делимичној неједнакости или, друкчије речено- о разликама у н и ј а н с ам а з н а ч е љ а Исто се може показати и на примерима синонимских низова као што су: gохвашиши се - gочеuаши се; чезнуШи - жуgеШи; суЈ,юран шмуран- безвољан; благ - iiиi1lo.м -- кроШак; брзо - хишро- нагло и сл .. За такве разлике међу синонимним речима кажемо да су засноване на семантичком (значељском) нивоу језика.. (2) Делимична различитост у значељу двају синонима долази и из с т и лс к и х ралога .. Наиме, зависно од тога о којем ф у н к ц и о н а л н о м с т и л у је реч, говорник (писац) he изабрати реч у синонимским низовима .. Тако је, на пример, вероватније да he се у језику кљижевног дела, песничком или прозном, појављивати и вашра и оiањ, или и iiyш, и gрум, и цесШа, и џаgа, док he се у језику неутралног саопштеља, у стандардном језику, из првог пара употребити ваШра, а из другог низа - iiyш и цесша .. Или he се глагол верификоваШи употребити у језику законодавства (верификоваши уiовор gвеју gржава у iiарламеншу), школства (верификоваши gиiiло.му), док he се у стандардном кљижевном говору употребити љегов синоним овериШи (овериши iipeiiиc gиiiломе у оiiшШини). За ово је карактеристичан избор речи међу синонимима који врше говорници у зависности од струке (професије). (З) Отуда је разумљиво што he и с о ц и о л е к т и бити разлог за разrшчит избор синонима, па и за онај заснован на различитом виђељу исте ствари, радље, појаве. Човек који се бави геологијом или географијом, или има нека знаља о љима, употребиhе и реч сеgименш, и шалоi, речи које у целини значе исто ("материја која настаје таложељем, наслага") .. Али he прву, напоредо с другом, употребљавати у стручном исказу: "Први с е g и .м е н i1l и 1 ш а л оз и uокривају и знашан geo gинарске брgске сисШе.ме", док he у свакодневном разговору реhи само: "У овој кафи има goci1la i1l а л о i а" .. У оквиру српскога кљижевног језика, управо највише и а п с ол у т н и х с и н о н и м а ( л е к с и ч к и х д у б л е т а ) везано је за употребу речи у језичком слоју који ствара професионална група говорника .. Они на располагаљу обично имају синонимске низове које чине позајмљенице из страних језика са српским речима: ексiiерименш - olлeg - оiiиш; ексilерименшални - оiлеgни - ойишни; рециuрочан - узајамни; ексШре.миШеши уgови, оршоiрафија - iipaвouиc; консонанш - суiласник; leoipaфuja - зе.м­ .љоuис.. 370. (4) Најзад, за наш кљижевни (стандардни) језик, као и за друге језике који имају варијанте (нпр. за енглески, који има британску и америчку варијанту), значајни су и синоними који су в а р и ј а н т н о о б е л еж е н и . У паровима лексичких синонима, у којима обе речи имају апсолутно исто значеље, као што су, на пример: аiiошека- љекарна; шелеiрам- брзојав; Аtузика - iлазба; иносшрансшво - инозе.мсШво; иносшрани - иноземни, лекар - лијечник;· оiiасносш - iiоiибељ, iiopogицa - обишељ; новчаник лисница; iiонављаши - оiiешоваши; оiiерираши - оiiерисаши и многим таквим - сваки просечни говорник српског кљижевног језика he препознати прву реч као реч која припада лексичком фонду с р п с к о г књижевног језика, а други као реч која је у лексици х р в а т с к о г с т а нд а р д а, засно- 164 ваног на истом новоштокавском дијалекту. Уз потпуну значељску једнакост двеју речи у датом пару, различитост им је само припадност једноме од два сродна стандардна језика .. Задаrак.- У нашој лексикоrрафији познат је речник синонима М .. С. Лалевића, Синоними и сроgне речи срйскохрвШскоi језика, Лексикон "Свезнање", 1, Београд, 19741 Потражите га у школској библиотеци и видите, за неке од речи које овде наводимо као чланове синонимских парова, опис који тај речник даје. У лексикологији до сада смо, како видимо, описали: (а) моносемију, (б) полисемију, (в) хомонимију и (г) синонимију. Стављајући ове категорије (појаве) у односе (А) "1 реч: више речи", (В) "1 значеље: више значеља" и (С) "више једнаких речи: више различитих речи", с х е м а т с к и приказано, описали смо: г (а) моносемија 1 реч : 1 значеље (:) (г) синонимија 2, з, 4. Ј различите : 1 значеље речи појаве (б) полисемија 1 реч : 2, 3, 4 .. .. значеља l (:) (в) хомонимија 2, 3, 4. једнаке речи 2, 3, 4 .. значеља Проучавајући ове језичке појаве, могли смо запазити да је у средишту наше пажље о д н о с р е ч и и з н а ч е љ а .. 371. (д) Антонимија. - И даље посматрајући о д н о с р е ч и и з н а ч е љ а, најзад, запазићемо да се, као што се у синонимији око 1 значења "окупља" 2 или више речи, такође и 2 или више речи "окупља" око 2 изразишо суйрошна значења, око два значеља, дакле, која су у м е l) у с о б н о м од н о с у 1 1 ~ (д) антонимија реч х значеље ~" " реч у значеље ~" " по по изразитој супротности .. Ова појава у језику назива се а н т о н и м и ј а, а речи које су у вези по изразито супротним значељима називају се а н т о н и - 165 м и : црн - бео; gобар - зао, gобро - зло;· gаши - узеши; gан - ноh; свешлосШ- шама;· живоШ- смрш, gohи- ошиhи и слични парови .. Антонимија је, дакле, појава најмаље две ј у р а з л и ч и т и х р е ч и сасвим с упротних значеља. По своме саставу, антоними се могу поделити на две групе, које чине: (1) Антоними различитих корена, каква је већина горе наведених: црнбео; gан - ноh; живош - смрш; раgосш - жалосШ; север - jyr; [оре - gоле; шоuло - хлаgно, и (2) антоними истих корена, какви су: gohи- оШиhи; uријашељ - неuријашељ;· миран - не.миран; уhи - изаhи; .мере - uрошив.мере; велик - невелик; рашни - анширашни; наgлешеШи - uоgлешеши.. У овим другим, који су резултат грађеља речи помоћу префикса, супротно значеље добија се супротстављаљем з н а ч е љ а п р е ф и к с а значељу саме речи којој се додаје, а не међусобним супротстављаљем значеља корена речи (миран..· н е- + -м и р а н) , или се добија супротстављаљем значеља префикса (наg- + леШеши. uog- + лешеши) .. 372. Иако се антоними јављају најчешће у п а р о в и м а , може се према некој речи јавити и неколико антонима. На пример, као антоними речи чврсШ могу се употребити: (1) реч мек (ч в р с ш као сшена.: м е к као uамук), (2) реч шечан (ч в р с ш о а[ре1-ашно сшање.: i1l е ч н о а1-ре1-ашно сшање) и (3) колебљив ( ч в р с Ш човек, ч в р с ш сшав.: к о л е б љ и в човек, к о л е б љ и в сшав). Ова појава везана је и за полисемију (вишезначност), па he једна реч према себи имати више антонима уколико сама има више значеља. 373. Метафорска и метонимијска значења.- Beh у опису појаве да једна реч има више значеља (полисемије), запазили смо даје она основана на у о ч ав а љ у с л и ч н о с т и међу предметима, одн. појавама.. Реч коришо -- чије је основно значеље "подужи суд начиљен од дрвета, метаЈiа или бетона за праље рубља, храљеље и напајаље стоке и за друге кућне потребе"- на пример, у реченици: Брод је у млазевима пропуштао воду у своје старо и зарђала коришо -- - употребљена је зато што је о д г о в а р а ј у h и д е о б р о д а (Шруu, носеhи geo, носеhа консщрукција) с л и ч а н к о р и ш у , по облику и по другим особинама. Исто тако, поређеље и уочаваље с л и ч н о с т и оног дела сшола, сШолице, ормана којим се они ослаљају о подлогу ("стоје") са н о г о .м човека, живошиње - омогућило је синтагме: н о Lа сшола, н о i а сШолице, н о [а ормана.. Отуда и кажемо: речи коришо и но[а имају поред основног још и једно или више других значеља. У с т а љ е н о с т тих значеља даје полисемичне (вишезначне) речи. У основи ових речи увек можемо замислити двоје: (1) п о р е ђ е љ е у којем р е ч са значељем п р ед м е т а (п ој а в е) к о .ј и с е п о р е д и н и ј е и з р е ч е н а , као што н и ј е и з р е ч е н а ни к о н с т р у к ц иј а п о р е ђ е љ а ("штоје к а о"), дакле- схемом приказа­ но: ["труп". .] БРОДА [. .. "што је к а о"] КОРИТО ("осЈiонац" ......] СТОЛА (. .. "што је к а о"] HOfA и (2) п р е н о с з н а ч е љ а употребљене, изречене речи на онај п р е д ·· м е т ( п о ј а в у ) , с неизреченим именом, к о ј и с е п о р е д и , дакле схемом приказано: 166 г[ [ ""труп. .] БРОДА [. ....... ] КОРИТО] значеље "корито" [ ""ослонац . ] СТОЛА [. . . .. . . ... ] НОГА] значеље "нога" Пренос значеља заснован на уочаваљу сличности између два појма, добијен поређељем, прИ којем се и м е п о ј м а к о ј и с е п о р ед и не изриче, као што се не изриче ни конструкција поређеља, назива се м е т а ф о р а (грч. metaphora- пренос) .. За р е ч к ој а с е у п о т р е б љ а в а да означи н е п ом е н у т и п о ј а м н а к о ј и с е м и с л и (а који се пореди са оним што сама та употребљена реч значи) кажемо да има м е т а ф о р с к о (п р е н е с е н о) значеље Осим полисемичких речи, које су у језику устаљене, и велики број других речи може имати метафорско значеље. Тако се, природно, и у свакодневном говору речи употребљавају јесши йиши зуб зглоб zрисши бакрен злашан -и (а) са правим значељем: Деца су јела хлеб са џемом. Жедни људи йију воду Боли га зуб. Петар је ишчашио зглоб Пас zризе.. Купили смо бакрену џезву. Он има злашан сат. и (б) са пренесеним значељем: Рђа је йојела метал .. Сува земља йије воду .. На тестери се сломио зуб.. Покварио се зглоб осовине .. Мраз гризе.. Изнад нас је бакрено небо (при заласку сунца). злаШно класје, злашно сунце, злашно (= добро) дете У сваком од ових примера преноса значеља може се препознати конструкција п о р е ђ е љ а којом се две ствари или две појаве доводе у везу п о с л и ч н о с т и, с тим што се могућно име п р в е од љих (1) не изриче, као што се не изриче ни озf{ака поређеља (као), него се уместо љега изриче име др у г е (2): з л а ш н о класје <'- " б о ј е (IJ к а о з л а ш н а "<2 Ј класје рЬа ј е g е .мешал <'- рЬа "р а з л а ж е r1 ! к а о g а ј е g е <2)" .меШал 374. Метафора је нарочито карактеристична за песнички језик, као средство повезиваља у свести разних појмова помоћу асоцијације по сличности, као средство оживљаваља слике: Још бакрено небо расйаљено сија, И црвёнй река од вечерљег жара; Још йоg.мукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара .. (Ј .. Дучић) Зато је, као стилска фигура великих могућности, метафора предмет проучаваља и теорије кљижевности. Међутим, основана на поређељу двају појмова, метафора је појава универзалне природе у језику .. Метафорско изражаваље, тј. употреба метафоре свакодневна је појава у језику. Зато придев жив може бити и у исказима као што је Док је жив, човек учи (основно значеље), али и у синтагмама: жив и йесак, жив о сребро (= жива), жив о geflle (немирно), жив gyx, жив о 167 иншересовање - у којима има пренесено значеље. Или, на пример, придев веgар- у в ед р о небо (основно значеље), али и- в е g р о чело, в е g р о расilоложење (пренесено значеље), као што lорак може бити и чај, кафа, лек (основно значеље), али и l о р а к живош, l о р к а лаж, l о р к и ilлач (метафора) .. Или, глагол ошвориши може бити употребљен са основним значељем: о Ш в о р и ш и враша, о ш в о р и ш и кофер, али и са пренесеним: Јуче с у о ш в о р и л и нову ca.мoilocлyly ("пустили у рад"); Дозволише .ми ga о ш в ор и .м сеgницу савеша; ilишшаши значи "испуштати писак": Живина је ilo gворишшу il и ш ш а л а (основно значење), али и .меШафорски значи "ilлакаши": Нејако gеше il и ш ш и, и "фијукати": Вешар ј е il и ш ш а о неilријашно.. Врло често се терминологија п о с е б н и х области живота преноси на о п ш т и ј е појмове .. Рецимо, извештач са боксерског такмичеља употребио је реч р у н g а са основним значељем када је рекао: "Почела је шреhа р у нg а ..... ", док је исту реч извештач са неке међународне дипломатске конференције у реченици: "У Паризу је ilочела Шреhа р у н g а ilpeloвopa " употребио метафорски. Такође, врло често, речи с к о н к р е т н и м значељима употребљавају се за означаваље а п с т р а к т н и х појмова: в и с о к (човек, брег)- в и с ок о .мишљење, в и с о к .морал; Ш о il л и (сенgвичи) - Ш о il л и gочек, Ш о il а о ilрије.м, Ш о il л е речи; ш и р о к пут - ш и р о к и iloiлegи,.. с в е ш а о (дан)- с в е ш л а буgуhносш, с в е ш а о ilolлeg;· о ш к р и Ш и (се, некога, нешто) - о ш к р и ш и закон lравишације; о с в е Ш л и ш и (собу) о с в е Ш л и ш и ilробле.м и сл .. , што све иде у метафорско изражавање, које, практично, нема ограничеља .. Зато се и сматра да метафора игра велику улогу у ствараљу лексике и љеног богатства у сваком природном језику. 375. Исто тако, значајну улогу и универзалну заступљеност у језику има и м е т о н и м и ј а (грч. metonymia - замена имена). Овим се термином у науци о језику назива п р о м е н а з н а ч е љ а р е ч и ( и л и г р у п е р е ч и ) која је употребљена уместо неке друге речи с којом је л о г и ч к и п о в е з а н а . Тако ће у реченици: Пазите! Ври лонче .. - упућеној домаћици која је приставила лонче с водом на штедљак да би госту скувала кафу - реч лонче имати значеље "вода", јер се именица лонче налази, у датој ситуацији, у логичној вези са воgо.м, која се у љ е м у н а л а з и ради куваља .. Та реченица, дакле, може бити приказана у два облика: - на језичком нивоу (на нивоу знака): - на значељском нивоу: (а) Пазише! Ври лонче . t t t r------, г---1 .---------------------~ (б) "Пазите!" "Ври" "водаrхЈ" "у" "лончету(уЈ"· t 1' Уопште узевши, метонимија је језичка појава означаваља н е к о г п ојм а (х) речју којом се означава др у г и н е к и п о ј а м (у) који је у к а к в о ј в е з и с првим (х). Везе међу појмовима (стварима, појавама) су врло разноврсне, па се метонимијски пренос врши тако што се, на пример, - р е ч која означава с р е д с т в о узима да означи р а д љ у која се тим средством врши: Он живи од својих руку = "Он се издржава pagehи сам, својим рукама" 168 цом '' Храни мајка два нејака сина, На uреслицу и gесницу руку (пар .. песма) = "· ' "pagehи пресликада је - другим речима - и м е с р е д с т в а употребљено уместо имена радље; - р е ч која означава какав с у д узима да се означи љ е г о в с а - држај: Ври лонче, кипи лонац = "ври воgа .... , кипи .млеко" Поједе по који таљир и попије коју чашицу, па оде = " . који таљир јела", . "чашицу вина"; - реч која означава .м а ш е р и ј у узима се да означи u р е g м е Ш који је од ље направљен: · Купили су сребро за трпезарију = . . "сребрн uрибор за јело" Читав оркан челика сручи се на непријатељске ровове = . .. "fранаша од челика"; - р е ч која означава рад љ у узима се да означи м е с т о где се дотична радља врши: Наhи hемо се код улаза у позориште = .. "код улазних враша"; - р е ч која означава рад љ у узима се да означи в р е м е када се дотична радља врши: За (време) жешве има много машина и људи на пољима= ... "у време када се жаље"; - р е ч која означава р а д љ у узима се да означи р е з у л т а т те рад- ље: Ове године жешва је богата = .. .. "йлоgови убрани жетвом"; - р е ч која означава о р у ђ е узима се да означи л и ц а која раде тим оружјемјоруђем: Скупило се сто uушака = . ,,љуgи с пушком", "војника" Кад устане кука и моШика = .... ,,љуgи који раде куком и мотиком";- р е ч која означава д е о ц е л и н е узима се да означи д а т у ц е лин у: Важно је имати кров над главом = .... "куhу" Дошло је десет лица = " . особа"; - р е ч која означава неку у с т а н о в у узима се са значељем љ у д и који раде у љој: Он је добар друг. Цела школа га воли = . . "сви љуgи у школи"; - реч која означава н а с е љ е н о м е с т о узима се да означи с т а н о в н и к е тога места: Бeozpag је изашао на улице = "Београђани су изашли . На сеоском раскршhу се било слегло готово читаво село = .. "слегли се готово сви сељани". 376. Оваквих или сличних метономијских преноса има, наравно, и више, теоријски без ограничеља.. Исто тако, природно, осим именица, и друге врсте пунозначних речи подлежу правилима метонимијског преноса.. Тако hемо имати, на пример, парове синтагми са п р ид е в о м: uамешан човек- йамешан поступак, ilpeк човек - uрека опасност, храбар војник - храбар одговор и сл., у којима је придев у другом члану пара метонимијски употребљен. Или he у метонимијском односу бити глаголи у синтагмама: куваши дуље - куваши слатко од дуља (јер слатко је в е h до б и ј е н о к у в а љ е м), коuаши земљу (право значеље) - коuаши јаму (метонимија, јер ј а м а је веh до б и ј е н а коuањем земље!), сликаши човека- сликаши портрет, јер увек је овде реч о логички повезаним појавама. 169 377. Најзад, треба реhи да се метонимија јавља и у виду с и н е г до х е (synekdochё- грч. "заједничко узимање") .. То је појава у п о т р е б е и м е н а де л а неке целине за означавање те ц е л и н е и, обрнуто, употреба и м е н а ц е л и н е за означавање нечег м а њ е г у тој целини .. Такви су веh горе дати примери: имати кров = "имати куhу", "десет лица = "десет љуgи", а посебно је изражена када се --:- употребљава име каквог п о с е б н о г п о ј м а који је у оквиру о п - штиЈег: Наступило је в р е .м е ж е ill в е за "Наступило је л е ш о " ; - употребљава име о п ш т е г појма да се означи п о с е б а н : С .м р Ш н и ц и iреше за "Љ у g и iреше" (с.мршници је општији појам јер нису смртни само људи, него биhа уопште); - употребљава ј ед н и н а (граматичка) да се означи м н о ж и н а: Златиборске пашњаке йрекрила је овца за . "йрекриле су овце"; На Сајму у Франкфурту отворена је изложба јуiословенске књиiе за "јуiословенских књиiа". Ова последња синегдоха, употреба граматичке једнине за множину, излази из оквира промене значења у индивидуалној речи, није, дакле, лексичко-семантичка појава, веh улази у семантичко-синтаксичке појаве М е т а ф о р а , м е т о 'н и м и ј а и њена подврста с и н е г д о х а , како смо видели, универзалне су језичке појаве. Због њиховог нарочитог значаја за индивидуално језичко оствареље, међутим, оне су и посебно предмет изучавања и у т е о р и ј и к њ и ж е в н о с т и . 32. САСТАВ ЛЕКСИКЕ И СФЕРЕ УПОТРЕБЕ РЕЧИ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА 378. Састав лексике српскога књижевног језика. - Наш књижевни језик веh у тренутку свог настанка, тј. онда када је његово језгро засновао на новоштокавском дијалекту народног језика Вук. Ст. Караџиh, имао је како наука каже - "ту једноставну и велику врлину да је био лак, њега је просечан Србин з н а о , у главним цртама, самим тим што је знао- свој м а т е р њ и говор (П. Ивиh, Поговор Српском рјечнику (1818), Просвета, Београд, 1966, 20)". Тај језик је био, значи, з а с н о в а н н а н а род н о м г ов о р у и такав је и остао. С тим, наравно, што то н е з н а ч и да је књижевни језик једнак са свакодневним говором необразованог човека. Књижевни језик је имао много р а з в и ј е н и ј и ф о нд р е ч и, и онда када је настао, а поготову данас, после развитка од скоро два века 1. Када се у светлу горње тврдње посматра л е к с и к а (тј .. све речи) нашег језика, природно је што као о с н о в у р е ч н и ч к о г ф о н д а истичемо ону која припада н а р о д н о м с р п с к о м с л о ј у језика: зеленко, gораш, uланgишше, йрисШанишше, сир, клас, класаши, црн, црница, йошок, йошочара, свечар, iвожђе, 'iвожђар, 'iвозgени, лекар, йошшар, шрiовац, шр'iоваши, злaillap, војник, нароg, обавеза, o'ipaнuчuillu, 'iраница, йовесШ, љубав, из.мислиши, раgосш, йошШење, уреgиши, уреgба, живнуШи, заборавиши, йоучиши, йокоран, свеgочансшво, с.мешња итд. При томе, треба знати да у с л о ј с р п с к и х р е ч и књижевног језика улазе све оне речи које се, и долазеhи као позјамљенице из 170 других језика, прилагођавају облику наших речи. Тако српском слоју речи припадају и речи као шелефонираши, iиilcoвaillи - iиilсираши, вазgухоuлов, ilриручник, сшилисillика, сшилизоваillи, ко.мilјуillеризоваши и многе сличне, било да у неком свом делу садрже неку страну реч (шелефон, сшил, ко.мilјушер), било да садрже неку страну везану морфему, нпр., суфикс или префикс који су се давно одомаћили и постали једнаки са домаћим (нпр.. , суфикс -ира- у iиilсираши, који потпуно одговара домаћем -ова- и у iиilсоваши, сшилизоваши, с позајмљеним творбеним основама, али и у вероваillи, лешоваШи, зимоваши- с домаћим творбеним основама; или префикс а-, ре- у речима алоiичан, аморалан, реизабраши и др.), или да су добијене калкирањем, домавим саставним деловима, по угледу на речи из других језика (нпр .. : ilриручник, вазgухоilлов, услеg) .. 2.. П о з а ј м љ е н и ц е, како се већ и из горе реченог види, значајан су слој нашег књижевног језика.. То су речи које је српски књижевни језик, као уосталом и сви други језици с том функцијом, преузео из других језика и које су постале саставни део речничког (лексичког) фонда тог језика.. Услови уласка страних речи и у наш језик су најчешће географског и културноисторијског карактера; то су, наиме, најчешће географско суседства, културни и уопште цивилизацијски контакти .. Отуда и у народном, а посебно у књижевном српском језику има доста позајмљеница из других европских језика, наравно о б л и ч к и (гласовно и граматички) п р и л а г о ђ ен и х нашим речима .. Тако се у укупном лексичком фонду нашег књижевног језика налазе: Р о м а н и з м и - речи из романских језика, латинског, италијанског, француског, шпанског: формула, акција, нација, лишерашура, gокшор; illeнop, oilepa, балкон; бaлeill, .машина, комilош, баillаљон, авенија, булевар; канибал, канибализам, xyнilla;· г р ц и з м и -речи из грчког језика: xuљaga, gру.м, .монокл, iиilc, икона, .манасillир, хор, хлор, библиошека, филолоi, обелиск, анђео;· т у р ц и з м и - речи из турског језика (или оне које су преко турског дошле из арапског и персијског): боја, чамац, illoil, буреiџија, кавiаџија, .меigан, џилиш, џезва, кунgак, олук, калуil, чишлук, бакар, ерiела; г е р м а н и з м и - речи из германских језика, пре свега из немачког језика: ваiа, ileiлa, цех, бyillep, .маgрац, шраф, лајш.м:оillив, лозинка, .молер, .мajcillop, фарба, фарбаши, шишлер, шалшер, шине, шлифоваillи, ш.минка; б о х е м и з м и - речи из чешког језика: часоilис, iloвog, cilиc, улоiа, illлaк, русизми cilyillњик, кружок; речи из руског језика: зailefila, услеg, бојеви (метак), х у н г а р и з м и - речи из мађарског језика: соба, ашов, лоilов, варош, циilеле, вашар, iулаш, салаш;. а н г л и ц и з м и - речи из енглеског језика: cilopill, gок, шенк, шра.мвај, шpaкillop, џе.мilер, викенg, ilаркинi, фил.м, сквер, ко.м:бајн, бифшек, кo.мiljyillep, сшарш, сшаршоваши, ilрес-ценшар, виgео рикорgер, клуб. Овакве позајмљенице, од којих су многе ушле одавно и у народни језик (јарбол, ilалаша, xuљaga, gру.м, боја, чамац, ваiа, циilеле, варош) и као народне у књижевни, чине интегрални део српског речничког фонда и њихово преузимаље из других језика у наш најтешње је повезано са т в о р б о м р еч и, која се проучава у граматици (в. поглавље 26, т. 290--292). 379. 3.. Исто тако интегрални део српске лексике чине ц р к в е н ос л о в е н с к е р е ч и, које су везане било за црквене потребе, било за језик апстрактнијег расправљања о етичким и духовним питаЉима. Те речи 171 наука о језику одређује као (а) ц р к в е н о с л о в е н и з м е с р п с к о с л ов е н с к о г к а р а к т е р а : ойшти, ойштина, .мошти, свештеник, васиона, Васкрс, Васкрсеније, васкрснути; и као (б) ц р к в е н о с л о в е н и з м е р ус к о с л о в е н с к о г к а р а к т е р а: gвери, чест (= часШ), љубовник, љубовница, йравеgан, йравеgник, нишчи, односно као (в) речи које могу бити и једног и другог овог карактера: бgеније, Боiојављеније и Боiојављење, йриказаније, Преображеније и Преображење. И од ових речи, неки љихови типови предмет су проучаваља у граматици, у љеном делу творбе речи (нпр., именице на суфикс -Шељ; сйаситељ, учиШе.љ; на суфикс -ње/-hе.: .мољење, расйеhе, в ..т. 296, 314), јер се јављају у облицима који су одавно понарођени (Преображеније: Преображење, од којих друга реч има завршетак -ње, баш као и народне речи орање, койање) .. 380. Лексика српскога језика с обзиром на сферу употребе. -Све речи нашег кљижевног (стандардног) језика остварују се у врло различитим приликама, а када се те прилике уопште у извесне системе, можемо реhи да лексика живи у одређеним сферама (областима) употребе и у одређеним функционалним стиловима језика .. Када се они узму у обзир, лексички састав нашег кљижевног језика, уз наведене, имаhе још и категорије исШоризама, архаиза.ма, неолоzизама, gијалектизама (са реiионализ.мима) и Шер.мина, које, дакако, улазе у горе описане елементе састава речничког фонда и у кљижевни језик као целину. 1) И с т о р и з м и у кљижевном српском језику су оне речи које су се п р е с т а л е употребљавати у савременом језику са п р е с т а н к о м у п о т р е б е п р ед м е т а и п о ј а в а које су означавале. Тако је, на пример, у XIX веку постојао порез (такса) на вино, па је у кљижевном језику била у употреби реч винарина која је тај порез означавала .. Са нестанком тога пореза, нестала је и реч винарина.. Тако су са нестанком дотичних предмета и појава нестале из активне (и широке) употребе речи: zазgалук, кнежина, к.меШ, йрњавор, абаџија, к.ириџија, симиџија, сврзибраgа, нахија, оборкнез.. Овакве he се речи, наравно, као део наше лексике, употребити у текстовима који се баве историјом, али не и у свакодневном комуницираљу.. 2) А р х а и з м и у кљижевном (стандардном) српском језику су оне речи које су се п р е с т а л е употребљавати у савременом језику зато што су их з а м е н и л е др у г е р е ч и за означаваље истих предмета, појава, особина .. Тако је реч терзија замељена речју кројач, па се сматра архаизмом, као што су речи: чобанин, са.марџија, бојаџија, алас, крч.мар (и .механџија), виgар, Анiлија, !Јенерал, шанац, самово.љац, hecap, йис.меница- данас, дакле, архаизми - јер су замељене другим речима за исте појмове: йастир, сеgлар, .молер (фарбар), рибар, уiоститељ, лекар, Енzлеска, iенерал, ров, gоброво.љац, цар, iраматика.. Архаизми се, углавном, употребљавају у уметничкој кљижевности (прози, поезији) као стилистичко средство евокације прошлих времена, какву имамо, на пример, онда кад писац (М.. Црљански, Сеобе I) каже: " ... Морао је да проводи вечери са писарима, што су спремали спискове Славонско-подравског йолка" (место йука), или: "Тако је, године 1744, у пролеhе, Вук Исакович пошао на војну" (м.. у рат). 3) Н е о л о г и з м и су нове речи којима се обично замељују позајмљенице (речи из других језика) или које се граде за означаваље нових предмета, односно појава, а да при томе још нису ушле у најопштију употребу. Такве су, на пример, речи: крајйуташ "надгробни споменик крај пута", крајобраз "пеј- 172 заж", белолиц, -а, -о "који има бело лице", ваШроноша "који носи ватру'~, сасшанчиши "одржавати састанке", сеgничиши "бити на седници", йолиШбиро "политички биро", йолишком "политички комесар", .минисукња "врло кратка сукља". Неологизми у језику имају свој развој, неки од љих бивају прихваћени и устаљују се, док други ишчезавају .. Тако су својевремено били неологизми и речи: йароброg, йриручник, вазgухойлов, йрироgословни, језикословац и сл .. , које се данас сматрају устаљеним речима у језику. Други од љих (нпр., йолишком, сасшанчиши и сл.. ) остају у уском кругу говорника и с временом се губе, прелазећи - ако су били нешто општији - у категорију и с т о р и з а м а . 4) Ди ј а л е к т и з м и су речи ограничене на уже ]езичко подручје, најчешће на дијалекат (говор) који не улази у кљижевнојезичку норму, или су Т( речи ограничене на поједине говоре штокавског наречја који не улазе у основу кљижевног језика. То чак могу бити и речи говора који се налази у најужој основици стандардног језика, али које нису ушле у ширу употребу: зељуl, зељуlа ("свиља зекасте длаке"), клайаши ("брбљати"), која се, међутим, кад је са префиксом на-, налази и у кљижевном језику (наклайаши), бичоша ("бик" ,) виgајница ("лекарка"), l)!Чиши се ("грчити се"). У кљижевном језику дијалектизми се јављају, углавном, у две ситуације .. У г о в о р н о м ј е з и к у оствареном као говорни (разговорни) супстандард, када су резултат језичког аутоматизма: матерљи језик се никад сасвим не потискује, па he се понека таква реч спонтано јавити. И јавиће се у п и с а н о м т е к с т у уметничке кљижевности, када се јавља као резултат свесног одбира речи и облика за ствараље одређеног утиска у томе тексту. Тако he, на пример, И. Андрић у приповеци уместо речи лешва употребити реч дијалектизам жиока.: Гура ж и о к е у otpagи, као ga йроба ga ли су gобро йриковане.. Или he у два различита текста једном употребити кљижевнојезички (стандардни) облик сав.. ЗаlријаШи се нисам моlао, али сам с а в йрешрнуо og сШуgени и у неком јеgноличном болу засйао (Ех Ponto, 1920, 28), док he други пут употребити дијалектизам (који је и архаизам) вас: Чим он зайјева, освоји оgмах и занесе в а с хан (Ђерзелез у хану, КЈ III/3, 1918, 84).. Таква употреба биће регулисана захтевима пишчеве замисли о природи датог текста, па се сматра да су и дијалекти који не улазе у основицу стандардног језика један од извора за богаћеље лексике кљижевног језика. Многи дијалектизми (пример видимо у последљем датом- вас) једновремено су и архаизми, као што су и - р е г и о н а л и з м и, тј. речи које се употребљавају у ширим регионима, покрајинама а не само на подручју једног дијалекта (у речницима се обележавају као покрајинске речи = йокр.. ) Такве су, несумљиво, речи валов "корита за храљеље свиља", врнgаљаШи "лутати", боlар "сиромах", блазlарија "напричане глупости" .. Врло често речи из групе п о з а ј м љ е н и ц а спадају и у регионализме, па су такви, на пример, италијанизми у приморским крајевима: йомиgор, йјаца, боцун, ошшарија; герм.шизми - у северним крајевима: .малаши, шйацираши, куlлоф, шйишаљ, шйиц; турцИзми - у средишљим и источним деловима српског језичког подручја: йенџер, авлија, hумурџија, Шеферич, безбели, gувар. 381. 5) Т е р м и н и су речи које означавају са највеiюм тачношћу одређене појмове у науци, техници, уметности и уопште појмове у разним струкама .. У свакој струци говорници располажу многим посебним речима за предмете, материје, радље, одн. појаве којима се они прецизно, без нејасноће, означавају. Тако, на пример, х е м иј и припадају речи као што су: нашријум, калијум, елекшролиш, киселина, база, молекул, хлор, хлориg, солвашација; ф и з и ц и припадају речи: ротација, 'iравишација, eнepluja, ашом, векшори, инерција, 173 gина.мика, равношежа, .механика; г р а м а т и ц и припадају речи: акузашив, uлурал, синzулар, gеклинација, фоне.ма, fлас, именица, ilpugeв, аgверб, ilpu.лoz; и н ф о р м а т и ц и припадају термини: рачунар, кoмiljyiJlep, uнilyш, ilpuнiJl, генерисаши, шабулација, м ед и ц и н и припадају речи: аншибиошици, ilеницилин, вазоgилашоран, xuilepшeнauja, xuiloшeнзuja, мускулашура, су.пфаниламиgи, карgиоваскуларни; г е о г р а ф и ј и - речи: uзo.xuilca, кoiJla, сеgименши, fромаgне сшене, epyiliJluвнe сшене. Скуп_ свих посебних (специфичних) речи једне струке назива се т е р м ин о л о г и Ј о м дотичне струке, а речник у коме се наводе такве речи- т е рм и н о л о ш к и р е ч н и к дотичне струке .. 382. Терминологије појединих наука и струка садрже и домаhе, српске називе, и речи интерйационализме, засноване најчешhе на основама грчког и латинског језика: различишосш - guвepзuiJleш; суfласници - консонанши, ilpuлoi - аgверб, lлаfолски вug - асilекаш; шаложни - сеgименшаран; yбpuзiaiJlu- инјицираши.. Међутим, врло велик број термина је одомаhени интернационализам: fалаксија, аш.мосфера, ашо.м, ашрофија, библиоiрафија, вијаgукш, gиiишални, екшоgерм, uзoшoil, инјекшор, кашализашор, лу.мбалан, ме!аволш, .музеј, неушрон, неушралан, ilараболичан, ilpoцec, семийер.меабилан, Шpuoga, gujazpaм, флуор, фосфор, xugpoleн, - на грчко-лаrинским основама, али и на основама других језика, у другој половини ХХ века посебно на основама енглеског језика. Карактеристика термина је пре свега ј ед н о з н а ч н о с т (моносемичност), што је резултат тежље сваке науке, одн .. струке да што тачније означи појмове које проучава. Уз то, терминологија сваке науке тежи да утврди своју терминологију у својим оквирима .. Наравно, има термина који припадају и већем броју наука, одн .. струка, али тада у свакој од љих такав he термин имати значеље које му даје дотична наука, одн .. струка. На пример, реч ilpoцec he у п р а в у означавати "судски спор", "парницу", док he у м ед и ц и н и значити "ток (болести или лечеља)"; о п е р а ц и ј а he у м е д и ц и н и означавати "лечеље хируршким путем", у математици - "рачунску радљу", у а р м и ј и - "плански изведен покрет јединица" итд 383. Наведени елементи с а с т а в а речничког фонда српскога к љ и ж е в н о г језика оствариваће се и у условима које стварају правила р а с л о ј а в а љ а кљижевног језика, тј .. категорије територијално-дијалекатског слоја, територијално-варијантног слоја, социолекти и функционални стилови (в .. т. 44 - 49). Задаrак.- (а) У Речнику cpflcкoxpвafllcкoi књижевноi језика, I- VI, Матица српска, Нови Сад, 1967-1976, потражите неке од речи које смо као примере навели у овом поrлављу и видите како су објашњене. (б) Исто учините за речи које смо навели као примере п о з а ј м љ е н и ц а , прво у Речнику Матице српске, а онда у Лексикону cfllpallUX речи и израза М Вујакли­ је 33. ФРАЗЕОЛОГИЗМИ 384. Осим што проучава посебну (индивидуалну) р е ч као устаљену основну језичку јединицу именоваља (в .. т .. 359), лексикологија проучава и с л ожени ј у у с т а љ е н у језичку јединицу, у с т а љ е н и с к у п од две 174 и л и в и ш е р е ч и, који се назива ф р а з е о л о г и з а м (иcilog жиfila, go gна, Ахилова ileшa, царски рез, обеhаваши злашна брgа и gолине, каg на врби роgи lрожђе и сл.) .. За такве скупове речи, осим термина ф р а з е о л о г и з а м , код нас се употребљавају и термини: фразеолошка јеgиница, фразе.м, усшаљени обрш, израз, иgио.м и иgио.маfilски израз. Сви такви скупови речи чине ф р а з е о л о г и ј у српскога језика, а и део лексикологије који их проучава назива се ф р а з е о л о г и ј а (од грч. phrasis- "израз, говорни обрт" и logos" ")"учеље , "наука . Као што нам показују примери иcilog жиша и каg на врби роgи 'iрожђе, или било који други од горе наведених, такви у с т а љ е н и с к у п о в и р е ч и одликују се (1) с л и ч н о ш h у са слободним с к у п о в и м а р е ч и као деловима реченице - по томе што су то, најчешће, с и н т а г м е , групе речи с; синтаксичком функцијом у реченици или, пак з а в и с н е р е ч е н и ц е (радF•ти ucilog жиша; каg на врби pogu lрожђе), одн .. незавршене реченице (зauipahe .мечка и ilpeg швоји.м вpafilu.мa), и (2) с л и ч н о ш h у са ј ед н о м р е ч и по томе што сваки такав скуп има јединствено значеље (радити ucilog1 жиша2 = радити filajнo1; каg1 на2 врби3 pogu4 Ерожђе5 = никаg1) .. Зато љихова дефиниција, поред тога што садржи састојак у с т а љ е н о с т и, мора садржати и састојак с т р у к т у р е (састава) и састојак з н а ч е љ а (семантике), па кажемо: Фразеолоiиз.ми су у с ш а љ е н е језичке јеgинице с а с ш а в љ е н е о g н а ј .м а њ е g в е р е ч и које имају ј е g и н с ш в е н о з р а ч е њ е . Да би скуп речи, дакле, био фразеолошка јединица у језику- ф р аз е о л о г и з а м, мора задовољити три захтева: (1) мора бити у с т а љ е н, што значи да мора бити употребљаван у истом распореду делова који чине скуп; (2) мора имати сложену структуру, што значи да мора бити састављен од најмаље две речи и (3) мора имати ј ед и н с т в е н о з н а ч еље .. Тако he, на пример, Речник српскохрватског кљижевног језика Матице српске (П, Нови Сад, 1967) под речју жито, пошто је прво дао дефиницију основних значеља те речи (1 "заједнички назив за биљке од чијег се плода меље брашно и прави хлеб; назив за пшеницу" и 2.. "кувана пшеница која се једе на даћи или слави, кољиво") и примере употребе као што су: На iloљy gозријева ж и ш о шаласајуhи се на ilовјешарцу и Свешшеник излази ga oчufila /.молишву! наg ж и ш о .м, -навести, испод наслова И з р .. 1а з и 1 и при­ мере: и с п од жита (радити) кришом, ilошајно б е л а ж и т а ilшеница, јечам, раж, овас с т р м н а жита (ilшеница, јечам, раж, овас) На исти начин протумачиће фразеологизме: Ахилова ilefila = cлaбocfil, (искоренити) go gна = (искоренити) ilofililyнo, царски рез= oilepaцuja (врста), каg на врби Ерожђе роgи= никаg и, наравно, многе друге фразеологизме .. При томе треба имати на уму чиљеницу да пунозначна реч у фразеологизму обично има пренесено значеље, да је, дакле, ф р а з е о л о г и з а м о б и ч н о з ас н о в а н н а к о р и ш h е њ у м е т а ф о р е (обеhаваши з л а fil н а б р g а и g о л и н е = "обеhаваши .м н о 2 о " ; в у h и к о г а з а н о с = " в а р а fil и кога"). 385. (а) По своме с а с т а в у (по т и п у с т р у к т у р е) фразеологизми могу бити: - Предлошко-падежне конструкције: (радити) иcilog жиша, (купити) ucilog шезiе, (искоренити) go gна, (опљачкати) go Еоле каже; 175 -- синтагме: Ахилова ileiila, алајбеzова слама, (урадити) og а go ш, алфа и о.меiа, не.маши gлаке на језику, обеhаваши злашна брgа и gолине, iлegaiilи као шеле у шарена враша, не зна ни gве унакрсш, навраhаши воgу на своју воgеницу, очишаши лекцију;· -зависне реченице (клаузе): каg на врби роgи iрож!Је (= "никад"), ige је Боi рекао лаку ноh ( = "далеко"); - реченице са незавршеном структуром: Заиiраhе .мечка и ilpeg њиховим врашима. .. ( = "и њима ће се нешто непријатно десити"). (б) По з н а ч е њ у (по с е м а н т и ч к о м т и п у) фразеолоrизми се деле на два типа. Први тип чине г л о б а л н и ф р а з е о л о г и з м и : сашераши у .мишју pyily, боiу иза ле!Ја, очишаши лекцију, тј. они фразеологизми код којих постоји узајамна зависност међу пунозначним речима које их чине .. Само у целини (глобално), на пример, фразеологизам сашераши у .мишју pyily значи "надвладати", "потпуно потиснути", боiу иза ле!Ја - "далеко", очишаши лекцију "изгрдити", "укорити" .. На пример, да је уместо гл .. сашераши употребљен глагол ошиhи, леhи, завириши, већ не бисмо имали исто значење, као што би то било и да је уз глагол сашераши употребљена нека друга синтагма (у ров, у кршичину pyily).. Други тип чине к о м п о н е н т н и ф р а з е о л о г и з м и : oбehaвaiilи з л а ш н а б р g а и g о л и н е , не вреgи ни i1 р е б и ј е н е i1 а р е , iлеgаши к р а ј е .м о к а , iовориши на с в а у с ii1 а , тј. они фразеологизми у којима је само један саставни део њихов (једна компонента) носилац фразеолошког значења, и то тако што управо он има пренесено значење .. У наведеним примерима компонента злашна брgа и gолине има (пренесено, метафорско) значење "све најлепше", "много", компонента ни йребијене ilape има значење "нимало", компонента крајем ока има (пренесено) значење "овлаш", састојак на сва усша има значеље "много", "јако", "не уздржавајући се" .. 386. Што се е к с п р е с и в н е (и з р а ж а ј н е ) с т р а н е фразеологизма тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обележена природом језичког слоја. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику и фразеологија с е р а с л о ј а в а з а в и с н о о д ф у н к ц и о н а л н о г с т и л а . Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као најопштију поделу, додајући јој и једну условну, емоционалноекспресивну, поделу. Тако у стандарном језику постоје следеће фразеологије .. (1) М е ђ у с т и л с к а (и н т е р с т и л с к а) ф р а з е о л о г и ј а, неутрална фразеологија коју чине фразеологизми што се јављају у различитим стиловима књижевног језика, прелазећи из једног у други и у свима њима природни: .мршва шишина, иiраши улоiу, висиiilи у вазgуху, скинуши 1навуhи маску, guhu руке (од чега), изаhи на свешлосiil gана, ошвориши широм вpaiila (чему), наhи зајеgнички језик (с ким), иiраши се вашро.м, gpжaiilи се злашне среgине.. (2) К њ и ж е в н а ф р а з е о л о г и ј а из усмених и писаних извора коју чине фразеолошке јединице преузете из разноврсних списа или предања и које чине традиционални део европске, али и специфичне народне традиције: камен сйошицања, камен с.мушње, обеhана земља, iлас вайијуhеi у ilycшuњu, оgвојиши жишо og кукоља, буре без gна, Горgијев чвор, из.ме!Ју Сциле и Харибgе биши, Дамоклов .мач 1виси .му .мач наg iлаво.м, Арiусове очи, ilpegcillaвuiilи се у Гocilogy (свечано), йреселиши се у вечносш (иронично) .. (З) П р о ф е с и о н а л н а ф р а з е о л о г и ј а -коју чине фразеологизми из различитих стручних делатности, спорта, саобраћаја, филма, позоришта, разних уметности, трговине, војне делатности, заната, школске праксе и 176 других, с примерима као што су: goбиillи Прелазну оцену, укњижиши боgове, gобиши зелено cвeillлo, кренуши йуно.м йаром, йоgиhи завесу, gовесши go усијања, биши йрва виолина, ошвориши вaillpy (йаљбу) на коlа, бациillи койље у шрње.. (4) Н а у ч н а ф р а з е о л о г иј а- коју чине фразеологизми у различитим наукама: (ставити) знак jegнaкocillи, (дићи) на куб, зајеgнички имениillељ, неуралlична шачка, (дићи) на кваgраш, (имати) сйецифичну illежину, царски рез, вишак вpegнocillи.. (5) Ад м и н и с т р а т и в н о- п р а в н а ф р а з е о л о г иј а- коју чине фразеологизми стручних области које теже да у највећој мери прецизирају односе у друштву, у држави: (платити) на име шаксе, сйровесши осшавински йосшуйак, йраво goживoillнol уживања на куhи, у gисйозишиву решења, сшавиши ag акша, сшавиши на gневни peg, извесши на ойшуженичку клуйу, решаваши за зеленим cilloлo.м.. (б) Р а з г о в о р н а ф р а з е о л о г и ј а --коју чине фразеологизми из језика свакодневног комуницираља у различитим животним приликама .. Ова је фразеологија најчешће емоционално (осећајно) обојена, обележена је ставом говорника - ироничним, шаљивим, добронамерним или злонамерним, или сличним: .млашиши йразну сламу, йресийаillи из шуйљеl у йразно, cyшиillu зубе ( = "гладовати"), луйаши lлавом о зug, биши боiу иза ле!уа, сшрйаши у ucilly вреhу, намесшиши (коме) ребра ("изударати кога"), с неба йа у ребра (="изненада") 'iлegaillu кроз ружичасше наочаре, gржаши језик за зубима, йро· 'iовориhе на лакаш (="никако не може ћутати"), йрави се луg (="претвара се да не зна"), с .менё йа на ушшай ( = "врло ретко"), обраши бocillaн ( "зло проћи"), gаши (коме) йо њушци (="ударити по лицу"). 387. Као што се види, ова подела фразеологије дата је на основу мерила за поделу функционалних стилова, за које се најчешће узима о б л а с т у п о т р е б е ј е з и к а (наука, кљижевност, новинарство и публицистика, законодавство и администрација, разне струке, разговорне ситуације). Уз ову функционалну стилску поделу, лексикологија даје и е м о ц и он а л н о е к с п р е с и в н у поделу фразеологизама - према с л и к о в и т о с т и фразеологизама, па их - зависно од контекста, одн. говорне ситуације -дели на: (1) Фразеологизме с позитивном обојеношћу, који могу бити фамилијарни, шаљиви, нежни, с изражаваљем поштоваља, одушевљеља, одобраваља: биШи луg за ким (чим), биши gесна рука, љубим руке, биши чисших руку, свиillи се (коме) око срца, свиши iнезgо; и (2) фразеологизме с негативном обојеношћу, који могу бити иронични, презриви, вулгарни, потцељивачки: не знаши ни gве унакрсш, зaбagaillи нос у нечији йосао, соко из враниноi lнезgа (="особа без вредности"), намесшиши (коме) ребра, завежи њушку ( = "умукни"). 388. Посебно место у фразеологији стандардног језика имају фразеолошке јединице т е р м и н о л о ш к о г к а р а к т е р а . То су, најчешће, по саставу -- фразеологизми типа с и н т а г м е , вишечлани називи појмова у наукама и струкама, али и у свакодневној комуникацији. Тако ћемо, на пример, у медициони имати фразеологизме као што су: царски рез, крвни йриillисак, анlина йекшорис, мале боlиње; у граматици: фрикаillивни суlласници, шачка и зарез, у економији: вишак вреgносши, йолишичка економија, шржишна економија; у физици: шренуillно убрзање, йраволинијско кpeillaњe, инерцијална сила итд. 12 177 У свакодневном језику такви су многи сложени називи: gивља ружа, gивља Шрешња (према: ружа, шрешња), gикино (царево) око (народни назив једне врсте пољског цвећа), љyilla ilailpикa, ужички сир, .месни нарезак. Овакви се фразеологизми, посебно они у научном стилу језика, врло често сматрају и само в и ш е ч л а н и м т е р м и н и м а , а не фразеологизмима. 389. Стереотипни изрази (клишеи).- У фразеологију нашег кљижевног језика сврставају се и синтаксичке, фразеолошке и лексичке у с т а љ е н е ј еди н и ц е (реченице, синтагме, фразеологизми и речи) које се врло учестало употребљавају у одређеној врсти текста (или говорне ситуације), па се, зато, од м а х препознају .. Такве јединице називамо с т е р е о т и п н и м и з р а з им а ( с т е р е о т и п и м а или к л и ш е и м а ) .. Посебно много стереотипни изрази заступљени су у административном функционалном стилу и у новинарско-публицистичком стилу, где, када се умерено употребљавају, имају оправдаља .. Оправданост стереотипног израза заснована је на потреби да читалац ш т о б р ж е п р и х в а т и и н ф о р м а ц и ј у , садржај израза, а то ће најлакше бити онда када је изнета у љему ш т о п о з н а т и ј о ј ф о р м и . Тако ће, на пример, у административном језику, на крају неке писмене одлуке, решеља, пресуде и сличног читалац наћи у с т а љ е н у реченицу: "Поука о правном леку: Против овог решеља радник може поднети захтев Савету Школе у року од 30 дана од дана пријема решеља" -која и сама садржи низ у с т а љ е н и х конструкција: у року og, og gана ilријема, ilpoillив овоz решења. У новинарском језику с т е р е о т и п н и и з р а з (клише) биће, рецимо, на синтаксичком нивоу употреба крње'i ilерфекша у насловима чланака: ЈЕЉЦИН З Б У Н И О БЕЈКЕРА У Х В А Ћ Е Н А САМО ТРЕЋА ИСПОРУКА - оправдан функцијом: поред тога што обавештава да је радља глагола (збуниши, ухвашиши) извршена, обавештава читаоца да је то н о в о с т . Стереотипни израз биће и елиilШична реченица употребљена уместо пуне реченице, такође увек на одређеном месту текста - у насловима: кА.I>Ингтон дАНАС У ЈУГОСЛАВИЈИ ВАШИНГТОН ЗАДОВОЉАН ОДЛАГАЊЕМ СПОСОБАН ПРИВРЕДНИК, ЕФИКАСАН ШЕФ - такође оправдан функцијом: на најупадљивијем месту кратко указује на ин- ' ··. формацију из текста који је под насловом, представљајући најчешће понављаље пуне реченице сведене на елиптичну, при чему се обично пуна реченица налази у тексту чланка. 390. Фразеолошки и лексички стереотипи (синтагме и речи), међутим, постају и рђава страна стила, када се због превелике учесталости претварају у изразе и речи које готово и немају значеља .. Најчешће су такви стереотипи фразеолошки изрази који се састоје од у с т а љ е н и х с к у п о в а р е ч и у којима се и м е н и ц е употребљавају м е т а ф о р с к и (са пренесеним значељем) .. 178 На пример, именица биШка из војне терминологије, а најчешће уз глаголе воgиши, gобиШи, изlубиШи, преноси се у разне друге сфере људске активности: воgиши б и ш к у за сшабилизацију 1за боље cyillpa 1за ойсшанак 1за goxogaк 1 за жешву 1 за хлеб 1 за alpap 1 за квалишеШ. Тако се тај израз типизира, постаје једнак за сваку прилику, и постаје читаоцу (слушаоцу) досадан Уз то неумесно тежи сликовитости (која проистиче из метафорске употребе речи).. А у сваком од ових исказа била би пре на месту употреба речи са основним љиховим значељем (без метафоре): р а g и ш и ga се сшабилизује (привреда), в р е g н о р а g и ш и за бољи живош у буgуfнюсШи, ш р у g иШ и с е ga зараgа буgе већа итд. Исто је тако са фразеолошким стереотипима (клишеима) као што су: заgаШи у g а р а ц инфлацији 1йроiресу 1развишку (уместо бољег: заусшавити, сйречиши инфлацију 1 йроlрес 1развишак), чинити к о р а к найреg 1 назаg (уместо бољег: найреgоваши lназаgоваши); или са употребом именица кайишулација, сшрој у спортским извештајима: Шреба очекивати к а й ит у л а ц и ј у йрошивника, избациши йрошивнички Шим из с ш р о ј а , или са употребом лексике из саобраћаја: gобити з е л е н о с в е Ш л о уместо једноставног- gобиши о g о б р е њ е, йрећи й у н у л и н и ју, уместо, опет једноставног и јасног - учиниши нешшо шшо је забрањено. Једнако се језик типизира (шаблонизује) и употребом п о м од н и х и зр а з а - речи или конструкција за које се сматра да их је "модерно", тј .. у складу са (обично погрешно) замишљеном савременошћу, што више употребљавати. Такво помодно типизирање огледа се и у с и н т а к с и , на пример, када се непотребно замењује ф у т у р глагола виgеШи се, обликом п р е з е нт а : В и g и .м о с е у йонеgељак, уместо В и g е h е .м о с е у йонеgељак, при чему се глагол вugeillи се употребљава уместо више других глагола - сресШи се, наћи се, сасшаши се, сигурно сиромашећи језик говорника. Нарочито много се језик шаблонизује претераном употребом појединих р е ч и и и з р а з а из терминологије разних стручних области - у језику свакодневног општења: gијаl.ноза, йосшавиШи gијаiнозу (умес'Iо схвашање, схваШиши о че.му је реч, рећи о че.му је реч), g е ж у р н и кривац (уместо сillални, уобичајени кривац); или употребом описних к о н с т р у к ц и ј а р е ч и уместо устаљених, у народу уобичајених речи, на пример: образовно-васйиШни ценШар уместо школа; орlанизација уgруженоl paga уместо йреgузеће, установа, ко.мйанија; раgна орlанизација за йро.меШ робе уместо Шрlовинско йреgузеће, лични goxogaк уместо йлаШа. Такви изрази, које с разлогом називамо помодним, и који се са губљељем утицајних говорника који их намећу језичкој заједници и сами губе, такође су врста стереотипа (клишеа) који нису од користи за књижевни језик. 12 Задатак. - У Речнику срйскохрваШскоl књижевноl језика, I - VI, Матица српска, Нови Сад, 1967-1976, потражите речи: врана, lлава, lлас, зgрав, заlрисШи, клий, куhа, леgен, овца, оlаравиШи, оШац, йеро, йрсШ, рука, свеШлосШ, слей, Шежак, fllpyo, уље, усШаШи, чуШи и упознајте се са значењима неких од фразеолоrизама чији су део те речи 179 СИНТАКСА 34. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ 1. ДЕФИНИЦИЈА СИНТАКСЕ 391. Синшакса је део граматике који изучава синшаксички сисше.м неког језика, тј .. принципе на основу којих се, формираљем и комбиновањем одговарајућих језичких јединица, од речи формулишу реченице као целовите (завршене) јединице усмене или писане комуникације. Н а п о м е н а - Термин "синтакса" води порекло од староrрчке речи syntaxis (читај: сиюаксис), к~ја је, између осrалог, означавала науку о грађењу речениuе од.. носио о слаrању и уређивању речи у речениuи (упореди и: syn = са, 3аједно; taxis = ред, распоред). 2. СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ: КОМУНИКАТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ, ПРЕ­ ДИКАТСКЕРЕЧЕНИЦЕ,СИНТАГМЕ,РЕЧИ А. КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У ШИРЕМ СМИСЛУ) 392. У примеру: (Пример 1) Време се пролепшало и разред је отишао ~ta изле·т наведена је једна к о м у н и к а т и в н о ц е л о в и т а односно з а в р ш е н а језичка јединица, састављена од речи српскога књижевног језика према принципима српског синтаксичког система Ова језичка јединица написана је на посебан начин: са великим словом на почетку и са тачком на крају. У усменој комуникацији, тј .. у говору, оваква јединица се изриче са посебном интонацијом ( = реченичном мелодијом), која обједињава све делове ове јединице у целину и спуштањем гласа на крају јединице показује да је порука завршена .. За овакву језичку јединицу употребљава се термин реченица.. А пошто овај термин има и своје уже значење, оваква јединица се прецизније може звати реченица у ширем смислу или комуникашивна реченица.. Комуникашивна реченица ( = реченица у ширем смислу) јесте, дакле, синтаксичко-комуникативна јединица којом се исказује целовита (одн .. завршена) порука. Ова јединица је састављена од речи, и то према принципима синтаксичког система; а изговара се односно пише на начин који показује њену комуникативну целовитост (завршеност) .. (Дефиниција комуникативне реченице заснована на њеном саставу дата је у тачки 405.).. Б. ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ) . 39~. Термином реченица употребљеним у у ж е м с м и с л у именује се Језичка Јединица фор;мирана помоhу глагола у личном (финитном) облику употребљеног у функциЈИ предиката.. Зато се таква јединица може звати uреgикашск:ом (или финишно.м) реченицом. 181 У примеру бр .. 1 предикатске реченице су: време се йролейшало и разреg је ofilишao на излеfil. У првој реченици централну реч, односно љено л е кс и ч к о ј е з г р о , представља глагол "пролепшати се", а у другој глагол "отиhи". Зато се ове реченице могу означити као: предикатска реченица ( == предикатска реченица формирана од глагола "пролепшати се") и предикатска реченица ( = предикатска реченица формирана од глагола "отиhи") Предикатском реченицом означава се нека радља, збиваље, процес, стаље и сл .. У недостатку бољег термина који би обухватио сва ова значеља, у лингвистици се као т е х н и ч к и т е р м и н (тј као реч која није употребљена у свом свакодневном значељу) употребљава термин ситуација. Зато се може реhи да је йреgикашска реченица (реченица у ужем смислу) језичка јединица која је формирана помоhу предиката и која означава неку ситуацију .. Н а п о м е н а . - О специјалним типовима реченица у ужем смислу види у rлави 48 В .. ОДНОС ПРЕДИКАТСКИХ И КОМУНИКАТИВНИХ РЕЧЕНИЦА 394. За образоваље комуникативне реченице, тј. целовите поруке, потребно је да се искаже бар једна предикатска реченица, и то изговорена одређеном интонацијом односно написана са одговарајуhим завршним знаком интерпункције (тачком, упитником или узвичником). Нпр .. : (Пр. 2) Време се пролепшало. (Пр. З) Да ли се време пролепшало? Но комуникативна реченица може имати у свом саставу и две или више предикатских реченица (уп.. пример бр. 1, у коме постоји једна комуникативна, а две предикатске реченице). Ако се комуникативна реченица састоји само од једне предикатске реченищ: (уп. пр. 2 и 3) за љу се каже да је по свом с а с 1 а в у йросШа рече.. ница. А ако у састав комуникативне реченице улазе две или више предика"Iских реченица (уп. бр .. 1), каже се да је она сложена реченица. 182 Н а п о м е н а - 1. На питање "Колико има реченица у примеру бр.. 1" могу се :tати два тачна одговора: .,Једна реченица." и "Две реченице." Зашто? ·-- Зато што постоји једна једttница која почиње великим словом и завршава се тачком и две јединице образоване помоћу лредиката. То је илустрација двозначности термина "ре.. ченица". У ствари, исправна питања би била: "Колико има комуникативних реченица (и.:ш реченица у ширем смислу)?" и "Колико има предикатских Р.ечен'иuа (или реченина у ужем смислу)?" 2. За комуникативну реченицу употребљава се и термин и с к а з, а за предикатску реченицу термин к л а у з а . Вежбе 1. Колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у примеру: Марко је 11уйио i<.apiiie и uозвао Ивана и Зорана, йа су зајеgно оишшли ga tлegajy уШакмицу. Каква је комуникативна џченица по свс,м саставу? Идентификуј предикатске реченице навођељfм одrоваrајућеr глагола. 2. Зашто питаље: "Колико има реченица у наведеном примеру?" није исправно постављено? Г. РЕЧ КАО СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА 395. Комуникативна реченица је највећа (= највиша, најшира) јединица синтаксе. А најмаља (= најнижа, најужа) синтаксичка јединица је р е ч . За синтаксу је то е л е м е н т а р н а , тј. проста, недељива, нерашчлаљива јединица .. (Рашчлаљаваљем речи бави се други део граматике-· морфологија). Под термином "реч" не подразумева се увек иста појава.. То се може показати на примеру: (Пр 4) Рука руку мије У једном смислу може се рећи да су у овој реченици употребљене две речи различитог значеља: реч "рука", која означава одређени део тела, и реч "мити", која означава одређену радљу.. Када се овако под термином "реч" подразумева јединица р е ч н и к а (= лексике, лексичког фонда), уместо термина "реч" користи се и термин лексе.ма.. Дакле, у наведеном примеру двапут је употребљена лексема "рука" и једном лексема "мити". Н а п о м е н а ·-Променљиве лексеме се наводе у свом о с н о в н о м о б л и к у, и то: rпаголи- у инфинитиву, именице- у номинативу једнине, придеви ·-у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида позитива (ако придев нема неодређени вид, онда у одређеном виду) .. ' Међутим, може се рећи и да су у примеру бр. 4 употребљене две именице (прва у функцији субјекта, а друга у функцији правог објекта) и један глагол (у функцији предиката) .. Наиме, све речи, односно све лексеме, систематисане су у одређене в р с т е р е ч и . Стога се под термином "реч" подразумева и језичка јединица одређене врсте: именица, глагол, придев итд. То је од битног значаја за синтаксу јер се принципи (правила) синтаксичког система не односе на појединачне речи (лексеме), него на врсте речи; на пример, функцију предиката врши глагол, а функцију субјекта именица .. Да би се повезале врсте речи и лексеме употребљене у датој реченици, лексеме се (у свом основном облику) могу навести уз називе одговарајућих врста речи: на пример, именица "рука", глагол "мити" .. Зато се може рећи да се реченица у примеру бр. 4 састоји од именице "рука" употребљене двапут и глагола "мити". Променљиве врсте речи се у реченици увек употребљавају у одређеном граматичком облику који одговара синтаксичкој функцији и граматичком значељу које реч има у реченици: на пример, именица у функцији субјекта стоји у облику номинатива, и то једнине или множине, а глагол у функцији предиката стоји у личном облику, конгруентном са субјектом. Зато се термин "реч" употребљава у још једном значељу: да означи лексему одређене врсте у од р е ђ ен о м г р а м а т и ч к о м о б л и к у , који је у вези са љеном употребом у реченици .. Пошто се граматички облик речи тиче морфологије, а употреба тог граматичког облика синтаксе, овде се говори о морфосиншаксичким речима. Дакле, у примеру бр. 4 употребљене су три морфосинтаксичке речи: рука (именица "рука" у номинативу једнине), .мије (глагол "мити" у трећем лицу једнине презента) и руку (именица "рука" у акузативу једнине). Термин "морфосинтаксичка реч" не примељује се само на променљиве речи, него на све речи посматране као одређена врста речи (у одређеном граматичком облику- ако је променљива) употребљена за формираље неке синтаксичке конструкције. Тако се у примеру бр. 1 може говорити о лексеми "на" (као јединици речника) и о морфосинтакси:чкој речи на (предлогу "на" употребљеном за формираље одређене предлошко-падежне конструкције). 183 Д. ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ГРАМАТИЧКОГ ОБЛИКА МОРФОСИНТАКСИЧКИХ РЕЧИ 396. Граматички облик променљиве морфосинтаксичке речи чине конкретне вредности њених морфолошких категорија (о морфолошким категоријама види у делу о морфологији) .. Посматране по врстама речи, морфолошке категорије изгледају овако: И м е н и ц е имају две морфолошке категорије: йаgеж (са конкретним вредностима: номuнаШuв, iениШив; gаШив итд.) и број (тј. јеgнuну и множuну), с rим што неке именице имају само једнину или само множину.. Н а п о м е н а -Код именица (за разлику од придева) pog је тзв к л а с иф и к а ц и о н а к а т е г о р и ј а јер је свака именица одређеног рода (иnи мушког иnи женског или средњег) .. Другим речима, именице немају облике мушког, женског и средњег рода, него се де л е на именице мушког, именице женског и именице средњег рода. П р ид е в и имају следеће морфолошке категорије: (1) pog (мушки, женски и среgњи), (2) број (јеgнuну и множину); (З) йаgеж (номинаШив, iениШив, gaiйuв иrд.), (4) вug (неоgређени и оgређенu) и (5) сШейен йоређења (йозиШив, комйараШuв и суйерлаШив), с тим што немају сви придеви оба вида нити се сви они пореде. Г л а г о л и И\.шју с.1сдећс морфо;юшкс катеrор11је: (1) uаю..1скu об 1111\ (uрезетй, ti"РФ<'киш. фушур итд.). с ти:~-1 што се сви пr обшщи \-юrу сврстанt у две велике груnе: ..шчие ( =Фшшйiщ•). тј. оне xojll раз:Н!Кују ,liiШl. а ТО су времена и начини, и ue.tuчm! ( =tmфuнmi.iue), који не ра1.111кују ,111Шt. а то су инфинитив, Ј')адюt 1t тртtи r.1аrо,1ски nр•tдев и садашњи и npow.111 r.1аrолски npи~1or; (2) катеrор11ју umliвp/Jelm<иiu /ogpltчuoctйll (са конкретНit\1 вре.нюсти.,щ: uошврgни облик и оgрични облик); ако су у личном облику, глаголи разликују још и (З) лице (fipвo, gpyio и illpehe) и (4) број (јеgнину и .множину), а ако је глаголски облик формиран од глаголског придева, радног или трпног, разликују и (5) pog (мушки, женски и среgњи); код прелазних глагола треба разлика.. вати и (6) сшање (тј .. акшив и fiасив). Н а п о м е н а - Глаiолски вug (асйекаШ) је к n а с и ф и к а ц и о н а категорија, тј. неки гnаголи су свршеног, а други несвршеног вида, с rим што постоје и двовидски глаголи Карактеристике морфосинтаксичких речи у примеру бр. 4 могу се табеларно представити на следећи начин. Табс:ла бр. ----··- При.,tер Морфосннтак- Врста речи Лексс:~.ш Гра:~.щ lltЧKII CIIЧKC речи об;шк - · -- f'..II\U И:~.leHIIUЈекти су именица "авион" односно именичка синтагма"авион" у номина·тиву, а предикат је глагол "полетети" и одричним облИку З. лица једнине мушкоr рода перфекта. Као што показује пример 13, субјекат и nредикат могу бити довољни за образоваље субјекатско-предикатске реченице .. Међутим, многи глаголи захтевају ДОПУНЕ, без којих реченично значеље не би било потпуно; упореди реченицу: (Пр.. 17) Јасна ј1: написала писмо. у којој се поред С~ БЈЕКТА (Јасна) и ПРЕДИКАТА (Је найисала) мора употребити као ДОП'!НА конституент који има функцију ПРАВОГ ОБЈЕКТА, тј. Именичка јединица у акузативу tьез предлога) којом· се означава појам на који се односи ситуација именована глаголом .. У овој реченици то је именица "nисмо" у акузативу. Дакле, поред ГЛАВНИХ РЕЧЕНИЧНИХ КОНСТИТУЕНАТА- СУБЈЕКТА и ПРЕДИКАТА, у реченици се јављају и ЗАВИСНИ КОНСТИТУЕНТИ. Они могу бити разне ДОПУНЕ (ОБЈЕКТИ и др.. ) или ОДРЕДБЕ rj .. конституенти којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку итд .. реализоваља ситуације означене реченицом. У примерима 14--16 употребљена је ОДРЕДБА УЗРОКА, исказана именицом "невреме" у генитиву с предлогом .због (пр. 14), именичком синтагмом "невреме" у генитиву с предлогом .због (пр .. 15) и узрочном реченицом (пр .. 16), тј .. једном врстом зависних реченица, односно реченица које служе за формираље ширих предикатских реченица, а и за формираље синтагми (в .. пр. 20). В .. СИНТАКСИЧКИ ОБЛИК КОНСТИТУЕНТСКИХ ЈЕДИНИЦА 401. Синтаксички облик конституентске јединице, тј. показатељ љене функције (и значеља), представља љен консшишуеншски облик. Тај облик чине (1) граматички облик лексичког језгра и (2) помоћне речи и друге речи које су везане за употребу конституентских јединица, нпр .. предлози код именичких јединица, а зависни везници и односне и упитне заменице и прилози код зависних реченица .. Код именичкихјеgиница конституентски облик чини: (1) ilageж именичке речи, и то независни падеж или зависни падеж без предлога; (2) ilpegлoшкo-ilageжнa консшрукција, тј .. комбинација предлога и одговарајућег зависног падежа; нпр. о књи.зи је именица "кљига" употребљена у оквиру предлошко-падежне конструкције о + локатив, а о зани.мљивој књи.зи је именичка синтагма употребљена у оквиру исте предлошко-падежне конструкције .. Код п р и д е в с к и х ј е д и н и ц а је битан конiруеншни облик придевских речи, тј .. љихов род, број и падеж; а у неким случајевима је важан и йриgевски виg. Код г л а г о л а је најважнији iлаiолски облик (лични облик или неки од неличних облика) .. А код глагола у личном (=финитном) облику важна је конiруенција (=слагаље) са субјектом у лицу и броју (и роду) .. Сем тога, за све глаголске облике је важно и да ли глагол стоји у ilошврgном или оgричном облику.. Код п р и л о г а и п р и л о ш к и х с и н т а г м и нема посебног конституентског облика, него је важна врста прилога (за место, време, начин и сл.). 189 Код з а в и с н и х р е ч е н и ц а најбитније обележје су тзв .. суборgинашори, тј. речи и изрази који имају функцију показатеља типа зависне реченице .. То су зависни везници и везнички изрази, односне и упитне заменице и прилози и неке речце.. Поред тога, значајно је и у ком iлаiголском облику стоји глагол у предикату. Г.. ПРИКАЗИВАЉЕ КОНСТИТУЕНТСКИХ .ЈЕДИНИЦА 402. Конституентске јединице и конституентске функције у примерима 13-17 приказане су следеhом табелом. Пример ~-К?нституентскз Јединица ----- 13, 14, 16 авион 15 наш aвuon 13--16 није йолеШео 14 збоi невремена 15 збоi велик:оi не- времена 16 јер је било велuко невреме ----·-- Јасна 17 је найиса,щ йисмо Табела бр. 3 Тип и лексичко језrро консти- туеюскејединице Имен ица "авион" Имен ичка синта rма"авион" Глаrол "полетети" Имен ица"нев ре ме" Имен и ч ка син та rма"невре- ме" Узро чна речени ца, ,бити" Имен ица "Јасна" Глагол "напи­ са·ти" Именица ,,nисмон - Конституентски облик ном. јд. ном. јд. одрИЧЈ!И облик 3. Л.Јд. м. р. перфекта збоi +ген збоi+rен. јер+ ... но м. јд. nотврдни облик 3. л .. јд. 3. р. nерфекта акуз. јд. Конститу- ентска функција СУБЈЕКАТ у предикатској речени- ЦИ"nолетеiи'' ·-- --· " ПРЕДИКАТ у речени- ЦИ"поле- т·е·ти"fо ОДРЕДБА УЗРОКА у рече ници "полетети" " " СУБЈЕКАТ у nредикатској рече- НИЦИ"на.. ПРЕДИКАТ у ре­ ченици"на- писати" ПРАВИ ОБЈЕКАТ у реченици Ј ,,написати'' -------'---·------- -----·-~-------1 190 Конструкције наведених реченица представљене су следеhим дијаграмима. Дијаграм бр. 7 (за пр. 13) Предикатска реченица,,полетети'' Дијаграм бр .. 8 (за пр. 14) Предикатска реченица,,полетети" г------1 г ~ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА УЗРОКА Им<:ница Глагол Именица Глагол "авион" "пслеrети" ,,авион" "nолетети" Именица збоi + "невреме" у rен. јд.у НОМ. јд. у ОД[. ИЧНОМ обли11у Ј л.јд. м. р. перфекта atrtюn m~je tio.иiiieo у ном. јд. у одричном облику 3. л. јд. м .. р. перфекта авион није йолеШео Дијаграм бр 9 (за пр. 15) збоi невремена П редикатска реченица"полетети" СУБЈЕКАТ И менич ка синтагма,,авион" у НОМ. јд. наш авuо11 ПРЕДИКАТ Глаrол"полетеrи" ~ ОДРЕДБА УЗРОКА у одричном облику збоi + 3.. л јд. м. р.. Именичка синтагма"не­ време'' nерфекта у rен. јд. ~није иолеШео збоi великоi невремена Дијаграм бр.. 10 (за пр 16) Предикатска реченица"nолетети" т--·----+ -----·---. СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ И меница"авион" у ном .. јд. авион Глаrол"полетеrи" у одричном облику 3.. л. јд. м. р. нцје uoлeiueo ОДРЕДБА УЗРОКА ----·------- Узрочна реченица,,бити" 2S:јер је било невреме 191 Дијаграм бр. 11 (за пр. 17) Предикатска реченица,.написати" 1~ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ Глагол "написаiи'' ПРАВИ ОБЈЕКАТ Именица "Јасна" у ном. јд.. у 3. л.јд. ж. р. перфекта Имеlщца "писмо" у акуз. јд. Јасна је найисала йисмо Што се тиче с и н т а г м и , функцију ГЛАВНЕ РЕЧИ врше конституентске речи, а као ЗАВИСНИ КОНСТИТУЕНТИ, тј .. различите ОДРЕДБЕ и ДОПУНЕ, јављају се: пуне речи (саме или с неком помоhном речи), уже синтагме и - нешто мање - зависне реченице. Употребу конституентских јединица за формираље синтагми илуструју следеhи примери и одговарајуhи дијаграми. (Пр. 18) Иванов школски друr (Пр. 19) Иваdов друr из основне школе (Пр. 20) неки друr с којим је Иван ишао у основну iuколу У свим овим синтаrмама зависним члановима се пружа информација о појму означено м и меницом, те они имају функцију АТРИБУТА. Дијаграм бр. 12 (за пр. 18) Именичка синrагма,.друr" Дијаграм бр 13 (за пр .. 19) Именичка синtаrма"друr" г--- . -----1 1 1 1 АТРИБУТАТРИБУТ АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ Придев "Иванов" у ном.јд. м. р. Иванов 192 Придев "школски" у ном.јд. м. р. школски АТРИБУТ Заменица "неки" у ном. јд. м. р. неки Именица "друr" у ном.јд. Придев Именица "Иванов" "друг" из+ у ном. јд. у ном. јд. м. р. Именичка синтагма "школа~' у ген .. јд. gpyi Иванов gpyi из основне школе Дијаграм бр .. 14 (за пр 20) Именичка синrагма,.друr" ГЛАВНА РЕЧ Именица "друг" у ном. јд. gpyi ---, АТРИБУТ Односна реченица"ићи" (са заменицом који) са којим је Иван ишао у основну школу Вежбе l. Анализирај помоћу табеле и дијаграма конструкцију следећих реченица (синтагме и зависну реченицу не треба рашчлањавати): (а) Иван је завршио задатак. (б) Концертна дворана се врло брзо напунила. (в) Другови су обилазили Марка док је био болестан. 2. Анализирај помоћу табеле и дијаграма конструкцију следећих синтагми: (а) лепо време; (б) небо без облака; (в) нова плоча класичне музике. Д. НЕЗАВИСНЕ И ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ 403. За независне предикатске реченице већ је речено да образују с и с т е м јер се деле на врсте од којих свака има одређено значење и функцију и одговарајућа обележја. Исто се може рећи и за зависне реченице. Наиме, да би се садржај зависне реченице на одговарајући начин повезао са значењем више јединице чији је зависна реченица конституент, зависне реченице су т и п и з и р а н е односно систематисане у врсте .. Главне врсте су: изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене и последичне реченице. Свака врста има своје одређено значење и с њим повезане конституентске функције, као и посебна обележја, у која улазе: зависни везници (и речце), упитно-односне заменице и прилози и глаголски облици. Пошто су и независне и зависне реченице врсте предикатских реченица, оне у ствари све заједно чине један комплексни систем - сисше.м uреgикашских реченица. Ово ћемо илустровати навођењем неких врста реченица формирних од предикатске реченице "чекати" Иван чека Марка.:· 13 Табела бр. 4 Независне реченице Обавештајна - Иван чека Марка(.) Упитна Да ли Иван чека Марка (?) Заповедна Нека Иван чека Марка (!) . . • • • о • ..__ ----- Зависне реченице Изрична ga Иван чека Марка Временска gок Иван чека Марка Узрочна јер Иван чека Марка Условна ако Иван чека Марка Допусна иако Иван чека Марка •••••• о. Вежба Начини неколико врста независних и зависних реченица од следеће предикатске реченице: Јасна телефонира Мири. 193 Ћ. ФУНКЦИОНАЛНИ СИСТЕМ СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА 404. С и н т а к с и ч к и с и с т е м српскохрватског књижевног ,језика обухвата следеће синшаксичке јеgинице: 1. ко.муникаШивне рече11ице (реченице у ширем смислу), које су истовре- 1\iСНО и синтаксичке једИнице и јединице комуникације,; 2. йреgикаШске реченице (реченице у ужем смислу), к~је могу бити: а) независне (обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне): б) зависне (изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене и последичне); З. синШаi.ме (именичке, придевске, прилошке и глаголске); 4. речи, које могу бити: а) консшишуеншске (именичке, придевске, прилошке и глаголске речn); б) йо.моћне (предлози. везници и речце). Синшаксичке функције могу бити: а) комуникаШивне (ОБАВЕШТЕЊЕ, ПИТАЊЕ, ЗАПОВЕСТ итд.), које се изричу н е з а в и с н и м р е ч е н и ц а м а: б) консШиШуенШске (СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ОБЈЕКАТ. АТРИБУТ итд ..), које се изричу речима или синтагмама и зависним реченицама: По типу функције синтаксичке јединице се моГу систематизовати на следећи начин. 1. К о м у н и к а т и в н е р е ч е н и ц е - исказују комуникативно целовиту (завршену) поруку. 2. Н е з а в и с н е (n р ед и к а т с к е) р е ч е н и ц е - имају комуникативне функције и служе за реализовање комуника:тивних реченица: 3. К о н с т и т у е н т с к е ј е д и н и ц е - им~ју конституентске функције и служе за образовање предикатских реченица и синтагми. То су: а) к о н с т и т у е н т с к е р е ч и и с и н т а г м е б) зависне реченице .. 4.НАПОРЕДНИ(КООРДИНАТИВНИ)ОДНОСМЕЋУФУНКЦИОНАЛНО .qАРАЛЕЛНИМ СИНТАКСИЧКИМ ЈЕДИНИЦАМА 405. Кад се у оквиру неке шире јединице јаве две или више јединица са йаралелно.м односно наиореgном фунКIIЈiјом. ·rакве јединице се међусобно коорgинирају, односно повезују нauopegiiiiAI (коорgинашивним) синшаксичким оgносом. Као пример могу да nослуже реченице: 194 (Пр. 21) Иван чека Марка и Јасну (Пр.. 22) Иван чека Марка или Јасну. (Пр. 23..) Иван не чека Марка, него Јасну. У овим синтаксичким јединицама јављају се по два објекта уз исти глагол, што значи да су јединице (именице) којима су ти о~јекти изречени употребљене с паралелном (напоредном) синтаксичitом функцијом. У таквом случају синтаксички систем захтева следеће: -- напоредне јединице морају се к:оординирати, тј. повезати неким напоредним односом: с а с т а в н и м, р а с та в н и м, с у п р о т н и м итд. (в. гл .. 43); - да би саговорник (читалац) мо.-ао тачно разумети како су напоредне јединице координиране, мора се обележити врста напоредноr односа. Најважнији начин обележавања је употреба н а n о р ед н и.х (к о о р ди н а т и вн и х) в е з н и к а, (уп.. и, или, неl-о у пр. 21-23), али су у говору важне и интонација и паузе, а у писању - зарез. Структура предикатске реченице у примерима 21, 22 и 23 не обухвата, дакле, само синтаксичке функције (субјекат, предикат и два објекта) него и координативни однос међу напоредним објектима, (саставни, раставни, супротни) .. То показују следећи дијаграми. Дијаграм бр. 15 (за пр .. 21) Предика rска реченица"чекати.. г----+ 1 СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ саставни однос ОБЈЕКАТ ---Именица Глатол Именица и Именица "Иван" "чека·rи" ,.Марко.. "Јасна" у HI)M. јд.. у конrруентном у акуз. јд. · у акуз јд. личном облику Иван чеl\а Марка и Јасну Дијаrрам бр .. 16 (за пр. 22) Предикатска реченица "чекати" СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ оБЈЕкАт раставни однос О~ЈЕКАТ -Именица Глаrол Именица или Именица "Иван" "чекаrи" "Марко" "Јасна" у пом. јд. у конrруенrном у акуз. јд. у акуз. јд. личном облику Иван чека Марка или Јасну 13' 195 Дијаграм бр. 17 (за пр.. 23) Предикатска _реченица"чекати" СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ супротни однос ОБЈЕКАТ Именица "Иван" у ном. јд. Глагол "чека'! и" Именица неiо Именица Иван у одричном конrруентном личном облику не чека "Марко" у акуз. јд. Марка неiо Као напоредне конституентске ј е д и н и ц е јављају се: - речи и синтагме; - зависне реченице .. Примери за први случај су: "Јасна" у акуз. јд. Јасну (Пр.. 24) Иван чека Марка, Јасну и Тању. (=три речи с функцијом објекта) .. (Пр. 25) Иван чека Марка, Јасну и Тањину cecfilpy.. (=две речи и једна синтагма с функцијом објекта) (Пр.. 26) Иван чека Марковоl бpafila и Тањину cecfilpy. (=две синтагме с функцијом објекта) За други случај, тј. за координираље зависних реч~ница, биће.. наведени примери изричних реченица с функцијом објекта и односних реченица с функцијом атрибута: (Пр.. 27) Мира каже ga Иван чека Марка и ga Тања Шелефонира Јасни. (Пр.. 28) младић који uознаје Ивана и који се gружи с Mapкo.t.t Дијаграми структуре предикатске реченице у пр. 27 и именичке синтагме у пр .. 28 изгледају овако: Дијаграм бр.. 18 (за пр.. 27) Предикатска реченица"казати" СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ Глаrол "казати" ОБЈЕКАТ саставни однос Именица "Мира" у ном. јд.. Мира 196 у конrруентном личном облику каже ------ ---Изрична и реченица"чека ги" 6ga Иван чека Марка и ОБЈ~КАТ Изрична ре- ченица"теле- фонирати" ~ ga Трња Шелефонира Јасни Дијаграм бр 19 (за пр .. 28) Именичка синтаrма"младић" ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ саставни однос АТРИБУТ Односна рече- и Односна рен ица"по·знават и'' ченица"дружити се" Именица "младић" у ном .. јд. ~ ~ млаgић који йознаје Ивана и који се gружи с Марком И н е з а в и с н е р е ч е н и ц е могу стајати у напоредним односима. Наиме, у једној комуникативној реченици могу да се искажу два или више обавештења, питања, заповести и сл .. Тада се независне реченице којима се реализују ове паралелне комуникативне функције морају коорgинираши, односно повезати одговарајућим найореgним (=координативним) синтаксичким односом. Дакле, координирају се не само конституентске јединице са паралелним конституентским функцијама него и независне предикатске реченице које се јаве у оквиру исте комуникативне реченице. Као примере за координиране независне предикатске реченице са напоредним комуникативним функцијама у оквиру исте комуникативне реченице навешћемо следеће реченице и дијаграме. (Пр. 29) Иван чека Марка, а Тања Шелефонира Јасни. (Пр. 30) Да ли Иван чека Марка и ga ли Тања Шелефонира Јасни? (Пр. 31) Нека Иван чека Марка и нека Тања Шелефонира Јасни! Дијаграм бр. 20 (за пр .. 29) Комуникативна реченица Пр. 29 г- __ј__________· - - - - - - . ОБАВЕШТЕЊЕ супротни ОБАВЕШТЕЊЕ однос ------ +оОбавештајна реченица"чекаrи'' Иван чека Марка Дијаграм бр. 21 (за пр.. 30) а а Обавештајна реченица" rелефонира rи" Тања Шелефонира Јасни Комуникативна реченица Пр. 30 ПИТАЊЕ саставни однос ~АЊЕ - --------- Упитна реченица"телефонирати" Упитна реченица"чека rи" Да ли Иван чека Марка и и /~ga ли Тања Шелефоиира Јасни f ? ? 197 Дијаграм бр .. 22 (за пр. 31) Комуникативна реченица Пр.. 31 1 ЗАПОВЕСТ Заповедна реченица"чека ти" саставни однос -------и Нека Иван чека Марка и ЗАПОВЕСТ Заповедна реченица"телефонирати" ~нека Тања Шелефонира Јасни + Дакле, комуникаfilивна реченица се може дефинисати овако: синтаксичко-комуникативна јединица коју чини или једна независна реченица или спој две или више међусобно напоредних независних реченица и која се изговара са одговарају:lюм реченичном интонацијом односно пише се почетним великим словом и са одговарајућим завршним знаком интерпункције. Напоредне (координативне) конструкције у пр. 21-31 могу се описати и табеларно. Табела бр. 5 Напоредне Тип, лексичко Напоредне Врста Обележје Пример јединице језrро и облик функције напо ред- нап оред·· напореднихједи- ноr ноr одница односа носа Марка Именица "Марко" ОБЈЕКТИ у у акуз. јд. обавештајној рече- rаставни .... и ... 21 Јасну Именица ници,,чекатј___ "Јасна" у акуз. јд. 198 П ример Напоредне јешшице ----+------ 22 Тип, лексичко језгро и облик напоредних јединица -··--··-··------- - -.----,г------t Ьбележје наnоред-Напоредне функције Врсте напоредноr ног односа односа ---------- -------- f------ - ., - раставни ... u..m . .. -----f------+-------~--t---· -· -----1------+------ј 23 " " суnротни .. , ueio .. ·-----+-------+-·---------+---- ·-·-------!----+------\ Марка 24 Jacuy (и) Таљу Именица .,Марко' у акуз. јд.. Именица .,Јасна" у акуз .. јд. Именица .,Тања" у акуз. јд. саставни .... и ... 1----~------+--------~----------г--------r---- 25 26 Марка Јасщ· (и) Таљииу сесШру Марковоi браша Таљииу сесшю· Именица ,,Марко" у акуз. јд .. Именица "Јасна" у акуз .. јд. Именичка синтаrма..сестра" у аку з. јд . саставни .. , и ... ----- - ---- --+-----+-----4 Именичка синтаr·· ма"браr" у акуз. јд Именичка синтагма.,сестра" у акуз..јд - -.. саставни ... и ... ----~г--------r--------~-+-------+------r-------1 ga Иваи ЧL'I>.'Q Марка Изрична речени­ ца"чекати" 27 (и) ga Таља И~рична речениШелефоиира ца"тепефонирати" Јасии ОБЈЕКТИ у обавештајној реченици,.ка зати" саставни . . . и .. -----1------+----------+-------+-------+--------ј који uошаје ОДносна речени- 28 Иваиа ца.,пошавати" (и) који се Односна речениgружи ца"дружити се•· с Марко.м Иван чека Обавештајна речеМарка ница"чекати" 29 (а) Таља Обавештајна речеШелефонира пица ,,-rелефониЈасии рап•" АТРИБУТИ у именичкој син- саставни ... и ... таrми..мла- дић" ОБАВЕШТЕЊА у комуникативној реченици Пр. 29 суnротни ... а. .. l 199 Пример 1 Напореднејединице Тип, лексичко језгро и облик напоредних јединица Напоредне функције Врста QбелеЖје напоред- напоредНОГ ног односа односа ------~----------~---------·-----~------------~--------~------~ 30 Да ли Иван Упитна реченичека Марка ца"чекати" (и) ga .ш 1 Упитна речени- 1 1 ПИТАЊА у комуникативној реченици Пр .. 30 : Тања Ше- Ј ца"телеqхтирати" ~~~::ира ~- -·--------------i--- Нек:а Иван Заповедна речечека Марка ница"чекати" ' ··-· ЗАПОВЕСТИ у ко- муникапшс саставни ... и ... 31 (и) нека Заповедна рече- ној речени- саставни ..... и .... Тања Ше- ница"телефонирати• ци Пр 31 лефонирџ 1 1 Јасни Ј. -------'----·----------------- ----------- '--·- -------------- Вежбе 1. Направи дијагRаме за следеће синтагме: (а) добра и занимљива кљига; (б) добра и врло занимљива кљига; (в) врло Добра и занимљива књиrа .. (Рашчлани све синтагме до краја) .. 2. Направи дијаграм за реченицу: Марко мисли да се Иван наљутио и да неће доћи. (Изричне реченице не треба рашчлањавати.) 3. Направи дијаграм за синтагму: човек кога сам срео у возу и који познаје Ивана. (Односне реченице не треба рашчлањавати.) 4.. Направи дијаграм за следеће комуникативне реченице: (а) Марко седи у библиотеци и чита књиrу. (б) Иди у библиотеку и плати чланарину! (Независне синтаксичке реченице не треба рашчлањавати.) 5. Опиши помоћу т~беле напоредне конструкције из задатака 1---4 (уп. табелу 5).. 5. ДОДАТАК: ТРИ ПРИМЕРА АНАЛИЗЕ СИНТАКСИЧКЕ СТРУКТУРЕ 406. Као илустрација структурираља реченица на основу синтаксичког система српског књижевног језика биhе дата анализа (помоhу дијаграма и табела) следеhе три реченице: 200 (Пр. 32) Иван и његов друr из основне школе играју шах. (Пр 33) Иван грди Марка, а Тања и Јасна га бране.. (Пр. 34) Иван ће доћи кад купи карте и кад позове Марка. СУБЈЕКАТ Именица "Иван" у ном. јд. Иван реченица пр. 32 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна реченица"иrрати" + 1 саставни СУБЈЕКАТоднос -<,--- ~ Именичка и синтагма"друr" г~ 1 ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ Прелазни глагол Именица "играти" "шах" 1 1 у З. л. мн. у акуз. јд. АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ презента и Заменица "љегов" у ном. јд•.м. р. њеiов Именица "друг" у ном..јд. из gpyi из из + + АТР:ЙБУТ Придев "основни" у ген. јд. ж. р. основне Именичка синтагма,,пnсола" у ген. јд. Ј Ј ГЛАВНА РЕЧ Именица "школа" у ген. јд. школе иiрају шах s Дијаграм бр. 24 (за пр. 33) Комуникативна реченица Пр. 33 1 r - -- - - -- ---- ~- супротни ОБАВЕШТЕЊЕ однос ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна .. , а - Обавештајна + реченица,,rрдити" r реченица"браиити•• r - 1 саставни 1 1----l СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ СУБЈЕКАТ однос СУБЈЕКАТ ОБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ----~именица Прелазни Именица . ...Именица и Именица Лична Прелазни ,,Иван" глагол "Марко" .,Тања" "Јасиа" заменица глагол у ном. јд "грдити" у акуз. јд. у ном. јд. у ном. јд. "он" ,,бранити'' у 3. л. јд. у акуз. јд. у 3. л. ми. п резе нта (енклитички презента облик) Иван Марка, а Тања и Јасна ipgu ia бране l ~(.;.) Дијаграм бр. 25 (за пр. 34) Комуникативна реченица Пр. 34 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна-­ реченица "доћи" +. - - - - 1 г 1 Ј СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ сас-rавни однос ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ Именица -"Иван" у ном.јд. Непрелазни ..... ~ ' Иван глагол "доћи" у з. л. јд. футура ће gоћи каg каg Временска реченица "купити" (са везником каg) Ј г- -- --~--~Ј + СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ Прелазни Именица [он] глагол "карта" "купити" у акуз. мн у з. л. јд. презента куйи кapiiie и Напомена. - Неизречени заменички субјекат представљен је са: [он] (употребом уrластих заrрада показује се даје тексту додато нешто што у њему ниЈе исказано)_. и Временска реченица "позвати" (са везником каg) Ј 1 СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ каg+--~[он] Прелазни Именица гл~гол ,,Марко" "позвати" у акуз. јд. у з. л. јд. п резе н та каg йозове Марка Синтаксичке јединице Табела бр.. б (за пр. 32) Тип и лексичко Синrаксички Синтаксичка функција језгро јединице облик јединице јединице Иван и њеiов gpyi Обавештајна нулти ОБАВЕШТЕЊЕ из основне школе иiрају шах Иван њеiов gpyi из основне школе иiрају шах љеiов gpyi из основне школе основне школе Иван ipgи Марка а Тања и Јасна ia бране Иван 204 реченица"иrрати'' Именица "Иван" Именичка синтагма"друr'' Прелазни глагол "игра rи" Именица "шах" ном. јд. ном јд. з. л. јд. презента акуз. јд. у оквиру комуникативне реченицеnр 72 СУБЈЕКАТ у обавешrајној реченици"иrра rи' · ПРЕДИКАТ у обавештајној реченици"иrрати" ОБЈЕКАТ у обавешrајној реченици"иrра ти" Заменица "њеrов" ном.јд. м .. р. АТРИБУТ Именица "друг" Именичка ном .. јд .. синтагма"шко- из + ген. ла•' Придев "основни" Именица "школа" ген .. јд .. ж. р .. ген. јд .. Табела бр. 7 (за пр. 33) Обавештајна реченица"rрди- нулти ти'~ Обавештајна реченица"бра- Именица "Иван" нити'' нулти ном .. јл. у именичкој синтагми"друr" ГЛАВНА РЕЧ у именичкој синтагми,,друr" АТРИБУТ у именичкој синrагми"друr'' АТРИБУТ у именичкој синтагми,,школа•· ГЛАВНА РЕЧ у именичкој синтагми,,школа" ОБАВЕШТЕ.ЊЕ у оквиру комуникативне реченице Пр. 33 СУБЈЕКАТ у обавештајној реченици"гр.аити·• Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ ipgu глагол презенrа у обавешrајној "rрдити" реченици,,rрдиrи'' Марка Именица акуз. јд. ОБЈЕКАТ "Марко" у реченици"rрдити" Тања Именица ном. јд. СУБЈЕКАТ "Тања" у обавешrајној Јасна реченици,,браниrи" Именица "Јасна" ном. јд. - " ·Лична заме- акуз. јд. ОБЈЕКАТ ia ница "он" (енклитички у обавешrајној облик) реченици"брани rи" Прелазни з. л, мн. ПРЕДИКАТ бране rлагол презента у обавештајној реченици ,,бранити'' "бранити" Табела бр. 8 (за пр .. 34) - - Иван ће goћu каg Обавештајна ОБАВЕШТЕЊЕ куйи карШе и каg реченица,,доћи'' нулти у оквиру комуникативне йозове Марка реченице Пр. 34 Именица СУБЈЕКАТ Иван "Иван" ном. јд. у обавештајној реченици,.доћи'' Непрелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ ће gоћи глагол "доћи" футура у обавештајној реченици"доћи' • Временска ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ каg куйи карШе реченица,.купи- каg + ... у обавештајн~ј ти" реченици,,доћи'' каg йозове Марка Временска реченица"щ>- каg + ... - ..·-·· звати" куйи Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ глагол презента у временској "купити" реченици"купити'' карШе Именица акуз. мн. ОБЈЕКАТ "карта" у временској реченици,,купити•• йозове Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ глагол презента у временској рече"позвати" ници,,позвати'' Именица ОБЈЕКАТ Марка "Марко" ахуз. јд. у временској рече- ници,,позвати'' ·-- 205 Табела бр .. 9 Напоредне (координативне) конструкције у примерима 32-34 --~---- г---------~г---~---·-----,---- Пример Напоредне Тип и лексичко Напоредне Врста јединице језrро напоред- функције напоредно них јединица односа Именица СУБЈЕКТИ Иван "Иван" обавештајне у ном. јд. речени- саставни 32 (и) њеiов Именичка син- це"иrра1и" gpyi из ос- таrма"друr" повне школе у ном. јд. Обавештајна Иван ipgи речени- ОБАВЕШТЕМарк·а ца"rрди'Iи" ЊА у оквиру (а) Тања и Обавештајна комуникатив- супротни Јасна ia бране речени- не речени- 33 ца"браниrи" це Пр.. 33 1 Тања Именица "Тања" у СУБЈЕКТИ ном. јд. у обавеш-_ (и) Јасна Именица тајној рече- саставни "Јасна" у ници,,брани·rи• ном. јд каg куйи Временска 34 карШе ре':iени- ОДРЕДБЕ саставни ца"купиrи" ЗА ВРЕМЕ (и) каg йо- Временска у обавешуајној речезове Марка речени- НИЦИ,,доћи" ца "позва rи" Обележје д­ о- напоре ноr одн са ... и .. ... ,а.. ... и.. ----- . .. и .. 35. СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА 1. ТИПОЛОГИЈА РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ 407. Реченица у ужем смислу је таква синтаксичка јединица којом се означава одређена ситуација.. Типичан облик српске реченице у ужем смислу јесте йреgюсашска реченица, тј .. реченица формирана помоћу глагола у личном (=финитном) облику употребљеног с функцијом предиката. Захваљујући глаголу у личном облику могуће је именовати ситуацију и конкретизовати 206 је на временско-модалном плану, тј .. одредити време реализације те ситуације или показати њен модални карактер (в.т. 413) и приписати је субјекатском појму .. Предикатска реченица се може употребљавати с различитим функцијама, и комуникативним (независним) и конституенским (зависним). Постоје, међутим, и сuецијалне независне реченице, које немају предикат и које су специјализоване за неке посебне комуникативне функције и за посебне услове употребе .. Ево једног примера: (Пр.. 1) Ево аутобуса! Ова реченица се може упоредити са реченицом: (Пр..2) Долази аутобус! Док је у овој другој реченици ситуација именована (долазак), приписана субјекатском п~јму и конкретизована као садашња (глагол је у hрезенту), у првој реченици се само наводи битни именички појам (аутобус) и скреће се пажња на њеrово појављивање (речцом "ево") .. Дакле, конструкција прве реченице је сведена на битно, а употреба је сужена само на ситуацију где се може указати на појам који се појављује. Ипак, и то је реченица у ужем смислу, јер означава. .одређену <;итуацију и има посебну синтаксичку конструкцију, Та конструкција се може изразити моделом: Специјална реченица за указивање на појаву неког појма Модел бр. 1 е~о}ешо ено Именица или + именичка синтаrма у генитиву У оквиру предикатске реченице такође се могу разликовати два типа. Основни (базични) тип је субјекашско-uреgикашска реченица, тј. реченица у којој постоји један синтаксички независни именички конституент с функцијом субјекта, односно означавања појма коме се приписује садржај предиката; уп. реченицу: (Пр. 3) дан је свануо Други, споредни -тип је безлична (имйерсонална) реченица, у којој нема субјекта; нпр.: (Пр .. 4) свануло је И у једној и у другој реченици поСlоји предикат, односно глагол стоји у неком личном(= финитном) облику, тј. времену или начину. Међутим, у субјекатско-предикатској реченици глагол је употребљен у конгруентном облику, да би се обележило приписивање ситуације субјекатском појму (уп. З. лице јд. мушког рода, јер је субјекат именица "дан"). У безличној реченици, пошто нема су~јекrа, нема ни конгруенције, нето ту rлагол стоји у неутралном облику (који се обично зове безлични или имперсонални облик), а то је З.. лиде једнине средњсг рода (уп. свануло је). Типологија српских_Ееченица у ужем смислу изгледа, дакле, -овако: 1. предикатске реченице а) субјекатско..:предикатске речеНЈЩ~ б) безличне (или имперсоналне) реченице 2. специјалне независне реченице 207 У овој глави биће речи само о основном типу српске реченице, тј. о субјекатско-предикатској реченици, и то о њеним гшшним типовима. У следећој глави ће бити обрађена безлична реченица и неке посебне варијанте и типови субјекатско-предикатске реченице .. Специјалне независне реченице биће описане у глави 48. Н а п о м е н а - Пошто у овој глави нема опасности од мешања појмова реченице у ширем и ужем смислу, уместо термина "реченица у ужем смисау·· даље ће бити употребљаван само термин "реченица"' 2. ОСНОВНЕ РЕЧЕНИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (РЕЧЕНИЧНИ МОДЕЛИ) 408. За све субјекатско-предикатске реченице карактеристични су субјекаiй и йреgикаш, који представљају њихове iлавне реченичне консiuиiйуен!Пе (чланове). Међутим, и у оквиру субјекатско-предикатских реченица постоје различити реченични типови. Неколико њих илуструју следећи примери: (Пр .. 5) Јасна се шета (Пр. 6) Јасна је паметна (Пр. 7) Јасна је купила књиrу (Пр.. 8) ~асиа је ставила књиrу на полицу Чиме се разликују ове реченице? - Најпре, у прве две реченице употребљени су само субјекат и предикат, а у друге две постоје н други реченични констиrуенти .. Затим, у првој реченици (пр. 5) nредикат је само глагол у личном облику, тј. употребљен је iлаiолскu йpegш:aili, а у другој реченици (пр. 6) предикат има два дела: пошто се ради о nриписивању особине, она је изречена придевом, а веза су~јекатског појма и особине прецизирана је глаголом ..јесам-бити" у личном облику.. Овај глагол, дакле, повезује садржај придева са субјектом, односно представља ciloнy или коuулу. Зато се такав предикат може назвати коilулашивни.м uреgикашом. У друге две реченице (пр .. 7 и 8) су~јекат и предикат нису довољни за оз~;~ачавање датих ситуација; наиме, реченице: (Пр. 7а) Јасна је купила (Пр. 8а) .Јасна је ставила нису потnуне (целовите, завршене). Ту је, дакле, потребно да се значење гЛагола допуни другим конституентима, који се зову tлaioAcJ.:e gойуне.. Најпшичнија глаголска доnунаје објекаiй (уп .. именицу "књиrа", одн .. књиiу у пр. 7 и 8).. Међутим, некада су потребне и две допуне, као у npиl\tepy 8, где је неопходно да се поред о~јекта употреби и gойуна за JH'cllio.. Наиме, реченица: (Пр.. 8о) Јасна је ставила књигу није потпуна јер није означено место завршетка кретања објекатског ПОЈМа Из наведених примера види се да субјекатско-предикатска реченица има различите конструкције: некад је довољна само субјекатско-nредикатска конструкција (са глаrолским или копулативним предикатом). а некад су nотребне једна или две допуне. Од чега то зависи'? - Од т и п а с и т у а u и ј е означење реченицом: некада је то радња, nроцес, стање и сл .. који се могу сами приписати субјекатском појму, некада је то карактеристика, која захтева да се употреби придевски, именички или прилошки израз повезан копулом са субјекrом, некада је потребно показати однос (релацију), између два именичка п~јма и зато предикат допуниrи објехтом, а некадје потребна још нека допуна. 208 Типови реченичних конструкција регулисани су синШак:сичк:им сисше.мо.м, односно реченичним .моgелима (обрасцима) које он садржи. Зато је веома важно схватити природу оваквих модела. Као пример за објашљаваље природе реченичног модела може да послужи реченична конструкција са прелазним глаголом, тј .. конструкција коју илуструју реченице бр .. 7 и 8.. Погледајмо најпре реченицу у примеру 7.. Пошто се ситуација именује глаголом, за идентификацију (одређиваље) типа ситуације битан је се.маншичк:и (= значењск:и) ший 1-лаl-ола који се употребљавају у таквим реченицама. У овом случају то су глаголи који показују однос (релацију) између два именичка појма, тј .. йрелазни (шранзишивни) глаголи.. Зато ће централни део датог модела изгледати овако: Реченица прелазни глагол ПРЕДИКАТ Прелазни глагол у конгруентном личном облику Пошто се ради о релацији, потребна су и два именичка конституента субјекат и објекат. Та два конституента су повезана преко глагола, тј. глагол "окупља" око себе и повезује друге реченичне конституенте и на тај начин организује реченичну структуру. Зато се често говори о валенци глагола, тј. о љеговом својству да уза се "веже" друге реченичне чланове. У овом случају, реч је о gвоваленшним глаголима, јер се уз љих јављају још два конституента (субјекат и објекат) .. Што се тиче глагола који су не само прелазни него имају и месно значеље (прелазни глаголи с месним значељем), као што је глагол "ставити", уз љих ће се јавити још три конституента (субјекат, објакат и допуна за место); они су, дакле, шроваленшни (уп.. пр. 8).. Глаголи уз које се јавља само субјекат (уп.. пр. 5) имају једну валенцу, односно представљају јеgноваленШни тип глагола. Реченични конституенти који се јављају уз глагол не разликују се само по својој синтаксичкој функцији (нпр. субјекат, објекат, допуна за место) него и по својој улози у формираљу реченичне йерсйек:шиве.. Наиме, да би се лакше схватио смисао поруке која се изриче реченицом, реченични конституенти се обично распоређују тако (1) да се садржај реченице исказује постепено (прогресивно) и (2) да конституенти који су смисаоно тешље повезани стоје један уз други. У српскоме језику за реченичну перспективу је нарочито важан распоред реченичних конституената у односу на глагол: да би се показало да се информација исказана реченицом везује за одређени именички појам, реченични конституент којим се овај појам означава распоређује се испред глагола ("лево" од љега), а чланови који се семантички и информативно надовезују на глагол распоређују се иза љега ("десно"). Зато је уобичајено да се говори о левој и gесној валенци.. У субјекатско-предикатским реченицама типичан (иако не једини!) случај је да леву валенцу представља субјекат, а десну (ако је има) -допуне (уп. пр .. 7 и 8).. Ако постоје две допуне, обично је једна тешље везана с глаголом (уп .. објекат у пр .. 8), а друга се надовезује и на глагол и на претходну допуну (уп. допуну за место у пр. 8, која се надовезује на глагол и објекат) .. 14 209 Сада се могу направити и модели за реченице какве су оне у примерима 7 и 8: Модел бр. 2 ПРАВИ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ Реченица nрелазни Именица Прелазни Именица rлаrол или именичка глагол синтагма у конгруентном у номинативу личном облику Модел бр. .Ј СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ или именичка синтагма у акузативу ДОПУНА ЗА МЕСТО Реченица прелазни= Именица Прелазни Именица или именичка Реч или синтагма са !rлаrол или именичка глагол с месним значењем кретаља синтагма са значељем у номинативу кретаља у конгруентном личном облику синтагма у акузативу 1 значељем 1 места завршетка кретаља ..Ј Да би реченица била потпуна, допуне се најчешће морају изрећи. Ипак, има глагола који се употребљав~ју с допуном, али могу стајати и без ље; уп.: (Пр.. 9) Јасна чита књигу. (Пр .. 10) Јасна чита Обе реченице пружају обавештеље о томе шта ради Јасна. Међутим, реченицом у примеру бр. 9 се прецизира и појам који се чюа (книга), док се у примеру 10 постојаље таквог П()јма подразумева, али природа тог П()јма није прецизирана. Другим речима, уз прелазне,rлаголе као што је "читати" о~јекат може, али не мора бити изречен. За допуне које се морају употребити каже се да су обавезне gойуне, а оне чИја употреба нИје обавезна зову се фак:улшашивне (= необавезне) gойуне.. При представљаљу модела, факултативност се показује стављаљем датог реченичног члана у заграде, уп ..: Модел бр. 4 Реченица факултативно СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ Факултативно прелазни глагол ПРАВИ ОБЈЕКАТ 210 nр:лазни Именица глагол или именичка синтагма у номинативу у конгруентном личном облику Именица или именичка синта1ма у акузативу Н а n о м е н а .. - Конструкцију субјекатско-nредикатске реченице треба повезати и са конструкuијом rлаголских синrагми формираних од исrих глагола {односно типова rла гола) од кцјих су формиране и речениuе. Наиме, иако се субјекаr и rлагол у личном облику јављају само у реченици, тј. само као реченични кон~титуенти, остали конституенти се јављају и у глаголским синтаrмама, односно уз глаголе употребљене у облику инфинитива или глаголског прилога.. То је и разумљиво јер су предикатска реченица и глаголске синтагме iлаiолске јеgинице, односно синтаксичке јединице формиране помоћу глагола.. Упореди глаголске синтагме које одговарају реченицама у примерима бр .. б, 7 и 8: а) синтагче са rлаголом у инфини:rиву (инфинитивне ~интагме): бити паметан (уп.. пр. 6), купити књигу (уп.. пр.. 7), ставити књигу на полицу (уп.. пр.. 8); б) синтагме с глаголом у облику глаголског прилога: купивши књигу, ставивши књигу на палицу. У оваквим синтагмама носилац ситуације није иЈречен, тј.. не псстоји субјекат, а глагол није употребљен у личном (финитном) облику него у неличном (инфинитном), и то у инфинитиву или у облику глаголског прилога (у наведеним ..:интаrмама то је прошли глаголски прилог) .. Вежбе Ј. Направи моделе за следеће речениuе: а) Зоран спава. б) Зоран решава задатак. в) Зоран пише писмо. r) Зоран пише. д) Зоран је убацио лопту у кош. (Тип глагола који може да стоји сам означи као "глагол без допуне..). Н а п о м е н а . -Десна рекција се обично наводи стављаљем уз глагол у инфинитиву неодређене именичке заменице или неодређеног прилога; нпр .. купити нешто, ставити нешто ueige, читати uешто 2. Направи по једну реченицу према сваком од модела из вежбе бр. 1. З. ПРОШИРИВАЊЕ ОСНОВНЕ РЕЧЕНИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (ОДРЕДБЕНИ КОНСТИТУЕНТИ) 409. Поред главних реченичних конституената (субјекта и предиката) и допуна, тј. поред реченичних конституената чија је употреба регулисана моделима валенце, у реченици се могу јави·ти и ogpegбe.. То су конституен1и којима се пружа додатна, и зато необавезна, информација о месту, времену, начину, узроку, циљу и сл. реализовања ситуације означене речеющсм .. Зато се свака таква одредба може окарактерисати по свом значењу као ogpegбa за .месШо, ogpegбa за време, ogpegбa за начин итд.Посебан тип одредбе је акшуелни квалификаiiiив (аШрибуШско-йрилошка ogp~gбa), којим се износи карактеристцка субјекатског или објекатског појма актуелна у ситуацији означеној реченицом. Пошто одредбе нису обавезне, него представљају додатну информацију, за њих се може рећи да n р о ш и р у ј у реченичну конструкцију односно да се њима могу проширити синтаксички модели на основу којих се формирају реченице. 14" Н а п о м е н а -Као и допуне, одредбе се јављају и у глаголским синтаrмама. Вежбе Стављањем у заграде покажи који су конституенти следећих реченица факултативни (необавезни) и покушај да преuизираш њ:Ихово одредбено значење: а) Напољу nада киша. б) Тања је брзо прочитала писмо. в) Иван је јуче због прехладе остао код куће. 211 4. ГЛАВНИ Л ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ КОНСТИТУЕНТИ 410. Оно што је заједничко допунама и одредбама јесте и то да су оне зависни к:онсшишуенши реченице (и глаголске синтагме). Наиме, предикат, као централни конституент реченице, и субјекат, као љен независни конституент, iлавни су реченични к:онсшишуенши и образују субјек:ашск:о-ilреgик:аШск:у к:онсшрук:цију. Они се јављају у свим субјекатско-предикатским реченицама и могу и сами образовати потпуну реченицу одређеног типа.. Допуне и одредбе јављају се само уз главне конституенте и ослаљају се на љих, односно зависе од глагола у предикату или од субјекатско-предикатске конструкције. Према томе, реченични конституенти јесу: 1 - главни реченични конституенти а) субјекат, б) предика1 (rлаголски или копулативни); 2 - Зависни реченични конtrитуенти (чланови) а) допуне, б) одредбе .. Н а п о м е н а. - У школској пракси се под н е п р о ш и р е н о м простом реченицом подразумева реченица као што је: Сунце сија., тј реченица која се састоји само од субјекта и предиката, и то юречених само по једном речју.. Реченица у којој има и других чланова, односно више речи, назива се п р о ш и р е н о м простом реченицом .. 5. СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКА КОНСТРУКЦИЈА А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ 411. Субјекат и предикат служе да се искаже п р и п и с а н а ситуација, и то конкретизована на временско-модалном плану и н а п л а н у п о т в р д н о с т и ј о д р и ч н о с т и . За исказиваље овакве ситуације, потребни су дакле, СУБЈЕКАТ, тј .. независна именичка јединица којом се означава носилац ситуације, и ПРЕДИКАТ, тј .. глагол којим се именује ситуација и чијим се обликом она конкретизује и приписује носиоцу, односно субјекатском појму. Они образују субјек:ашск:о-ilреgик:ашск:у к:онсшрук:цију и представљају f л а в н е к:онсшиШуенше субјекатско-предикатског типа речени­ це. Напомена .. У овој тачки ће бити речи само о глаголском предикату, а о копулативном предикату, који поред глаголског има и именски или прилошки део, биће речи у следећој тачки. Б. СУБЈЕКАТ 412. Функција..· субјекат је независни именички конституент којим се означава носилац ситуације именоване и приписане предикатом .. 212 Тий консшишуеншске јеgинице.: то је И: м е н и ч к а јеДИНЈЩа, тј. именица, именичка синтагма или лична или нелична именичка заменица, с тим што се лична заменица може и само п6дразумевати. КонсШиШуенШски облик..· именичка јединица је у н о м и н а т и в у. 'Ij. независном падежу. Важност субјекта за формираље реченице и за организоваље садржаЈа поруке исказане реченицом огледа се у следеhем: 1. Глагол у предикату слаже се (конrруира) са субјектом. 2. Делови реченице који упућују на п~јам означен субјекrом јављају се у облику п о в р а т н е ( = р е ф л е к с и в н е) з а м е н и ц е (себе, свој); упореди примере 16 и 17 и 18 и 19; (Пр .. 16) Марко прича о Ивану.. (Пр .. 17) Марко прича о себи. (Пр. 18) Марко је дошао са Иванови..11 братом. (Пр. 19) Марко је дошао са (свој11.11) братом. (Заменица свој не мора увек бити исказана.) 3.. Субјекат је најчешhе носилац реченичне перспективе.. Дефиниција субјекша.: Субјект је један од два главна реченична конституента; то је именичка јединиn;а у номинативу којом се означава носилац ситуације именоване и приписане предикатом. - н а п о м е н а' о субјекту исказаном зависним реченицама и инфинитивом в' т.. 506 и 520 В .. ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ 413. Функција.: глаголским предикатом се именује, конкретизује и приписује ситуација означена реченицом. КонсШиШуенШска јеgиница: глагол. КонсШиШуенШски облик.: глагол је у л и ч н о м (= ф и н и т н о м)облику, п о т в р дно м или од р и ч н о м и к о н r р у е н т н о м са субјект ом. Личним обликом, тј. неким rлаголским временом или начином, или се (1) конкретизује в р е м е реалне ситуације, нпр.: (Пр. 21) Иван трчи 1је трчао 1 ће трчати .. где се rлаголским обликом означава садашња, прошла или будућа радња; или се (2) показује м од а л н и карактер ситуације, тј. ситуација се не исказује као стварна односно остварена, него се показује однос говорника или носиоца ситуације према њеној реализацији .. На пример, показује се да говорник захтева извршење радње: (Пр .. 22) Дођи! или да је уверен у неминовност осrварења ситуације: (Пр. 2.3) Пропали смо! (Пр. 24) Поrибосмо! (где се перфекrом и аористом ситуација не исказује као чињеница смешт~на у прошлост, него као ситуација која као да је веh реализована, иако ПИЈ.~),. Или се означава да је су~јекатски појам способан да реализује дату ситуацију, нпр.: (Пр. 25) Тања би то боље урадила .. 213 или да намерава да изврши радњу: (Пр. 26) Иван је отишао у rрад [= реална радња] да би куйио речник [= намера. вана радња]. Или се пак ради о замишљеним (претпостављеним, хипотегичним) ситуацијама, нпр.: (Пр. 27) Да си пожурио, не би закаснио на воз. (Саговорник је у стварности закаснио, а две наведене ситуације су само хипотезе повезане условним односом.) Н а п о м е н а. - О временским и модалним функцијама rлаголских облика в. гл. 50. Потврдним односно одричним обликом глагола у предикату показује се да ли се говори о реализацији ситуације или се та реализација пориче. Нпр .. : (Пр. 28) Иван трчи /је трчао/ ће трчаrи. (Пр. 29) Иван не трчи /није трчао/ неће rрчаrи. Избором лица и броја (и рода) показује се да ли се ситуација приписује говорнику, саговорнику или неком појму ван комуникације, и то једном или више њих .. А истовремено се конгруенцијом (слагањем) са субјектом показује да му се приписује садржај глагола.. · Дефиниција 'iла'iолско'i йpegикaflla.: глаголски предикат је један од два главна реченична конституента; то је глагол у конгруентном потврдном или одричном личном облику којим се именује, конкретизује и приписује ситуација означена реченицом .. Г.. ПРОСТИ СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКИ МОДЕЛ 414. Многи глаголи могу сами да означе ситуацију која се приписује субјекатском појму, тј .. нису им потребне допуне. Зато се глаголи овога типа могу назвати г л а г о л и " б е з до п у н е ", (или једновалентни глаголи), а са њима образовани модел - йросши субјекашско-йреgикашски .моgел.. Такви гпаголи су: сеgеши, сшајаши, шрчаши, шешаши се, йасши, ycшafllи (нa)cмejaillu се, (за)йлакаши, иiраши се, сйаваши, йливаши, лешеши, pacfllи и многи други .. 214 Формула простог субјекатско-предикатског модела је: Модел бр. 5 Реченицаrлаrол "без допуне" Примери: (Пр. 30) Температура је порасла. (Пр.. 31) Мали дечак се иrра. (Пр. 32) Ја одлазим. (Пр. 33) Неко је дошао. СУБЈЕКАТ Именичка јединица у номинативу ПРЕДИКАТ Глагол "без допуне" у конгруенгном личном облику Анализа помоћу дијаграма: Дијаграм бр. l (за пр. ЗО) Дијаграм бр 2 (за пр. Зl) Реченица,,порасти" РеченИ.ца"иrрати се" 1 СУБЈЕКАТ ~ЕДИКАТ СУБЈЕkАт Именица "темпера·rура" у номинативу йiе.мйерайiура Глаrол Именичка "порасти" синтагма"дечак" у З. л. јд. ж. р. у номинативу перфекта је йорасла мали gечак ПРЕДИКАТ Глагол "иrрати се" у з. л. јд. презент а се uipa Дијаграм бр. З (за пр. 32) Дијаграм бр. 4 (за пр. 33) Реченица"одлаЗити•' Реченица"доћи" гСУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ Лична заменица Глагол Именичка Глаrол "· ја" "одлазити" заменица "доћи" у номинативу у l. л. јд .. "неко" у 3. л. јд. м. р. презента у номинативу перфекта ја оgлазим неко је gошао Представљена табелом, анализа наведених примера изrледа овако: Табела бр.. 2 Конституеюска Тип јединице Конституентски Синтаксичка Пр. јединица и њено лексичко облик функција језrро йiемйерайiура Именица номинатив СУБЈЕКАТ "температура" у речени- ЦИ"порасrи" зо је йорасла Глагол 3. л. јд. ж.. р. ПРЕДИКАТ ,,порасти'' перфекта у речени- ци,,порасТ'и'' мали gечак Именичка номинатив СУБЈЕКАТ синrаrма у речениЗl ,,дечак" UИ"иrраrи се" се uipa Глагол з. л. јд.. ПРЕДИКАТ ,.играти се" презенrа у речениЦИ"иrраrи се" 215 32 33 Ја Лична заменица номинатив СУБЈЕКАТ "ја" у реченици, одлаtити" оgлази.м Глагол 1. л. јд. ПРЕДИКАТ "одлазити" nрезента у речени- I{И.,ошrаlИТИ" неко Именичиа заме- номинатив 'СУБЈЕКАТ ница ,.неко" у речени- ци.,доћи•• је gошао Глагол ,.доћи'' .3. л. јд. м .. р. ПРЕДИКАТ перфекта у речени- L(И.,доћи·• Вежбе 1. Анализирај помоћу дијаrрама реченице: а) Наши nријатељи су стигли. б) Ти се шалиш! 2. Анализирај помоћу табеле рсчснице: а) Сую1е сија. б) Шта се десило? 3. Направи три реченице по моделу бр. 5. 6. ИМЕНСКА КОПУЛАТИВНА КОНСТРУКЦИЈА (ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ) А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ 415. Када субјектском појму треба приписати неко својство (квалификацију) које се исказује придевском или именичком речју или кад субјекатски појам треба идентификовати, уnотребљава се тзв. ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ (у овом значењу термин "име" означава реч са деклинацијом, тј .. именичку или придевску реч); Примери: (Пр. 34а) Иван је вреgан. (Пр. 34б) Иван је био вреgан .) ченш•. (Пр...35) Иван је онај вреgни ученик. За садржај именског предиката битан је ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА, а то је придевска или именичка јединица (уп.. вреgан, вреgан ученик) .. ГЛАГОЛСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА чини глагол јесам/биши (уп .. је, је био), који нема посебно значење него само п о в е з у ј е именски део предиката и субјекат и конкретизује реализацију приписиваља (време/начин, потврдност/одричност). Зато се за глаголски део предиката каже да врши функцију КОПУЛЕ (СПОНЕ), док се за функцију именског дела предиката употребљава назив ПРЕДИКАТИВ, или прецизније: именски КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ .. Функционална структура именског предиката изгледа, дакле, овако: ИМЕНСКИ ПРЕДЙКАТ = КОПУЛА (СПОНА)+ ИМЕНСКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ 216 Н а п о м е н а. - Копулативна конс1рукција (копула + nредика г ив) уnотре5· љава се и у синтаr-мама са глаrо.тiом у облику инфини rива; уп : бтии вреgин, бmu u вfЈеgан ученик. Б. КОПУЛА (СПОНА) 416. Функција: то је део предиката (копулативне конструкције) који п о в е з уј е предикатив и субјекат и конкретизује то приписивање на временско-модалном плану и на плану потврдносrијодричности. Тип конституеюске јединице: као копула употребљава се к о п у л ат и в н и г л а г о л јесам! биiЈlи. Н а п о м е н а. - Овај r лаrол не треба мешати са помоћним rлаrолима, rj с rлаrолима упоrребљеним за образовање сложених облика од rлавноr rлаrола (у пр. 35 је бИо је копулагивни глагол биШи у облику перфекrа, rj. сложеноr облИка, а је је помоhни rлагол) КонсШиШуенШски облик: као и код rлаrолског предиката, и овде rлагол у предикаrу сrоји у конгруентном потврдном или одричном личном (финюном) облику. Треба, међутим, додати да потврдни облик презента о9ично има енклитички облик (уп. је у пр. 34).. В .. ИМЕНСКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ 417. Функција. именским копулативним предикативом се означава садржај који се приписује субјекту: Тий консШиШуенШске јеgинице и консШиШуенШски облик: овде се јављају три случаја. То су: 1. П р ид е в с к е ј ед И н и ц е (придеви, придевске синтагме, придевске заменице, редни бр~јеви), које стоје у н о м и н а т и в у и к о н r р у и р а ј у у роду и броју са субјектом. А ак~ разликује вид, придев стоји у н е од р еђеном виду; уп.: (Пр 36) Иван је вреgан(*вреgни. где облик вреgни није исправан, ш т о се обележава з в е з ди ц о м (астерис­ ком). 2.. И м е н и ч к е ј ед и н и ц е (именице, именичке синтагме, именичке заменице), које ст~је у облику н о м и н а т и в а. Овде је важно уочити да именичкајединица може да послужи и за квалификовање и за идентификоваље субјекта. Разлику показују примери: (Пр 37) Марко је ученик .. (Пр. 38) Марко је онај ученик у й.швом џемйеру. У првом случају (квалификација) поставља се питање: ШШа је Марко?, а у другом (идентификација): Ко је Марко? (У овим упитним реченицама и заменице шШа и ко имају функцију именскоr предикатива.) 3.. И м е н и ч к е ј ед и н и ц е у неком падежу (обично с предлогом) који има квалификативно значењ е, нпр.: (Пр. 39) То пиrање је og оiромне важносйiи .. (Пр 40) Тај филм је у боји .. Г. ДЕФИНИЦИЈА ИМЕНСКОГ ПРЕДИКАТА 418. Именски предикат је предикат састављен од копуле (споне) и именског предикатива, којим се су~јекту приписује нека квалификација или се он идентификује. 217 Д. ИМЕНСКИ КОПУЛАТИВНИ МОДЕЛ 419. Његова формула је: Модел бр. 6 Реченица именски предикат СУБЈЕКАТ Именичка јединица у номинативу КОПУЛА Коnула:rивни ~глагол "јесам /бити" у конrруентном личном облику ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТИВ 1. Конгруентна nридевска јединица у номинативу (у неодр. виду) 2. Именичка јединица у номн­ на:rиву Н а п о м е н а . - Овакве реченице се зову и 1: о п у л а r и в н е реченице.. Примери: (Пр.. 41) Јасна је била болесна. (Пр.. 42) Београд је гпавни rрад наше земље (Пр .. 43) Марко је љуr на Iању. (Пр. 44) Ово је моја сестра. Дијаграм 5 (за пр. 41) Реченица именски предикаr "болестан" г СУБЈЕКАТ Именица "Јасна" у номинативу lКОПУЛА Коnула:rивни rлагол "бити" у з. л. јд. ж. р. nерфекта Јасна је била Дијаграм 6 (за пр. 42) Реченицаименски предикаr "град" г тСУБЈЕКАТ Именица "Београд" у номинативу Бeoipag 218 КОПУЛА Коnулативни глагол "јесам" у З. л. јд. презента (енклитички облик) је 1 ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТИВ Придев "болестан" у ном.јд.ж.р. неодр. вида болесна ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТИВ Именичка синтагма "rрад" у номинативу ~лавни fpag наше зе.мље Табела бр. З (за пр. 4З и 44) .------ / КонституенПример Конституенrска Тип јединице тек Синтаксичка јединица и њено лексичко облик функција језгро Марко Именица номинатив СУБЈЕКАТ "Марко" у речениципр. 43 43 је Копулативни з. л. јд .. КОПУЛА глагол "јесам" презента у речениципр. 43 (енклитички облик) љyiii на Тању Придевска 1 ном. јд. м.. синтагма "љут'" неодређено р. ИМЕНСКИ r ПРЕДИКАТИВ вида у речениципр. 43 --+---------· ово Поименична ном.јд. с. р СУБЈЕКАТ придевска за- у речениципр. 44 меница "овај" 44 је Копулаrивни з. л. јд. КОПУЛА глагол "јесам" презенrа у речениципр 44 (енклитички моја ceciiipa Именичка 1 синтагма "сестра" Вежбе облик) номинаrив --'------- ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТИВ у речениципр 44 1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: (а) Ми смо веома заузети. (б) Зима је била блага. 2. Анализирај помоћу табеле реченице: (а) Овај ресторан је врло скуп. (б) Тања је најбоља ученица. З. Направи четири реченице са именским предикатом. 7. ПРИЛОШКА КОПУЛАТИВНА КОНСТРУКЦИЈА . (ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТ) А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ 420. Овакву конструкцију илуструју примери: (Пр. 45) Станица је gалеко.. (Пр.. 46) Иван је у школи. (Пр. 47) Иванов брат је био на зимовању. (Пр. 48) Предаваље је суШра. У оваквим реченицама копулативном кон<..трукцијом се субјекатском појму приписује неки п р и л о ш к и (ад в е р б иј а л н и) садржај: локализација 219 (место где се налази), неко стање (ситуација) или- ако се ради о неком догађају и сл .. - време реализације .. Зато оваква конструкција поред КОПУЛЕ има ПРИЛОШКИ ДЕО ПРЕДИКАТА, односно ПРИЛОШКИ ( = АДВЕРБИЈАЛНИ) КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТ, тј. јединицу ад в е р б и ј а л н о г ( п р и л о ш к о г ) з н а ч е њ а чији се садржај приписује носиоцу ситуације. Б. КОПУЛА 421. Карактеристике копуле су изнете у претходној тачки .. В. ПРИЛОШКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ 422. Функција.: прилошким копулативним предикативом, односно прилошким делом предиката, означава се м е с н а , с и т у а ц и о н а и л и в р ем е н с к а к в а л и ф и к а ц и ј а која се приписује субјекту.. Тий консШиШуенШскејеgинии,е и консШиШуенШски облик: то је или (Ј) п р ил о ш к а ј ед и н и ц а {прилог или прилошка синтаrма) за место, начин (стање) или време; или (2) и м е н и ч к а ј ед и н и ц а у таквом зависном падежу или - чешће - у таквој предлошко-пад~жној конструкцији који му дају месно, ситуациона юш временско значење, дакле, и м е н и ч к а ј е ди н и ц а с а п р и л о ш к и м (ад в е р б иј а л н и м) з н,а ч е њ е м. Г. ДЕФИНИЦИЈА ПРИЛОШКОГ ПРЕДИКАТА 423. Прилошки предикат је предикат састављен од копуле и прилошког предикатива (прилошког дела предиката) којим се субјекту приписује локализација (место), стање (ситуација) или време његове реализације.. Д. ПРИЛОШКИ КОПУЛАТИВНИ МОДЕЛ 424. Његова формула је: Модел бр.. 7 Реченица nрилошки == СУБЈЕКАТ КОПУЛА ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ nредика r Именичка јединица у номинативу 220 Копулативни 1. Прилошка јединица rлагол за месrо, начин или "јесам/бити" време у конгруентном 2. Именичка јединица личном облику у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији са месним, ситуаuионим или временским значењем Примери (Пр. 49) Где је библиотека? (Пр. 50) Библиотека је врло близу (Пр. 51) Јасна је била у шетњи. (Пр. 52) Када је концерт? Дијаграм бр. 7 (за пр. 49) ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ Упитни прилог за место "rде" ige КОПУЛА Копулативни rлаrол ,,јесам" у 3. л. јд. презен'Iа (енклИ'Iички облик) је Дијаграм бр. 8 (за пр. 50) СУБЈЕКАТ Именица ,,библиоте·са" у номинативу библиоШека Речениli.априлошки предикат "близу" СУБЈЕКАТ Именица ,,библиотека" у номинативу библиоШека КОПУЛА ----- Копулативни rлаrол "јесам" у 3. л. јд. презеюа (енклиrички облик) је ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ Прилошка син'I аrма"близу" за место врло близу Табела бр. 4 (за пр. 51 и 52) Пример КонсrитуеН'Јска Тип јединице Конституентски Синтаксичка јединица и њено лексичко облик функција језrро Јасна Именица номинатив СУБЈЕКАТ у "Јасна" речениципр. Sl 51 је била Копулативии 3. л. јд. ж. р. КОПУЛА у rлаrол "бити" перфекта речениципр. '1 ПРИЛОШКИ у шеШњи Именица у + локатив ПРЕДИКАТИВ "шетња" у речениципр. 51 221 ПРИЛОШКИ каgа Упитни пр~лог - ПРЕДИКАТИВ за вf>еме у речениципр. 52 "кад(а)" 52 је Копулативни з. л. јд. КОПУЛА у глагол презента речениципр. 52 ,,јесам" (енклитички облик) концерШ Именица номинатив СУБЈЕКАТ у "концерт" речениципр. 52 Вежбе 1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Ми смо били у биоскопу. б) Они су у тешкој ситуацији. в) Како је Никола? 2. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Тања је код куће. б) НикоЛа је добро. в) Ми смо били на предаваљу. З. Начини четири реченице на основу прилошкоr :копулативног модела. 8. РЕКЦИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (КОНСТРУКЦИЈЕ С ОБЈЕКТИМА) А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ 425. У реченицама: (Пр. 53) Иван познаје Зорана. (Пр. 54) Иван чиrа новине.. (Пр.. 55) Иван се латио iiocлa. (Пр. 56) Иван личи на оца. (Пр. 57) Иван се бави cйopiiioм. (Пр. 58) Иван прича о зимовању. употребљени су глаголи који својим садржајем повезују субјекатс:ки П<~јам, односно носиоца сигуације, са неким другим именичкнм појмом. Конституею којим је означен тај други именички појам назива се ОБЈЕКАТ и служи као ДОПУНА глагола .. Објекат је увек исказан и м е н и ч к о м ј е д и н и ц о м , а облик у коме ће та јединица стајати зависи од глагола који се допуљава; нпр. уз глаrоле йознавайiи и чиШаШи именичка јединица стоји у акузативу (без предлога), уз лаШиШи се ст~ји у rенитиву, уз личиши -· у предлошко-nадежкој конструкцији на + акузатив, уз бавиши сё - у инструменталу, а уЗ йричаши - у предлошко-падежној конструкцији о + локатив. Појава да нека реч тражи као допуну именичку јединицу у одређеном облику (У одређеном зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији) назива се рекција. За:rо се може рећи да је рекција глагола "познавати" и "читати"- акузатив (без предлога), а глагола "латити се"- генитив и да именичка јединица у функцији објекта има рекцијски облик.. Према томе, објекат се може дефинисати и као рекцијска допуна глагола.. Глаголи који се допуљавају објектом могу се назвати рекцијским lлаlолима, а спој рекцијског глагола и објекта - рекцијско.м консшрукцијо.м.. Глагол при том може бити у личном 222 облику, као у примерима 53-58, или у облику инфинитива или глаголског прилога, нпр.. : познавати Зорана, читати новине, латити се посла итд.; познајући Зорана, читајући новине, лативши се посла итд. Б. ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКТИ 426. Најважнији и најопштији тип рекцијских глагола су uрелазни (шранзиШивни) iлaioлu, к~ји се допуњавају именичким изразом у акузативу (без предлога), тј .. у општем допунском падежу. Таква допуна се назива ПРАВИ ОБЈЕКАТ, или једноставно- ОБЈЕКАТ (тј .. објекат у ужем смислу); уп. пр.. 53. и 54. Разлога за издвајање прелазних глагола и правог објекта од других рекцијских глагола односно од неправих објеката има више: прелазни глаголи се употребљавају и у пасиву; допуна у облику акузатива (без предлога) јавља се само уз глаголе, а не и у синтагмама са глаголском именицом (в .. гл .. 38); са оваквим глаrолима односно са правим објектом образују се посебни реченични модели; прави објекат има и своје варијанте (в .. даље). Глаголи уз које не стоји прави објекат називају се нейрелазни.м (иншранзишивним) 'iла'iолима. Зато се рекцијски глаголи који се допуњавају именичким изразом у неком другом облику а не у акузативу без предлога могу назвати нейрелазним (иншранзишивни.м) рекцијски.м 'iла'iоли.ма, а њихова допуна НЕПРАВИМ ОБЈЕКТОМ .. Такви глаголи углавном означавају неки посебан тип односа и захтевају такав рекцијски облик који he показати њихов значењски тип: нпр .. глаголи који показују вршење радње до засићености подразумевају да је објекатски појам само делимично обухваћен глаголском радњом те именички израз стоји у облику партитивног генитива; уп.: напити се воgе, најести се колача, наслушати се iieca.мa. В .. ПРАВИ ОБЈЕКАТ 427. Функција: то је именичка јединица којом се до п у њ а в а п р е л азни (транзитивни) глагол .. Тий консiйиiйуенШске јеgинице: прави о~јекаi, као и сви други објекти, увек је и м е н и ч к а ј е д и н и ц а. Консшишуеншски облик: типичан облик правог објекта је а к у з а т и в (без предлога). Прави објекат има и две варијанте: ПАРТИТИВНИ и ОДРИЧНИ ПРАВИ ОБЈЕКАТ.. Паршишивни.м йрави.м објекшо.м, који је обележен обликом п а р т и т и в н о г r е н и т и в а, показује се да је појам означен објектом само делимично (у извесној мери) обухваћен значењем прелазног глагола; уп. разлику: (Пр.. 59) Узми ,;.о.шче (акуз.')'f,;.о.rача (парт. rен.)! (Пр. 60) Донеси м.rеко 1м..rел:а ( = мало мдека)! Оgрични uрави објекаш илуструју примери: (Пр.. 61) Није рекао ни речи (уп.. ни реч) .. (Пр .. 62) Целе ноћи нисам ол:а склопио (уп .. ол:о). Овде облик генитива не показује разлику у значењу, него је формална варијанта. Наиме, у словенским језицима је некада објекат уз прелазне rлагале у 223 од р и ч н о м облику обавезно стајао у гениrиву (тзв. словенски гениrив). Данас је у исrочној варијанти књижевног језика употреба генитива у оваквим случајевима ограничена на неке устаљене изразе (уп. пр. 61 и 62) и на доnуњавање глагола "имати", чије је значење и партитивно: иматиfнемати времена, новца, ШаленШа итд. У западној варијанти употреба пв .. словенског генитива је шира и чешћа. Важно је не губити из вида да се код обе варијанте правог објекта ради о прелазним глаrолима и да се уз све те глаголе употребљава и облик акузатива; ако се пак ради о неправом о~јекту у облику rенитива, акузагив се не може уnотребити; уп. разлику између: пити вogefвogy и напити се вogef*вogy (звездицом је обележен облик који не nостоји у језичком сис-- тему). . Као што је речено у тачки 2 (уп.. модел 4), уз поједине прелазне гл~голе употреба објекта је ф а к у л т а т и в н а (необавезна), тј .. nостојаље објекатског појма може се и само подразумевати; такви су, нпр .. , глаголи: йисаШи, чишаши, йеваши, јесши, йиши.. Г. НЕПРАВИ ОБЈЕКТИ 428. Функција.· то су именичке јединице којима се д о п у њ а в а ј у н е прелазни рекцијски глаголи .. Тий и облик консшишуеншске јеgинице.~ и неправи објекти су увек и м е н и ч к е ј ед и н и ц е, а стоје у р е к ц и ј с к о м о б л и к у, тј.. у облику којије условљен (предодређен) rлаголом к~ји допуњавају. Као рекцијски облик се може јавити сваки зависни падеж, с тим што се акузатив и локатив увек употребљавају у оквиру п~јединих предлошко-падежних конструкција, rенитив и инсгруменrал и без предлога и с појединим предлозима, а датив углавном без предлога. У следећ~ј табели ће биrи наведени најчешћи облици неправог објекта, а уз сваки облик ће бити наведено по неколико глагола одrоварајуће рекције (треба водити рачуна да један глагол може да има два или више nосебних значења која захтевају различиrу рекцију, а и да се понекад глагол с истим значењем може допунити на два начина.) Табела бр. 5 Облик неправог о~јекта Глаголи с одrоварајућом рекцијом ------ -----t-----------------------------1 партитивни rенитив најести се, напити се итд.; прихватити се, латити се, домоћи се; зажелети се г---------------~--- аблаrивни генитив og + гениrив йрема + даrив на + акузат ив 224 клонити се, чувати се, ослободити се, одрећи се; сећати се; бојати се, стидети се --+--· б. 1 одучити се; ~Ја ти се, стидети се, зависити; уздржати се, одустати; одударати обратити се; захвалити (се); дивити се, радовати се; помагати, сметати, служити; повлађивати; веровати охладнети ----+-----------------------t личити; мислити; навићи се; одважити се; насрну ти - у + акузатив сумњати; заљубити се; уверити се; уживети се за + акузатив залагати се, определити се, занимати се, интересовати се инструментал управљати, руководити, владати; руковати; служити се, користити се; бавити се; занимати се; одушевити се; слегнути {раменима), климнути (главом), махнути (руком) и сл. с (а) + инструментал почети, наставити, престати; одуговлачити; саосећати за + инсrрументал чезну·ти, жудети; жалити, туговати о + локатив rоворити, причати, приповедаtи, расправљати, дискутовати и сл.; размишљати, миелити, маштаrи, сањати, сањарити и сл. у + локатив учествовати; уживати; успе·rи на + локатив искалити се; заснивати се; инсистирати Постоје и gворекцијски lлаlоли, тј.. глаголи који захтевају две рекцијске допуне. Два најважнија rипа таквих глаrола су: а) iлаiоли gавања: дати, поклонити, пружиrи, додати, уручити, послати итд. б) lлаlоли саойшшавања: рећи, казати, причати, саопштити, јавити, напиСа.ти, прочитати итд. Оба ова типа глагола допуњавају се неправим објектом у дативу и правим објектом; уп.: дати некоме нешто, поклонити некоме нешто, рећи некоме нешто, казати некоме нешто итд. Дефиниција објекша..· објекти су р е к ц и ј с к е д о п у н е г л а г о л а , тј. именичке јединице којима се допуњавају прелазни и непрелазни рекцијски rлаголи и који стоје у облику условљеном (предодређеном) рекцнјом глагола. 1I а п о м е н а .. - О објектима исказаним зависним реченицама и инфинитивом в т 497--499 и 520.. Д. МОДЕЛИ РЕКЦИЈСКИХ КОНСТРУКЦИЈА 429. Модели реченица формираних са (једнорекцијским) прелазним глаголима наведени су у тачки 2; уп. моделе 3 н 4. Општи модел за реченице са н е п р е л а з н и м рекцијским глаголима ~re: , Модел бр. 8 Реченицанепрелазни _ СУБЈЕКАТ рекцијски - Именичка јеглагол диница у но­ минативу 15 ПРЕДИКАТ Непрелазни рекцијски глагол у конгруентном личном облику НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ Именичка јединица у рекцијском облику 225 Б и р е к ц и ј с к и м о де л за реченице са rлаrолима давања или са~ општавања јесте: Модел бр. 9 Реченицаrлаrол _СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ Именичка јединица ПРАВИ ОБЈЕКАТ 226 давања или - Именичка Глаrол саопштавања јединица давања или Именичка јединица у номинативу саопштавања у да1иву у акузативу Примери у конrруентном личном облику (Пр. 63) Тања се обрадовала поклону.. (Пr-. 64) Тања се навикла на нову средину. (Пр.. 65) Тања је вратила Зорану књиrу. Дијаграм бр. 9 (за пр. 6.3) Реченица"оорадовати се" г СУБЈЕКАТ Именица "Тања" у номина.тиву Тања Дијаrрам бр. 10 (за пр. 64) г СУБЈЕКАТ Именица "Тања" у номинативу Тања ПРЕДИКАТ Глаrол "обрадовати се" у З. л.јд. ж. р. перфекта се обраgовала Реченица"навићи се" ПРЕДИКАТ ----, НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ Именица "поклон" у дативу йоклону НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ Глаrол именичка "навићи се" на+ син'Iаrма"средина" у З. Л. јд. ж. р. у акузативу перфекта се навикла на нову cpeguнy Табела бр. 6 (за пр.. 65; анализирани су само чланови рекцијске конструкције) Пример Конституентска Тип јединице Конституентски Синтаксичка јединица и њено лексичко облик функција језгро је враШила Дворекцијски 3. л.јд ж. р. ПРЕДИКАТ у глагол перфекта реченици"вра"вратити" ТИТИ" 65 Зорану Именица датив НЕПРАВИ "Зоран" ОБЈЕКАТ у реченици"вра- 1ИТИ'' књиiу Именица акузатив ПРАВИ ОБ"књига" ЈЕКАТ у рече- НИЦИ"враrиtи'' Вежбе 1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Никола је климнуо главом. б) Никола се,заљубио у Тању. 2. Анализирај помоћу ·табеле следеће реченице: а) Никола се интересује за сликарство. б) У кога се заљубио Никола? 3. Одреди рекцију следећих глагола и од сваког од њих направи једну реченицу: а) дотаћи се; смиловати се; оrлушити се; заносити се; сањарити; искалити се; поверити. (За одређиваље рекције уз глагол стави именичку заменицу "неко" или "нешто" у одrоварајућем конституентском облику.) 4. У чему се разликује значење следећих реченица са истим глаголом а различиrом рекцијом: ' а) Иван се стиди брата. - Иван се стиди од брата. б) Отац помаже сину.-- Отац помаже сина. 9. КОНСТРУКЦИЈЕ СА ДОiiУнСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ 430. Следеће реченице имају доста сличности с именском копулативном конструкцијом, односно с именским предикатом: (Пр. 66) Марко је постао расејан.. (Пр. 67) Иван је посrао оgличан кошаркаш.. (Пр. 68) Другови сматрају Марка расејаним.. (Пр. 69) Другови сматрају Ивана оgличним кошаркашем.. И овде се ради о приписивању придевскоr или именичког садржаја именич:к:ом појму, и то помоћу глагола. Зато се овакве конструкције често убрајају у именски предикат у ширем смислу, а глаголи који су у љима ("постати", "сматрати" и др.) називају се нейрави.м койулаШивни.м iлаiоли.ма (или семико­ пулативним). 15 227 Међутим, постоје одређене разлике у односу на копулативну конструкцију, Пре света, глаг~щ има своје одређено значење, к~јим се прецизИЈ::а тип приписивања и које се до п у њ а в а именичким или придевским изразем. Затим неправи копулативни глаголи моrу бити и п р е л а з н и и тада се садржа)' именичкоr или придевског израза не приписује су~јекту, него о б ј е к т у (уп, пр. 68 и 69). Зато се именска (именичка или придевска) јединица може, као и код именског предиката, назвати предикативом, али не копулаrивним него ДОПУНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ, или прецизније: ДОПУНСКИМ ИМЕНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ. Н а п о м е н а. - Неправи копулативни rлаrоли, као и друrи rлаrоли, моrу се упоrребити не само у личном облику неrо и у инфикиrиву или у облику rлаrолскоr прилоrа; уп.. пос·rати расејан, поставши расе<јан, сматрати Марка р<~сејаним, сматрајући Марка расејаним. Б. ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ 431. Функција.: то је именска (именичка или придевска) јединица која допуњава непрелазни или прелазни неправи :копулативни rлаrол, чиме се њен садржај посредно приписује субјекту односно објекту. Тий и облик консШиШуенШске јеgинице: то је именичка или придевска јединица, која- зависно од rлагола- стоји у облику номинатива или инструментала или у предлош:ко-падежној конструкцији за + акузатив. Уз н е п р е л а зн е неправе копулативне глаголе предикаrив ст~ји: а) уз йосШаШи, йосШајаШи, зваШи се, назваШи се, називаШи се, йрозваШц се -у н о м и н а т и в у или и н с r р у м е н т а л у; б) уз upoiлacuшu се у конструкцији за + а к у з а т и в . Уз п р е л а з н е неправе копулативне глаголе предикатив стоји: а) уз смаШраШи, йроiласиШи, йроiлашаваши - у и н с т р у м е н т а л у или у конструкцији .за + а :к у з а т и в; б) уз и.забраШи, йризнаши, йосШавиШи, именоваШи и сл. - у конструкцији за+ акузатив; в) уз зваши, йрозваши, назваши, називаши - у н о м и н а т и в у или и н с т р у ме н та л у. Уз непрелазне глаголе придевска јединица се слаже (конгруира) у роду и броју са субјектом, а уз прелазне глаголе- са објектом! Ако придев разликује вид, у номинативу и у акузативу једнаком номинативу стоји у неодређеном виду. В. МОДЕЛИ КОНСТРУКЦИЈА СА ДОПУНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ 432. Модел бр.. 10 са непрелазним неправим копулативним глаголима г-----·----------------------------------------------------------- еченицанепрелазни _ СУБЈЕКАТ неправи - Именичка коnулаrивни јединица rлаrол у номинативу 228 ПРЕДИКАТ Непрелазни неправи копулаrивни rлаrол у конrруентном личном облику ,LI,ОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ Именичка или придевскајединица у номинативу или инструменталу или за + акузаiив Модел бр .. 11 са прелазним неправим копулативним глаголима Реченицаnрелазни- ..СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ наnрави - Именичка Прелазни ОБЈЕКАТ Именичка јединица у акузативу ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ копулативни јединица неправи rлаrол .. у номинативу копулативни Примери глагол у конгруентном личном облику (Пр.. 70) Дани су nостали дужи. Именичка или придевска јединица у номинативу, ин­ струменталу или за+ аку­ затив (придевска реч конгруира с об­ јектом!) (Пр.. 71) Одељеље је изаорало Тању за nредседника одељенске заједюще. Дијаграм бр. ll (за пр. 70) Реченица,,nостати•• 1 СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ Именица "дан" у номинативу (множине) gaнu Глагол ,,постати'' у з. л. мн. м. р. перфеюа су йосШали Табела бр. 7 (за пример 71) ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ Придев "дуг" у номинативу јд. м. р. (компаратива) gyжu Пример Консrиrуентска Тип јединице Коиституеюски Синтаксичка јединица и њено лексичко облик фунщија - језгро оgељење Именица номинаrив СУБЈЕКАТ у "одељеље" реченнцн"иза- орати" 71 је изабрала Глагол з. л. јд. с. р. ПРЕДИКАТу ,.изабрати" перфекrа реченнцн"иза- орати" -· - Тању Именица ОБЈЕКАТ у "Тања" акузатив реченицн"иза- орати" за йреgсеgника Именичка син .за + акузаrив ДОПУНСКИ оgељенске тагма "председ- ; ПРЕДИКАТИВ зајеgнице ник" ј у реченнци"иза- брати" 229 Вежбе 1.. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Моја сестра се зове Весна. б) Жири је прогласио Зорана за победника. 2.. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Иван је посгао капитен кошаркашког тима. б) Родитељи су Светлану прозвали Цеца. 3.. Направи по две реченице према моделима бр. 10 и 11. 10. КОНСТРУКЦИЈЕ С ПРИЛОШКОМ ДОПУНАМА А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ 433. Да би информација која се приписује субјекту била потпуна, значење појединих непрелазних глагола мора се к о н к р е г и з о в а т и допунском јединицом с одrоварајућим п р и л о ш к и м (ад в е р б и ј а л н и м) значењем, тј .. мора се употребити ПРИЛОШКА ( = АДВЕРБИЈАЛНА) ДОПУНА; нпр.: (Пр. 72) Ја станујем овgе (Пр 73) Књиrа се налази на clllo 1.1. (Пр 74) Никола се nонашао ч1gно. (Пр. 75) Рачун износи 10 000 guuapa (Пр 76) Ова сnрава служи за ~;ошење траве. У пр .. 72 и 73 глагол захтева ДОПУНУ ЗА МЕСТО, у пр .. 74- ДОПУНУ ЗА НАЧИН,)' пр .. 75- ДОПУНУ ЗА МЕРУ, а у пр. 76- ДОПУНУ ЗА НАМЕНУ. Све те допуне су исказане agвepбt!iaШ.Ita, тј. јединицама прилошког (адвербијалноr) значења. Прилошке допуне јављају се и уз п р е л а з н е глаголе, нпр .. : (Пр. 77) Иван је убацио nисмо у caum че (Пр 78) Марко је nоложио .::юкумента lta liucalш сшо. Овде се адвербијално значење (у овим примерима -'--месно) - тиче објек а т с к о r појма (показује се место завршетка кретања тог појма; уп. и модел бр. 3). В. ПРИЛОШКЕ ( = АДВЕРБИЈАЛНЕ) ДОПУНЕ 434. Функција. то су јединице с прилошким значењем (= адвербијали) којима се допуњавају глаголи одговарајућег значења .. Тий кoнciliuiliyeнilia:e јеgшшце и кouczuuiliyeнiiia.u облик: адвербијали могу битн (1) прилошке јединице (прилози или прилошке синтагме) и (2) именичке јединице у зависном падtжу или пред.rюшко-падежној конструкuији с прилошким значењем. 230 В. МОДЕЛИ КОНСТРУКЦИЈА С ПРИЛОШКИМ ДОПУНАМА 435. Општи модели (бр .. 12 и 13) за непрелазне и прелазне глаголе неконкретизованоr значења јесу: Реченицанеnрелазни глагол неконкретизованог значења Модел бр .. 12 СУБЈЕКАТ Именичка јединица у номинагиву ПРЕДИКАТ Непрелазни глагол неконкретизованог значења у конrруентном личном облику Модел бр. 13 ПРИЛОШКА ДОПУНА АдвербијаЛ (јединица прилошког зна­ чења) ПРИЛОШКА Реченицапрелазни _ СУБЈЕКА_! ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ДОПУНА глагол - Именичка Прелазни Именичка Адвербијал неконкре- јединица глагол rизованоr јединица значења у номинагиву неконкрети- у акузативу Примери зованог значења у кон­ груентном личном облику (Пр .. 79) Овај џак тежи 10 килограма. (Пр .. 80) Домаћин је увео госте у салон. Дијаграм бр. 12 (за пр .. 79) Реченица" тежити" СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ДОПУНА ЗА МЕРУ ------- ----- Именичка Глагол Бр~јна синтаrма"џак" ,;гежити" синтагма,,IО'' у номинаiиву у 3. л .. јд. ~~ презента овај џак Шежи 1О килоiрама 231 Табела бр. 8 (за пример 80) -------- Пример Конституеюска Тип јединице Конституентски Син таксич ка 80 јединица и љено лексич- облик функција ко језrро gомаћин Именица номинатив СУБЈЕКАТ у "домаћин" речени- ци"увести" је увео Глаrол з. л. јд. м. р .. ПРЕДИКАТ "увести" nерфекта у речени- ЦИ"увесrи" iociiie Именица акузатив ПРАВИ ОБЈЕ.. "гост" (множине) КАТ у речениЦИ"увести• • у салон Именица у+акузатив ДОПУНА ЗА "салон" МЕСТО у рече- НИЦИ"увести" ------ ·-------- Вежбе 1. Начини дијаrрамс за реченице: а) Торба лежи на клуnи. б) Колико тежи овај џак? в) Марко је сместио ствари у торбу. 2.. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Иван живи у Београду. б) Никола се држи nоrрбљено. в) Ко је оставио кљиге на клуnи? 3. Начини реченице са rлаголима "постуnити" и "наслонити" и анализирај љихову синrаксичку структуру. 11. ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ А. ФУНКЦИЈА, ЗНАЧЕЊЕ И ОБЛИК 436. За разумеваље ових одредби битни су и љихова функција (одредбена) и љихово значеље (прилошко). А са значељем је nовезан и љихов облик. Функција оваквих одредби је да nружи д о да I н у и н ф о р м а ц и ј у о ситуацији означеној nредикатом (rлаrолом), су~јектом и доnунама. То су, дакле, ф а к у л т а т и в н и (н е о б а в е з н И) конституенти реченица или глаголских синтагми, који n р о ш и р у ј у ( р а з в и ј а ј у) основну информацију исказану члановима синтаксичких модела. На nример, основна инфор­ мација: (Пр. 81) Јасна купује књиrе (Пр.. 82) Ивак је rелефонирао Марку 232 исказана на основу модела бр. 2, односно бр. 8, може се прошири ти различитим додатним информацијама, нпр.: (Пр.. 83) Јасна обично купује књиrе у овој юьижари. (Пр. 84) Иван је јуче телефонирао Марку збоi уШакмице. Значење: Овакве одредбе су ад в е р б и ј а л и, тј .. јединице с прилошким значењем: месним, временским, начинским, узрочним и сл. Према томе, да би се окарактерисао допринос адвербијалне одредбе значењу реченице или глаголске синтагме, није довољно констатовати да се ради о адвербијалној одредби, него треба навести и које је њено прилошко значење; то су, дакле, ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО, ОДРЕДБЕ ЗА ВРЕМЕ, ОДРЕДБЕ ЗА НАЧИН, ОДРЕДБЕ ЗА УЗРОК итд .. Тий и облик к·онсШиШуеnШских јеgииица: -То су прилошке јединице (прилози или прилошке синтагме) или именичке јединице у таквом конституентском облику (зависни падеж, предлошко-падежна конструкција) који им даје nрилошко значење (месно, временско, начинско, узрочно итд.) Н а п о м е н а .. О прилошким одредбама исказаним зависним реченицама и глаголским прилозима в. т. 508-514 и 521. Б. ДЕФИНИЦИЈА ПРИЛОШКИХ ОДРЕДБИ 437. Прилошке одредбе су адвербијали Uединице с прилошким значењем) којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку итд. реализације ситуације означене реченицом или глаголском синтагмом. В. ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ 438. По својој повезаности с глаголом, прилошке одредбе могу се поделити на два типа: на ойшШе и йосебие.. ОйшШе ogpegбe не зависе од типа глаголског значења, него од чињенице да одређују ситуацију односно њену реализацију, јер се подразумева да је та реализација локалиювана (везана за одређено место), да се врши у одређено време, на одређен начин и даје, евентуално, нечим проузрокована. Зато, ако реченица почне са: Овgе .... , 1,1 че ... , Чесшо . .. , Збоi лошеi времеиа. . . и сл., не може се предвидети тип глаголског значења. Посебие ogpegбe су условљене значењем глагола и по томе о:.у сродне са допунама (зато није лако повући границу юмеђу доnуна и nосебних. одредби). На пример, уз глаголе кретања јављају се посебне одредбе којн\tа се пружа информација у вези с кретањем, као што је ОДРЕДБА ЗА ПРАВАЦ; ун.: Јасна иде кyhu. А поред опште одредбе за узрок (збоi + генитив), која одгов~ра на питање Зaшiiio?, постоји и посебна ОДРЕДБА ЗА ПРОУЗРОКОВАЧА СТАЊА, у облику: og + генитив, која одговара на питање: Og чеiа? и стоји )1 глаголе к~јй значе стање; нпр.: Никола се уморио og llipчaљa (не: због трчања). 233 Г .. ПРИМЕРИ СИНТАКСИЧКЕ АНАЛИЗЕ 439. Дијаграм бр 13. (за пример 83) Реченица "куповати" г 11 ОДРЕДБА ЗА СУБЈЕКАТ Именица "Јасна" НАЧИН Прилог 3а начин "обично" ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ОДРЕДБА ЗА МЕСТО Глагол "куповати" у 3.. л. јд. пре3енrа Именица Именичка "књига'· ·у +синтагу номинативу у акузативу ма"књижара" (множине) у локативу Јасна обично куйује књиiе у овој књижари Табела бр. 9 (за пример 84) Lимер 1 к~нституе~~-;~Гтип ·-јЈединица lи њено ~ иван 1 и_~ениu 1 "Иван јуче При.:ю единиuе лексичко о ца " г '3а Констиrye~~;~- Синrаксичка облик функција номинаrив СУБЈЕКАТ у реченици"теле- фонирати" ОДРЕДБА ЗА 234 84 време "јуче" је ... Шелефо- Глагол нирао "телефонирати' Марку Именица "Марко" цазбоi уiйакмице Имени "утакм ица" Вежбе -· 3. л. јд .. м. р. перфекта датив збоi + генИ'rив ВРЕМЕ у реченици" теле- фонирати" ПРЕДИКАТ у реченици" теле- фонирати" НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ у реченици"теле- фонирати" ОДРЕДБА ЗА УЗРОК у рече ници" теле- фонирати" l. Анализирај помоћу дијаrрама реченнце: а) Прошле недеље Никола је отпутовао у Сарајево. б) Дечак је поскочио од радости. 2'-Анализирај помоћу габеле реченице: а) Марко радо игра кошарку. б) Иван је у аутобусу изненада угледао Тању.. 12. АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ А. ФУНКЦИЈА И ЗНАЧЕЊЕ 440. АКТУЕЛНИМ КВАЛИФИКАТИВОМ (зове се и: ашрибушско-uрилошка ogpegбa, uреgикашски ашрибуш, uривремени ашрибуш) исказује се нека карактеристика субјекатског или објекатског појма а к т у е л н а у в р е м е р е а л и з о в а њ а с и т у а ц и ј е означене реченицом .. СУБЈЕКАТСКМ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ СУБЈЕКТА) илуструју примери: (Пр .. 85) Марко се вратио с тренинга уморан. (Пр .. 86) Никола је изашао на испит оgлич1ю ilpuupeмљeu (Пр .. 87) Застао сам иеоgлучаи. (Пр. 88) Тања је стигла йрва. (Пр 89) Иван је корачао iloiнyiiie itaвe (Пр. 90) Марко је дошао у школу са завијеном руком. (Пр .. 91 ..) (Још) као geflie се доселио у Београд (Пр .. 92) Радила је у штампарији као корекйiор. Примери за ОБЈЕКАТСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ ОБЈЕКТА): (Пр .. 93) Иван је брата затекао болесиоi (Пр 94) Увек смо је виђали окружеиу gpyiaput~aмa. Актуелни квалификатив је сродан са предикативима јер се и њетов садржај приписује субјекту или о~јекту.. Међутим, то приписивање се не врши преко (семи)копулативних глагола, него се износи као једна од компонен1и ситуације. Уз то је актуелни квалификатив најчешће од р ед б а, тј .. њиме се износи необавезна додатна информација .. Ипак, уз неке глаголе, нпр .. уз прелазни глагол ocfiiaвuшu, актуелни квалификатив има фуникцију д о п у н е јер се њиме исказује један од битних делова информације; нпр.: (Пр .. 95) Николу смо оставили лоше расйоложеноi ју лошем расйоложењу. Пошто је повезан са реализовањем ситуације, актуелни квалификатив може добити и функцију прилошког типа, нпр.. може да служи као НАЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (уп. пр. 89, где се може поставюи питање: Како је корачао?) или ВРЕМЕНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (уп. пр .. 91, где се може поставити питање: Kaga се доселио у Београд?) или УЗРОЧНИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (уп. пр. 87, где је неодлуч-· ност разлог застајања) .. Н а п о м е н е. ·- 1. Актуелни квалификаrив није члан именичке синтагме (субјекаrске или о{\јекатске), него је посебан консrиrуенr реченице (или rлаголске синтагме) .. На то указују њеrов nроменљив расnоред (уп .. пр. 88: Тања је ирва стигла. Прва је сrип:а Тања.) и могућност распоређивања одвојено од субјекта или објект:! (уп .. пр.. 85 и 93 и друге примере), као и моrућност да субјекат не буде изречен (уп. пр.. 8Ј, 91, 92), а да објекат буде изречен енклитиком (уп. пр .. 94). 2. И уз прелазне глаголе актуелни квалификатив може да се односи нэ субјекат; нпр.: Марко је iiocлegљu сазнао ту новост. Б. ТИПОВИ И ОБЛИЦИ КОНСТИТУЕНТСКИХ ЈЕДИНИЦА 441. Актуелни квалификатив може бити изречен: (1) п р ид е в с к о м ј ед и н и ц о м (придевом, придевском синтагмом, придевском заменицQм, редним бројем) к о н r р у е н т н и м с а с у б ј е к т о м од н о с н о о б ј е к- 235 т о м у роду, броју и падежу (ако придев разликује вид, у номинативу и у акузативу једнаком номинативу стоји у неодређеном виду); (2) и м е н и ч к ом ј ед и н и ц о м у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији са п р ид е в с к и м значељем; (3) и м е н и ч к о м ј ед и н и ц о м у номинативу односно акузативу са речцом као lУП. пр. 91 и 92). В. ПРИМЕРИ СИНТАКСИЧКЕ АНАЛИЗЕ 442. Дијаграм бр. 14 (за пример 89): Реченица"корачати" СУБЈЕКАТ Именица "Иван" у номинативу Иван Табела бр. 10 (за пример 93) 1 ПРЕДИКАТ Глагол ,,корачати'' у з. л. јд. м.. р. перфекта је корачао 1 (НАЧИНСКИ СУБЈЕ-· КАТСКИ) АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ Именичка синт·аrма"rлава" у rенитиву йoiнyiiie iлаве Пример Конституентска Тип јединице Консти'Iуен'Iски Синтаксичка јединица и њено лексичко облик функција језгро Иван ИмениЦа номинатив СУБЈЕКАТ у "Иван" реченици"за те- ћи'' бpaiiia Именица акузатив ОБЈЕКАТ у "брат" реченици"зате- ћи" 93 Је ... зашекао Глагол з. л. јд. м. р .. ПРЕДИКАТу "затећи" перфекта реченици,,зате- ћи" болесноi Придев акузатив јд. (ОБЈЕКАТ,,болестан" м. р. СКИ)АКТУЕЛ НИ КВАЛИФИКАТИВ у реченици"за re- ћи" Ве:нсбе 1. Направи дијаrраме за примере 88 и 90. 2. Направи таt1елу за примере 87 и 94. 236 13. СПИСАК РЕЧЕНИЧНИХ ТИПОВА И РЕЧЕНИЧНИХ КОНСТИТУЕНАТА 443. Реченични шийови 1.. Са глаго.лским предикатом: - без допуне (т. 5), - са правим објектом (т. 8), - са неправим објектом (т. 8), - са два објекта (т. 8), - са допунским предикативом (т .. 9), - са објектом и допунским предикативом (т. 9), - са прилошком допуном (т .. 10), - са објектом и прилошком допуном (т.. 10). 2. Са копулативним предикатом: - именским (т .. 6), - прилошким (т. 7). Реченични к:онсiйиiйуенiйи ( чzанови) l. Главни реченични консппуенти: - субјекат (т. 5), - предикат а) rлаrолски (т .. 6); б) именски копулативни: копула + именскн предикатив (т. 7), в) прилошки копулативни: копула + прилошки предикатив (т 8). 2. Зависни реченични конституенти: - допуне а) рекцијске: прави и неправи објекти (т. 8), б допунски предикативи (т.. 9), в) прилошке допуне (т.. 10). -одредбе а) прилошке одредбе: (за место, време, начин итд.) (т.. 11).. б) актуелни квалификативи (т. 12).. 36. НЕКИ ПОСЕБНИ ТИПОВИ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА 1. БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ А. ДВА ЗНАЧЕЊА ТЕРМИНА "ЛИЧНИ" 444. Да би се боље разумело шта су то безличне реченице, потребно је направити разлику између два значења термина "лични" и истовремено се подсетити карактеристика субјекатско-предикатске реченице. 237 У једном значењу термин "лични" се употребљава у подели свих глаголских облика на л и ч н е и н е л и ч н е . Л и ч н и или ф и н и т н и облици су они који морфолошки разликују прво, друго и треће лице (једнине и множине), -r:j. имају посебне облике за свако од тих лица. То су времена и начини, тј. презент, перфект, футур итд. (уп. paguм, paguut, pagu, .. .).. Ови облици су веома важни са синтаксујер у њима стоје rлаrоли који имају функцију предиката. Зато се предикатска реченица може звати ф и н и т н о м реченицом.. Н е л и ч н и или и н ф и н и т н и (не: инфинитивни!) облици су они који немају посебне облике за лица, а то су: инфинитив, глаголски придеви и глаголски прилози .. Типични облик српске предикатске реченице је субјекатско-предикатска реченица, тј .. реченица у којој постОЈИ носилац ситуациЈе означен субјектом. Њему се приписује садржина глагола у предикату, што је обележено слагањем (конгруенцијом) у лицу и броју (и роду). У субјекатско-предикатској реченици глагол се дакле, употребљава у к о н г р у е н т н о м личном облику. На пример, у реченици: (Пр. 1) Дан је свитао. предикат је глагол у личном (=финитном) облику (перфекту) а тај лични облик је употребљен као конrруентан: односно у З.. лицу једнине мушкоr рода (јер конrруира са именицом gан) .. Пошто се избором конrруентноr облика показује коме се "лицу" приписује ситуација -да ли говорнику (1. лице) или саговорнику (2.. лице) или п~јму к~ји не учествује у комуникацији (.3. лице) - за конгруентни облик се употребљава и термин йерсонални облик:.. Проблем је, међутим, у томе што се уместо овог термина латинског порекла употребљава наш термин "лични" дакле исти термин који се употребљава и уместо термина "финитни" .. Треба, дакле, разликовати "лични"= "финитни" (тј .. облик који разликује три лица) и "лични" = "персонални" или "конгруентни" (тј .. облик који на основу конгуренције показује које је "лице" субјекта, односно носиоца ситуације) .. Осим тога, треба водити рачуна да се субјекатско-предикатска реченица назива и личном или йерсонално.м реченицом. Б .. БЕЗЛИЧНЕ (ИМПЕРСОНАЛНЕ, БЕСУБЈЕКАТСКЕ) РЕЧЕНИЦЕ 445. Безличне реченице може да илуструје пример: (Пр. 2) Свитало је По чему се синтаксичка конструкција ове реченице разликује од синтаксичке конструкције субјекатско-предикатске реченице у пр.. 1'? - Основна разлика је то што овде н е м а с у б ј е к т а, из чега проистиче да не може бити ни слаrања с њиме, тј. конгруенције.. Зато rлаrол не ст~ји у конгруентном него у неуiйра.1ном облику, а то је: Ј. лице једнине (средњег рода) Разлика се види и у облику глагола у пр. 1 и 2 (свишао је .:· cвuiilaлo је), и у п р о м е н љ и в ос т и глаголског облика у субјекатско-предикатској реченици, уп.. : (Пр .. 3) Зора је свитала. \Пр .. 4) Дани су рано свитали. У безличној речениције, међутим, могућ само један облик (3. л. јд. с.. р.. ). Пошто неутрални облик н е n о к а з у ј е р а з л и к у у л и ц у (увек је у 3. лицу!), назива се и без..шчни или имйерсона:1ни об.1ик (али и ту глагол 238 ст~ји у ф и н и т н о м облику, јер се увек ради о неком времену или начину; у пр. 2 то је перфекат). Отуда и назив за овај тип реченица: б е з л и ч н е или и м п е р с о н а л н е реченице; а пошто у њиховој конструкцији нема субјекта, зову се и бесубiекашске. · Каква разлика у значењу одговара овој разлици у синтаксичкој конструкцији? - У субјекатско-предикатск~ј реченици се исказује ситуација приписана њеном носиоцу (субјекатски п~јам); у безличној реченици се износи ситуација која се реализује без учешћа неког носиоца ситуације, тј .. нека појава или процес или стање које не зависе од неког другог појма .. Н а п о м е н а. - Овде треба уочити да се пре свега ради о језику, а не о објективној стварности .. Наиме, у појединим случајевима се иста оqјективна ситуација може исказати и једним и другим типом реченице (уп. лр. 1 и 2). На ову разлику указује и то што се употреба Бе:iличних реченица у различитим језицима, чак и сродним, не подудара. Но за све језике је карактеристично да је главни тип суqјекатско-предикатска реченица, којом се могу исказати све ситуације, а да се безличне реченице употребљавају само за неке типове ситуација, као што су атмосферске појаве, психолошка и физиолошка стања и процеси, постојање или непостојање неког појма и сл .. Разлике између предикатске реченице са субјектом и глаголом у персоналном (конгруентном) облику и оне без субјекта и са глаголом у безличном (имперсоналном, неутралном) облику резимиране су у следеlюј табели Табела бр .. 1 Субје~атско-предикатска Безлична (имперсонална, (лична, персонална) бесубјекатска) реченица реченица Су~јекат пост~ји не постоји Облик rлагола конrруентан (лични, неутралан (безлични, персонални) имперсонални): 3.. л .. јд .. (с.. р.) Значење ситуација приписана појава, стање, процес носиоцу (су~јекатском к~ји се реализују без појму) учешћа носиоца ситуације Н а п о м е н а . - Реченице у којима заменички субјекат није изречен, али се подразумева, нпр .. uge.м ( =Ја ugeм.) или Иgи' ( = Ти ugu.l), нису безличне, него су личне(= субјекагско-предикатске) реченице. В. МИНИМАЛНИ МОДЕЛИ БЕЗЛИЧНИХ РЕЧЕНИЦА 446. О безличним реченицама са тзв .. логичким субјектом биће речи у следећ~ј тачки, а овде ће бити наведена само два минимална модела безличних реченица .. Оба модела означавају појаве, процесе или стања у атмосфери или на неком посебном месту. Модел бр. 1 приказује реченице формиране помоћу r л а r о л с к о r предиката, у коме је употребљен неки безлични {имперсонални) rлаrол, тј. rлаrол к~јим се исказују - или се моrу исказати - неприписане ситуације; такви су rлаголи: свањиваши, свануШи, с.мркаваши се, смрћи се, смрачиШи се, севаШи, iрмеШи, gуваШи, йљушШаШи, наоблачиШи се, развеgриШи се, оШойлиШи, захлаgнеши и сл. (мноrи ови rлаrоли моrу бити и лични, одн. персонални; уп .. пр. 1 и 2). 239 Модел бр. Безлична речениuабезлични rлаrол ПРЕДИКАТ Безлични ·глагол у 3. л. јд. (с. р.) личног (=фичитног) облика Други модел приказује безличне реченице формиране помоћу прилошкоr предиката, са ситуационим прилозима као што су: хлаgцо, Шойло, вруће, сйарно, заiушљиво. Модел бр. 2 ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОШКИ Безлична речениuаприлошки предикат ДЕО ПРЕДИКАТА ДЕО ПРЕДИКАТА 240 Примери Глагол "јесам-бити" у 3. л. јд. (с. р.) личног (=финитноr) облика (Пр. 5) У даљини је севало .. (Пр.. 6) Данас .ie топло. Дијцrрам бр. Ј (за пример бр. 5): Безлична ,..-----р_е_ч_ен-i_ 1 ица"севати" 1 ОДРЕДБА ЗА МЕСТО ПРЕДИКАТ Имениня у+ "даљина" у локативу у gaљuuu Безлични глагол "севати" у 3. л. јд. с. р. перфекта је севало Ситуациони прилоr Табела бр. 2 (за пример 6) Пример Конституентска Тип јединице Конституентски Синтаксичка облик функцијајединица и њено лексичко језгро gанас Прилог за време ОДРЕДБА ЗА ,,данас" - ВРЕМЕ у безличној рече- 6 НИЦИПр, 6 је Глагол "јесам" з. л. јд. ГЛАГОЛСКИ презента ДЕО ПРЕДИКАТА у безличној речениЦИПр. 6 Шоило Ситуациони ПРИЛОШКИ прилог "топло" - ДЕО ПРЕДИКАТА у безличној речеНИЦИПр. 6 Вежбе l. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Јуче је захладнело. б) Напољу је хладно. · 2. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Смркло се. б) Спарно је. З. У реченицама: Beiiiap gува. и Найољу gy8a. стави rлаголе у перфекат и о~јасни разлИку међу њима. 2. РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ (СЕМАНТИЧКИМ) СУБЈЕКТОМ А. ЛОГИЧКИ (СЕМАНТИЧКИ) СУБЈЕКАТ 447. У реченицама: (Пр. 7) Марку се спавало. (Пр .. 8) Марку се играла кошарка .. пружа се информација о Марку: да он осећа потребу или жељу да спава односно да игра кошарку. Марко је, значи, н о с и л а ц с и т у а ц и ј е означене rим реченицама. Међутим, за разлИку од типичног случаја - да је носилац ситуације означен су~јехтом, тј. именичком јединицом у независном падежу (номинативу) и да глагол конгруира са субјектом, овде именичка јединица ст~ји у ·з а в и с н о м п ад е ж у (дативу), а rлаrол не конгруира с њим. Да би се показала двострука природа оваквог реченичног конституента - да је то именичка јединица којом се означава носилац ситуације, али да т6 није прави субјекат, употребљава се назив: ЛОГИЧКИ или СЕМАНТИЧКИ СУБЈЕКАТ. За разлику од њега, именички израз у номинативу (субјекат) може се означити прецизније као ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ.. !б 241 Б. РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ У ДАТИВУ И АКУЗАТИВУ 448. Овакве реченице са логичким субјектом у дативу илуструју примери 7 и 8, као и следећи примери: · (Пр. 9) Марку је позлило. (Пр. 10) Марку је боље. (Пр. 11) Марку је досадно. (Пр .. 12) Марку је задрхтала рука (Пр .. 13) Марку севају очи Као што се из ових примера види, овакве реченице могу бити и безличне, са глаrолским предикатом (пр. 7 и 9) или прилошким предикатом (пр. 10 и 11 ); али то могу бити и личне (субјекатско-предикатске) реченице (пр. 8, 12 и 13) У таквим реченицама постоји и граматички (синтаксички) субјекат, тј. именица у номинативу (кошарка, рука, очи), а глагол конrруира с· њим.. Семантичка и информативна перспектива реченице се, међутим, формирају према логичком, а не према граматичком субјекту: иако то није речено, рука и очи припадају Марку као носиоцу целе ситуације, а Марко је и носилац информације изнете у реченици .. Свим наведеним типовима реченица означавцју се психолошка или физиолошка стања или процеси везани за особу означену логичким су()јектом Особа (тачније: живо биће) о којој се пружа оваква информација може бити означена и именичком јединицом у а к у з а т и в у. Такав је логички субјекат у следећим примерима: (Пр lЗа) Ивана и Тању је страх. (= Иван и Тања се плаше ..) (Пр. 14) Јасну је болео зуб. (Пр. 15) Марка сврби нос В. БЕЗЛИЧНЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ У ГЕНИТИВУ 449. Еl.зисшен.цијалн.им речен.ица.ма се зову оне реченице којима се исказује (не)постојање неког појма .. Таква је, на пример, реченица којом почињу народне приче: (Пр .. 16) Био један цар са глаголом "бити" у облику крњег перфекта и са (граматичким) субјектом распоређеним иза глагола. Постоје и безличн.е еl.зисшен.цијалн.е реченице у којима се, кад треба исказати презент, употребљава глагол "имати" а кад треба исказати неки други лични облик- глагол "бити" .. Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, стоји у облику генитива.. Примери: (Пр. 17) Данас има Ј нема наставе (Пр. 18) Јуче (ни) је било наставе. (Пр. 19) Сутра (не) ће бийiи насшаве .. Г. ДЕФИНИЦИЈА ЛОГИЧКОГ (СЕМАНТИЧКОГ) СУБЈЕКТА 450. Логички (семантички) субјекат је именичка јединица у зависном падежу (дативу, акузаrиву или генитиву) којом се именује појам о коме се говори у реченици. 242 Вежбе 1. Направи дијаграм за реченице у примерима бр. 12 и 14 (синтаксичке функције: ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ- ПРЕДИКАТ- ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ). 2. Анализирај помоћу табеле примере бр.. 9 и 10. з: Како се зову реченице типа: Још има времена. и Више нема времена.? Како би гласиле те реченице са глаrолом у облику перфекта и футура? 4. Каквим је речима исказан логички су~јекат у реченицама: а) Сад ми је лакше. (б) Овде нам је пријатно. (в) Застао му је дах. 3. ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ (РЕЧЕНИЦЕ СА БЕЗЛИЧНОМ КОПСТРУКЦИЈОМ) А. БЕЗЛИЧНА КОНСТРУКЦИЈА 451. Упоредимо реченице: (Пр .. 20) Људи су некада ретко путовали. (Пр.. 21) Некада се ретко путовало. Обе реченице су формиране помоћу глагола "путовати" .. Пошто тај глагол означава радњу која мора да има свог вршиоца, он је ( = uерсонални) l.naloл.. Лични глаголи се најчешhе употребљавају у реченицама са субјекатско-предикатском конструкцијом, нпр.: (Пр .. 22) Иван путује у Сарајево .. где је носилац ситуације (вршилац радње) исказан субјектом, а радња се приписује субјекту, што је обележено конгруенцијом. Глагол ту, дакле, стоји у конгруентном, односно личном (= персоналном) облику. По оваквом моделу је направљена и реченица у пр. 20: субјекат је љygu, а глагол стоји у З. лицу множине мушког рода, тј. конгруира са су~јектом. Реченица у пр. 21 има слично значење као и реченица у пр. 20, али се њихове конструкције разликују, и то у три елемента. Најважнија разлика је што у другој реченици (бр .. 21) н е м а с у б ј е к т а .. Због тога глагол стоји у неутралном (безличном, имперсоналном) облику; тј .. у 3. лицу једнине (средњег рода). Уз то, у тој реченици је глагол "путовати" употребљен у uoвpafilнoм (рефлексивном) облику (уп.. речцу се..) Ова реченица, дакле, има безличну конструкцију, и то рефлексивну .. Реченице са безличном конструкЦИЈОМ су очигледно сличне са безличним реченицама. Међутим, између та два типа постоји једна значајна разлика: безличне реченице су формиране од безличних глагола, тј .. глагола који не подразумевају постојање неког носиоца ситуације, док су реченице са безличном конструкцијом формиране од личних глагола, те се у њиховом садржају подразумева постојање вршиоца радње .. Зато се реченице са безличном конструкцијом могу звати и обезличене реченице. Реченице са безличном конструкцијам (обезличене реченице) не треба посматрати саме за себе, него у односу на одговарајуhе субјекатско-објекатске реченице, јер су оне обезличена варијанта субјекатско-предикатских реченица са истим глаголом (уп.. пр. 20 и 21) .. Разлику између две варијанте реченица са личним глаголима показује следеhа табела: 243 1 Вршилац радње Конгруентнијнеутрални облик r·лагола Активнијповратни облик глагола Табела бр. З Реченице са субјекатско-предикатском конструкцијом исказан (субјектом) глагол је у конгруентном (персоналном) облику глагол је у активном облику Реченице са безличном конструкцијом није исказан, тј .. нема субјекта гла:го.л је у неутралном (безличном) облику, тј .. у .3• .л. јд. (с. р.) глагол је у повраrном облику За обезличене реченице треба још рећи да се праве углавном од непрелазних глагола, док је за прелазни глагол карактеристична пасивна конструкција (в. следећу тачку). Изузети су прелазни глаголи са факултативним објектом: када објекатски појам није изречен, реченица се може обезличити (в .. пр .. 26). Б. ЗНАЧЕЊЕ И УПОТРЕБА ОБЕЗЛИЧЕНИХ РЕЧЕНИЦА 452. Чему служе овакве реченице? Одговор на то питање треба тражити у ономе шrо их разликује од субјекатско-предикатске варијанте: у обезличеним реченицама се не исказује вршилац радње. Пошто се вршилац радње означава термином аiенс, ефекат обезличених реченица се назива и geaieнiiiuзaцuja, тј . .формално "одстрањивање" агенеа (вршиоца), који наравно у стварности и даље постоји. Таква gеаiеншизација најчешће се употребљава тамо где се ради о уойшшеном вршиоцу, дакле за уопштено приписивање радње. То је случај у примеру 21, где се говори о људима уопште. Уп. и реченицу: (Пр.. 23) До ror·a места се тешко стиже.. која се може парафразирати са: (Пр.. 24) Човек до тог места тешко стиже.. (Пр.. 25) До ror места ·тешко стижеш. односно помоћу именице "човек" уопштеног значења или помоћу уопштеноr ,;ти•• (тј. не: ти лично). Уопштавање се може унеколико конкретизовати употребом месне одредбе, нпр.: (Пр.. 26) У овом ресШорану се добро једе.. (= rocrи овоr ресrорана ....) (Пр .. 27) У касарнама се рано леже и рано устаје.. (= војници у касарнама ... ) Обезличене реченице се често употребљавају и да би се имплицирао к:олек:шивни вршилац, тј. за колективно приписивање: 244 (Пр. 28) У нашој школи се прича само о предстојеhој утакмици. (Пр.. 29) На Мириној свадби се мноrо певало и играло. Стилска вредност оваквих реченица је што омогућавају безличну формулацију; уп.. : (Пр.. 30) Креће се у два. (уп..: Крећемо у два.) (Пр. 31) Овде се не пуши! (уп Овде не смеш да пушиш!) Овакво "безлично" изражавање нарочито је често у званичним и научно-стручним текстовима, тј. у текстовима којима треба дати уоnшrени и објективни карактер. Вежбе 1. Обезличи следеће реченице и објасни разлику у конструкцији: (а) На возачком исnиту човек лако nадне. (б) Тако човек не говори с nријатељем. (в) Јуче су у фабрици радници радили до касно у ноћ. (г) Када стижемо у хотел? · 2 Наnрави дијаграм за реченице у примерима 20 и 21 (Реченице означи са: су~јекаrско-предикатска реченица"путовати" и обезличена реченица"путовати".) 3. Из новина или књига нађи примере употребе обезличених реченица. 4. ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ (РЕЧЕНИЦЕ С ПАСИВНОМ КОНСТРУКЦИЈОМ) А. ПАСИВНА КОНСТРУКЦИЈА (С ПАРТИЦИПСКИМ fТАСИВОМ) 453. Од п р е л а з н о г глагола "хвалити" могу се направити реченице сличног значења: (Пр.. 32) Ученици мноrо хвале своr друrа Ивана. (Пр. 33) Иван је мноrо хваљен од (стране) својих друrова. У оба примера реченица је субјекатско-предикатског типа (лична). Међутим, у првој глагол је у акти ву (хвале), а у другој у партициnском пас и в у (је хваљен.) Но разлика није само у облику глагола него и у реченичној конструкцији. Наиме, прва реченица има акшивну консшрукцију, која је типична за употребу свих глагола, укључујући и прелазне. У тој конструкцији вршилац радње (агенс) исказан је субјектом, глагол је у облику актива и приписује радњу вршиоцу као субјекту, а појам који обухвата радња, тзв. йацијенс, исказан је правим објектом. Друга реченица има специјалну конструкцију која се зове йасивна консшрукција (с партиципским пасивом) и која се јавља само у реченицама са п р.е л а з н и м глаголима (и то не свим). У таквим реченицама субјектом је исказан п а ц и ј е н с , глагол је у облику п а с и в а , а агенс, ако је уопште наведен, исказан је з а в и с н и м реченичним конституентом - АГЕНТИВНОМ ОДРЕДБОМ, тј. ОДРЕДБОМ ЗА (ИСКАЗИВАЉЕ) ВРШИОЦА РАДЊЕ.. Типичан облик агентивне одредбе је: оg-(.сшране) + и м е н и ч к а ј ед ин и ц а у г е н и т и в у (тј. генитив с предлогом og или са предлошким изразом og cillpaнe). Међутим, агенс се најчешће уопште не изриче, односно реченица је потпуна и без агентивне одредбе; уп.: (Пр .. 34) Иван је мноrо хваљен .. 245 Модел пасивне реченице са партиципским пасивом јесте: Модел бр. З Пасивна реченица СУБЈЕКАТ =(= Пацијен~ Именички израз ПРЕДИКАТ Прелазни глагол АГЕНТИ ВНА ОДРЕДБА (са партиципским пасивом) ки израз у rенюивуу номинаrиву у конrруентном ЛИЧНОМ облику партиципског пасива Разлику између акшивне и овакве йасивне варијанше реченице са прелазним глаголом показује следећа табела: Табела бр. 4 Актив\iа реченица Пасивна реченица (са партиципским пасивом облик прелазног акти в партиципски пас ив глагола исказан је Агене (вршилац исказан је субјект ом факултативно (необавезрадње) но) АГЕНТИВНОМ ОД- РЕДБОМ с типичним обликом: og (ciiipaнe) + именички израз у генитиву -· Пацијенс (појам исказан је правим исказан је субјектом обухваћен радњом) uбјектом Шта се постиже употребом пасивне реченице? - Пошто се ситуација приписује п а ц и ј е н с у , а не агенсу (који уопште не мора бити изречен), реченица има йасивну йерсйекшиву, тј. пружа информацију о пацијенсу (уп. Иван је хваљен од својих gpyioвa...: Ученици хвале своi gpyia Ивана.). Зато је пасивна реченица погодна да се као носилац реченичне информације искаже пацијенс, односно да се у вези с њим пружи информација (која не мора да садржи податке о агенсу) .. Б. КОНСТРУКЦИЈА С РЕФЛЕКСИВНИМ ПАСИВОМ 454. За исказиваље ситуације с уойшшеним или колекШивним аizенсо.м (в. претходну тачку) и у реченицама с прелазним глаголом може да се употреби gеаiеншизована конструкција с глаголом у р е ф л е к с и в н о м о б л и к у ; уп. примере 35 и 36 са уопштеним и 37 и 38 са колективним агенсом: 246 (Пр. 35) Љ)gu радо читају занимљиве књиrе. (Пр . .36) Занимљиве књиrе се радо чшuају.. (Пр .37) Прошле rодине су у нашој школи ученmџt мноrо играли кошарку. (Пр 38) Прошле године се у нашој школи много llipaю кошарка. Међутим, за разлику од реченица са непрелазним глаголима, које су обезличене (в. претходне тачке), у реченицама као што су оне у примерима 36 и 38 употребљава се субјекатско-предикатска (лична) конструкција, само п а с и вв н а. Дакле, глагол стоји у облику р е ф л е к с и в н о г п а с и в а, а субјектом је исказан пацијенс. Агенс се, иначе, не изриче, тј .. реченица је де а r е нт и з о в а н а. Модел оваквих реченица је: Пасивна реченица са рефлексивним прелазни пасивом глагол Модел бр. 4 СУБЈЕКАТ ( = Пацијенс) Именичка јединица у номинативу ПРЕДИКАТ Прелазни тлаrол у конrруентном рефлексивном личном облику ~---------------------------------------------------------- Треба још додати да се у оваквом значењу може употребити и реченица с партиципским пасивом; уп.: (Пр. 39) Прошле године је у нашој школи много иiрана кошарка. Вежбе 1. Анализирај помоћу дијаrрама реченице: (а) Град је бомбардован ОД (стране) непријатеља. (б) Кишобран се често заборавља. 2. Анализирај помоћу табеле реченице: (а) Он је напуштен од свих пријатеља. (б) Тај речник се тешко налаз!:t. 3. Начини реченице са партиципским пасивом од rлаrола "наrрадиrи" и "уважаваrи" и покажи у чему се разликују од одrоварајућих активних реченица. 4. Начини реченице с рефлексивним пасивом од rлаrола "rубити" и "градити" и покажи у чему се--разликују од одговарајућих активних реченица. 5. РЕЧЕНИЦЕ СА СЛОЖЕНИМ ПРЕДИКАТОМ (МОДАЛНА ·и ФАЗНА -КОНСТРУКЦИЈА) А. МОДАЛНИ И ФАЗНИ (АСПЕКТУАЛНИ) ГЛАГОЛИ 455. Постоје два типа нeiloiililyнux i..лаi..ола (тј .. глагола непотпуног значења) важних за формираље реченица и rлаголских конструкција уопште .. Један тип су моgални глаголи (глаrоли модалног значења), од којих су најважнији: .мораiйи, моћи, хiйеiйи, с.меiйи и Шребаiйи (безличан!) .. Овакви глаголи моgализују значење rлагола с којим се комбинују, тј. показују да се дата ситуација не и:зноси као реална, него као ситуација која се мора, може, хоће и сл .. реализовати. Упореди: (Пр. 40) Иван је купио карте за биоскоп. (Пр. 41) Иван је хтео да купи карте за биоскоп. 247 Прва реченица износи радњу ознаЧену глаголом "купити" као реалну (у овом случају: извршену). Другим примером се радња тоrа глагола исказује као моgализована, тј. показује се да је посrојала жеља да се та радња изврши, ал!~ из тога не произилази да је радња и извршена; уп.: (Пр. 42) Иван је хтео да купи карте за биоскоп, али су све карте биле распродате. Други тип су фазни или асiiекшуални iлaioлu, као што су: йочеши, йочињаши; насшавиши, цасшављаши; йресшаши, йресШајаШи. Оваквим глагошiма се показује ф а з а реализације глаголског садржаја, тј. да ли се ради о почетку, наставку или престанку, нпр.: (Пр. 43) Иван је йочеоfнасШавиоfйресШао писати писмо.. Н а п о м е н а .. Са фазним глаголима се комбинују само глаголи несвршеног ви;ц:а; уп ..: (Пр.. 43а) Иван је почео да iipeiiucyjel*iipeiiuшe задатак. (звездицом се обележава да се тако не rовори) .. Зато се вид некоr rлаrола може проверити помоћу теста са rлаrолом .,почеrи" (уп.. rip. 43). Б. МОДАЛНА И ФАЗНА КОНСТРУКЦИЈА 456. Употребом модалног или фазног глагола у реченици настаје конструкција која се зове сложени iipeguкaш.. Таква конструкција је састављена од МОДАЛНОГ или ФАЗИОГ (АСПЕКТУАЛИОГ) ДЕЛА ПРЕДИКАТА и ДОПУНСКОГ ДЕЛА ПРЕДИКАТА. Модални и фазни део предиката чини модални односно фазни глагол у л и ч н о м (финитном) облику, а допунски део-­ код сложеног глаголског предиката-чини глагол пуног значеља употребљен или у облику и н ф и н и т и в а или у облику п р е з е н т а (конгруентног са субјектом) са везником ga. Ово се може показати помоhу дијаграма за примере 41 и 43: Дијаграм бр. 2 (за пр. 41) СУБЈЕКАТ Именица "Иван" у номинаrиву Иван 248 Модализована реченица"купити" МОДАЛНИ ДЕО ПРЕДИКАТА Модални глаrол "хтети" у з. л. јд. м. р. перфекта је xiiieo ДОПУНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА Глагол ga +"купити" у з. л. јд. презента ga куйи ПРАВИ ОБЈЕКАТ Именичка синrаrма..карrа" у акузативу (множвне) ~кapiiie за биоской Дијаграм 3 (за np. 43) Асnектуализована реченица"nисати'' г +-------тФАЗНИ ДЕО ДОПУНСКИ ДЕО СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТА ПРЕДИКАТА Именица "Иван" у номинативу Иван Фазни глагол ,,nочети" у 3. л. јд. м. р . је iючео Глагол ,.nисати" у инфинитиву йисаШи 1 ПРАВИ ОБЈЕКАТ Именица "nисмо" у акузативу йисмо Н а п о м е н е. - 1. Г лагол ,.1 ребати" је безличан, тј. увек стоји у неутралном (безличном) облику. 2. Када се са акцентованим облицима презента глагола "хтети": хоћу, хоћ~ш итд. или нећу, ueheш итд комбинује инфинитив, добија се футур (нпр .. Хоhеш ли ићи на концерт? и Hehy uhu на концерт..); тачи за ту хоhеш и uehy имају функцију по· моћног rлагола, а не модалног дела предиката .. Када се ови облици комбинују са конструкцијом ga -\ презент, та комбинација може бити и сложени предикат и облик фуrура Сложени предикат може да се јави у свим типовима реченица; нпр.; (Пр. 44) Иван хоће да буgе иајбољи ђа10.. ( , модализовани именски предикат); (Пр 45) Иван у пет са1и мора бийш онgе .. ( модализовани прилошки предикат); (Пр .. 46) Почело је да 1 llllћe .. ( ~' аспекгуалиювана безлична реченица); (Пр.. 47) О томе не сме ga (е i1рича .. ( = модали·зована безлична конструкција); (Пр .. 48) Посао мрра биiии завршеиfПосао (е мора завршиШи. (= мода.1изована пасивна конструкција). Осим тога, модалне и фаше конструкције се уnотребљавају и у rлаrолским синтаrмамц, на nример: (Пр.. 49) Иван је причао ue иресшајуlш ga иеqа у Марка. В .. ТИПОЛОГИЈА ПРЕДИКАТА 457. Ако се жели систематизовати оно што је речено у т.. 413 и 415- 424 и у овој тачки, предикат се може класификовати на два· начина, односно nрема два критеријума. Први критеријум је с а с т а в л е к с и ч к о г ј е з г р а п I? е д и к а т а , и по том кр~тер~iУ!:fУ предикати се деле на: -- r.лаrолски предикат, - коnулативни nредикат а) именски б) прилошки. Други критеријум је с л о ж е н о с т , и ту се сви предикати деле на: - nрости nредикат, - сложени nредикат. 249 Постоји, дакле, прости и сложени глаголски предикат и прости и сложени копулативни предикат, а у оквиру њега - прости и сложени именски предикат и прости и сложени прилошки предикат. Примере за ове предикате пружа следе ћа табела: Табела бр. 5 Подела по саставу лексичког језгра Г.лаголски предикат Копу.лативни пре­ дикаг а) именски б) прилошки Подела по сложености: Прости предикат paguм а) био сам болесшан б) био сам Ша.мо -------+--------- ---+---- Вежбе Сложени предикат .морам ga paguм или морам paguiiiu а) морам ga буgемf бuiiiu оgличан б) морам ga буgем / бuiiiu Шамо 1. Направи дијаграме за реченице: (а) Тања мора да се врати кући. (б) Марко је престао играти кошарку. 2. Направи табелу за реченице: (а) Ко сме препливати реку? (б) Киша је наставила да пада. З. Направи модализовану реченицу са rлаrолом "телефонирати" и аспекrуализовану реченицу са глаголом "читати", а затим опиши састав добијених сложених предиката. 37. ИМЕНИЧКЕ, ПРИДЕВСКЕ И ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ 1. СИНТАГМАТСКА КОНСТРУКЦИЈА 458. У глави 34 показано је да носиоци синтаксичких функција моГу бити појединачне речи (глаголске, именичке, придевске, прилошке), али и да значење ових речи може бити проширено образоваљем посебних синтаксичких јединица ·- cuнiiiaiмu. На пример, у речениl(и: (Пр. 1) Дечак .пажљиво rледа пренос. сваки од четири констиrуента (су~јекат - одредба за начин - предикат о~јекат) чини по једна реч. Међутим, у примеру: (Пр. 2) Мали дечак из суседства врло пажљиво гледа пренос уrакмице. 250 сви консrиrуенти сем предиката iлega су синтагме. А у примеру: (Пр. 3) Мали дечак из нашеi суседсrва врло пажљиво rледа пренос фуgбалске утакмице. унутар ширих синтагми јављају се и уже синтагме, и то унутар субјекта јавља се ужа синтагма из на'шеi cycegczТtвa, а унутар објекта ·- фуgбалске уzТtакмuце. Све ово се може представити овако: · (Пр .. 4) (Мали) gечак (из (нашег) суседства) (врло) йажљиво iлega йренос ((фудбалске) утакмице) .. Како изгледа функционална структура именичких, придевских и прилошких синтагми (о глаголским синтагмама ће бити речи касније)?- Базична структура потребна за анализу синтагми може се илустровати следећом табе­ лом: Табела бр. 1 Функционална структура синтагме г--- Врста синтагме ПОМОЋНА ЗАВИСНИ ГЛАВНА ЗАВИСНИ РЕЧ КОНСТИТУЕНТ РЕЧ КОНСТИТУЕНТ ------ ИМЕНИЧКА - нова књига о шаху у новој књизи о шаху ПРИДЕВСКА - необично сличан ранијем моделу ПРИЛОШКА - веома далеко од наше школе Дакле, за анализу је потребно разликовати следеће делове синтагме: 1. ГЛАВНА РЕЧ ( = ГЛАВНИ КОНСТИТУЕНТ) јесте реч која је лексичко језгро синтагме .. Она је, пре свега, важна зато што се за њу везују зависни конституенти. Осим тога, важна је и зато што се према њеној врсти одређује и врста (тип) синтагме (именица- именичка синтагма, придев- придевска синтагма, прилог- прилошка синтагма) и зато што се њеним обликом прецизира употреба целе синтагме: у случају именице - падежом, у случају придева - конгурентним обликом (у случају прилога, који је непроменљива реч, употребна вредност синтагме зависи од његове врсте, тј .. од тога да ли је то прилог за место, време, начин и сл ..).. Уз то, при описиваљу синтагме главна реч је погодна за њено идентификовање, нпр.: именичка синтагма"књига", придевска синтагма"сличан", прилошка синтагма"далеко" .. 2.. ЗАВИСНИ КОНСТИТУЕНТИ (ЗАВИСНИ ЧЛАНОВИ), којих може бити један или више, могу се поделити у две групе: · а. Неки зависни конституенти обично се распоређују исйреg главне речи и представљају њене сйецифичне ogpegбe: за именице специфичне одредбе су придевске речи (и синтагме), уп. нова; за придеве и прилоге специфичне одредбе су прилози за начин (и меру), уп.: необично, веома. б. Други конституенти се обично распоређују иза главне речи и могу имати функцију ogpegбe или goilyнe.. ТаквИ зависни чланови се најчешће исказују именичком речи или синтагмом у зависном падежу, без предлога или с предлогом, уп.: о шаху, йреzТtхоgној књизи, og наше школе. 251 3. ПОМОЋНА РЕЧ прецизира употребу синтагме и улази у њен консiilишуншски облик.. Помоћна р_еч ј~ нај_чешће ~едлог, али то може бити и речца.. Предлог са именичком синтагмом, у зависном падежу образује iipegлoшкo-iiageжнy консillрукцију, у којој предлог и зависни падеж чине конституентски облик дате синтагме. Дакле, наведене типове синтагми чине једна реч која може и сама бити носилац конституентских функција (именица, придев, прилог) и једна или више њених одредби и допуна; употребна вредност синтагме зависи, пре свега, од главне речи, а обележава се обликом те речи и евентуално употребом помоћне речи .. У вези са синтаксичком конструкцијом појединих врста синтагми, најважније је видети које функције врше зависни чланови и какав је њихов састав. При том треба водити рачуна да се зависни чланови не јављају сваки за себе, него да заједно да главном речи образују јединствену конструкцију одређене функционалне структуре (уп. наведене синтагме: синтагма"књига": АТРИБУТ -ГЛАВНА РЕЧ- АТРИБУТ; синтагма "сличан": РЕДБА-ГЛАВНА РЕЧДОПУНА; синтагма"далеко": ОДРЕДБА - ГЛАВНА РЕЧ - ДОПУНА) .. 2.ИМЕНИЧКЕСИНТАГМЕ А. ТИПОВИ АТРИБУТА 459. За зависне конституенте именичких синтагми употребљава се општи назив: АТРИБУТ.. Међутим, постоје разне врсте атрибута, те се они према_ саставу и облику конституентске јединице могу поделити на три ужа типа: - придевски ( = конгруентни) атрибути - падежни (и предлошко-падежни) атрибути - именички атрибути или аiрибутиви. Б. ПРИДЕВСКИ (= КОНГРУЕНТНИ) АТРИБУТИ 460. Специфичне одредбе именичких речи су iipugeвcкe јеgинице.... придеви, придевске синтагме, придевске заменице и редни бројеви. Свим ;гим једи·· ницима је заједничко приписавање њиховог садржаја именичком појму озна· ченом главном речи, при чему се то приписивање формално обележава конгруенцијом (слагањем) у роду, броју и падежу. Тако у синтагмама: (Пр. 5) добра/занимљива врло добра/необично занимљива Маркова{Тањина моја/твоја{ ... ова{нека{свака прва{друrа{трећа{ ... }књиrа све придевске речи су у номинативу једнине женског рода јер је књиiа именица женског рода и стоји у номинативу једнине. 252 Сваки тип придевских речи има специфичну улогу у формирању значења синтагме: већина придева (нарочито описни) nоказује неку карактеристику именичкоr nојма; nрави nрисвојни nридеви (Марков, ТаЊин и сл.), и nрисвојне заменице (.мој, швој итд.) повезују именички појам са другим именичким nqјмом (Марком, Тањом, говорником, саговорниксм итд.) и на тај начин доприносе његовом идентификовању; друге nридевске заменице, а и редни бројеви, такође на разне начине доприносе идентификовању именичког пqјма и његовог обима.. Ове разлике у функцији и значеiьу nридевских атрибута одражавају се и у њиховој тешњој или мање тесној вези с именичким nојмом, односно у њиховом распореду - ближе именици одньсно даље од ње (а ближе nочетку синтагме) .. Ово ће бити илустровано nомоћу два једноставна модела повезана са малим речницима (о комбиновању модела и речника в. г. 1. т. 3). Модел бр. (ГРАДИВНИ) Именичка синтагма (ОПИСИ И) АТРИБУТ АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ Оnисни nридев или nридевска синтагма Градивни nридев Именица Речник бр. 1 у конrруентном облику у конгруентном облику Описни nридеви и синтагме: бела, nлава, црна, (сасвим) нова, (врло) лепа, (прилично) скупа Градивни придеви: свилена, вунена, памучна Именице: хаљина, сукња, блуза Примери синтагми: (Пр .. 6) бела врло леnа нова свилена вунена nамучна хаљина сукња блуза Модел бр. 2 Именичка синтагма Речник бр. 2 (ЗАМЕНИЧКИ) АТРИБУТ Показна, неодређена, општа или одрична заменица у конгруентном облику (ПРИСВОЈИ И) АТРИБУТ Присвqјни придев или присвојна заменица у конrруентном облику ГЛАВНА РЕЧ Именица Показне, неодређене, опште и одричне заменице: овај, 'Тај, онај; неки, некакав; ма који; сваки; ниједан. 253 Присвојни придеви: Иванов, Марков, Таљин, Јаснин Присвојне заменице: мој, твој, љегов, љен, наш, ваш, љихов Именице: познаник, пријатељ, рођак, друг Примери синтагми: (Пр .. 7) онај неки сваки ниједан Иванов Марков Тањин Јаснин познаник пријатељ рођак друг В .. ПАДЕЖНИ АТРИБУТИ 461. Као атрибути могу се употребити и именице и именичке синтагме у неком зависном падежу, било без предлога или с предлогом. По свом значељу и употребној вредности овакви атрибути могу се груписати у падежне атрибуте с придевским, рекцијским и прилошким значељем .. П а д е ж н и а т р и б у т и с п р и д е в с к и м з н а ч е љ е м исказују садржај који се приписује именичком појму као квалификација (стална или везана за актуелну ситуацију) или као конкретизација припадаља. Овакви атрибути, дакле, одговарају на питаља: какав?, од чега?, које врсте?, чији? и сл .. Примери (разврстани по сличности с описним, градивним и присвојним приде­ вима): (Пр.. 8) џемпер сиве боје (уп. сиви џемпер), жена риђе I'.Oce (уп риђокоса жена), свеска с uшаранuм I'.Орuцама, чај без шећера, младић у сивом џeлtllePJ, човек у ioguнaмa, столица на раскшйање, машина за йисање (уп. писаћа машина); (Пр.. 9) ташна og ~;оже (уп. кожна ташна), ограда og gрвеаю (уп. дрвена ограда,, прстен og з..tаiГю (уп .. златан прстен); · (Пр.. 10) књиrа Тање Пeiiipoвuћ (уп. Тањина књиrа), фотографија нашеi разреgа, романи Mupocraвa Кр..1еже. Р е к ц и ј с к и п ад е ж н и а т р 'И б у т и допуљавају именицу показујући са чиме је повезано љено релационо значеље. У коме ће зависном падежу, и са којим предлогом, стајати рекцијски атрибут зависи, наравно, од рекције именице која се допуљава. Примери за рекцију именица: (Пр 11) страх од некоrа/нечега (og + ген.), оданост некоме/нечему (дат), љубав према некоме/нечему (йрема +дат), сећање на некога/нешто (на ' акуз ..), увереност у нешто (У + акуз.), таленаr за нешто (за + акуз ..), 5ављење нечим (инстр.), сродство с неким (с(а) + инстр ..), жудња за нечим (за + инс1р.), прича о некоме/нечему (о + лок..), искуство у нечему (у + лок.). П а д е ж н и а т р и б у т и с п р и л о ш к и м з н а ч е љ е м , тј .. са значељем места, времена, начина, узрока, циља и сл .. најчешће се везују, као и рекцијски атрибути, за апстрактне именице; примери: (Пр. 12) летовање на мору, одлазак у йpupogy, пењање на й..1анuну, састанак у йеШа~;, путовање йо ноћu, вожња ayiiioбycoм, радост збоi йоб~gе Но и именице које означавају конкретне ш~јмове могу имати неке атрибуте прилошког значеља, шrо је и разумљиво када знамо да пост~ји и прилошки копулативни предикаr (2..7). Упореди: 254 (Пр. 13) а .. (она) књига на сШолу 6.. Књиrа је на столу.. Н а п о м е н а .. - Као атрибути моrу да се употребе и прилози, пре свеrа за место и време.. Уп..: боравак овgе, креrање наниже, путовање ноћу. Г. ИМЕНИЧКИ АТРИБУТИ ИЛИ АТРИБУТИВИ 462. Именичком појму може се и директно приписати садржај неке именице (или именичке синтагме) .. Примери: (Пр.. 14) птица селица, змија оШровница, пси луШалице,јабуке кожаре, камен Шемељац, син јеgинац, писци peaлuciiiu, возач йочеШник .. У наведеним синтагмама другом именицом се сужава значеље исказано првом именицом (као главном речи). Обележја везе квалификативне именице са именицом коју квалификује јесу распоред и конгруенција (слагаље) у падежу (и брqју); уп.: камен йiемељац, камена йiемељца, камену йiемељцу итд. (Зато зависни конституент може да стоји и у номинативу, који је иначе независни па­ деж.) Овакви и слични атрибути представљају нарочити тип одредби именица и могу се назвати ИМЕНИЧКИМ АТРИБУТИМА, а зову се и АТРИБУТИВИМА. Од разних врста оваквих атрибута (атрибутива) овде he бити описане још само две .. Једна врста су титуле, називи сродства и друге квалификације које се исказују конгруентним именицама распоређеним испред имена, презимена, назива занимаља и сл .. ; примери: (Пр. 15) tocйoguн Никола, господин директор; gокШорка Пеrровиh, йрофесор Милан Јовановиh, баба Мара, чика Милан. (У неким случајевима се квалифика:тивна именица не меља па се између ље и главне именице у зависном падежу ставља цртица: баба-Маре, баба-Мари итд.) Другачија врста а:трибутивајесу називи кљига, уметничких дела, листова и часописа, удружења, спортских клубова, хотела, разних институција итд.; примери: (Пр.. 16) роман "Травничка хроника", трагедија "ХамлеШ", балеr "Ла~уgово језеро", часопис "Галаксија", клуб "Jeguнciiiвo", хотел "Славија".. Овакви називи се распоређују иза именице коју одређују; у писаљу се стављају у наводнике; углавном стоје у номинативу (али се неки, као називи хотела, могу и мељати; уп. у хотелу "Славија"/"Славији"). Д. ПРИМЕРИ СИНТАКСИЧКЕ АНАЛИЗЕ 463. Примери анализе именичких синтагми помоhу дијаграма (Пр.. 17) онај Тањин сребрни прсrен необичноr облика (Пр. 18) први филм о подводном риболову (Пр.. 19) пас чувар 255 Дијаграм бр. 1 (за пр. 17) Именичка синтаrма"прстен" 1 (ЗАМЕНИЧКИ) (ПРИСВОЈНИ) (ГРАДИВНИ) ГЛАВНА АТРИБУТ АТРИБУТ АТРИБУТ РЕЧ Показна заме- Присв~јни Градивни Именица пица придев придев "прстен" "онај" "Тањин" "сребрни" у il:oм. јед. у ном. јд. у ном. јеД. у ном. јед. м. р. м. р. м. р. . онај Тањин сребрни йрсШеи Дијаграм бр. 2 (за пр. 18) Именичка синтагма"филм" 1 (РЕ~НИ) АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ ·---, (КВАЛИФИКА­ ТИВНИ) АТРИБУТ Именичка синтагма "облик" у ген. јд .. 6необичиоi облика (РЕКЦ~КИ) АТРИБУТ Редни број "први" у ном. јд. м. р. Именица Именичка "филм" о +синтаrма ,.риболов" у ном. јд. у лок. (КВАЛИФИКАТИВНИ) глiвнА о+ АТРИБУТ РЕЧ Придев - ---и'Мениiiа"подводни" "риболов" у лок јд. у лок. јд. м. р. .йрви филм о йоgвоgном риболову Дијаrрам бр. З (за пр. 19) Именич~ синтагма"пас" 256 r-·--·-, ГЛАВНА 1 РЕЧ АТРИБУТИВ ИмениЦа ."пас" у ном. јд. йас Именица "чувар" у ном. јд. чувар Примери анализе именичких синтагми помоhу табеле (Пр. 20) повра·rак Тањиног бра·rа из војске (Пр. 21) СПОР'IСКИ центар "Врачар" (Пр. 22) деда Бора · Табела бр. 2 (за пр. 21-23) -----~- -·---· ---- Конст итуен тска Тип јединице Конституентски Синтаксичка Пример јединица и њено лексичко облик функција 20 21 22 17 језгро йовраШак Именица ном. јд. ГЛАВНА РЕЧ ,,повратак'' у им. синтаr- МИ,,nовратак" Тањиноi браiйа Именичка тен. јд. (ПРИСВОЈНИ) син тагма"бра1" АТРИБУТ у им. синтагМИ"nовра 1ак" из војске Именица из+ген. јд. (МЕСНИ) АТ"војска" РИБУТ у им. синтаrми"nо- враrак" Тањиноi Придев тен. јд. м. р. (ПРИСВОЈНИ) "Тањин" АТРИБУТ у им. синтагми"бра·t" браiйа Именица ген. јд. ГЛАВНА РЕЧ "брат" у им. синтаr- МИ"брат" сйорiйски Придев НОМ. јд.. м. р. (КВАЛИФИКА "спортски" ТИВНИ) АТРИБУТ у им. синтаr ми"цен- тар" ценiйар Именица ном. јд. ГЛАВНА РЕЧ "центар" у им. синтаr- МИ"центар" "Врачар" Именица ном. јд. АТРИБУТИВ "Врачар" у им. синтаг- ми"центар" -----г------ gega Именица НОМ .. јд. АТРИБУТИВ "деда" у им. синтаг- МИ"Бора•' Бора Именица ном. јд. ГЛАВНА РЕЧ "Бора" у им. синтаг- МИ"Бора" Вежбе 1. Анализирај помоћу дијаrрама именичке синтагме: (а) оно несташно дете; (б) девојка плавих очију; (в) књига твог старијег брата; (r) жила куцавица; (д) пуrнички брод "Јадран". 2. Анализирај помоћу табеле следеће именичке синтагме: (а) први тачан одrовор; (б) Јаснин таленат за језике; (в) свилена хаљина живих боја; (r) наш излет на Стражи'lово; (д) Хајдук Станко. 257 3. ПРИДЕВСКЕ И ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ А. ОДРЕДБЕ ЗА МЕРУ И ПОРЕДБЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 464. Придевске и прилошке синтагме најчешће се формирају од описних придева и од прилога за начин (к~ји су већином изведени баш од описних придева). То су квалификативне речи којима се исказују карактеристике именичких односно rлаrолских појмова, и то карактеристике које се углавном могу јављати у различитом степену (интензитету). Главно средство за nрецизираље степена особине јесу n р и л о з и з а м е р у и други начински nрилози сличног значеља, који се уотребљавају као ОДРЕДБЕ ЗА МЕРУ (или шире: ЗА НАЧИН) придева и прилога; на пример: (Пр. 23) врло/веома/йрилично/gовољно/йреiiiерано изузеiiiно/необично /уйаgљиво1йримеiiто невероваiiiно1сiiiраховиШо1зайањујуће } брз (= придев) брзо (= прилог) Пошто квалификативне речи показују особине променљивог интензитета, оне могу и да се пореде, тј .. представљају ilopeguвe речи.. Зато је други начин за карактерисаље љиховог значеља употреба ilope!Jeњa, односно ilopegбeнe консшрукције.. Ако се поређеље врши по jegнaкociJlu (односно сличносШи), квалификативна реч је у позитиву, а појам с којим се пореди исказује се именичким конституентом у облику генитива с предлогом iloilyш иличешће - у облику номинатива са поредбеном речцом као.. При том овај именички конституент има функцију факултативне ПОРЕДБЕНЕ ОДРЕДБЕ (ОДРЕДБЕ ЗА ПОРЕЋЕЊЕ). Пример: (Пр. 24) брз йoйyiii муњеll(ао муња. брзо Ако се, пак, поређеље врши по нејеgнакосШи (односно различиШосШи), придев односно прилог стоји у компара1иву, а као зависни члан поредбене конструкције јавља се обавезна ПОРЕДБЕНА ДОПУНА (ДОПУНА ЗА ПОРЕЋЕЊЕ) .. То је именички конституент у генитиву с предлогом og или у номинативу с поредбеном речцом неlо.. Пример: (Пр. 25) бржи брже og муње1неiо муња Н а п о м е н а - Не пореде се сви описни придеви, ни сви прилози за начин. С друге стране, има и друrих придева и прилога који су поредиве речи; нпр близу-ближе, gалеко-gаље, .мноlо-више. Б .. ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ ОДРЕДБЕ И ДОПУНЕ 465. У придевским и прилошким синтагмама јављају се и разни други зависни чланови исказани именицама и именичким синтагмама у зависном падежу (без предлога или с предлогом) употребљени у функцији ОД Р ЕД Б Е или Д О П У Н Е . Примери за придевске синтагме (пр. 26) и прилошке синтагме (пр .. 27): 258 (Пр. 26) смешан go суза, весео збоi усйеха, широк у раменима, опасан йо живоiii, незrодан за ношење, макар og кише;· (Пр. 27) недалеко og ipaga, јужно og реке, лево og наше куће, убрзо йосле уiiiакмице, заједно са бpaiiioм, неприметно за све. Међу оваквим зависним члановима издвојићемо само једну групу: Р Е К Ц И Ј С К Е Д О П У Н Е . Овакве допуне јављају се када придев или Прилог показују неку релацију (однос) између именичког или глаголског појма који одређују и именичког појма исказаног зависним чланом. Конституен'rски облик (падеж, предлог) зависног члана зависи од рекције придева или прилоrа. Примери придева (пр. 28) и прилога (пр: 28а) који захтевају рекцијске допуне, тј. допунске именичке конституенте чији је облик условљен значењем речи коју допуњавају: (Пр.. 28) досщјан нечеiа (ген.), пун нечеiа (ген.), различит og некоiа/нечеiа (og + rен.), сличан некоме/нечему (дат.), љубазан йрема некоме/нечему (йрема +дат.), поносан на некоiа/нешйiо (на+ акуз.), уверен у нешйiо (у+ акуз.), оран за нешйiо (за+ акуз.), одушевљен неким/нечим (инстр.), сагласан са неким/нечим (са + инсrр..), луд за неким/нечим {за+ инстр.), умерену нечему (.у + лок.) (Пр.28а)(поступиrи) различито og некоiа (og + rен..), слично некоме (дат.), саrласно са нечим (са + инстр.). В .. ПРИМЕРИ АНАЛИЗЕ 466. (Пр. 29) веома поносан на своЈ писмени задатак (Пр. 30) сасвим добро (Пр.. 31) Бео као снег (Пр...32) мали растом Дијаграм бр. 4 (за пр. 29) Придевска синтагма,,поносан'' Дијаграм бр. 5 (за пр. ЗО) Прилошка синrаrмг."доБро'' г ОДРЕДБА ГЛАВНА РЕЧ -, РЕКЦИЈСКА ДОПУНА г--------1 ОДРЕДБА ГЛАВНА ЗА МЕРУ РЕЧЗА МЕРУ Прилог "веома" Придев Именичка Прилог "сасвим" Прилог "добро""поносан" на + сингагвеома йоносан Дијаграм бр. 6 (за пр. 31) Придевска синтагма,,бео'' , ма"задатак" у акуз. ~~ сасвимна свој йисмени заgаШак gобро Дијаrрам. бр. 7 (за пр. 32) Придевска синтагма,,мали'' ' ~-------, ГЛАВНА РЕЧ ПОРЕДБЕНА ОДРЕДБА 1 ГЛАВНА РЕЧ ---, (ОДРЕДБЕНИ) ЗАВИСНИ ЧЛАН Придев "бео" у позитиву бео IT именица као + "снег" у ном. као Придев "мали" мали Именица "раст" у инстр. расШом 259 Вежбе 1. Анализирај помоћу дијаrрама синтагме: а) довољно широк; б) изузетно дуто; в) тладан као вук; г) бољи од мене. 2. Анализирај помоћу дијаграма или табеле синтагме у примерима 26 и 27. (Није потребно прецизирати да ли је употребљена одредба или допуна, него је довољно ставити ЗАВИСНИ ЧЛАН.) З. Одреди рекцију придева: свестан, склон, заинтересован, похлепан, жељан, одан, обузет, својствен, осетљив, зависан, навикнут, груб. 4. ПАРТИТИВНЕ И ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ А. ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ 467. Један посебан тип синтагми илуструју слеДеhи примери: (Пр. 3.3) парче хлеба, чаша воде, коцка шећера; неколицина људи, rомила књиrа, група rypиcra, јато птица (Пр.. 34) пет књиrа, петоро деце, петорица студената (Пр.. 35) колико карата, неколико пролазника, мноrо ученика, мало воде, доста вре­ мена У свим оваквим синтагмама постоји једна йаршишивна реч, односно реч са партитивним значељем .. То може бити uаршишивна именица, тј .. именица која означава део или скуп; бројна реч, тј .. основни број (са изузетком бројева: један, два, три, четири), збирни број или бројна именица на -ица;· или uрилоl за количину.. На синтаксичком плану партитивна реч је ГЛАВНА РЕЧ синтагме и захтева ПАРТИТИВНУ ДОПУНУ, тј. именички конституент у облику партитивног генитива; уп .. парче чега?, пет чега?, колико чега? Дакле, у синтагмама: uарче хлеба, ileill књи'iа, колико караша - ГЛАВНА РЕЧ је uарче, uеш, колико, а именице у партитивном генитиву хлеба, књи'iа, караша су ЗАВИСНИ ЧЛАНОВИ са функцијом ПАРТИТИВНЕ ДОПУНЕ .. Међутим, на семантичком плану, тј .. на плану значења, овде је битна именица односно именичка синтагма у партитивном генитиву, јер се њоме именује појам о коме је стварно реч .. Зато се овакве синтагме могу означити као uаршишивне синшаl.ме, а према врсти партитивне речи могу се поделити на именичке, бројне и йрилошке (аgвербијалне) uаршишивне синша'i.ме. 260 Примери анализе (Пр. 36) векна белог хлеба (Пр. 37) десеr девојака (Пр. 38) мноrо нових идеја r1 Дијаrрам бр. 8 (за пр. 36) Партитивна синтагма,,векна" ~--~ ГЛАВНА ПАРТИТИВНА РЕЧ ДОПУНА Именица Именичка ,,векна" синтагма "хпеб" у ген. векна белоi хлеба Дијаграм бр. 9 (за пр. 37) Партитивна синтагма,,десет'' 1 1 ГЛАВНА ПАРТИТИВНА РЕЧ ДОПУНА Број "десеr" gесеШ Именица "девојка" у rен. мн. gевојака Дијаrрам бр. 10 (за пр. 38) Партитивна синтагма,,много'' ГЛАВНА ПАРТИТИВНА РЕЧ ДОПУНА Прилог Именичка "много" синтагма "идеја" у ген .. мн .. ~ нових ugeja .мноiо Б. ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ 468. У примерима: (Пр.. 39) два/тријчеrири човека; два/триfчеrири писма употребљени су бр~јеви gва, Шри и чеШuрu и l'!меница мушког односно средњег рода. У ком облику сrоји именица, а у коме број? Каква је синтаксичка структура оваквих синтагми? Какво је њихово значење? Облик на -а у коме ст~ји именица по пореклу је стара двојина (дуал), тј. некада је означавао два појма. Данас тај облик означава м а л и б р о ј (2-4), тј .. има тзв. йаукално значење (латински paucus = мали, малобројан) .. Дакле, именица стоји у облику uаукала.. Тај облик је, у ствари, в а р и ј а н т а н о м ин а т и в а и а к у з а т и в а и в о к а т и в а м н о ж и н е именица мушког и средњег рода, која се употребљава кад уз именицу стоји број gва, оба, обаgва, illpu или чешири (зато се још каже да је то комбинаторна варијанта, условљена комбиновањем с одговарајуhим бројем) .. Другачије речено, облик на -а се може означити и као йаукални номинашив или акузашив .множине.. Однос основне и паукалне варијанте номинатива и акузатива множине показује следеhа табела (бр.. 3); иПадеж множ ине Ном .. (-Бок.) Ген. -- Инстр.-Дат.­ -Лок. Акуз ...... ---- - ------~·~~--~ Именице мушког » средњеr рода Именице женског рода људи, писма, али: gва човека, йисма (две) књиге, ствари (двају) људИ, писама (двеју) књига, стварИ (двама) људима, писмима (двема) књиrама стварима људе,писма,али:gва човека, йисма (две) књиге, ствари - Н а п о м е н а -Да облик човека није генитив једнине, показује облик придевске заменице "овај"; уп.. овоiа човека (= ген. јд. ): ова!*овоiа два човека (= паукал) 261 Из наведене промене се види да је број gва, а то важи и за оба, обаgва, шри и чешири, по граматичким особинама придевска реч, која конгруира са именицом уз коју стоји .. При том, gва и оба конгруирају у роду и падежу, а шри и чеШири само у падежу, јер не разликују род. Бројеви gва, оба, обаgва шри и чешири су, дакле, к о н г р у е н т н и а т р и б у т и именице, и то са функцијом ПАУКАЛНОГ АТРИБУТА. Именица је ГЛАВНА РЕЧ синтагме, а цела именичка синтагма, пошто има посебно паукално значење, може се назвати uаукално.м (и.меничком) синшаiмо.м.. Данас се паукалне синтагме све ређе мењају по падежима, нарочито кад су употребљене с предлозима; уп .. og gва човека, са шри човека, о чеШири човека.. То показује да се ради о синтагмама посебног типа.. Ово се односи и на синтагме с именицама женског рода; уп .. og gве жене, са шри жене, о чеШири жене.. Зато и такве синтагме треба сматрати паукалним синтагмама иако именице женског рода немају посебан облик за паукал. Примери анализе: (Пр.. 39а) ова два нова ученика Дијагра!\t бр. ll Паукална син·rаrма,,учени~~:'' г (ЗАМЕНИЧКИ) ПАУКАЛНИ АТРИБУТ Број (КВАЛИФИКАТИВИ И) АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧАТРИБУТ Заменица ,.овај" "два" Придев ,.нов" Именица "ученик" у паукалуу паукалу у паукалу у паукалу ова .gва нова ученика Вежбе 1. Анализирај синтагме: (а) теrла џема од кајсија; (б) рој nчела; (в) седморо ученика; (r) неколико занимљивих филмова. 2. Анализирај синтагме: (а) два детета; (б) сва три питања; (в) чепtри Маркова друга. 5. АПОЗИТИВНЕ ОДРЕДБЕ (АПОЗИТИВ И АПОЗИЦИЈА) А. АПОЗИТИВНЕ ОДРЕДБЕ 469. Досад је било говора о одређиваљу или допуњавању именица, придева и прилога помоћу зависних чланова синтагми.. Међутим, постоји још један начин да се nрошири информација о неком именичком појму, а то је употреба 11 з двоје н и х одредби: уп.. : 262 (Пр. 40) Марко је разговарао са. новим учеником, збу/Ьеним збоi neiюзнaiiie cpeguue. (Пр. 41) Марко је ра1rоварао са новим учеником, оgшчни..и кошаркашем .. (Пр. 42) Марко је разговарао са новим учеником, Зоранови..и ..4иађим браШом. Да би се боље уочила специфичност оваквих одредби, корисно их је упоредити са одговарајућим реченицама у којима ове одредбене· јединице имају функцију копулативног предикатива (именског дела предиката): (Пр. 4.3) Нови ученик је био збуњен збоi нове среgине. (Пр. 44) Нови ученик је (шта?) оg11ичан кошаркаш.. (Пр.. 45) Нови ученик је (ко?) Зоранов млађи бpaiii. У овим примерима су~јекатски појам, односно личност к~јој се приписује садржај предикатива, означен је синтагмом нови ученик, која .ie и по структури и по значењу целовита (завршена). Предикативем се та личност или квалификује (уп:. пр. 43 и 44) или идентификује (пр. 45). Информација садржана у предикативу није за субјекаrски појам везана директно, него преко коnулативног глагола (копуле) .. У примерима 40-42 пружа се слична информација (квалификација или идентификоваље), али се она приписује директно, без учешћа копулативног глагола. Наиме, придевска или именичка јединица ставља се уз конституенг који се одређује (овде: уз синтагму нови ученик). Зато се овакве одредбе зову айозиШивним оgреgбама (латински apponer·e = додати, приложити), а могу се звати и gоgаШним оgреgбама. Пошто нису конституенти (чланови) синтагме, него додат е јединице, апозитивне одредбе се у говору и з д в а ј а ј у п а у з а м а (и интонацијом), а у писању - з а р е з и м а; уп. изговор и писање реченице: (Пр 46) Београд, главни град наше земље, лежи на ушћу Саве у Дунав Б. АПОЗИТИВ И АПОЗИЦИЈА 470. Разне врсте апозитивних одредби обично се групишу у два типа: АПОЗИТИВ и АПОЗИЦИЈУ.. Айозишив је најчешће придев или придевска синтагма конгруентна у роду броју И падежу са именичким конституентом коме се додаје (уп .. пр .. 40).. Уз то, ако придев разликује вид, а стоји у номинативу (или акузативу једнаком номинативу), употребљава се само у неодређеном виду; уп .. : (Пр 47) Милан, у.ltоранf*уморни од пешачења, сео је да се оЈtмори. Но апозитив може бити и именица или именичка синтагма у квалификативном зависном падежу (без предлога или с предлогом); нпр.. : (Пр. 48) Јаснина мачка, g.щхе нахосиiрешене og cllipa.xa, сакрила се под кревеr. (Пр .. 49) На аутобуској станици чекао их је Иван, са ве.щким ранце..11 11а леђима Айозиција је именица или именичка синтагма у истом падежу као и именички конституент коме се додаје (уп.. пр .. 41, 42 и 46).. Дакле, ако је тај конституент у номинативу (независном падежу), и апозиција ће бити у номинативу, а ако је у неком зависном падежу, у том падежу ће бити и апозиција; уп.. : Бeoipag, iлавни ipag наше земље; Бeoipaga, iлавноz ipaga наше земље;· Бeoipagy, iлавно.м ipagy наше земље, итд. Значење апозиције може бити квалификативно, као у пр. 41, где се износи једна од карактристика новог ученика- да је одличан кошаркаш; а може имати и функцију додатне идентификације, односно на други начин означавати исти појам који означава и конституент коме се апозиција додаје (уп.. пр. 42 и 46). 263 Н а п о м е н е, - 1. Да се апозитивне одредбе односе на појам довољно идентификован и без њих, показује не само издвајање апозитивних одредби, него и то што се неке од њих могу додати субјекатском појму и кад није изречен, а и објекатском појму изреченом само енклитичком заменицом; нпр.: Уморан од пеinаЧења, сео је да се одмори .. - Марко ме је, уморноr од пешачења, позвао у кућу да се одморим. 2. Апозитивне одредбе, нарочито кад су употребљене уз субјекатски nојам, а стоје испред nредиката, моrу имати и додатно узрочно значење; уп .. пр, 47, који се може протумачити овако: Пошто је био уморан од nешачења, Милан је сео да се одмори. 3. Аnозитивне одредбе, моrу да се јаве и уз придевске и прилошке конституенте; уп.. : Најбољи, Марков, задатак био је награђен.- То је било йрекјуче, на Мирин рођенgан.. И за овакве додатне одредбе употребљава се назив а п о з и ц и ј а. 4. Термин "апозиција" употребљава се понекад у ширем значењу, тако да обухвата и атрибутиве, тј све именичке одредбе у којима именица стоји у истом падежу као главна реч В. ПРИМЕРИ АНАЛИЗЕ 471. (Пр 50) Јасна је посетила Тању, болесну og ipuila (Пр, 51) Иванов браШ, сЩуgенШ йрава, положио је све испиtе. Дијаграм бр. 12 (за пр. 50) ОБЈЕКАТ Именица "Тања" у акуз. јд. Ж" р. Тању, Вежбе ----, АПОЗИТИВ Придевска синrаrма,,болестан" у акуз. јд" ж р. болесну og iрийа, (Дијаграм бр. 13 (за пр. 51) СУБЈЕКАТ Именичка синтаrма,,брат" ------. у ном. јд. м. р. Иванов бpaiii, АПОЗИЦИЈА Именичка синтаrма,,студен·r" у ном. јд. м. р. ciiiygeнiii йра~а. Ј. Анализирај истакнуте делове следећих реченица (уп. дијаrраме 12 и 13): (а) Иван, заgубљен у мисли, није чуо звоно. (б) Посматрао је ФруШI\У iopy, обасјану С)нцем на заласку. (в)· "Сеобе", најйозн.аiiiији роман Милоша Црњанскоi. преведене су на француски. (r) Јуче смо срели Јасну, Тањину gpyiapuu,y из оgељења. 264 38. (ПРЕДЛОШКО-)ПАДЕЖНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА УПОТРЕБА 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ А. СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ И ПАДЕЖНИ СИСТЕМ 472. Опис реченичних и синтагматских конструкција (гл .. 35-37) показао је да се именичке јединице (именице, именичке синтагме, именичке заменице) могу употребити у већини реченичних и синтагматских функција.. Обим употребе именичких јединица показују следеће две табеле: Табела бр. 1 Табела бр. 2 Глава 1 и тачка Реченичне функције Глава 1 Синтаrматске и тачка функције 35. 5 Субјекат 1 37. 2в 1 Падежни атрибут 35.. б Копулативни предикатив 37.. 2г Аrрибуrив (=именски део предикаrа) 37. З. Зависни члан придевске 35.. 7 Прилошки предикатив синrаrме 35.. 8 Прави и неправи објекаi 37. з Зависни члан прилошке 35.. 9 Допунс.ки предикатив синтагме 35.. 10 Прилошка допуна 37.. 4 Партитивна допуна 35. 11 Прилошка одредба Издвојене функције 35.. 12 Актуелни квалификатив (=атрибуrско-прилошка 37. 5 Апозитив одредба) 37.. 5 Апозиција 36.. 2 Лоrички (семантички) субјекат У свакој од ових функција именичка јединица има одговарајући консшуШуенШски облик. Као што је већ речено, тај конституентски облик пре свега чини uageж у коме је именица (номинатив, генитив, датив итд.); а ако је именица у неком зависном падежу, конституентски облик може (код локатива и мора!) да чини и неки upegлo'l.. Дакле, конституентски облик именичких јединица је uageж или йреgлошко-йаgежна конструкција у којој стоји именичка јединица .. За употребу именичких јединица важни су, дакле, синтаксичке конструкције и падежни односно, прецизније речено, предлошко-падежни систем: конструкције својом функционалном структуром стварају могућност за употребу именичких јединица у одговарајућим функцијама и значењима (в. табелу бр .. 1 и 2), а (предлошко-)падежни систем обезбеђује конституентски облик који одговара синтаксичкој функцији и значењу .. 265 Б. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ И СИНТАКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА (СТРУКТУРНА И СЕМАНТИЧКА УПОТРЕБА ПАДЕЖА) 473. За разумеваље функционисаља падежног (предлошко-падежног) система битно је схватити какве типизиране консшишуеншске (или: уйоШребне) вреgносШи овај систем може да прида именичким јединицама.. У овом одељку биhе описана само два најизразитија типа конституентских вредности: сшрукшурна вреgносШ и се.маншичка (значењска) вреgносш; о љиховом комбиноваљу биhе речи у следеhим тачкама .. За илустрацију структурне вредности падежа можемо се подсетити примера из т. 1..2: (Пр.. 1) Бpaiii чека ceciiipy.. Именица браш употребљена је у функцији граматичког субјекта, и то је обележено независним падежом - номинативом; а именица сесшра је употребљена у функцији правог објекта, што је обележено обликом акузатива (без предлога). Номинатив и акузатив, дакле, само обслежавају улогу датих именица у функционалној структури речеюще, односно показују да прва именица И'>tа структурну (функциона;шу) вредН()СТ субјекта, а друга - објекта. Сасвим је другачији случај у примерима: (Пр .. 2) Оловка је ua ciiio.Iy/y с/iю..1у (Пр.. 3) Оловка се налаш ua ciiю.1yjy cilio1y. (Пр. 41 Оловка lle се ua сШоду/у cUioлy загубити (међу папирима) .. (Пр.. 5) (она) оловка ua ciiio.1y/.J' сiйолу. У овим примерима предлошко-падежне конструкције на сШолу односно у сШол}' употребљени су у четири различите синтаксичке функције: као прилошки (пр .. 2; уп.. гл ..35..7), као прилошка допуна (пр.. 3; уп.. гл .. 35.10), као прилошка одредба (пр. 4, уп.. гл. 35..11) и као падежни атрибут (пр. 5; уп. гл.. 37..2) .. Но у све те четири функције наведене предлошко-падежне конструкције имају исто опште з н а ч е љ е- месно .. Уз то, обе конструкције имају своје к о н к р е т н о месно значеље: на + локатив означава лоцираност на (горљој) површини, а у + локатив - у унутрашљости појма означеног именицом.. Шта обележава падежни облик (локатив)? --· Он обележава локационо значење именичког конституента (за разлику од значења места завршеrка кретаља, које се уз ове предлоге обележава акузаrивом; уп. стави'rи оловку на сШоју сШо). А шта обележавају предлози? - Они обележавају конкре1 но месно значеље, упућујући на (горљу) површину односно на унутрашљост појма означеноr имениuом. У сваком случају, и падеж и предлози служе да покажу одређено значење које у сваком примеру повезује дату именичку јединицу са остатком синтаксичке конструк­ ције. Још једну илустрацију обележаваља и употребе падежног значеља именичког конституента може да представља следеhи пример: (Пр.. 6) Марко је трчао с найоромfбез uайора. Пред.лошко-падежне конструкције с найором и без найора имају функцију оДредбе за начин. Међутим, оно шrо се обележава употребом са + инструментал и без + генитив није функција одредбе за начин, него присуство односно одсуство онога што значи именица.. Дакле, и једна и друга конструкција имају конкретно одредбено значеље.. У наведеној реченици ово значеље служи за 266 реализоваље одредбе за начин, јер присуство односно одсуство напора карактеришу различите могуће начине реализације глаголске радље. С друге стране, у примеру: (Пр 7) кутија с йоклойцемfбез йоклойца исто значеље присутности или одсутности слу:жи за карактеризацију именичкоr појма, а дати конституенти имају функцију атрибута. Према томе, две основне вредности које се придају именичким конституентима употребом (предлошко-) падежног система јесу: сшрукшурна вреgносш, којом се идентификује функција конституента, и се.маншичка (значењска) вреgносш, којом се показује значеље које се јавља у оквиру синтаксичке функције. В. ОСНОВНЕ КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ ИМЕНИЧКИХ ЈЕДИНИЦА 474. Структурном и семантичком употребом падежа и предлошко-падежних конструкција настају именички конституенти разноврсних употребних вредности. Све те вредности се могу груписати у неколико основних типова, од којих су најважније: именичка, йриgевска и йрилошка конституентска вред­ ност. За именичке конституенте се каже да имају именичку (или но.миналну) вредност када се употребљавају у оним синтаксичким функцијама у којима се јављају само именичке (или поименичене) речи и синтагме.. Две најтипичније такве функције су субјекат и објекат; но у такве функције спадају и све друге рекцијске допуне (а не само објекти), партитивне допуне и логички субјекти. (За падеже који служе за исказиваље оваквих функција каже се да су употребљени као именички или йрави падежи.) Конституенти са йриgевском вредношћу исказују разне типове одредбених значеља која се приписују именичким појмовима; уп .. именичке конституенте и придеве: йлаве косе и йлавокос (описно значеље), og iу.ме и iумен (градивно значеље), Марка Јанковиhа и Марков (посесивно значеље). Конституенти с йрилошком (или: аgвербијалном) вредношћу изричу месна, временска, начинска, узрочна, циљна итд .. значеља, којима се пре свега одређују глаголи, али која могу имати и друге функције .. Именички (и придевски!) конституенти употребљени у функцији копулативног и допунског предикатива такође приписују свој садржај именичком појму (субјектском или објекатском), као и именички конституенти с придевском вредношћу .. Међутим, номинатив, инструменатал и за + акузатив којима се обележавају предикативи (уп .. гл. 35..5 и 35..9) не служе за исказиваље одређеног придевског значеља (описаног, градивног, посесивног и сл ..), него баш за обележаваље предикативне употребе. Зато се такви конституенти морају издвојити као конституенти с йреgикашивном вредношћу .. Што се тиче вокашива, именичка реч или синтагма у том падежу није конституент неке више јединице, него се, било сама било паузама (зарезима) 267 издвојена од реченице, употребљава за дозиваље, обраћаље саговорнику, скретаље саговорникове пажље и сл .. Дакле, за разлику од осталих падежа, вокатив нема синтаксичку, него комуникашивну функцију, са айелаfiiивном употребном вредношћу 2. ИМЕНИ.ЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ИМЕНИЧКОМ КОНСТИТУЕНТСКОМ ВРЕДНОШЋУ 475. Конституентски облик именичких јединица употребљених са именичким консшишуенfiiским вреgносшима може се приказати помоћу следеће две табеле: Табела бр. 3 Функција конституента Консrитуентски Пример облик --r------ Граматички субјекат но мина ти в (Мали) gечак се игра. ----- дати в Јасни се спава. Јасни се једу колачи. Логички (семантички)' акузатив Јасну боли rлава.. субјекат За ову представу нема генитив караШа. основни облик акузатив Марко је купио воће. Прави партиrивна (партитивни) Марко је купио воћа. објекат варијанта генитив одрична варијанта ("словенски") Марко није рекао ни речи. rенитив Неправи о~јекти и остале в. табелу бр. 4 рекцијске допуне - Партитивна допуна (партитивни) пет књиiа, неколико rениrив књиiа Табела бр. 4: Примери за рекцију непрелазних глагола, именица и придева .---- - Рекц.ијски Примери речи с рекцијом облик Глаголи Именице Придеви партиrивни најести се нечеlа, пун нечеlа, жељан генитив зажелети се нечеlа нечеiа, достојан ла:rити се нечеiа нечеiа - - 268 Рекцијски Примери речи с рекцијо">l облик Глаrоли И!l.н~нице Придеви аблативни клонити се ueкmal rенитив нечеiа, сећати се некоiа/иечеiа, одрећи се нel\oia јнечеiа ·-1-- оg+rенитив одучити се og 11ечс- страх og 11екоiа/ /разл~tчит og 1Шi.oia/ ia, зависити og ис- ucчei(l, зависност 11ечею, зависан og коiаfнечеiа, оду-· од uel\oia, нечеtа, 1 некоfаЈнечеiа стати og ucчeia спас o,q иечеiа ~--·----··--- ~---" дати в обратити се не- оданост /{('1\0 \/е1 <.'.:пtчан неколtе/неко..-.tе, дивити се IICЧe..llJ', при пад- Чt'.lty, одан некоме 1 неко 11е!нече lt.J., ност нечему, д9- neчe\ty, склон нечеприпадати uel\o.\1e принос нече.му му, својствен неконече\/у .ме јнечему йре.ма ~-датив охладнети йрема љубав, наклоност, .:ъубазан йре.\tа не- 1/СКО/11{' мржња iipe..lta IIC·· Ј>.о.ме, равнодушан кп не flleчeмy йре.11а неко.не ,'нече..11у, неповерљив йрелш некоме/ие- чему 1--- -- лнчиги на некога/ сећање на некоiај поносан на иекоiа! на+акузатив неииiю, навићи се нещШо, пре 1п.:1а1 а 11eшiiio, љубоморан на некоiа,lнешiйо на нeutйio, J!OIJ на 110 некоiа, навнкнуr пристати 11а нf-што не:а(йо на uezщuo, похлеnан на неш!Uо f----- су11.tњати у некQ/ај сумња у нешто, уверен у нешшо, у ј аку Јат н в неиtШо. 3аљуби~и увереноёт у нeшiito, сигуран у нешшо се у IICKOfa, у ве .. повереље у некоtај рнти се у нешто 1/('lllll/(/ ------- '------- залагати се J(l таленат за Hi!UJШO, оран за нeruiiio, 111:'/UWO. определити услов ю нешШо, ин .. способан за 1/CUI!UO, за tакузатив се за некпiа јнешйiо rересовање за .заинтересован за ннтересова ти се за нer.oia јнешilio uer.oia lueuлiio щкоiа1нeutйiо 1-· ------ управљати нечим, управ:ьање нечим, одушевљен uel\uм1 инстру">tентал служити се ueчu..w, бав.ъење нечим, 1 нечи.м, заузет нечим б.;вити се нечи.и трговина иечим, богат иечиж трговати нечu,\1 трговац uечим ..- с--- с(а) + инстру- почети С НСЧ/1.\1, сродство с uel\uм, сагласан с некuлсf ментал одуговлачити с нс- обрачун с неким нечим, усклађен Чll.\f, саосећати с нечим. С 1/C/\'UM -~-----· -- 269 чезнутн-за неким1 чежiьа за неким1 луд .за нечим за+инсrру- нечи.м, туговати за нечим, туга за немен·щл некимјнечим, лудо- кимlнечим, потреба вати за нечим за нечим искалити се на не- инсистираље на заснован на нечему на+локатив коме1нечему, ·за- нечему снивати се на нечему, инсистирати на нечему -- учеmће у нечему,учествовати у не- умерен у нечему, у+локатив чему, уживати у уживање у нечему, искусан у нечему нечему, успети у искуство у нечему нечему лричати, расправ- прича, расправа, о+локатив љати, размишљати размишљаље о нео некоме /нечему комејнечемЈЈ -·За номинатив и акузатив као обележја субјекта односно правог објекта речено је да су структурни падежи, тј .. да само обележавају наведене функције. Насупрот томе, партитивни (деони) генитив има своје одређено значењепартитивно (деоно), које показује да именички појам није обухваћен синтаксичком функцијом у целини (потпуно) него да се ради о делимичном (суженом) односу.. Пошто се за логичке субјекте и за неправе објекте и друге рекцијске допуне не употребљава само један конституентски облик него више њих, значи да ти облици имају не само структурну него и семантичку функцију .. Наиме, облици логичког субјекта (акузатив, датив, генитив) указују на семантички тип радље која се тиче логичког субјекта, а разни рекцијски падежи и предлошко-ладежне конструкције указују на природу релационог значења садржаног у конкретном значељу рекцијске речи .. На пример, конструкција о + локатив у српскоме језику показује између осталог, да је именички појам предмет (тема) говореља, писаља, мишљеља и сл .. (уп .. да наслов неке кљиге, чланка и сл .. може бити, нпр., "0 модерној уметности"). Према томе, када се уз глагол говореља или мишљеља или уз именице као што је ilpuчa, gискусија, .мисао и сл .. употреби допуна у облику о + локатив, показује се не само кога се појма тиче садржај глагола или именице него и каква је природа њиховог значеља (означаваље говореља, мишљења и сл ..). У вези с дативом без предлога треба истаћи љегову функцију обележаваља неправог објекта уз дворекцијске глаголе давања и комуницираља (дати, пружити, послати, поклонити итд .. некоме нешто; рећи, испричати, саопштити, јавити итд .. некоме нешто). У оваквим конструкцијама неправим објектом се исказује појам, обично личност, коме је упућено давање односно саопштаваље (зато се за овакав неправи објекат употребљава и термин АДРЕСАТ) .. Другу важну употребу датива - сродну са употребом датива као семантичког субјекта - илуструју примери: (Пр.. 8) Неко .ми је однео оловку (Пр. 9) Поnравили <;У на.\t телевизор .. (Пр.. 10) Зорану се nокварио ауто .. Овакав реченични члан је синтаксички необавезан (реченица би била потпуна и без ми, нам, .Зорану). Њиме се исказује пс~јам, такође најчешће личност, кога 270 се тиче, за кога је од значаја, кога тангира и сл. ситуација исказана у реченици (зато се за овакав реченични члан, може употребити термин РЕЦИПИЈЕНТ, тј .. "прималац ситуације"). При том овде често постоји посесивно значеље у односу на о~јекатски (пр. 8 и 9) или су~јекатски (пр. 10) п~јам. Н а п о м е н а .. -Једна инrересантна употреба даrива јесте rзв да т и в и нrе р е с о в а њ а (или е r и ч к и да r и в), чију најтипичнију употребу показују примери: Како си ми? Шта ми радиш? То је енклитички облик даrива личних заменица (првоr или другог лица) упоiребљен у разговору да покаже заинтересованост или неки други лични став према ономе што се износи реченицом. Овакав реченични члан је синтаксички непоrребан (редундантан), али. има експресивну функцију. Вежбе L У следећим реченицама одреди (предлошко-)падежни облик именич.:их консгиrуената и тип љегове употребе (падеж граматичкоr су~јекrа, правог о~јекта, логичког су~јекта, рекцијске допуне, партитивне допуне и сл.): (l) Никола ми је пренео тв~ју поруку. (2) Ти овде немаш никаквог посла! (3) Марку се спава. (4) Марку се склапају очи. (5) Купи колача! (6) Купи неколико колача! (7) Марко личи на свог брата.. (8) Он је неповерљив према свима. (9) Поцепао ги" се џемпер. (10) Нема струје. (ll) Зоран се одрекао награде. (12) Жуља ме ципела. (13) Имаш ли новца? (14) Имаш ли довољно новца? (15) Прекините ту расправу о безначајним стварима! (16) Наша· земља је богата бокситом. (17) Бављеље спортом захrе~ мltого времена. 3. ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ПРИДЕВСКИМ КОНСТИТУЕНТСКИМ ЗНАЧЕЊЕМ 476. Приgевско консшишуеншско значење имају оне именичке јединице чије се значеље приписује неком именичком појму на одређени начин (као квалитет, као одређиваље материје од које је тај појам, као одређиваље припадаља и сл ..).. На функционалном плану, такви конституенти су aiilpuбyiilu, койулашивни и gойунски йреgикашиви, акшуелни квалификашиви или айозиiilиви. Падежни облик односно предлошко-падежна конструкција показује одговарајуће придевско значеље, а функција конституента зависи од тога где је и како употребљен.. Овде ће бити наведено неколико најважнијих зависних падежа (без предлога или с предлогом) који служе за исказиваље разних придевских значеља, и то најпре они са описним, па са градивним и најзад са присвојним значељем .. (Ради једноставности сва значеља ће бити илустрована примерима за атрибутску функцију.. ) Такозвани квалишашивни 'iенишив је падеж који омогућава да се неки именички појам одреди конкретизоваљем вредности неког љеговог карактеристичног аспекта; нпр .. : (Пр. 11) човек високоi pacflla, девојка црних очију, дечак живахних iloкpeflla, хаљина беле боје, сандук великих gимензија, сто овалноi облика, течност необичноi .мириса Аспекат је именован именицом у генитиву, а љегова вредност је спецификована употребом придева .. Дакле, придев је реч која пружа нову информацију, односно представља синтагматски информативни фокус (и носи синтагматски акце- 271 нат). Овакве синтагме, дакле, можемо замислити као: човек ..... раста, с могуhим конкретизацијама: високог, ниског, средљег и сл .. ; или: хаљина. боје, с могућим конкретизацијама: беле, црне, плаве и сл .. (Пошто се уз именицу у генитиву мора јавити и придев, за квалитативни генитив се каже да је блокирани падеж, тј .. именица не може да се употреби сама, него мора имати одредбу) .. Именички појам може да се окарактерише и присуством односно поседоваљем неке особине, или пак љеним одсуством односно изостанком. За прво значеље се употребљава конструкција са + инструментал, а за друго без +ге­ нитив: (Пр.. 12) девојка с црним очима (уп.: девојка која има црне очи), човек са (сивим) качкеiilом, дечак с iilopбoм на леђима, човек с ,gобри..w намерама, зграда l великим йрозорима, шап с ресама, филм са среhним завршеШко.м. (Пр 13) (онај) човек без качкеfilа, човек без (леве) руке, јунак без .мане и cfilpaxa, зима без снега, прича без краја, утакмица без zолова, небо без облака Конструкција са + инструментал може да служи за конкретизацију многих (али не свих!) карактеристичних аспеката именичког појма и тада је синонимна са квалитативним генитивом; уп .. : (Пр.. 14) девојка цpilllX очију/с црним очима, човек cege косе/са сеgо.м косом, течност необичној мириса/с необичним мириlО.\1 У + локатив може послужити за исказиваље више типова карактеристика (праве особине, карактеристичног стаља и др ..): (Пр. 15) човек у йуној снази, човек у iоgинама; роман у насШавцима; младић у l'.арира.. ној кошуљи, жена у t(рној сукњи; човек} .1ошем ршйо.южељу; човек у u.ietu·· 1шм Положају Граgивно значеље се најчешће исказује предлошко-падежном конструкцијом og + генитив: (Пр. 16) ваза og криси/ала (уп. крисШална ваза), С\атуа og .11ермсра, шешир og 'ш..не, ташна og зми)lке коже, враrа o,g lioвaнoi iвожђа Присвојно (ilосесивно) значеље обухвата различите односе између два именичка појма, почев од правог припадаља па до разних апстрактних веза .. Но за исказиваље свих тих односа најтипичнији падежни облик је ilрисвојни (ilосесивни) tенишив.: (Пр.. 17) оловка Тањине gруiарице, кућа моm в.еgе, песме Десаню? Maкtu.woвuh, околина Бeoip((ga, садржај 1\Њиiе, резултат уШаЈ.:мице, бршна свеииосиiи, однос lнaia, израз ,тuца, облик i.таве Две посебне врсте присвојног генитива су тзв .. субјекашски и oбjeкaiiicкu tенишив.. Оба ова генитива се употребљавају у атрибутској функцији уз именице (најчешће изведене од глагола) које означавају радљу, процес, догађаље и сл .. При томе се именичком јединицом у субјекатском генитиву исказује носилац ситуације означене именицом, а именичком јединицом у објекатском генитиву - појам који је обухваћен ситуацијом .. Примери: 272 (Пр. 18) Субјекатски rениrив: певање uШtща, долазак иро.1ећа, залазак Сунца, одјек ексй1озије, пад авиона, шум ищшса 1 . . l (Пр. 19) Објекатски 1·енитив: rледање Ше11евизије, слушање музике, иrрање kошаркt, прање улица, берба iрожђа, прекид уШакмице, nробој фронШа, поправка Шелевизора, приказ романа, наставак йриче.. Називи "субјекатски" и "објекатски" потичу отуда што се у одговарајуlшм реченицама или глаголским синтагмама исти појмови исказују субјектом односно објектом; уп.. : певаље uтица· uтице певају; гледаље телевизије.: гледати те­ левизију. Вежбе 1. Одреди конституентски облик и значеље именичкихјединица штампаних курзивом: (l) наслов чланка; (2) брујаље моШора; (3) пренос Шенискоi меча; (4) кљига занимљиво/ саgржаја; (5) плоче моје gруiарице; (6) чаша og йласШике; (7) скупљање йрилоiа; (8) књига са (занимљивим) илусШрацијама; (9) севање муње. 4. ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ПРИЛОШКИМ КОНСТИТУЕНТСКИМ ЗНАЧЕЉЕМ А. ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА 477. За именички конституент се може реhи да има uрилошку (аgвербијадну) консШиШуенШску вреgносШ кад се њиме исказује неко од йрилошких значеља (месно, временско, начинско, узрочно итд.), тј. од значења која се пре свега употребљавају за одређиваље неког глаrолскоr садржаја. Међутим, иако одређиваље rлаrола 1лавна функција прилога и уопште конституента с nрилошким значељем (тзв .. адвербијала), овакви конституенти имају и друге функције: глаголске допуне, прилошког дела предиката (предикативног адвербијала), атрибута и зависног члана придевских и прилошких синтагми. Но у свакој таквој употреби они имају своје одређено nрилошко (адвербијално) знаа чење, к~је је код прилога као врсте речи условљено љеговим типом (nрилози за време, мест·о, начин и сл.), а код именичких јединица зависним падежом и предлогом. Најважнија прилошка значеља која се исказују именичким конституентима јесу месна, вре.менска, начинска и узрочна, али постоје и разна друга циљ, среgство, gруштво итд. (в.. табелу бр. 12).. У вези са прилошким значељима треба водити рачуна о неколико чиљеница: у оквиру неких општијих значења (нпр .. месног) постоје ужа односно конкретнија значеља; поједина значеља се међусобно додирују и комбинују (нпр. значеље средства и начина); мада има падежа који и без предлога исказују неко прилошко значеље (временски генитив, временски акузатив, акузатив мере, инструментал средства, начина, места и времена), ипак се за веhину значеља употребљавају предлошко-падежне конструкције. Б. МЕСНА (ПРОСТОРНА) ЗНАЧЕЊА 478. Прилошка значеља која се тичу места (простора) могу се груписати у неколико најопштијих типова, то су: 1. uозициона (или локациона) значења, која показују да се неки појам налази односно да се нека ситуација реализује на одређеноме месту (нпр.. : бити у школи, стајати крај uрозора); 18 ' 273 2.. месна (просторна) значеља за оgр€ђивање крешања, којима се специ­ фикује: а) йравац кретаља или .месшо завршешка кретаља (нпр .. : поћи ка вратима, ући у собу); б) .месwо йочеwка кретаља (нпр. поћи og куhе); то је тзв. аблашивно значеље; в) uушања кретаља, било да је то пр9стор_ којим се неко или нешто креће (нпр.: ићи улицом) или место које је на правцу кретаља (нпр.: прећи lipeкo улице) .. У следеће четири табеле биће наведени најважнији падежи односно предлози са месним (просторним) значељима: Табела бр. 5: Предлошко-падежне конструкције са позициою1м значељем . ------~--------- Генитив Акузатив Орман стоји uopeg врата, крај врата, коg врата, go врата, близу врата. - Слика виси изнаg кревета .. - Мачка спава ucuog стола. - Марко седи uciipeg Ивана, иза Ивана, из.меf)у Ивана и Таље .. - Марко станује коg родитеља. - Стадион је (из)ван rрада. -------------------------------~ Орман стоји уз врата. Инструментал Лампа виси наg столом. - Мачка спава йоg столом. - + -Дрво pacre йреg кућом, за кућом. ·--Речник се налази међу осталим књиrама. ~------- --------- Локатив Папири леже на ~~олу, iio столу, у столу. Табела бр. 6: Предлошко-падежне конструкције за одређиваље правца и места завршеrка кретаља Генитив Марко је ставио столицу iiopeg прозора, крај прозора, коg прозора, go прозора, близу прозора. Марко је обесио слику изнаg кревета. ·-- Мачка је легла ucйog стола. - Марко је· сео ucйpeg Ивана, иза Ивана, између Ивана и Таље. - Марко је отишао коg лекара. Ученици су отишли ван града. Марко је дошао go прозора. ----+--- Дати в Акузаrив Марко је пошао каfйрема вратима (правац). Марко је дошао к мени (место завршеrка кретаља). ------------1 Мачка се попела на дрво. - Марко је ушао у собу. ·-- Марко је обесио слику о ексер. - Марко се наднео наg мапу. ·-·Мачка је легла йоg сто.- Марко је стигао йреg биоскоп. ·-- Марко је сео за сто. - Стави ову кљиrу .међу остале кљиге. ----------~----------·-----~ Табела бр. 7: Предлошко-падежне конструкције за одређиваље почетка кретања (аблаrивна значења) 274 Генитив Марко је изашао из собе. - Мачка је с~шла с gpвeilia. -lМарко се одмакао og йрозора. Табела бр. 8: Падежи (и предлози) за одређиваље лутаље кретаља Прошли смо йореg муз~ја, крај музеја, мимо музеја, Генитив из.меlју музеја и позоришта, ucйog подвожљака и сл. Прешли смо йреко моста .. - Шетади смо се gуж обале. Акузатив Прошли смо кроз парк. - Марко се попео уз степенице.. -· Марко је сишао низ степенице. Инструментал Шетали смо обалом (улицом, йарком итд.) Локатив Шетали смо йо обали (йо улици, йо парку) Код наведених предлошко-падежних конструкција посебно је важно уочити опозиције које настају употребом различитих падежа с истим предлозима. Наиме, кад се уз предлоге на, у и о и предлоге наg, uog, upeg, за и .ме/ју употреби а к у з а т и в , одређује се м е с т о з а в р ш е т к а к р е т а љ а (у вези с г л а г о л о м к р е т а љ а и другим речима које значе кретаље) .. Но када се уз на, у и о употреби локашив, а уз наg, йреg, за и .ме/ју - и н с т р у м е н т а л , значеље је п о з и ц и о н о и најчешће се јавља у вези са тзв. " г л а г о л и м а м и р о в а љ а", тј .. глаголима чија се радља у целини, од почетка до краја, врши на датом месту .. Уп .. : (Пр. 20) ставити књиrу на ciiю (акуз ..): књиrа је на ciuo..1y (лок.); ући у соб;. (акуз ): бити у соби (лок); обесити пушку о раме (акуз.): nушка виси о рамену (лок.) (Пр 21) Мачка је легла йо{/ сшо (акуз.): Мачка лежи йоg сйю.1о.и (инстр ..); Марко је стао йреg излоi (акуз. ): Марко стоји upeg излоiом (инстр. ); Марко је сео за сШо (акуз. ): Марко седи за сiиолом (инстр.) Међу месним прилошким значељима постоје и разне друге корелације; на пример, og + ген .. и go + ген .. показују почетну и завршну границу кретаља: (Пр .. 22) Трчао је og куhе go школе. А аблативне конструкције с(а) + ген.. и из + ген. одговарају конструкцијама с предлозима на и у (повезује их значеље површине односно унутрашљости); нпр.: (Пр. 23) ставити књиrу на/у ор.м.ан. књига је на/у ор.м.ану. узети књигу са/из ор.м.ана. В. ВРЕМЕНСКА (ТЕМПОРАЛНА) ЗНАЧЕЊА 479. За изражавање временских значеља употребљава се неколико падежа без предлога: временски (темпорални) генитив, акузатив и инструментал, као и више предлошко-падежних конструкција. Именице (именичке синтагме) које се употребљавају с временским прилошким значељем често и саме означавају неки временски појам (дане у недељи, месеце, делове дана и сл.). То се нарочито односи на споменуте падеже без предлога, а и на неке предлошко-падежне конструкције. Конституентске облике именичких јединица с временским значељем приказује следећа табела. 275 Табела бр. 9: Падежи (и предлози) с временским значељем (без предлога) iiioia gана, свакоi jpzupa, йрошле cpege, слеgећеi айрила, йрощлоi леша Генитив (с предлозима) йре утакмице, уочи утакмице, йосле јнакон утакмице, йрr>ко лета, ycpeg ноћи, око Нове године, og среде, go пе1 ка (без предлога) iiiaj gан, исйlу ноh, gpyio вече Акузатив (с предлозима) на Нову годину, на празник, на рођендан; йреgуrакмицу, крозјзаједан сат Инструменrал среgом, сваким gано.м, крајем прошле године Локатив у марту, у последљем тренутку, у прошлом веку; йо вечери; о Новој години Г.. НАЧИНСКА ЗНАЧЕЊА 480. Под начином вршеља глаголске радље подразумевају се разни аспекти реализоваља ситуације који се могу сматрати љеним карактеристикама: љен квалитет, начин извођеља радље, учесталост, однос вршиоца према вршељу радље и сл. Најважније падеже, односно предлошко-падежне конструкције за исказиваље начинских значеља показује следеhа табела .. Табела бр. 10: Падежи (и предлози) с начинским значељем без+генитив 1----- uа+акузаrив йнсrруменrал (без предлога) с(а)+инсrру- ментал йо и йрема+ло- катив у+локатив 276 радити без иресшанка, ићи без жу-р-::-бе-,-на_љ_у_ти_т_и_с_е--::-беЗЈ без ичије йомоћи, радити без 1 урадити нешто без йийlања разлоiа, ·,авршити посао йлаиа, отићи без йозgрава, поступити на uciliu начин, урадити нешто на лакши начин, ворити врата на силу, викати на йревару спремити се на брзину, от на сав iлас, добити нешiо -----------------ј говорити Шихи.м iласомfшaйailioм, ићи gуiи.м корацима, г свом снаiомдоћи Шјжом, ударити неко -------------· пењати се с наиором, наљу тити се с разлоiо.м, rовориги ом, гледати неког с чуђењем,с убеђење.м, радити с йлан стићи са закашњењем а) поступити йо Јйрема йлану, йо fйрема йройисима, йо f нешто йо fupeмa величини, на­ слузи йрема наређењу, поређати традити неког йо Јйрема за б) испричати све йо pegy, продавати робу йо ниским це- нама плаћати у pailia.мa, стићи поведати у јеgном скоку, у шрку, приесаги у брзом pиiliмy, ићи уу йрвом лицу, пл iомили ---------------- ~..,, 1 Кад се одредба средства не употребљава за идентификоваље конкретног средства, него да се покаже избор једног од могућих типова средства за реализацију радље, таква одредба карактерише и начин извођеља радље, тј. има и вредност одредбе за начин; нпр.: (Пр. 24) путовати авионом, написати писмо xeмujclioM o..toBiiOM, опрати рубље geiiiepџeнtuoм, бријати се e.~eliiupuчнu..w бријачем. Већ је речено (гл. 35.12..) да актуелни квалификатив (атрибутско-прилошка одредба) може да има и начинску вредност, односно да представља НАЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ. То је разумљиво јер актуелна карактеризација носиоца ситуације може да се протегне и на карактеризацију реализације дате ситуације; нпр.: (Пр. 25) гледати некога разроLачених очију, стајати uoLнyfile главе, седети upeкpшfileнux ноLу. Д. УЗРОЧНА ЗНАЧЕЉА 481. За исказиваље узрочних прилошких значеља постоји неколико предлошко-падежних конструкција, већином с (аблативним) генитивом .. Конструкција за опште узрочно значеље је збоi + ген., Остале конструкције исказују специја.:ше типове узрочног шачења и зато су ограничене и у погледу семанrичкоr типа именичке јединице употребљене у датој конструкцији и у поглед)' типа проузроковане радње на коју се односе. Тако се кощтрукцијом ус.rеg+ген. исказују око..1ности које доводе до (не)реализовања неке ситуације, конструкцијом og + ген. исказују се разни фактори који проузрокују одређена стања или спречавају реалюаци)у неке ситуације, конструкцијом из + ген. најчешће се износи подстицај за неки поступак, а конструкцијом за + акуз. - разлог за радњу као неку врсту реакције. Примери су дати у следећ~ј табели. Табела бр.. 11: Предлоlйко-падежне конструкције с узрочним значељем ,--------------.---------------------------------------------------, збоi+генитив изгубити утакмицу збоi .юше иiре, остати код куће збоi назеба, наљуппи се збоi нечијих речи, забринути се збоi лоших весши, закаснити збоl йолеgице.. - Авион нИје полетео збоi .маlле .. r---------------~---- yueg +rенитив закаснити услеg йолеgице .. --Авион није полетео услеg .маlле. - Година је била нерадна услеg йойлава.. r----------~------ дрхтати og зиме, уморити се og illpчaњa, умрети og zлaog trенитив gu. -Гране су се савијале og йлоgа.. -Пут се није видео og .магле .. г-------·--------+---=------ из-1-rенитив учинити нешто из мржње, из .зависши, из љубоморе; из обесШ;.1; из gocage: из забаве f---------~--~~-- за+акузатив натрадити некога за оg..tичан усйе.х, одликоваrи некога за .храбросiЦ, осветити се некоме .за увреgу ... ---- ··---- -- ---------- --- ----~- ------- Ђ.. ОСТАЛА ВАЖНИЈА ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА 482. Постоје и разна друга прилошка значеља, која се такође исказују пред:1ошко-падежним конструкцијама или пак инструменталом без прt::длоrа (нека од тих значеља се додирују са именичким консiиrуентским вредностима). Упореди табелу: 277 Табела бр. 12 Прилошко значење Конституентски Примери облик Циљ оnшти: Дошла је у Београд раgи уйиса раgи+ генитив на факултет. специјални: йо+акузатив - Отишао је йо лекара. Намена за+акузатив · Ову књигу, сам купио за бра- та. - Сачувајте једно место за Марка. Средство инструментал Пресекао је канап ножем. - Збунио га је својим ogio- вором. Вршилац og (стране)+ Он је og (сшране) ученика про(аrенс) rенитив rлашен за најбољег профе(агентивно значење) сора. инструменrал Једрилица је била r·оњена јаким ветро.м Друштво са+ инсrрументал Иван је дошао са gруiовима. (социјативно значење) Околности йо+локатив Отпутовали су йо ноћи. - Ходала је йо киши. йриликом +rен. - Срели смо се йриликом отвараља изложбе. йри+локаiив . - Читао је йри светлости свеће.. акузатив (мере) Остао је на. мору неgељу gана. Мера - Ходао је јеgан километар. инструментал Писао је сатима (и сатима). Концесија Ј'йркос+ датив Авион је полетео Ј'йркас маiли (допусно значење) (или rенитив) (маiле). (=појам означен именичком јединицом не спречава реализацију ситуације) Поредбено значење за једнакост: Он трчи йойут веiйра. йойут+ rенитив за н~једнакост: Иван је боље урадио задатак оg+rениrив og Марка. Изузимаље осим, сем+генитив Сви су дошли на: Тањин ро(ексцептивно значеље) ђендан осим Николе.- Нико није изостао осим Николе. Замењивање (у)место+rенитив Уместо Марка дошао је ње(супституција) гов брат. 278 Конституенти с оваквим значељима углавном се употребљавају као ОДРЕДБЕ, и то као ОДРЕДБА ЦИЉА (или: ЗА ЦИЉ), НАМЕНЕ, СРЕДСТВА, ВРШИОЦА (=АГЕНТИВНА ОДРЕДБА), ДРУШТВА (=СОЦИЈАТИВНА ОДРЕДБА), ОКОЛНОСТИ, МЕРЕ, ДОПУШТАЉА (=КОНЦЕСИВНА ОДРЕДБА), ПОРЕЂЕЉА (по једнакости), ИЗУЗИМАЉА (=ЕКСЦЕПТИВНА ОДРЕДБА), ЗАМЕЉИВАЊА (=СУПСТИТУТИВНА ОДРЕДБА) .. Но кад се врши поређеље по неједнакости, конституент с прилошким значељем има функцију ПОРЕДБЕНЕ ДОПУНЕ (ДОПУНЕ ЗА ПОРЕ­ ЂЕЉЕ).. Поједина од наведених значеља додирују се са раније описаним; нпр. циљ и агенс с узроком, средство и друштво са начином, мера с начином, временом и местом, околности с временом и начином. Н а п о м е н а. - Треба разликовати употребу предлоrа збоi и раgи. nрви има узрочно, а други циљно значење. Школски пример за разликовање је: Отишао је у бању збоi болести, а раgи лечеља. Вежбе 1.. Одреди конституентски облик и значеље именичких јединица шrампаних курзивом: (1) Вратио се из Заiреба у йейlак. (2) Прошле неgеље збоi назеба није ишао у школу.. (3) Трчао је обалом йо јаком вейlру. (4) Ово кажем йримера раgи.. (5) После вечере су цео сай1 седели и шайайlом разговарали .. (б) Бицикл је био и~једен рђом. (7) Урадио је то без размишљаља. (8) Стигао је вечерњuм возом, са својим брайlом. (9) Киша сайluма пада без йреrйlанка. (10) Иди ти на концерй1 умесйlо мене. (l Ј) Уйркос невремену нико није остао коg куће сем њеiа. (12) Повредио се йрuлико.м излажења из ауйlобуса. (13) Направи један сендвич за Ивана. (14) Таља је стигла йосле Јасне. (15) Ти ћеш ro боље урадити og мене.. 5. ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ПРЕДИКАТИВНОМ ВРЕДНОШЋУ 483. П р е д и к а т и в н у в р е д н о с т имају именичке јединице употребљене у функцији копулаrивног и допунскоr предикаrива (именскоr дела предикаrа у ужем и ширем смислу); нпр.: (Пр 26) Јасна је најбољи ђт<.. (Пр. 27) Јасна је постала најбољи ђт;fнајбољим ђаком. (Пр .. 28) Јасну сматрају најбо..ъим ђаком/за најбољеi ђака. Садржај rаквихјединица приписује се субјекаrском или објекаrском појму, али именичке јединице не добијају при том неко посебно придевско значеље (описно, градивне, присв()јно и сл.). Штавише, и придевске јединице употребљене у предикативној функцији имају исте (предлошко-)падежне облике (в .. гл .. 35..6 и 35..9).. Зато се може рећи да предикативни конституентски облици- номинатив, инструментал и за + акузатив служе за обележаваље предикативне функције, тј .. да имају структурни значај. 6. ПАДЕЖНИ СИСТЕМ А .. ПАДЕЖНИ СИСТЕМ КАО МОРФОСИНТАКСИЧКА КАТЕГОРИЈА 484. Падежи су, с ,једне стране, .морфолошка кашеiорија, јер чине систем облика у промени (деклинацији) именичких речи .. С друге стране, они су и 279 синшаксичка каше[орија, јер регулишу употребне вредности именичких речи (и синтагми) у реченици. Зато се може реhи да су падежи једна од .морфосиншаксичких каше[орија именичких речи (друга је број именице, тј. једнина или множина) .. Да се најпре подсетимо шта је то морфолошка категорија. За то може да пселужи друга морфолошка категорија именичких речи (поред падежа) граматички број.. Наиме, сви облици именичких речи могу се повезати у систем граматичког броја, и то на основу љихове т и п и з и р а н е (=с и с т е м с к е) и н ф о р м а т и в н е в р ед н о с т и: једни облици, тзв.. облици једнине, показују да се именичком речју означава један појам, а друrи облици, тзв. облици множине, показују да се означава више од једног појма. За такав систем облика (обавезан за дату врсту речи) са типизираним вредностима каже се да је то једна ойшШа морфолошка каШеiорија. Сваки члан таквог система (у овом случају једнима и множина) такође се назива морфолошком категоријом, али йосебном .морфолошком каfйе[оријо.м, и представља једну од конкретних вредности опште категорије .. Дакле, граматички број је једна од две опште морфолошке категорије именичких речи, и обухвата две посебне морфолошке категорије- једнину и множину. Слично важи и за падеж као општу морфолошку категорију именица, с тим што она обухвата седам посебних категорија, тј. седам падежа у ужем смислу: номинатив, генитив, датив, итд.; а информативна вредност ових облика је много комплекснија него код категорија броја .. Чему служи nадежни систем (односно катеrорија падежа)? - На основу љега именичке јединице- добијају типизиране (системске) употребне вредности у реченици. Конкретно, падежима (самим или с предлозима) обележавају се синтаксичке функције и значеља којима се дате именичке јединице повезују са другим деловима реченичне или синтагматске конструкције; а вокативом се обележава комуникативна вредност именичке јединице у оквиру реченице као комуникативне јединице .. Дакле, као што смо видели у уводној тачки ове главе, информација коју пружа падеж може бити сшрукшурна (обележаваље синтаксичких функција) или семаншичка (исказиваље разних придевских и прило· шких значеља) или комуникашивна (скретаље пажље, дозиваље и сл ..), с тим што има и комбиноваља оваквих информација .. Пошто се те информације тичу формираља и интерпретираља реченица, падежи, односно падежни систем, представљају и синшаксичку категорију .. И падежни систем је, дакле, .морфосиншаксичка кafйezopuja именичкuх речи. Б. ПОВЕЗИВАЉЕ ПАДЕЖА У СИСТЕМ 485. О падежима се говори као о одређеном с и с т е м у зато што сваки падеж, тј. члан система, има своје посебне типизиране вредности, којима се разликује од свих других падежа. Да би се показала суштина падеж~ог система, уобичајено је да се за сваки падеж нађе или ойшШе значеље (ТЈ. значењ~ под које могу да се подведу сва посебна значеља тога падежа) или iлавно (тЈ основно, најважније) значеЊе односно функција. А на основу таквих значења и функција сви падежи се деле на независне и зависне падеже. Традиционално тумачеље падежног система српскохрватског кљижевноr језика може се приказати следећом 1абелом .. 280 "-1 1 1 Ј__ Номинатив Вокатив Генитив Даrив Акузатив Инсrрументал Локатив '-------···· Табела бр. 13 Независни падежи Главна функција: обележавање субјекта, тј. независног реченичног конституента Номинатив је и неутрални падеж, тј .. падежни облик који се употребљава када треба само именовати неки појам (уп.. атрибутив у неутралном номинативу, т.. 462) Главне функције: скретање пажње и дозивање (оваква употреба је независна од синтаксичке структуре реченице) .Зависни падежи Опште значење: тицање, које обухвата три ужа значења: 1. посесивни (присвојни) генитив - потпуно тицање (пр.И:Падање ~ др.) 2. партитивни (д~они) гениrив -· делимично тицање 3. аблативни генитив - тицање по пореклу Главна значења: намена и управљеност Главна функција: обележавање правог објекта, тј .. допуне прелазних (транзитивних) глагола Опште значеље: заједница; обухвата два ужа значеља l. средсrво (ицсrрументално значење), које се неказује инструменталом без предлога 2. друштво (социјативно значење), које се исказује инсrрументалом с предлогом с(а} Главно значење: месно -- В. ПОЛИВАЛЕНТНОСТ ПАДЕЖА 486. На који начин номинатив и пет зависних падежа омогуhавају употребу именичких јединица у свим функцијама наведеним у табелама бр .. 1 и 2 и у свим значељима описаним у гл.. 37.2- 4?- Један део одговора је: захваљујуhи употреби предлога (о томе he бити речи у следеhем одељку). Други део одговора је: захваљујуhи томе што исти падеж може да обележи различите функције и искаже различита значеља, тј .. што су падежи функционално и се.манiilички йоливаленшни. Следеhа табела резимира оне употребе падежа без предлога (зато локатив није наведен) о којима је досад било речи. 281 Назив падежа Номинаrив Генитив Табела бр. 14 Употребна вредцост - обележавање граматичког субјекта - обележавање предикатива - обележавање непроменљивог атрибутива -· рекцијске допуне (неправи о~јекти итд.); -- обележавање логичког су~јекта (парт. ген.) -- партитивна варијанrа правог објекта (парт. ген.) - тзв. словенски генитив (као варијанта правог објекта уз прелазне глаголе у одричном облику); -· посесивно придевско значење (посесивни ген. у ужем смислу); ту је укључен и тзв. субјекатски и објекатскм ген. - квалитативно придевско значење (квалитативни ге­ нитив); , -временско (tемпорално) прилошко значење (вре- 1 менски или темпорални генитив); 1 ----~---+------------------------------------- Датив - обележавање неправог објекта и других рекцијских щшуна ·- обележавање логичког су~јекта - обележавање "реципијента" (в. т. 2Б) ·--тзв. датив интересоваља или етички датив - синтаксички редундантни падеж с експресивном функ­ цијом ----------~---------------------------~--- Акузатив Инструментал - обележавање правог о~јекта -временско (rемпорално) значење (временски или темпорални акузатив) - значење мере (акузатив мере) ·- рекцијске допуне (неправи објекат и др.) - обелеЖавање предикатива - значење средства - значење начина - значење места - значење времена - значеље мере - значеље аrенса Поливалентност падежа испољава се, дакле, и као uолифунк:ционалносw, тј .. употреба у више функција, и као uолисе.мија, тј. вишеструко значење .. 282 Овде треба уочити да употребна вредност падежа, умногоме, зависи од с е м а н т и ч к о г ( з н а ч е њ с к о г ) т и п а именице, односно именичке синтагме употребљене у датом падежу, нарочито кад се исказује неко придевско или прилошко зна'lеље. Као пример могу да послуже адвербијална знаqеља инструментала без предлога: свака од именица "нож", "шапат", "улица", "петак", "саг" имаће друго прилошко значеље, и то: ножем --средство, шайаШо.м - на'lин, улицом - место, йеШком - време, саШима - мера. Насупрот томе, падежи са чисто структурном вредношћу, као што је номинатив су~јекта и акузатив правог објекта, могу да се примене на сваку именицу, тј .. без огра­ ничења. Н а п о м е н а. - Именице употребљене у појединим падежима придевског или прилошкоr :значења морају имати одредбу, која је обично носилац главне информације. Такав је случај с квалитативним генитивом, као· и са rемпораиним генитивом (у веhини случајева) и темпораиним акузативом (уп.. rora дана: *gана, тај дан: *gан). Слично важи и за инструментал са начинским значењем ако именица у свом значењу нема компоненту кваиитета (уп .. шапатом: *lласо.м, али може Шихим lласом и сл ..).. За овакве падеже се употребљава термин блокирани йаgежи (с обзиром на употребу одредбе) или йаgе.жи с обавезном оgреgбом. Г. ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 487. И поред своје поливалентности, зависни падежи не би били довољни за исказиваље свих потребних информација у вези с употребом именице .. Међутим, захваљујући употреби посебних помоћних речи - предлога, могуће је диференцирати и конкретизоваrи значеља зависних падежа и додати им нове семантичке вредности. У следећој табели су наведени најважн.ији (не сви!) предлози уз П()једине падеже: -- Генит.ив Датив Акузатив Инструментал Локатив Табела бр. 15 .из, с(а), од, до, поред, крај, код, близу, .изнад, ис испред, иза, између, под, ред, кос, пре, после, након, уочи, ус око, (из)ван, приликом, због, услед, ради, попут, упр против, осимјсем, место к(а), према, упркос на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу с(а), над, под, пред, за, међу на, у, о, по, према, при Локатив се употребљава само с предлозима, док се остали зависни падежи употребљавају и без предлога. Највише предлога се слаже с генитивом .. Многи предлози стоје само с једним падежом, али се неки слажу и с два падежа. И предлози се веhином одликују полисемијом, односно вишеструким значељем. То посебно важи за најзначајније предлоге, као што су: на, у, с(а) [с(а) 283 (+ инстр.)], og, за, из. На пример, с(а) + инструментал може означавати друштво, начин, карактеристику именичког појма или бити рекцијска допуна; у + локатив може означавати место, време, начин, карактеристику именичкоr појма или бити рекцијска допуна; итд. Међутим, ни постојећи предлози нису увек довољни за прецизно исказиваље зависних значења, нарочито у стручним текстовима .. Зато се у језику стварају тзв. ilреgлошки изрази, који су по функцији блиски предлозима (неки постају и прави предлози, уп .. крај, .месшо, ilриликом и др.). Такви изрази су најчешће формирани од именице у зависном падежу (без предлога или с предлогом) и већина се слаже са генитивом; примери: (Пр 29) током ј у Шоку + rен., за време + ген., iloвogoм + rен., uoмohy + rен., у случају + ген., у циљу + ген., из разло~а + ген., с обзиром на + акуз., без обзира на + акуз .. , у склаgу са + инстр .. , у вези са + инсrр., зависно og + ген., захваљујуhи + дат., изузев + ген .. итд Н а п о м е н а 1. Предлози могу да служе не само за конкретизовање падежноr значења (у оквиру предлошко-падежне конструкције), него и за тзв. а н а л и т и чк у де к л и н а ц и ј у, тј .. за обележавање значења к~је се нормално исказује падежом без предлога.. Ту се најчешће ради о употреби предлога с(а) за обслежавање ннсiрумеюалног значења (које се иначе обележава инсrрументалом без предлога) код непроменљивих паргиrивних синтагми; уп. послужио се речницимаf: са пет речника,са неколико речника. 2 Осим Ј сем и (у)месШо не употребљавају се само као предлози, тј. у комбинацији с rенитивом, неrо и као речце (парrикуле). Тада се комбинују са консштуентима који имају потпун консrитуеиrски облик (и значење); уп.: Свратио је код свих о с и м коg Марка .. - Оrишао је у биоскоп у м е с г о на коliцерШ.. Овакав начин употребе одговара употреби поредбених речци као и не~о; уп .. : На Тањином рођендану смо се провели исrо rако добро к а о на Јаснином. - На Марковом рођендану смо се провели боље н е г о на Ивановом. Д. ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА 488. За поједина значења и функције постоје синонимни падежи и предлошко-падежне конструкције; нпр.: (Пр .. 30) бојати се змија (reн.)fog змија (C!g + ген.), прогласити некога йобеgником (инсrр.)/ за йобеgника (за + акуз.), девојка йлаве косе (rен.)/ с йлавом косом (с + инстр.), йослеfнакон утакмице (йослеfнакон + ген.), доћи за/кроз јеgан caiii (за/кроз + акуз.), полица стоји йореgfкрај pagнoi ciiioлa (йоре.gfкрај + ген..). Међу падежним синонимима могу постојати одређене разлике.. Неке разлике се тичу расf!рострањености употребе. На пример, уз одричне прелазне глаголе данас се генитив (тзв. словенски генитив) употребљава све ређе, односно nреовладава акузатив (nоготову у источној варијанти); уз глагол йосiйаiйи може се уnотребити и номинатив и инсrрументал, али је уnогреба инсrруменrала обичнија у заnадној варијанти; уз rлагол смеШаШи долазе и датив и акузатив (сметати некомеfнекоiа), али је први типичнији за источну, а други за заnадну варијанту. Друге разлике се тичу значења. На пример, йре + ген. и йреg + акуз имају слично временско значење (претхођење), али йреg подразумева и значеље непосредности (= нeftocpegнo ilpe), уп.. ilpe раша и ilpeg раш; слично, у примеру ilолица сшоји ilopeg pagнo'i cilloлa и ilолица сшоји уз раgни сшо поред подударности у општем значењу (близина) пос:тоји и разлика: уз+ акуз .. уноси и значење 1 _l 284 прибијености; глагол cШugeiйu се може бити допуњен и генитивом и :консгрукцијом og + генитив, али ће први облик указивати да је именички појам разлог за стид (стидео се своi йонашања), а други- да се стид осећа у односу на raj именички појам (стидео се og gpyioвa). Некада облик рекцијске допуне указује на разлику у значењу глаrола: помагати некоме (дат.) значи "nружати .некоме помоћ", а помаrати некоiа (акуз.) - "материјално помагати некога". 39. КОНГРУЕНЦИЈА 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ 489. Садржај п р ид е в с к и х р е ч и (придева, придевских заменица, редних бројева и бројева јеgан, gва, оба, обаgва, шри и чеШири) и п р ид е в с к и х с и н т а г м и приписује се именичком појму на који се односи придевска реч, односно синтагма. То је обележено конiруенцијо.м 1 (=слаiање.м) у pogy, броју и ilageжy. А садржај г л а г о л а у функцији предиката приписује се именичком појму означеном субјектом, што се означава конiруенцијо.м у лицу и броју, а ако је глаголски облик сложен са радним или трпним придевом, онда и у pogy. Придевске речи и глаголи у личном (=финитном) облику су, дакле, конiруеншне речи, а њихове категорије рода, броја, падежа и лица су конiруеншне кашеiорије. При том, избор рода, броја и падежа зависи од рода, броја и падежа одговарајуће ш.iеничке речи, односно синтагме (која се зато зове коншролор конiруенције), док избор лица зависи од улоге именичког појма у комуникацији: да ли је то говорник, саговорник или појам ван комуникације. Конгруенција, дакле, представља м о р ф о с и н т а к с и ч к у в е з у између конгруентне речи или синтагме и именичког конституента који условљава ("контролише") избор конкретне вредности конгруентних категорија (ова веза је морфосинтаксичка јер се тиче морфолошких категорија употребљених у синтаксичким конструкцијама) .. А функција конгруенције је да обележи п р ип и с и в а њ е садржаја конгруентне речи или синтагме одговарајућем именичком појму.. Као подсетник за примену конгруенције у синтаксичким конструкцијама могу да послуже следеће две табеле, прва у вези с глаголом у личном (= финитном) облику, а друга у вези с придевским речима.. 285 Табела бр. 1 Глава Конгруентна Функција Функција Конгруреч конгруентне именичкоr ентне Пример речи консти- кareroтуента рије -· 35..5 Глаголски Дечак Шрчи. предикат Дечак је Шрчао. Копула Дечак је неста 35..6 (глаrолски щан. део копула- Дечак је био Глагол тивног преди- несташан. у личном ката) лице (финитном) Модални или Субјекат број Дечак хоће да 36..5 облику фазни део сло- (род) трчи. женог преди- Дечак је йочео каrа трчаrи. Допунски део 36.5 сложеноr пре- Дечак хоће да дикаrа(gа+ Шрчи. презент) . Найомена: у безличним и обезличеним речени- Грми. Грмело 36.1 цама, пошто нема субјекта, глагол је у неутрал- је. О томе се 36..3 ном (=безличном) облику: 3.. лицу једнине (сред- свуда йрича. О њег рода) томе се свуда йричало.. Табела бр. 2 ---····· Глава Конrруентна Функција Функција Конгруен реч конгруентне именичкоr тне кате- Пример (синтагма) речи консти- горије (синтагме) туента -- Атрибут Главна реч 372 именич- несшашни дечак ке синПридевске тагме --- речи Именички (придеви, консти- Дечак, изнена- придевске Апозитив туент род ђен поклоном, 375 заменице, конгруенткоме се број одушевљено је ни бројеви) додаје падеж запљескао. апозитив или г-· синтагме Копулативни Дечак је нес- 35..6 предикатив йlашан. (именски део Субјекат предиката) ~-- - 286 Глава Конгруен- Функција Функција Конгру- Пример тна реч конгруентне именичкоr ентне (сингагма) речи консти- :кате(синтагме) туента горије Допунски пре- род Дечак је постао 3.5..9 Субјекат број дикатив (падеж) несiйашан. Допунски 1Дечак је постао Придевске предикатив Објекат род несШашан 1 не- 35.9 број сШашним речи (придеви Актуелни придевске квалификашв Дечак се вратио 3.5.12 заменице, (атрибутско- Су~јекат с утакмице конгруент- -прилошка оgушевљен. ни бројеви) одредба) род или број г--· синтагме Актуелни падеж Дечака смо за- квалификатив 35.12 (атрибутско- Објекат текли заокуй-прилошка одљеноi игром. редба) ---~- Напомене 1. Из ових rабела се може формулисати конгруенција за сваки конституент ако се чита овако: Конгруентна реч ... у функцији .... слаже се са . . у конrруентним категоријама ... 2. О конгруенцији код релативних заменица в. гл. 40. 3.. О конгруентним именицама в. rл .. 37. 2. ГРАМАТИЧКА И СЕМАНТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА У РОДУ И БРОЈУ А. ГРАМАТИЧКИ И ПРИРОДНИ РОД 490. Род именица одређује се на основу њихове промене (типа деклинације): именице прве врсте су 'мушког или средњеr (зависно од промене), имениц~ друге .ерсте - средњег, а именице треће и четврге врсте- женског рода. Поdпо се одређује на основу граматичких карактеристика именице (њене деклинације), овакав род се зове и iрамаШички pog.. Између граматичког рода именица и пола њима означених особа постоји систематска веза: особе мушког пgла означавају се имениuама прве врсте граматичког мушког рода, а особе женског пола- именицама треhе врсте тј .. именицама граматичког женског рода .. Но у неким случајевима постоји неслагаље између граматичког рода, одређеног према промени именице, и йрироgноi poga, одређеног према полу означене особе. У таквим случајевима конгруентна реч може да се слаже са граматичким родом, и то се зове iра.маiilичка конiруенција (у роду) или слаiање йо облику, или пак може да се слаже са природним родом, и то се зове се.маншичка (или логичка) конiруенција (у роду) или слаiање йо значењу. Најважнији случај неподударности граматичког и природног рода представљају именице треhе врсте које означавају особе мушког пола. Наиме, један тип оваквих именица, као што су заједничке именице: суgија, слуiа, iaзga, војвоgа, сшарешина, йословоlја, ко.мшија итд .. и властите именице: Никола, Јови- 287 ца, Сшева, Пера итд., означавају само мушкарце, или су бар некад означавале само мушкарце (судија, нпр., данас може бити и жена) .. Пошто се мељају по трећој врсти, ове именице су граматичког женског рода; али по свом значењу (или некадашљем значељу) то су именице природног мушког рода.. Слагање у роду с овим именицама изгледа овако: Табела бр. 3 Једнина Множина оне судије су дошле Граматичка конrруенција (ж .. р..) ------------ --t--------------------+----------- Семантичка конгруенција (м.. р.) онај судија је дошао Дакле, у једнини се слаrање врши искључиво по значењу (м.. р~), а у множини претежно по облику (ж. р.), али може и по значељу. Другу групу чине именице као што су: uијаница, кукавица, варалица, скишница, буgала, шврgица, улизица, .мушшерија, yxoga итд .. То су именице треће врсте које се односе и на лица мушког и на лица женског пола. Кад се односе на мушкарце, постоји неслагаље између граматичког и природног рода.. Конгруенција тада изгледа овако: Табела бр. 4 Једнина -- Множина ---------- -- ---1--- ---- ---- ------------·----- _____. ------------- Граматичка конгруенција она пијаница је дошла оне пијанице 'су дошле (ж.. р ..) Семантичка конгруенција (м. р ..) онај пијаница је дошао (они пијанице су дошли) Разлика у односу на претходни тип је у томе што се овде и у једнини слагање може вршити и по облику (ж. р.). Н а n о м е н а. -Кога су рода именице типа "војвода" и "пијаница": мушког или женскоr? - Оне су rраматичког женскоr рода, а природног мушкоr ("војвода"), односно мушког и женског ("пијаница"). Б. ГРАМАТИЧКИ И РЕАЛНИ БРОЈ 491. Поред iра.машичкоi броја, који зависи од облика именице (једнина или множина), за конгруенцију је у неким случајевима важан и реални број, који је заснован на броју означених појмова. То је најчешће случај код оних збирних именица које се употребљавају и као с у п л е т и в н а м н о ж и н а ; најважније такве именице су gеца и браhа и збирне именице на -ag (чељаg, унучаg, iizuag и сл ) 36ирнс и.\1еюше .. наиме, имају само облике једнине, а означавају скуп појмоnа, тј више nој,юва узетих као целина. (Зато се уз њих не може употребљавзти број, односно 1акве именице су небројиве, yn.* йeUi цвећа ..) Но неке збирнс име1нще, пре свеrа gеца и браћа и чељаg, унучаg, йuлаg и сл. функционишу и као мно.жина OJII оварајућих именица к~је немају обичну, 288 системску множину (geiiie, бpaiii, чељаgе, унуче, йиле и сл.). (Да овакве збирне именице имају и значење множине, показује ro што су бројиве; уп. йеШоро gеце, йeiiiopo чељаgи.) Ову разлику у употреби збирних именица илуструје следећа табела: Таб~ла бр. 5 :::··· ::::.:· 1~;;--- радник радници l~~нишrво-----------т-------------- ~ дете брат чељаде деца браћа чељад За конгруенцију је битно да су збирне именице које надокнађују одсуство системске множине (отуд назив "суплеrивна множина") по rраматичком броју у једнини, али им је реални број множина .. Постоји, према томе, неслаrање између граматичкоr и реалног броја. Конгруенција са именицама браhа и gеца тј .. са збирним именицама које мењају по једнини треће врсте (gеца, gеце, geцu, gецу итд..) изгледа овако: Табела бр. 6 --- ·- ----·-- -- Граматичка конгруенција сва - дошла (јд. ж. р.) децајбраћа Семантичка конrруенција - су (мн ..) Значи да се атрибут слаже по облику (сва gеца, све gеце, свој geцu итд.), :као и део предиката к~ји разликује род, rj. они стоје у једнини женског рода. А део предиката у личном облику слаже се По значељу, односно стоји у множини (gецаfбраћа g о л а з е, gецајбраћа су gош.ла). Н а п о м е н а. ·- Исто је и са имени•Iама iocйoga и власШела.. Но кад су упо· требљене као праве збирне именице, тј .. озн:ачавају друштвени слој и сл., rлаrол у личном облику употребљава се и у једнини: Сва в..1асШе..1(l ј е gошла на сабор. Збирне именице на -ag мењају се по једнини четврте врсте (неке облике могу имати и по промени множине) .. Конгруенција с њима изгледа овако: Табела бр. 7 -- Граматичка конгруенција сва је дошла (јд. ж. р.) Семанrичка чељад конrруенција ·- су -· конrруенција (мн.) -- 19. 289 За разлику од именица gеца и браћа, уз овакве именице, дакле, глагол у личном облику може се слагати и према граматичкој конгруенцији. Вежбе 1. Направи реченице с глаголом у облику перфекта у којима ће субјекти бити именице: Никола, iaзga (јд. и мн.); КЈ'Кавица, (јд. и мн.), .мyшiiiepuja (јд. и мн.); gеца, браћа, унучаg (уз именице употреби и атрибут). О~јасни како се слажу атрибут и предикат с оваквим именицама. 3. КОНГРУЕНЦИЈА С БРОЈЕВИМА (С ПАРТИТИВНИМ И ПАУКАЛНИМ СИНТАГМАМА) 492. При слагању конгруентних речи с бројевима, односно партитивним и паукалним синтаrмама у функцији субјекта јавља се неколико типова двојаке конгруенције. У партитивним синтаrмама постоји неподударност између синтаксичке структуре и значења: главна реч синтагме је број, али ј~ за значење битна именица у функцији допуне (в .. гл. 37.4). Зато је могућа и граматичка конгруенција - са бројем, и семантичка конrруенција - са именицом односно са појмом који она означава. Погледајмо најпре синтагме са н е п р о м е н љ и в и м о с н о в н и м б р о ј е в и м~, тј. са бројевима йеш, шесш, сеgам итд. Пошто су ови бројеви непроменљиви, они за конгруенцију представљају н е у т р а л н е речи и зато конгруентне речи стоје у једнини и средњем роду. При слагању по значењу, пак, јавља се множина (јер број означава увек више од једног појма) и род који одговара роду именице .. Приказано табелом, то изгледа овако: -- Граматичка конгруеиција (јд. с. р.) Семантичка конrруенција оних (мн. одговарајућег рода) Табела бр. 8 људи пет жена писама је ДОШЛО ДОШЛИ су дошле дошла Према томе, атрибут стоји у rенитиву множине (слаже се с именицом), а у предикату је могуће и слагање са бројем и са ~меницом. Н а п о м е н а. - Исrи тип конrруенције\јавља се и у синтаrмама са количинским прилозима (неколико, мноiо, мало итд.). Збирни бројеви такође траже једнину и средњи род, јер то одговара њиховом облику (сем тога, збирни бројеви се ретко меЉају). Кад уз њих стоје збирне именице (gеца, че.љаg и сл.), предикат се обично слаже с бројем.. Но хад су збирни бројеви допуњени именицом која означава лица различюоr 290 i l пола, среће се слаrање и по значењу: множина и мушки род. Зашто баш мушки род? - Јер је то и о п ш т и р о д за лица, те се употребљава за скуп лица различитог пола. Упореди: Граматичка конгруенција (јд. с. р.) Семантичка конгруенција (мн. м. р.) оно Табела бр. 9 је дошло дв~је ученика су дошли Б р о ј н е и м е н и ц е на -ица мењају се по једнини треће врсте, тј .. граматички су именице женског рода у једнини. Но пошто се односе на два или више мушкараца, по природном роду и реалном броју су именице мушког рода, с вредношћу множине. Како изгледа конгруенција с њима, показује следећа табела: Табела бр. 10 - - Граматичка конгруенција она - дошла (јд. ж. р.) двојица ученика Семантичка конгруенција - су дошли (мн. м. р.) Атрибут, дакле, ст~ји у женском роду, тј. слаже се с обликом бројне именице (уп: она gвојица, оне gвојице, оној gвојици итд ..); део предиката у личном облику стоји у множини, тј .. слаже се по значењу, а део предиката који разликује род слаже се и по облику (с бројем) и по значењу. П а у к а л н е с и н т а г м е с именицама мушког рода одликују се обликом на -а, тј. паукалом (в. гл. 37..4). Зато би по граматичком слагању атрибут и део предиката који разликује род требало такође да стоје у облику паукала (облик на -а). А при слагању по значењу, требало би да се јави множина мушког рода. Конгруенција са оваквим синтагмама изгледа овако: Табела бр. 11 Граматичка конгруенција она -· дошла (паукал, тј. два облик на-а) три човека [ Семантичка четири конгруенција -- су дошли (мн. м. р.) Значи да се конгруентнн атrибут слаже по облику, лични део предиката ·по значељу, а део предикаrа :који разликује роД- и по облику и по значењу. 19' 291 Н а п о м е н а. - Кад је у паукалним синтаrмама употребљена именица женског рода, пошто она нема посебног облика за паукал, конrруенција се врши на уобичајени начин; уп. оне (gве) жене су gошле, оне (gве) ciiiвapu 'У upogatue. Што се тиче конгруенције са паукалним синтаrмама формираним са именицама средњеr рода, паукални конгруентни облик и множина средњеr рода формално се подударају (имају насrавак -а). Зато се може једноставно сматрати да конrруентне речи стоје У множини средњеr рода; уп. dна (gва) йисма с:У gошла.. Вежбе 1. Начини реченице са rлаrолом у перфекту и са следећим бројним речима као субјектима: сеgам, сеgморо, сеgморuца и објасни конrруен­ цију. 2. Начини реченицу са rлаrолом у перфекту и паукалном синтагмом у функцији субјекта и објасни конrруенцију. 40. СИСТЕМ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ А. ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КАО КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ 493. У 34. глави речено је да се предикативне реченице (формие помоћу предиката) могу употребити на два начина: да се њима реалиЗује нека комун~аrивна функција (ОБА_!!g_WТЕЊЕ, ПИТАЊЕ, ЗАПОВЕСТ л.) или idf!нeкa конституентска функција у вишој peЧe:ii"iiЦи и_:11и си!_!!~ми (СУБЈЕКАТ:ОБЈЕКАТ, ОДРЕДБА МЕСТА, ВРЕМЕНА, НАЧИНА. итд., 1 ) АТРИБУТ и сл.). Пошто су реченице с комуникативном функцијом и саме i довољне да се образује завршена комуникативна јединица, оне се назИваЈу~~!~ зависним реченицама (оњима в-:- гл--:-43')-:- За разлику од њих,-QеЧениu~коlf ~ .~с.!!!_туентску функцију само су саставни део (конституент, члан) _ви!;!!:Е__ ' (шире) конструкције, тј .. ниеудовољне да саме образују комуникативну реЧеницу ("н~ могу да ст~~е"); зато се називају зависним или cy_{jop_.rJ!!:'!J!J!(1_1f-~M или хиuойlаксичким (=подређеним) реченицама.(Сем тога, за вишу реченицу без зависне реченице употребљава се термин /.Давна или уuравна реченица .. А за реченицу чији је неки конституент исказан зависном~цом каже се да је по својој структу_ри~О<:::1.Р_1!СеНаЈ.?еченицат- ------------ - -~ ~ Зависне реченице образују посебан синwаксички (ilog)cucweм. Оне се, наиме, групишу у одређене типове који се називају врсте, с тим што у оквиру врста постоје ужи, конкретни типови .. Сваки конкретни тип зависне реченице има своје системом регулисwо значење обележено одређеним обликом реченице и одговарајуће синтаксичке функције .. Другим речима, систем зависних реченица омогућава да се (предикативна) реченица као посебан тип синтаксичке јединице, употреби с различитим конституентским вредностима (значењима и функцијама) .. По томе систем зависних реченица има много додирних тачака са (предлошко-)падежним системом, који омогућава да се именичке јединице, захваљујући падежним облицима и предлозима, употребе с различитим структурним и семантичким вредностима. 292 Б. ТРИ ГЛАВНЕ КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 494. Пopefi:.I-Ш!foлa у ~м 2.б"~.1--~~Љ~f11]2_~ЈI2Ј5Шi~!'!!!У~.Ј;!2'~1Ј!!?."'~ниЈШ, у синтакси наилазимо на ЈОШ три типа конституентских вредности: ~ fШчкg, йриgевске и йрилошке.. Ово се огледа и у постојаљу одговарајуhих в'рста реЧи (и1iеннчких, приДевсКИх и прилошких) и у вредностима падежа (именички или прави, придевски и прилошки падежи), као и у постојаљу три основне вредности зависних реченица .. Све се те реченице, наиме, по свом значељу могу поделити у три најопштија типа, а то су: /}Меничке, 'f!риgевске и йрило~зависне реченице.. "_. ~- !1,'1-fe.'!IJ.Ч/(Y вpegн~fil имају две врсте зависних реченица: (1) и з р и ч н..е /-1 rреченице (у lliИрем-смИслу), тј. реченице којима се изриче садржај неке ситуа- - -; · ције и које се највише употребљавају као о~јекат, тј. у једној од две најтипичније именичке функције; (2) !:Ј.~~.':'. к е од н о с и е (р е л а r и в и е) 8') реченице, тј. онај тип односних реченица којима се означаВају особе, пред· мети и апстрактне појаве и које могу да ВЈ?Ше функцију субјектаИ обЈекта. Приgевску вреgносШ имају оне зависне реченице којима се пружа инфорd(мащфi<)некомимеilичком п~јму и к~је се најчешће употребљавају у функцији атри§.}'.!а и апозитива,_ а то су п р и де в с к е од н о с н е (р е л а т}{ в-· н е) реченице.. (Односне реченице могу, дакле, бити придевског и именичког типа.) Прилошку (=аgвербијал':!ll.вреgносш има највеhи број врста зависних речениЦа: м е с IГе-;··-в-р-емен-с ке~оч н е, у с л о в н е, до n у с н е, н ам е р н е , п о с л е д и ч н е и п о р е д б е н е . Таквим реченицама се !Ш_ужају раЗ.Н~l!Шlюрмаr;шi~У-~-~~-.f.!Ј!~.I.QЛИ~~l!. !!.У ве~!~. с кв~лиф!l.~~:r:"~ll~~-р~~!Iма (пре свега описним придевима и прилозима за начин).. Овакве реченИ:це најчешhе - али не увек - имају функцију одговарајуhих одредби. В. ОБЕЛЕЖЈА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 495. Конкретни тип зависне реченице обележава се, пре свега, помоhним речима и изразима или речима које имају и помоћну функцију. Пошто показују зависни карактер реченице, све такве речи и изрази могу се назвати суборgинаШори.~tа. У субординаторе спадају: • - зависни (субординативни, хипотаксички) везници и везничкИ спојеви; ga, каg, gок, йошШо, чим, јер, ако, иако, маgа, како, и сл.: йре неiо 1иШо, након шШо, као шшо, као ga, неiо шШо, неiо ga; - речце с функцијом везника (субординатора:): ли, ga ли, неl\:а;, -- односне (релативне) и упитне заменице и nрилози (који поред своје конституентске функције имају и функцију субординатора, в. т. 3): 1\О, шша, који, какав, чији, колики;· ~ge, куgа, оgакле, gокле, ошкаg, goкag, како, колико. Наnомене. 1.. Неки субординаrори, нпр .. каg и како, могу бити и везници (тада су обично ненаглашени, проклитички), а и упитни или односни прилози 2 Као што поред правих предлога постоје. и предлошки изрази, више или мање блиски предлозима (в. I. 5..6), тако се и систем зависних везника (субордина· ropa) проширује стварањем везничких юраза. Такви изрази су најчешћ'l: посrали од споја именице у зависном nадежу (обично с предлогом) и некоr зависноr· везника (најчешће ga и шШо); уп .. из раыоiа ШШо, у с..I)Чају ga, йоg ус.ювом ga, йоg йреШiiо· сШавком ga, у циљу ga, у намери ga, с обзиром (на йiо) шШо, без обзира (на Шо) шшо и сл .. 293 У појединим типовима зависних реченица важан је и облик глагола (уп вољн.е, условне и намерне рсченице). Г ИНТЕРПУНКЦИЈА У ЗАВИСНОСЛОЖЕНИМ РЕЧЕНИЦАМА 496. Иако има функцију конституента више, односно зависносложене реченице, зависна реченица се, ипак, oceha као посебна целина унутар те реченице. То се нарочито уочава тамо где се зависна реченица издваја као посебан сегмент зависносложене реченице, и то у говору- паузама, а у писању- зарезима.. При употреби щреза треба разликовати неколико случајева .. Ако 1ависна реченица долази испред осталих конституената више реченице, она се обавезно издваја зарезом (то је тзв .. правило о инверзији зависне речениuе); пример: (Пр 1) Ј<:сщ је ющmmо tюсао, Зоран је кренуо кући. Реченица се издваја за резима и када је уметнута између делова више џченице (Пр 2) Зоран је, ~>.ЩЈ је юиршио t/Olao, кре11уо кући .. Ако, пак, зависна реченица долази после осталих конституената више реченице, шща '1}' постоје три посебна случаја.. Д о п у н с к а зависна реченица је тесно везана са претходним делом више реченице и не сме се одвајати зарезом; уп. (Пр 3) Марко је рекао ,/й uge у l)uocкou ( - ИlРИЧI!а рече11ица у функцији nравог објекта; 11е може се рећи само: Марко је рекао.) Од р е дб е н а зависна реченица не мора, али може да се издвоји употребом зареза, нпр.: (Пр. 4) Зоран је nошао кући (,) каg Ji' зallpшuo tюtao. (·о временска реченица уnотребљеldа као одредба времена) се увек одваја 1ареюм; нпр .. : Дода т н а зависна реченица се увек одваја зарезом, нпр: (Пр. 5) Марко је добио награду, tuuю је сщ• обраgова 10. ( о односна реченица дрдата целој nретходној рече11ици). Наведени случајеви се могу резимирати овако: 1. Зависна реченица, . ("инверзија") .. 2.. ., зависна реченица, (уметање) .. 3.. + допунска зависна реченица. 4. .. + (,) одредбена зависна реченица.. 5. +, додатна зависна реченица.. У случају бр. 4 битно је да ли одредбена реченица чини информативну целину са остатком више реченице или је посебна информативна целина.. Другим речима, битно је да ли је одредбена речениuа тесно везана за вишу реченицу или не: ако јесте, зарез се не сме употребити, а ако није, зарез се често ставља. Ово се може показа ти на nримеру бр .. 4.. Уколико временска реченица пружа информацију да је Зоран пошао кући тек кад је завршио посао или пак имплицитно одговара на питање: Када је Зоран пошао кући?, онда је та реченица неопходна да би информација коју пружа виша реченица била потпуна: зато се не· сме одвојити зарезом .. У ствари, временска реченица је тада информативни фокус (тежиште) виш~ реченице и носи реченични акценат целе више (зависносложене) реченице; уп.: (Пр .. 4а) Зоран. је nошао кући КАДА .ЈЕ ЗАВРШИО ПОСАО. Ако пак виша реченица и без одредбене реченице пружа потпуну информацију, тј .. ако се одредбеном реченицом исказује само споредна односно додатна 294 информација, то се може показати уnотребом зареза испред зависне реченице. У примерубр .. 4 то би био случај уколико главну информацију представља --чиЉеница-Даје Зоран пошао кућн,- а време поласка је само додатна информација.. Временска реченица би тада евентуално могла да стоји и на почетку више реченице (случај бр. 1) или испред њеног предиката (случај бр.. 2), дакле као у примерима 1 и 2, где су такође употребљени зарези. Најважније зависне реченице које се јављају као конституенти не зависносложених реченица, него синтагми или као додаци синтагмама јесу односне реченице; за њих вреди опште правило: атрибутски употребљене јединице се не издвајају, а апозитивне јединице се морају издвојити (в .. т .. 505). Д. КОРЕЛАТИВИ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА Веза више јединице и зависне реченице може се појачати и истакнути (факултативном) употребом тзв .. корелашива, тј. показних заменица и прилога који одговарају значењу и функцији зависне реченице; уп.. : (Пр.. 6) Утакмица се завршила (тш~>о) како се и очекивало. (Пр .. 7) (оиај) човек о коме смо разговарали .. (Пр.. 8) Кад га упознаш, (Шаg) ћеш променити мишљење о њему (Коре.лативи се обично нав~ще заједно са одrоварајућим субординаrором, нпр.. : онако- како, онакав~ какав, онај- који; кад- iiiag и сл ..).. Посебан тип корелатива су показне и личне заменице којима се супституише претходно издвојена именичка зависна реченица, нпр .. : (Пр. 9) Ко другоме јаму копа, (Шајјон) сам у њу пада. (Пр.. 10) Да ли је Марко добио награду, (Шо) нико није знао као и показне заменице којима се уводи изрична реченица (у ширем смислу): (Пр.. 11) Дискутовали су о Шоме да ли је Марко заслужио награду. Употреба оваквих корелаrива зависних реченица нарочито је важна тамо где се њиховим падежним обликом (и употребом предлога) прецизира улоrа садржаја зависне реченице у вишој конструкцији; уп .. пр .. 11, где предлошко-падежна конструкција о + локаrив показује Да се зависним реченицама изриче садрЖf1ј неправог објекта. , . Ц:орелативи су важни и за интерnункцију. НаИме,-~ак.о_у реченици или синтагми постоји корелатив који указује да иза њега долази з~йисна реченица, или ако се такав корелатив може додати (уп.. пр.. 6 и 7), зависна реченица је тесно везана за вишу јединицу и не сме се одвајати зарезом. 2. ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ (У ШИРЕМ СМИСЛУ) А. ЗНАЧЕЊЕ И ГЛАВНА ФУНКЦИЈА 497. Изрични.м реченицама се изриче с ад р ж а ј неке ситуације, што овим реченицама даје именичку конституентску вредност посебног типа. Најважнија функција изричних реченица јесте gойунска функција, и то пре свега функција ПРАВОГ ОБЈЕКТА уз глаголе:~г о в о р е њ а (к о м у н и- 295 u и р а њ а), нпр. ре/ш, 1\азаШи, саойшшииш, йричтПи, йpeg.южuiliu, йuШazliu, захшеваши, нареgийlи и сл .. : м и w љ е њ а, нпр . .нис..шzТш, разниш. ьайш, с.наШраШи, вepoвmliu, uишаши се и сл : о п а ж а њ а, нпр .. виgеаш; иеgайiи, йри.мейlшuu, чуй/u, c..lyшaйlu и сл.; о с е ћ а њ а, нпр. во.Јейlи, жe.lezliu, жуgей/и и сл.: и у3 неке друге сличне глаголе То су, дакле, п р е л а з н и глаголи који као допуну захтевају објекат К()јим се изриче садржина акта или процеса ГО·· ворења, мишљења, опажања или осећања, тј.. објекат који се може назвати ИЗРИЧНИМ ПРАВИМ ОБЈЕКТОМ .. Примери: (Пр. 13) Иван је рекао Тањи go је Мор!'. о оllшшоо uo Ј шol'..\tl/1(\. (Пр. 14) Иван је мислио ,qo је Мор1-.о оtй11шоо uo 1iiio~-:.шщ1 (Пр. 15) Иван је чуо go је Л4ар"о oГiiuшoo uo 1шо!-:.1/tЩ\ (Пр 16) Иван је питао Зорана go 111 је Mapl'.o о!Тtишоо 110 1 1/io,.; нmо (Пр 17) Иван је питао зaшillo је Марко oilluшao (Пр 18) Иван је желео ga oge иа )nio~>IIIЩ\ (Пр. !9) Иван је за тражио од Марка ga I'..H/11 ~-.·apule за ) ша!'. 11111(\ У свим овим примерима за реченични модел су типични следећи реченични конституенти: Модел бр .. 1 ПРЕДИКАТ Прелазни rлаrол rоворења, мишљења, опажања и осе­ ћања у конгруенrном личном облику (ИЗРИЧНИ) ПРАВИ ОБЈЕКАТ Изрична реченица (у ширем смислу) (Да се ради о правом објекту показује могућа замена изричне реченице именичком заменицом у акузативу; нпр .. Шша је Иван рекао Тањи? Иван је нешШо рекао Тањи ..) Међутим, изричне речениuе могу да врше и друге допунске функције (уз rлаrоле, именице и придеве), као и функцију субјекта (в. даље) Б. ТРИ ВРСТЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА: ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ У УЖЕМ СМИСЛУ, ЗАВИСНОУПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ И ВОЉНЕ (ВОЛУНТАТИВНЕ)РЕЧЕНИЦЕ 498. У оквиру изричних реченица у ширем смислу разликују се три ужа типа: изричне речеиице у уже.м cмucty (gел: шрайiuвнl! pi!ЧI!IIIЩI!), завuою)'tшй.те речеmще и вољне (волуmuа!Uивне) изричне реченице.. Изричним реченицама у уже.м смислу (које се најчешће једноставно називају изричним реченицама) или gеклараШивним реченицама само се изриче садржај неке ситуације. Примери за те реченице су наведени у речеющама бр. 13-15. Главни везник оваквих реченица је ga.. Међутим, у неким случајевима изрична реченица може бити и а с и нд е т с к а (без везника). нпр .. : (Пр.. 20) Марко је рекао ga ће gоlшјМарко је рекао: gofш he. 296 1 1 ј".__ (У том случају се у писању обично стављају две тачке.) У неким тиnовима изричних реченица у ужем смислу може да се јави и везник (не npJ.Jлor!) како синониман са .ga (Пр 21) Марко је причао gaf,.;a,.;o се лепо провео на летовању Осим тога, везник како се употребљава уз глаголе опажања кад се жели истаћи да је опажање усмерено на ток радње: (Пр 22) Марко је чуо/слушаојвидео/rледао како се неки људи свађају. Зависноуilиillне реченице зову се тако зато што имају облик (или не и функцију!) упитних реченица .. Наиме, у њима се као субординатори употребљавају: (1) упитне речuе ga ли и лu-- кад је битно да ли се ситуација исказана зависноупитном речениuом реализује и.пи не; (2) уnитне заменице и прилози (ко, шша, који итд .. ; rge, каg, како итд ..) - кад је битан садржај неког реченичког дела (о врстама питања в .. т .. 527) .. Зависноупитним реченицама се допуњавају глаголи тражења информације (нпр .. iluшaшu, paciluшuвaillu се; iluillaши се, раз.мишљаши), пружања информације (peliU, саоilшшиши, јавиши итд ..), стицања и поседоваља информације (нпр .. сазнаillи, чуши; знаши) и сл., с тим што зависноупитне реченице показују које се информације ти глаголи тичу; примери: (Пр. 23) Зоран је питао ga 111 је Мар,.;о goбuo uaipagy (или не) (Пр 24) Зоран је рекао ,.;о је goбuo нatpagy.. (Пр 25) Јасна је (са)знала зашtио је Мар,;.о .uоБио нaipagy. И у изричним реченицама у ужем смислу и у зависноупитним реченицама глаголска времена се употребљавају релативно, и то у односу на временску ситуацију више реченице .. Наиме, презентом се показује да је ситуација у изричној реченици истовремена са ситуацијом у вишој реченици, перфекат - да јој претходи, а футур- да се реализује после ње (то су тзв .. значења симултаности антериорности и постериорности) .. При том је свеједно да ли је глагол више реченице у садашњем, прошлом или будућем времену. Уп .. : (Пр 26) Марко ће рећи Марко каже Марко је рекао (Пр .. 27) Зоран ће питати Зоран пита Зоран је питао } 1- да ће Иван цоћи ( = постериорностl _l_ да Иван дола зи ( = симултаносr) 1- ца је Иван дошао (антериорност) } Г ко ће доћи ( = постериорност.) __ ко долази (= симултаност) 1-ко је дошао ( = антериорност) Вољне (волуншашивне) изричне реченице су .моgално'i карактера, тј .. не означавају реалну ситуацију, него ситуацију чија се реализација наређује, захтева, жели, планира и сл .. Њима се најчешће допуњавају разни модални глаголи, односно глаголи који показују лични став према реализацији радње.. То су: (1) глаголи којима се исказује заповест, захтев, молба и сл., нпр .. заilовеgиши, нapegиillи, захшеваши, шражиши, .молиши, ilpegлaiaши и сл., (тада се вољне реченице називају и м п е р а т и в н и м изричним реченицама); (2) глаголи којима се исказује жеља и сл.. , нпр.. желеши, жуgеши, волеши (онда се употребљава назив: ж е љ н е или о п т а т и в н е изричне реченице); (3) разни други 297 глаголи, нпр. 1--UlМераваши, йланираши, нac'!flojaшu, шруgиши се, fioкyшaвailiu и сл .. Примери: (Пр .. 28) Марко је 1ахтевао од Ивана ga му враиш и.юче. (Пр. 29) Марко је желео ,qa ciiiygupa мeguцtmy (Пр.. 30) Марко је по~ушао ga uahe кapiUe за ушакл11щу Карактеристични облик оваквих реченица је везник ga и п р е з е н т. (Ако се ради о посредној заповести упућеној лицу које не учествује у комуникацији, може се употребити и речца иека; уп.: (Пр.. 31) Марко је поручио Ивану gаfнека му врати плоче. В. ОСТАЛЕ ФУНКЦИЈЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА 499. Сем ш!rо се употребљавају као прави објекти уз поједине типове глагола с прелазftом рекцијом, изричне реченице (у ширем смислу) могу имати и друге допунске; функције, односно могу бити: НЕПРАВЙ ОБЈЕКАТ уз извесне глаголе са непрелазном рекцијом. нпр..: (Пр. 32) Иван је размишљао (о томе) ga се уиише 11а uрава.. (уп. рекuију: размишљати о 11ечему) (Пр 33) Иван је пристао (на то) ga ou ~ске син· татме"свестан'' 40 ga ;е йоiрешио Изрична Везник ga ДОПУНСКИ 42 реченица"поrре- :ЗАВИСНИ ШИ'ТИ'' ЧЛАН у при· (у ужем смислу) девској син- тагми,,свестан•• caoйtuiiieнo је Глаrол "саоп- 3. л.јд. с. р. ПРЕДИКАТ у штити" перфекта па- реченици"саопу .3. л .. јд с.. р .. сива штити" перфекта паga у йеШа!\ сива иеће биШи Изрична иасШаве реченица"бити" Везник ga СУБЈЕКАТ у (у ужем смислу) реченици"саоп- штиrи" Ве.>1сбе 1.. Анализирај помоћу дијаrрама примере 15, 16 и 18 (зависне реченице није nотребно рашчлањавати) .. 2.. Анализирај nомоћу табеле nримере 14, 24 и 29 (зависне реченице није потребно рашчлањавати) .. 3.. Стави у посредни говор одговарајуће реченице у следеhим примерима: (1) Марко ми је саопштио: "Ја сам јуче добио писмо од Николе." (2) Марко је питао: "Ко ми је узео свеску?" (З) Марко је замолио Тању: "Додај ми оловку". Објасни промене до којих је дошло .. 3. ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ А. ПРИРОДА ОДНОСНИХ РЕЧЕНИЦА SОЗ.Оgносне или релашивне реченице су зависне реченице чији се садржај приписује именичким П()јмовима на које се оне односе (или некој речениuи). Обележје оваквих реченица су оgносне (релаШивне) речи (или: релаШивизаtПори): односне з а м е н и u е (који. чији, какав, ко.шкu, ко, щШа) и односни п р и л о з и (ige. ктgа. ка но. ogaк.te: каg: кошко). као и везник шйю. Природу 'оваквих реченица показаћемо на. њиховом најважнијем тиnу - речениuама са односном замениuом щЈјu. Погледајмо најпре следећи пример: (Пр .. 47) Иван има 1юfш рачmар. Тај рач1 uap је nоклон од његових родитеља У вези са синтагмом шај рачунар треба уочити следеhе: (1) та је синтагма т е м а дате реченице, тј .. остатком реченице се пружа информација у вези са наведеним рачунаром (Да је он поклон од Иванових родитеља); (2) синтагма 'lllaj рачунар означава исти појам, као и синтагма из претходне реченице нови рачунар; (3) та семантичка веза са претходном синтагмом показана је употребом заменице шај. Захваљујуhи оваквом повезивању две суседне синтагме, ин- 301 формација садржана у другој реченици повезује се и са појмом означеним синтагмом 1tови рачу1tар у претходној реченици. То повезиваље је само семантичко (по значењу), јер су обе реченице комуникативне целине за себе. Међутим, ако се употреби односна заменица који.: (Пр. 48) Иван има нови рачунар, који је поклон од њеf'ових родитеља. информација садржана у другој реченици се и с и н т а к с и ч к и повезује са синтагмом нови рачунар. Наиме, употребом односне заменице nоказује се да је то з а в и с н а реченица и да се њом пружа информација о именичком конституенту за који се односна земеница везује и са којим конгруира у роду и броју (рачунар је именица мушког рода у једнини. а придевска заменица који с'rоји у ()блику једнине мушкоr рода). Треба још упоредити конституент који са конституентом шај рачу1tар. Њихово значење је исто (оба означавају Иванов нови рачунар), али не и њихов састав: шај рачу1tар је именичка синтагма, а који је поименичена придевска заменица (уз њу се, у ствари, подразумева именица рачу1tар, чије би исказиваље било сувишно).. Да заменица који има именичку вредност, показује то што у односној реченици има функцију субјекта, тј .. најизразитијег именичког конституента (као и синтагма шај рачу1tар у реченици у којој је употребљена) .. ФункцD;ја субјекта обележена је обликом номинатива заменице који.. Пошто именичка синтагма 1tови рачу1tар стоји у облику акузатива (јер има функцију правог објекта), очигледно да нема конгруенције у падежу између односне заменице и именичког конституента за који се везује. Разлог томе је што се падеж односне заменице употребљава за обележавање њене функције у н у т а р о д н о с н е р 9ч е н и ц е. Штавише, уз односну заменицу се може употребити и предлог (ш/о је још један доказ да је она поименичена); нпр.. у реченици: (Пр. 49) Иван има нови рачунар, о коме стално прича (уп. и: о iiioм рачунару стално прича) предлошко-падежном консrрукцијом о + локатив обележава се неправи об­ јекат. Према томе, односна заменица има две уЛоге: она је релаiйивизаШор, ·rj. посебна врста субординатора која обележава односни карактер зависне реченице: али је истовремено и конституент односне реченице (у наведеним примерима субјекат односно неправи о(')јека r). Ова двострука улога у наведеним примерима може се представити овако: Дијаграм З РЕЛАТИВИЗАТОР- СУБЈЕКАТ 302 Односна заменица ..који" у пом. (јер је су(')јекат) јд. м. р. (јер конrруира са именицом рачунар) који Дијаграм 4 РЕЛАТИВИЗАТОР- НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ Односна заменица "који" о+ у локативу (јер је неправи објекат) јд. м. р. (јер конrруира са именицомра~.vнар) о коме Б. РЕЧЕНИЦЕ С ОДНОСНИМ ПРИДЕВСКИМ ЗАМЕНИЦАМА И ОДНОСНИМ ПРИЛОЗИМА 504. У оваквим односним (релативним) реченицама постоје четири типа везе с именичким појмом.. Наиме, реченица се може односити: (1) на дати појам (на његов идентитет), и тада се најчешће употребљава заменица који.: (Пр. 50) То је (онај) младић no)u има нови рачунар. (2) на тип односно карактеристике nојма, и тада се уnотребљава заменица какав: (Пр. 51) Никад нисам видео (онакав) рачуна р nanaн има Иван. (3) на обим или димензије nојма, и тада се употребљава заменица ко.шки: (Пр .. 52) Никад нисам видео (оно..1ику) рибу "о шк1 је упеuао Никола (4) на број или количину појмова, и тада се употребљава количински прилог 1\ОЉIКО: (Пр. 53) Дошло је (оно.1ико) гостију ко щко смо и позвали За указиваље на идентитет појма не употребљава се само заменица који него и заменица чији и при.пози за место и време, као и односне реченице са везником шuю .. Чији се уnотребљава кад односна заменица. и то унутар односне реченице, има присвојио значење: (Пр .. 54) То је (онај) младић чlt}) си сес1ру упознао (уп .. : упознао си љеювЈ сестру). Присвојни генитив заменице који данас у источној варијанти звучи архаично: vп.: (Пр .. 55) То је младић no)e1a си сестру упознао Ако у односној реченици релативизатор има месно прилошко значење, у неким случајевима се уместо односне заменице који може употребити о д н о с н и п р и л о г с одговарајућим месним значењем: (Пр .. 56) То је (онај) хотел !ge (= у коме) смо одсели.. (Пр.. 57) То је (оно) месrо оgакле (=с кога) се види море А кад релативизатор у односној реченици има временско nрилошко значење и односи се на појам који значи временску јединицу. употребљава се од н ос н и п р и л о г ка,q: · (Пр .. 58) То је било (оног) дана liЩJ смо ишли на И!.'ICI (Овакве реченице не треба 1\tешати са месним и временским реченицама јер се ове друге реченице не односе се на именички појам, него имају функцију одредбе места и времена, тј .. прилошког су типа; в .. т.. 508 и 509..) Посебан случај представљају односне реченице као што су: (Пр 59) Додај ми (ону) књигу шию .leilat ua иtiO.IJ. (Пр. 60) Покажи ми (онај) речник шuю 'и (ю) }1 че nyuuo Реч шШо која је овде упоtре.Qљена као обележје релативне реченице није заменица шuю, ( че~а, чему итд.), него в е 1 н и к щШо. јер се не мења по падежима (и прокли.тичнаје) .. Функција оваквог везника је да покаже зависни. и то односни, карактер реченице. Међутим, за разлику од ситуације код односних заменИI~а. всзником umm се нс означава именички појам који је 1ема О/lНОСНе 303 реченице и преко кога се она везује за именички појам на који се односи. Такав п~јам углавном има функцију субјекта или објекта односне реченице. У овом другом случају може да се употреби лична заменица у акузативу (уп. ia у пр. 60), а ако тематски конституент има функцију су~јекта, лична заменица се не изриче, неrо се њено значење само подразумева (уп .. пр .. 59). (Пример бр .. 60 ,јасно показује двоструку природу односне везе: зависност, обележену везником шШо, и упућивање на именички појам, показано употребом личне заменице.) В. АТРИБУТСКА И АПОЗИТИВНА УПОТРЕБА ОДНОСНИХ РЕЧЕНИЦА 505. Наведени типови односних реченица могу се на два начина везати за именичку јединицу на коју се односе: као аШрибуши и као аuозишиви (о атрибутима и о апозитивима в. гл .. 37..2 и 37.5).. Односна реченица се употребљава као атрибут (зависни члан именичке синтагме) када њено значење има р е с т р и к т и в н у функцију у односу на именички појам, тј .. служи да се оrраничи и на щј начин идентификује значење именичке јединице .. Насупрот ТОМе, аПОЗИТИВНО употребљена ОДНОСНа реченица нема рестрИКТИВНУ фyHKIU!jy, него пружа дода т н у и н ф о р м а ц и ј у у вези с и менич ким појмом озна.. ченим именицом или именичком синтагмом којој се додаје. Ову разлику илуструју следећа два примера: (Пр.. 61) Подигао је (ону) руку у којој је gржао Шелеtрам. (Пр.. 62) Подигао је десну руку, у којој је gржао Шелеiрам .. У првом примеру се показује к~ја је од две руке подигнута, и то се постиже диференцирањем помоћу садржаја односне реченице. Релативна реченица, дакле, има функцију АТРИБУТА и тесно је везана са управном именицом.. То се огледа (1) у могућности употребе корелатива (yil.. ону) и (2) у томе што се не одваја у говору паузама, а у писању зарезима. У другом примеру се и без релативне реченице зна која је рука подигнута (десна), тако да је информација коју пружа релативна реченица накнадно додата (да би помогла разумеваљу информације изнете у широј реченици) .. Ова односна реченица је, према томе, АПОЗИТИВ за синтагму gесна рука.. Зато се ту корелатив не може употребити ( . . *ону десну руку, којој је држао телеграм), а реченица се издваја у говору паузама, а у писању зарезима. Ова разлика се може представити и дијаграмима: Дијаграм 5 1 (КОРЕЛАТИВНИ) АТРИБУТ 304 Заменица "онај" у акуз. јд. ж. р. (ону) ПРАВИ ОБЈЕКАТ Именичка синтагма.,рука" у а<узl јд. ГЛАВНА РЕЧ Именица "рука" у аку3. јд. РЈ'КЈ' 1 (ОДНОСНИ) АТРИБУТ Односна реченица"подићи•• (са заменицом који) ~ у којој је gржао Шелеiрам Дијаграм 6 АТРИБУТ Придев ,,десни" у акуз. јд. ж.. р .. gесну ПРАВИ ОБЈЕКАТ Именичка синтагма"рука•• у акуз. јд. ГЛАВНА РЕЧ Именица "рука" у акуз. јд. руку, (ОДНОСНИ) АПОЗИТИВ Односна реченица,,подићи'' (са заменицом који) ~ у којој је gржао Шелеiрам Разлика између атрибутске и апозитивне употребе односних реченица може бити врло важна за тачну информацију.. Нпр. реченица (без зареза). (Пр.. 63) Играчи домаћег тима који су оgлично иiрали испраћени су аплаузом.. не значи исто што и реченица (са зарезима): (Пр .. 64) Играчи домаћеr гима, који су оgлично Ulpa.ш, испраћени су аплаузом .. Наиме, у пр. 63 релативна реченица је употребљена као атрибут, те сужава значење синтагме uipaчu go.мahei Шима.: не сви играчи, него само они који су одлично играли .. У пр .. 64 синтагма иiрачи gомаћеi Шима сама за себе означава субјекатски појам (Играчи домаћег тима. . . испраћени су аплаузом), тј. означава све играче, а апозиrивно употребљеном (и зарезима издвојеном) односном реченицом само се пружа додатна информација која показује разлог аплауза .. Н а п о м е н а - Као помоh при употреби интерпункције у конструкцијама са односним реченица ма могу да послуже следећа упутства. (1) Ако посн:~ји, или. може да се употреби. к о р е л а т и в (онај, онакав и сл.), релативна реченица је атрибут и не сме се издвајати зарезима .. Ако корелатив не може да се дода, релативна реченица је најчешће (али не увек) апозитивна, тј. издваја се зарезима. (2) Ако се релативна реченица може претворити у независну реченицу с везником а или и, онда је апозитивна (издваја се зарезима); уп. Итрачи домаћег тима, а они су оgлично иiраш, испраћени су аплаузом .. (3) Ако се при пажљивом изг·овору релативна реченица ищваја паузама, у писању је треба издвојити зарезима .. (4) Ако би се релативна реченица могла ставити и у заграде, треба је издвојити .. Још једно практично упутство је: кад се реченица додаје неком јединственом појму, а такви су појмови најчешће означени личним именима, и1дваја се зарезима: нпр. Њеюш. којt~. Г .. ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ИМЕНИЧКИМ ОДНОСНИМ ЗАМЕНИЦАМА .,КО" И .,ШТО" 506. Досад описиване односне реченице имале су придевску конституентску вредност јер су одређивале именичке јединице.. Међутим, поен* и односне речениuе са имеЈtUЧЈш.м консшишуенШском вpe,quoшhy.. Ш колски пример је пословица: (Пр. f>5) Ј<о рщт ршш. аве среће rраби 305 20 где би се значење релативне реченице могло исказати и именицом раноранuлац. На именички карактер ове реченице указује и моrућност употребе личне (тј. именичке) заменице као корелашва (друrи моrући корелатив је поименичена заменица Шај): (Пр.. 66) Ко рано рани, он/Шај две среће rраби .. У ствари, употребом именичке односне заменице ко релативној реченици је придато оквирно именичко значење "човек", "особа" и сл., те није потребно да се именички појам на к~ји се ова реченица односи исказује посебном именицом (нпр. човек, особа и сл.). А употребом именичке односне заменице шШо (чеiа, чему итд.) релативној реченици се придаје оквирно именичко значење "ствар" (у конкретном или апстрактном смислу), с тим што је корелатив таквих реченица поименичена заменица Шо (односно заменица Шај у једнини средњеr рода, као неутралном облику); нпр.: (Пр.. 67) ШШо можеш ga ураgиш gанас, (то) не остављај за сутра. Овакве реченице, дакле, означавају особе, предмете или појаве, те имају именичку конституентску вредност, односно употребљавају се пре свега у типичним именичким функцијама, а то су СУБЈЕКАТ и ПРАВИ ОБЈЕКАТ (уп. пр. 65 за субјекат, а пр. 67 за објекат). Но захваљујуhи употреби корелатива, овакве реченице могу да врше и друге именичке функције, нпр. НЕПРАВОГ ОБЈЕКТА и ЛОГИЧКОГ (СЕМАНТИЧКОГ) СУБЈЕКТА. (Пр.. 68) Причао је о ономе шiiio ia је мучило .. (Пр.. 69) Ко рано рани, љему се цео дан спава.. Односне реченице са ко и шшо често се употребљавају везане за одrоварајуће друге именичке заменице и поименичену заменицу све, којима се експлицитно показује природа именичкоr значења уп.: (Пр.. 70) С в а к о ко је /Леgао Шај филм рекао ми је да је одличан .. (Пр.. 71) Не знам н и к о r а коме се iiiaj филм не gouaga. (Пр.. 72) Доrодило се н е ш т о чему се нисам наgао .. (Пр. 73) Јеси ли спремио с в е шiiio је йоiiiребно? Д. ОДНОСНА РЕЧЕНИЦА КАО АПОЗИТИВ УЗ ДРУГУ РЕЧЕНИЦУ 507. Односне реченице са заменицом шwо имају још једну употребу: њима се _може исказивати дода т н а информација везана за другу реченицу, нпр.: (Пр .. 74) Марко и Иван су се посвађали, шШо је све изненаgило.. (Пр.. 75) Марко и Иван су се помИрили, чему ~}' се сви обраgовали.. Пошто се ради о додатној информацији, и овде се може рећи да односна реченица има функцију АПОЗИТЈ:i:ВА. Овакве реченице се, наравно, у говору издвајају паузама, а у писању зарезима. Вежбе 1. Направи дијаграме за реченице бр. 63 и 64 (односне реченице и синтагму go.мahei Шима није потребно рашчлањавати). 2. У којима се од следећих реченица мора употребити зарез, а у којима се не сме употребити, и зашто? Реченице су: (1) Узео је ону Ј(њиrу која је лежала на столу. (2) Отворила је кишобран кqји је извадила Из ташне. 306 1 l (З) Срео сам Николу који те је nоздравио. (4) Сео је у клуnу к~ја је била најближа вратима. З. Каква је разлика у значењу између реченица: (1) Позвао је друга к~ји је стајао на тераси. и: Позвао је друга, који је стајао на тераси. (2) Заранова кућа има два nрозора који гледају на улицу. и: Зоранова хућа има два nрозора, к~ји гледају на улицу. (З) Ученици к~ји су желели што боље оцене вредно су учили. и: Ученици, који су желели што боље оцене, вредно су учили. 4. МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ 508. Месне реченице су врста зависних реченица које имају .месно прилошко значење и најчешће се употребљавају у функцији ОДРЕДБЕ МЕСТА (у вишој реченици). Обележје оваквих реченица су од н о с н о- у п и т н и п р ил о з и з а м е с т о : ige, куgа, камо, оgакле. Примери: (Пр .. 76) Ниче 1ge 1и не сеју.. (Пр .. 77) Гgе 011 ygupu, iy трава не расте. (Пр .. 78) Гgе је неки.qа бu1и леgина, диже се ново насеље. (Пр. 79) Ишао је куgа су iu ноiе носu1е. (Пр.. 80) Прешао је тамо оgак1е је имао бо..ьи uoUeg на иiралишШе. Са оваквим реченицама се често употребљавају месни прилошки корелативи Шу, Шамо, Шуgа и сл., који могу бити важни за интеграцију значења месне реченице (уп. однос Шамо - оgакле у пр. 80). Н а п о м е н а. - Месне реченице, без корелат ива или с месним nрилошким корелативом, не треба мешати са односним реченицама у кцјима је релативизаrор неки прилог за место и кцје се везују за именице или именичке синтаrме (в. nретходну тачку).. Важна разлика је и то што се у релативним реченицама месни nрилоr може з.1менити заменицом 11.oju употребљеном у оквиру одrоварајуће nредлошко-падежне конструкције .. Пример за анализу реченице сложене с месном речеющом: Дијаграм 7 СУБЈЕКАТ [ии] Комуникативна реченицапр 76 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна реченица"ницати·· 1 ПРЕДИКАТ Глагол "ницаrи'' у 3. л .. јд .. nрезента Ниче +· ОДРЕДБА МЕСТА Месна речен ица"сеја rи" (са tge) ~ Интерпункција у оваквим зависносложеним реченицама је иста као и у другим реченицама сложеним с одредбеним реченицама; (1) кад је месна рече- 20" 307 ница распоређена испред осталих конституената зависносложене реченице, обавезно се одваја зарезом; (2) када је распоређена иза љих, употреба зареза је факултативна и зависи од информативне важности реченице, с тим што се зарез не сме ставити ако је употребљен корелатив (уп. пр .. 80: .. шамо одакле . . ) Вежбе l. Направи дијаrраме за реченице бр. 78 и 79 (без рашчлаљавања зависних реченица) .. 2. Одреди врсту зависних реченица у примерима: (1) Дошао је до (оног) места fge се uуш рачва.. (2) То је град zge са.м се роgио. (3) Да ли знаш fge је Иван? (4) Кажи ми fge си осшавио оловку.! Обрати пажљу на тип и рекцију глагола у две последље независне реченице!) 5. ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ 509. Вре.менске или ше.мuоралне реченице су зависне реченице које имају вре.менско значеље и које се најчешће употребљавају као ОДРЕДБА ВРЕМЕНА или ОДРЕДБА МЕРЕ ВРЕМЕНА (у вишој реченици) .. Обележје оваквих реченица су временски везниuи (и везнички спојеви): каg, gок, uошiйо, након шШо, чим, само щШо, Шек щШо, йре неiо јно щШо, оiйкаg И оiйкако. Временске реченице имају два основна прилошка значеља: (I) временско значење у уже.м смислу (право временско значеље), које одређује време реализоваља ситуације означене вишом реченицом (могуће питаље је: Kag?);· (П) значења .мере времена, које одређује дужину трајаља ситуације означене вишом реченицом или периода у оквиру кога се реализује та ситуација (могуhа питаља: Колико (gyfo)?, Доклеfgокаg? Ошкуg?) .. У оквиру оба наведена временска значеља могу се разликовати три временска односа реализоваља ситуације више реченице у односу на реализоваље ситуације означене временском реченицом: (1) исшовременосш или симулшаносШ, (2) uосшериорносш, тј. ситуација исказана вишом реченицом реализује се после реализације ситуације означене временском реченицом (или после љеног започиљаља); (3) аншериорносш, тј .. ситуација више реченице реализује се пре реализације ситуације изречене временском реченицом. На основу наведене поделе временске реченице (и љихови везници) могу се систематисати овако: Вре.менско значење у уже.м смислу обухвата: l. Истовременост (симултаност) - Везниuи су: каg и. gок; уп.: 308 (Пр. 81 Ј lран шако вешто вози ауто в. Зоран с шаквом вештином вози ауто (Пр. 134) а. Јасна Шолико ради б. Јасна Шолико мв:оrо ради в.. Јасна ради с Шоликом енерrијом } ga се сви guвe.. } ga се сви guвe.. Последична реченица увек долази на крају више реченице .. А пошто је допунска реченица, испред ње се не ставља зарез .. Важно је схватити да се зависном последичном реченицом последица не износи као засебна појава, него као појава која карактерише компоненту више реченице .. Зато су и последичне реченице једна врста н а ч и н с к и х реченица. Међутим, постоје и йсеуgозависне йослеgичне реченице са везничким спојем шако ga, нпр .. : (Пр. 135) Зоран врло вешrо вози ayro, Шако ga му се сви guвe. Овде се другом рече:ницом не карактерише ситуација nретходне реченице (она је већ окарактерисаиа, уп. врло вешШо), тј. не nружа се информација у вези с неком вишом реченицом. Напротив, ситуација означена другом речеиицом износи се као посебна појава, која стоји у последичном односу према (целој) ситуацији прве реченице. Зато овакве реченице, иако имају облик зависне nоследичне реченице (везник ga, обично у споју са Шако, 'Ij. Шако ga), показују ситуацију која је н а п о р е ди а са пре'IХодном сиђацијом. По томе су ове реченице еквивалентне са саставним ('Ij. напоредним) реченицама с nоследичним значењем (уп .. гл .. 45) То се види по могућности да се illaкo ga замени саставним везником ше .. (Пр .. 136) Зоран врпо вешто вози ауто, Ше му се сви диве За разлику од зависних последичних реченица, nсеудозависне nоследичие реч:еиице се увек одвајају зарезом. Пример анализе: Дијаграм 17 Комуника.тивиа реченица Пр. 133а ОБАЈЕШТЕЊЕ СУБЈЕКАТ Именица "Зоран" у иом. јд. Зоран 320 Обавешrајна речеиица,,возиtи'' 1 КОРЕЛАТИВ ПРЕДИКАТ Прилоr "тако" Шако Глаrол "возити" у 3. л.јд. м. р. nрезента вози +· ПРАВИ ОБЈЕКАТ Именица ПОСЛЕДИЧНА ДОПУНА Последи'Чна "ауто" реченица"дивиrи се" у акуз. јд. (са везииком ga) /~аушо ga се сви gиве. w N 1-' Дијаграм 18 Комуникативна реченицапр. 137. 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна + · реченица"телефонврати'' 1 1 НЕП~АВИ 1 ОДРЕДБА ВРЕМЕНА СУБЈЕКАТ ОБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ 1 Kag + СУБЈЕКАТ [онг- Kag :Временска реченица,,чути'' (са везником каg) ј r ПРЕДИКАТ Глагол "чути" у З. л.јд. м. р. перфекта је чуо ga+ ga се 1 ПРАВИ ОБЈЕКАТ Изрична реченица"вратити се" у ужем смислу (са везником ga) СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ Именица "Зоран" у н:ом. јд. Зоран l"лаrол "вратити се" у З. л.јд. м. р. перфекта враШио, Именица "Марко" у иом. јд. Марко Лична заменица "он" у дат. јд. м. р. (енклитички облик) Глагол ф ""теле оиирати у З. л.јд. м. р. перфекта му је Шелефонирао. w N N Дијаграм 19 г-- Комуникативна речеющапр. 138 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна + . реченица,,отићи'' 1 СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА МЕСТА Именица ,,дечак" у иом.јд. Дечак Пиiа:rvам 20 Глагол "отићи" у З. л.јд. м. р. nерфекта Именичка у + синтагма"врт" у акуз. јд. 1\ јер+ / \ / '~ је ошишао у зоолошки врш јер г 1 ОДРЕДБА УЗРОКА Узрочна реченица,,желети•• (са везником јер) 1 СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ [онј Глагол"желети" у з. л. јд. м. р. је желео Вољна реченица"видети'' (')f;ЗШШЮМ ga) ~ga вugu лавове. Комvникатюша 20 ОДРЕДБА УСЛОВА Условна реченица.,,иаhи'' (с везником ако) 1 r 1 ПРАВИ Ако + СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ [Шиј w t3 Ако Глагол "наhи" у 2 л. јд. презента нађеш Именичка. си:нтаrма"свеска" 1 ГЛАВИ~ РЕЧ Именица "свеска" у акуз. јд. РЕЛАти- ВИЗАТОР - ПРАВИ ОБЈЕКАТ Односна за.меюща "који" у акуз. јд. ж. р. . свеску коју 1 СУБЈЕКАТ [ја] Комуникативна реченицапр. 139 1 ЗАПОВЕСТ Императивна реченица,,јавити'' +! 1 ---r~ ПРАВИ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ [ши] Глагол Лична АТРИБУТ Uд:носна "јавити" заменица "ја" у 2. л. јд. у дативу јд. императива (енклитички облик) реченица" изгубити" (са односном замеiцом који) ПРЕДИКАТ Глагол "изгубити" у 1. л.јд. м. р. перфекта сам изiубио, јави ми! Вежбе l. Направи дијаграм за реченицу 134а (без рашчлањавања зависне реченице). 2. У следећим примерима стави одrоварајуће корелативе- и доврши последичне реченице: (1) Иван се . . . уморна да... (2) Време је .. . спарно да ... (З) ... сам назебао да... (4) Он је ... брзо говорио да .. . (5) Он је . . . човек да ... 12. ВИШЕСЈ'РУКО СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ 516. У једној комуникативној реченици може бити различит број зависних реченица, односно таквих конституената предикатских реченица или синтагми који су изречени зависним реченицама.. То значи да и зависна реченица може имати у свом саставу једну или више ужих зависних реченица, односно да ужа зависна реченица може бити конституент шире (више) зависне реченице .. Као илустрација за вишесшруко сложене реченице могу да послуже дијаграми за следећа три примера: (Пр. Г37) Кад је чуо да се Зоран вратио, Марко му је rелефонирао. (Пр. 138) Дечак је оrишао у зоолошки врт јер је желео да види лавове. (Пр. 139) Ако нађеш свеску коју сам изrубио,јави ми! 13. ТАБЕЛАРНА АНАЛИЗА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 517. И карактеристике и употреба зависних реченица могу се анализирати помоћу табеле каква је примељивана за анализу других конституентских јединица.. Као илустрација тога може да послужи анализа употребе зависних реченица у примерима 137-139: Табела бр. 4 Пример Зависна реченица Тип речеиице Облик Сии'Iаксичка и њено лексичко функција језгро Каg је чуо ga се Временска Везник каg ОДРЕДБА Зоран враШио реченица,,чути•• ВРЕМЕНА у (за постериор- реченици" rеленост) фонираtи" 137 ga се .Зоран Изричиа рече- Везник ga ПРАВИ ОБЈЕвраШио ница,,вратити се" КАТ у речени(у ужем ци"чути" смислу) -- 324 јер Је желео ga Узрочна рече- Везник јер ОДРЕДБА УЗвugu лавове ница,,желети'' ;РОКА у рече- ници"отићи" 138 ga вugu лавове Вољна рече- Везникgа ПРАВИ ОБЈЕница,,видети'' +презент КАТ у речени- ЦИ"желе1и" Ако нађеш свеску Условна рече- Везник ако ОДРЕДБАУСкоју сам изiубио ница, ,наћи'' +презент ЛОВА у рече(за будући НИЦИ"зва rи" реални услов) 139 коју сам изiубио Односна рече- Односна за- АТРИБУТ у ница"изrуби rи" меница ,,ко- именичкој синји" у јд. ж. р. тагми"свеска'' (акуз.) - Вежбе 1. Помоћу табеле као што је табела бр. 4 анализирај зависне реченице у примерима: (l) Док је командир издавао наређења, жена баЦи поглед на хајдука, који је једнако лежао увезани непомичан (И. Андрић). (2) Када је поново отворио очи, видео је да је сам (И. Андрић). (3) Како тамо у близини није било основне школе, Николина мати послала је дјечака у наше село, св~јој сестри, да .одатле похађа школу (Б. Ћопић). (4)аУ себи, Давилсе све више кајао што се примио овога положаја, који је очигледно тако тежак да га нико није хтео (И. Андрић). (5) Симан се није много изненадио, јер је већ раније чуо да се позивају сељаци који су ускратили трећину (И. Андрић). (6) Не вјерујем да ми је унапријед записан пут којим ћу проћи, јер не вјерујем у неки нарочити ред овога свијета (М. Селимовић). (7) Премда су тек три године прошле откако сам је посљедњи пут видио, ја се заиста не могу сасвим добро ~јетити како је заправо изгледала (И. Дончевић). (8) Доселићу се учини да су затвореници, иако наизглед мирнQ сједе, по нечему слични згужваним зеленим дроњцима лишћа што се витла над понором (М. Лалић). 41. НЕЛИЧНЕ ГЛАГОЛСКЕ ЈЕДИНИЦЕ 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ 518. Најважнија синтаксичка јединица формирана помоћу глагола јесте предикатска реченица. Њен центар је предикат, односно глагол у личном (финитном) облику, тј. у неком глаголском времену или начину. Захваљујући могућности бирања одговарајућеr времена или начина, у оваквој 325 rлаrолско.Ј .Јединици конкретизовано је време односно начин реализације реченицом означене ситуације. А захваљујући томе што у субјекатско-nредмкатској реченици, као основном тиnу nредикатске речен:ице, nостоји субјекат и што rлагол конгруира с љиме, ситуација се исказује као ексnлицитно приnисана своме носиоцу, односно су~јекатском nојму. Уз то, nредмкатска реченица је јединица која може да nослужи и за реализоваље комуникативних (независних) и консrитуенrских функција, јер је систематисана у одређене врсте независних и зависних реченица. Међутим, предикатска реченица није једина синтаксичка јединица која се образује помоћу глагола .. Наиме, глаголска промена (конјугација) не састоји се само од личних (финитних) облика него и од неличних (инфинишних), који обухватају инфинитив, радни и трпни глаголски придев и садашљи и прошли глаголски прилог .. О значељима и употреби ових глаголских облика биће речи у глави 49, а овде ће бити наведено неколико конструктивних и функционалних карактеристика глаголских јединица формираних помоћу глагола у облику инфиниШива и у облику 'iлаголскоl йрило'iа (садашљег и прошлог). 2. СfРУКТУРА НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ЈЕДИНИЦА 519. Битне карактеристике јединица образованих с инфинитивом и с глаголским прилогом, какве су, нпр.: (Пр .. 1) (брзо) читати (књиrу) (Пр. 2} (брзо) читајући (књиrу), јесу следеће: (1) глагол као централни члан јединице својим обликом прецизира конституентску вредност целе јединице (што је сасвим другачија ситуација од оне код предикатске реченице, где је за конституентску вредност битна врста реченице); (2) у љима се не исказује субјекат (а нема ни конгруенције), тако да се уз глагол јављају само зависни чланови - допуне и одредбе. Зато се овакве јединице јављају или као lла'iол или lла'iолска синшаlма у облику инфиниШива, односно lлаlолско'i йрилоlа. Као пример анализе оваквих јединица могу да послуже следећи дијаграми: Дијаграм Глагол "чиrаrи" у инфинитиву чиШаШи '26 г Дијаграм 2 Глаголска синrаrма,,чиrати'' у инфиюпиву ОДРЕДБА НАЧИНА ГЛАВНА РЕЧ ПРАВИ ОБЈЕКАТ Прилог "брзо" брзо Глагол "читати" у инфинитиву чuшаши Именица "кљига" у акуз. јд. књuiу Дијаграм З Глагол "читати" у облику садашљег rлаголског прилоrа Дијаграм 4 Глаго.џска синтаr:ма..читати" у облику садаtuњег глаrолског прилога гОДРЕДБА НАЧИНА 1 ГЛАВНА РЕЧ ПРАВИ ОБЈЕКАТ ЧиШајући Прилог "брзо" брзо Глагол ,,читати" у облику садаш:њег глаголског прилоrа чиШајући Именица "књига" у акуз. јд. књщу 3. КОНСТИТУЕНТСКА ВРЕДНОСТ И ФУНКЦИЈЕ ИНФИНИТИВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 520. За конституентску вредност инфинишивне јеgинице, тј. глаголске јединице у инфинитиву, битно је да се њоме исказује садржина неке ситуације или се ситуација именује као посебна појава. То оваквој јединици даје једну врсту именичке конституентске вредности, која омогућава употребу у gойунским функцијама, али и у функцији cyбjeкiiia. Употреба rлагола у облику инфинитива (или констру:кције ga + nрезент) у функцији ДОПУНСКОГ ДЕЛА ПРЕДИКАТА уз модалне и фазне глаголе описана је у т. 456.. Инфинитив се јавља и као ОБЈЕКАТСКА ДОПУНА (инфинитивни nрави ОБЈЕКАТ) уз разне глаголе, нпр .. : (Пр.. 3) Марко је желео кренуШи кући (уп. ШШа је Марко желео? -са именичком заменицом шша у акузаrиву) (Пр.. 4) Зец је покуш~о йобећи.. (Пр. 5) Дете је научило йисаШи. али се чешће од инфинитива- бар у источној варијанти- овде употребљава изрична реченица са глаголом у презенту и везником ga .. Као ЦИЉНА (ФИНАЛНА) ДОПУНА инфинитивна јединица се јавља уз глаголе кретања, нпр .. : (Пр. 6) Оrишао је вечераШu.. али се и овде много чешће, поготову у источној варијанти, употребљава намерна реченица са глаголом у презенту и везником ga.. Пример за употребу инфинитивне јединице у функцији СУБЈЕКТА: (Пр. 7) БавuШи се сйорШом је врло корисно. (уп. Бављење сйорШом је врло корисно ..) Што се тиче носиоца ситуације означене инфинитивном јединицом, ту треба разликовати неколико случајева .. Када ова јединица има допунску функцију, носилац ситуације је у већини случајева појам означен субјектом глагола који се допуљава; али ако тај глагол има прави објекат, инфинитивна ситуација се везује за љега, уп.: (Пр. 8) Оrац је научио geu,y йисаШи (уп. да пишу) .. 327 У примеру као шго је бр. 7, где се инфинитивном јединицом у фующији субјекта именује посебна ситуација, носилац ситуације је уопштени појам. Пример анализе помоћу дијаграма: Дијаrрам 5 СУБЈЕКАТ Именица "Марко" у ном. јд. Марко Комуникативна реченицапр. з 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна ПРЕДИКАТ Глагол "желети" у 3. л. јд .. м. р. перфекта је желео +. --,(ИНФИНИТИВНИ) ПРАВИ ОБЈЕКАТ Глаrолска синтагма,,nоћи'' у инфинитиву ~йоћи кући. 4. ГЛАГОЛСКА ЈЕДИНИЦА С ГЛАI'ОЛОМ У ОБЛИКУ ГЛАГОЛСКОГ ПРИЛОГА 521. Овакве јединице означавају неку споредну ситуацију повезану с реализацијом главне ситуације, и то такву која може да послужи као ogpegбa главне ситуације. Овакве јединице имају, дакле, uрилошку (аgвербијалну) конституентску вредност, а употребљавају се за одређиваље околности (времена, узрока и сл ..) или начина реализације главне ситуације. Најчешће имају функцију ОДРЕДБЕ ВРЕМЕНА, нпр .. : (Пр. 9) Враћајући се кући, Мира је срела друrариuу. (Пр .. 10) ВраШивши се кући, затекла је rocre. (уп .. Кад/док се враћала кући, . .; Кад се вратила кући, . ..);или ОДРЕДБЕ УЗРОКА, нпр.: (Пр. 11) Плашећи се кише, пожурила је кући. (уп. Пошто се плашила кише, начинским значењима); уп .. : .. );или, пак, ОДРЕДБЕ НАЧИНА (са разним (Пр. 12) Ходали су ћуШећи. (Пр. 13) Отишао је не йозgравивши се ни с ким .. (Пр. 14) Помаrао је бра1у gоgајући му разне алаm,ке (уп. моrућНО(.."f замене прилоrом или начинским реченицама са а ga и iuaкof iuиме шШо: ходали су ћуШке; Оrишао је а ga се ни с ким није йозgравио. Помагао је браrу ШакојШиме шШо му је gogaвao разне алатке..) По св~јим функцијама, дакле, rлаrолске јединице с rлаrолом у облику rлаголскоr прилога блиске су одrоварајућим врстама зависних реченица прилошког значења. 328 Носилац ситуације означене оваквом јединицом треба да буде исти појам који је носилац и главне ситуације тј. субјекат реченице. Напомене. 1.. Глаголски прилог се назива и rерунgо.м, па се овакве јединице моrу називати и lерунgским јеgиница.ма (rерундом, односно герундском синтагмом). 2 Глаголске јединице с глаголом у облику глаголског прилога (герундске јединице) не треба мешати са йарШицийским јеgиница.ма, тј .. јединицама у којима глагол стоји у облику глаголскоr придева, односно партиципа. Партиципским јединицама (партиципом, партиципском синтагмом) такоi)е се исказује споредна радња која је ситуациона повезана с главном радњом, али која се приписује неком и м е н и ч к о м конституенту реченице. Партиципске јединице, дакле, имају п р ид е в с к у конституентску вредност, а приписивање именичком појму обележава се конrруенцијом партиципа с њим у роду, броју и падежу. Уп .. следе!ш пример из А Шеное: Догорјевајуlш, играше луч на лицу сйавајуhе дјевојке., где је goiopjeвajyhu rлаrолски прилог (герунд), а сйавајуhе- данас архаични партицип (=која је спавала) .. Пример анализе помоћу дијаграма: Дијаrрам 6 Комуникативна реченицапр. 9 ОДРЕДБА ВРЕМЕНА СУБЈЕКАТ Глаrолска Именица синтаrма"враћаrи се" "Мира" у облику садашњег у ном. јд. rлаrолскоr прилога ~ Враћајући се кући, Мира Вежбе 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавешгајна реченица,,срести'' +. ~ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ Глагол Именица "срести" "другарица" у з. л. јд. ж р. у аку::-. јд. перфекта је срела gpyiapuцy. 1.. Одреди функције инфинитива и инфинитивних синтагми у реченицама: (1) Морамо пожурити. (2) Наставио је писати .. (?) Пушити је штеrно по здравље. (4) Намеравамо леrовати на мору. (5) Иван зна возити кола. 2. Одреди функције глаrолских прилога и синтагми с глаrолским прилозима у реченицама: (l) Не схватајући шалу, Мира се наљутила. (2) Излазећи из аутобуса, повr;едио се. (З) Одговорио је не оклевајући. (4) Отишао је не завршивши посао до краја. 3. Анализирај помоћу дйјаграма синтагме са глаголом у неличном облику које се јављају у примерима из вежбе бр. 1 и 2. 329 42. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА КОНСТИТУЕНТСКИХ ЈЕДИНИЦА И ЊИХОВЕ УПОТРЕБЕ 1. КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ 522. Конституентске јединице су такве синтаксичке јединице кој.е се_јављају као констиrуенrи (делови) виших синтаксичких јединица. Такве Јединице су: - именичке речи и синтагме, - придевске речи и синтагме, - прилошке речи и синтагме, - глаголи и глаrолске синтагме, - зависне реченице. 2. КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ 523. Према своме доприносу формираљу више јединице и љеног значеља, конституентске јединице могу имати четири најопштија типа конституентских вредности; то су: - и м е н и ч к а констиrуентска вредност, каДа дата јединица исказује неки појам (или појаву) узету за себе, као независни конституент реченице (субјекат) или као конституент повезан са вишом јединицом и љеним деловима рекцијским или партитивним односом или односом логичког (семантичког) су­ бјекта; п р ид е в с к а конституентска вредност, када јединица означава неку карактеристику која се приписује именичком п~јму; ·- п р и л о ш к а (адвербијална) конституентска вредност, када јединица означава место, време, начин, узрок итд. реализације неке ситуације или меру неке особине (исказане придевом или прилогом); - ф и н и т н а , када глагол са предикатском функцијом именује неку ситу<:<цију и конкретизује је на временском 1модалном плану и на плану приписиваља љеном носиоцу .. Комбинацију конституентских јединица и конституентских вредности показује следећа табела: .330 w w 1-' ~_"=-~---=-=---о_--=----=--=-- - 1 Табела бр. 1: конституентске јединице и конституентске вредности Конституентске вредности Именичке Придевске Прилошке Именичке речи и син- , Именичке речи и син- Именичке речи и синтагме у номинативу, тагме у (предлошко-) тагме у (предлошко-) рекцијским падежима падежном облику с падежном облику _с (без предлога и с пред- придевским значе- прилошким значељем Именичке речи и синтагме логом), падежима ло- њем (описним, (месним, временским, гичког субјекта и до- присвојним итд.) начинским, узрочпунском партитивном ним итд.) генитиву (Придевске речи и Придевске речи и Придевске речи и синтагме синтагме - ако су синтагме (у конпоименичене) груентном облику) Прилошке речи и синтагме (за место, вреПрилошке речи и синтагме - - ме, начин, узрок, меру) Глаголи и глаголске (Глаголи и глаголске Глаголи и глаголске Глаголи и глаголске синтагме у облику синтагме у облику синтагме у облику синтагме инфинитива партиципа) глаголског прилога (герунда) Изричне реченице Придевске односне Прилошке зависне Зависне реченице (у ширем смислу) реченице Ј реченице (месне, вреи именичке односне менске, узрочне,усреченице ловне, допусне, намерне, поредбене и последичне) Финитна - - ! Глагол у личном (фи- нитном) облику - 1 .. ~ 3. :КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ И :КОНСТИТУЕНТСКЕ ФУНКЦИЈЕ 524. За сваки тип конституентске вредности везане су одређене синтаксичке функције: - су~јекат, - о~јекат и друге рехцијске допуне (глагола, именица, придева и nри- лога), - лоrички (семантички) субјека'I - пар'Iитивна допуна. 2. Јединице с п р ид е в с к о м конс'IиђеНiском вредношћу употребљавају се као: - а'Iрибут, - предикатив (именсхи део предиката), - ак'Iуелни хвалифика'Iив (а'Iрибутско-прилошка одџдба), - апозитив. 3. Јединице с n р и л о ш к о м конституеюском вредношћу употребљавају се као: --одредбе (и допуне) за мес'Iо, време1 начин, узрок, меру итд. (у реченици и глаrолским, придевским и прилошким син'Iагмама), - адвербијални предикатив, - атрибути (са прилошким значељем). 4. Јединица с ф и н и т н о м конституентском вредношћу (а то је rлаrол у личном облику) употребљава се као предикат. 43. СИСТЕМ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ 525. У тачки 399 истакнуто је да је за формираље ко.муникашивне реченице (реченице у ширем смислу) као целовите јединице комуникације потребно показати и с којим се комуникашивним циљем односно функцијом, исказује оно што реченица значи, тј. шта се жели постићи исказивањем реченице. Другачије речено, комуникативна реченица треба да буде порука не само као но- 332 силац одређеног целовитог (завршеног) садржаја него и :као реализација одређеног комуникаШивноi акша (чина), :као што је пружаље обавештеља, постављаље питаља, изрицаље заповести и сл. Један начин за показиваље комуникативне функције реченице, односно, природе комуникативног акта јесте употреба (у говору) одговарајуће реченичне интонације (реченичне мелодије), која дозвољава разноврсно варирање комукагивног ефекта. У писању уместо интонације употребљава се један сасвим упрошћен систем завршних знакова интерпункције (тачка, упитни:к и узвичник) уз извесну могућност њиховоr комбиноваља (?!, !!! и сл.). За синтаксу је, међутим, битно да постоји посебни синшаксички сисше.м независних uреgикашских реченица (реченица у ужем смислу) .. Овај систем се састоји од одређених врста предикатских реченица са т и п и з и р а н и м и формалним средствима о б е л е ж е н и м ко.муникашивним вреgносwима.. Пошто имају и комуникативну вредност, овакве реченице дозвољавају да се уз употребу одговарајуће интонације, односно интерпункције - њима означене ситуације искажу као целовите поруке с одређеним комуникативним ефектом .. Зато се свака таква реченица може употребити н е з а в и с н о , тј .. не улазећи у састав неке више (шире) предикативне реченице ("може да стоји сама"). Отуда и назив независне реченице .. Најважнији типови независних реченица су: - обавештајне (изјавне) реченице, - упитне (интерогативне) речениЦе, -· заповедне (императивне) реченице, -· жељне (оптативне) реченице, - узвичне (ускличне или екскламативне) реченице. Ове реченице заједно са зависним реченицама чине могуће ф у н к ц и о н а л н е ( у п о т р е б н е ) т и п о в е предикатских реченица.. Другим речима, систем предикатских реченица обухвата: 1. с и с r е м н е з а в и с н и х р е ч е н и ц а, тј. реченица с к о м у н ик а т и в н и м вредностима (у оквиру комуникативне реченице); 2. систем зависних реченица, тј. реченица с констит у е н т с к и м вредностима (у оквиру више предикатске реченице или син­ тагме). Г р а м а т и ч к а о б е л е ж ј а независних реченица су двојака: 1. посебни глаголски облици; најважнији такви облици су: императив (заповедни начин) и модални крљи перфект, употребљен с вредношћу оптатива (жељног начина); 2. посебне помоћне речи и речи к~је имају и помоћну функцију; то су упитне, императивне и узвичне речце (ли, ga ли, зар, нека, ga, ала) и -упитне заменице и прилози (ко, шша, који, чији и сл.; ige, куgа, каgа, како, колико, .зaшiiio и сл.), с тим што заменице и прилози имају не само функцију помоћне речи него и одговарајућег конституента независне реченице (в. оно што је речено о релативизаторима). Међутим, о д с у с т в о посебног обележја такође служи као обележје, и то код обавештајних реченица. Наиме, то што с а м о о н е немају посебног обележја управо разликује ове реченице од свих осталих. Но такве ре- 333 ченице се могу употребљавати. и као неуiilрални члан cиciileмa.. Тада оне само означавају дату ситуацију, а интонација, односно интерпункција показује каква им је комуникативна функција.. Овако употребљене реченице називамо ко.муникашивно неутралним реченицама, иако се формално подударају с обаве­ штајним. 1. ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ 526. Обавешшајне (изјавне) реченице употребљавају се за пружање информација; њихова комуникативна функција може се, дакле, означити као ОБАВЕШТЕЊЕ. Као што је речено, овакве предикатске реченице немају неко посебно обележје, али је функција обавештења обележена интонацијом (спуштањем гласа), односно интерпункцијом (тачка) .. Пример: (Пр. l) Иван је дошао. Употребом узвичне интонације односно узйичника обавештењу се придаје ексйресивни карактер, тј. nоказују се говорникове емоције у вези с оним што садржи реченица; пример: (Пр 2) Иван је дошао! Приказиваље дијаrрамом: Дијаграм бр. 1 Комуникативна реченицаПр. 1 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна + реченица"доћи" ~ Иван је gошао. Дијаграм бр. 2 Комуникативна реченицапр. 2 1 ЕКСПРЕСИВНО ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештајна + ! реченица"доћи' • ~ Иван је gошао! 3. УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ 527. Уйишн.им (иншероiашивним) реченицама тражи се информација у вези са означеном ситуацијом; оnшта комуникативна функција им је, дакле, ПИТАЊЕ. Међутим, могу се разликовати разне врсте nитања, од којих су најважније: ОПШТЕ ПИТАЊЕ и ПОСЕБНО ПИТАЊЕ.. Ойшшим йишањем се тражи информација о томе да ли се дата ситуација реализује или не (да ли је истинита или није) .. Основни тиn одговора је: Да..!Не.. Обележја оваквих упитних реченица су упитне речце: ga ли, ли и зар, али се може употребити и неутрална реченица, јер се питање обележава и упитном интонацијом (дизањем гласа), односно упитником. Примери: 334 (Пр.. 3) Да ли Иван долази? (-Да./ Не.) (Пр.. 4) Долази ли Иван? (Пр. 5) Је ли Иван дошао? (Пр. 6) Зар Иван долази? (Пр.. 7) Иван долази? Енклитичка речца ли стоји иза глагола у личном (фииитном) облику (када је глаголски облик сложен, онда је то помоћни глагол, уп. пр. 5), с тим што тај глагол сгоји на почетку реченице. Речца зар даје упитној реченици експресивну вредност (показује чуђеље, изненађеље и сл.). Приказиваље дијаграмом: Дијаграм бр. З Комуникативна реченицапр. 3 1 ОПШТЕ ПИТАЊЕ Упитна реченица"доћи" + ? (са ga ли) ~ )fa ли Јfван gолази? Дијаграм бр. 4 Комуникативна реченицапр. s 1 ЕКСПРЕСИВНО ОПШТЕ ПИТАЊЕ Упитна реченица,.доћи" + ? (са зар) ~ Зар Јfван gолази? Дијаграм бр. 5 Комуникативна реченицапр. 7 1 ОПШТЕ ПИТАЊЕ Неутрална ? реченица"доћи" + · Јfван gолази? Посебним ilишањем се тражи информација о садржини неког дела упитне реченице; а одговор на такво питаље је израз којим се исказује та садржина. Обележје оваквих упитних реченица су упитне заменице и прилози (ко, шflla, који, какав, колики, чији; lge, куgа, камо, оgакле, gокле, каg, ошкаg, goкag, како, колико) и, наравно, упитна интонација, односно упитник. Примери: (Пр.. 8) Ко је дошао? (-Иван.) (Пр. 9) Kag је Иван дошао? (- Малопре.) Приказиваље дијаграмом: Дијаграм бр. 6 Комуиикативна реченицапр. 8 1 ПОСЕБНО ПИТАЊЕ Упитна реченица"доћи" + ? (са заменицом ко) ~Ко је gошао? 4. ЗАПОВЕДНЕ РЕЧЕНИЦЕ 528. Заilовеgним (uмilepafllивнuм) реченица.ма се подстиче (у виду заповесги, захтева, молбе и сл.) или се пак забраљује реализоваље онога што значи реченица. Опште функције оваквих реченица се могу, према томе, означити као ЗАПОВЕСТ (у техничком смислу те речи), односно ЗАБРАНА. Основно 335 обележје оваквих реченица је облик императива, односно конструкција нека + презент (за 3. л. јд. и мн.), уз употребу императивне интонације, односно узвичника; примери: (Пр. 10) Дођи! (Пр. 11) Нека Иван дође! Реченице којима се изриче забрана називају се ilрохибишивним реченицама .. Њихов облик је: (1) одрични императив, односно нека + одрични презент (глагол је углавном несвршеног вида); (2) израз не.мојше и немојмо са инфинитивом или конструкцијом ga + презент .. Примери: (Пр. 12) Не отварај прозор! (Уп.: Отвори прозор!- са rлаrолом у свршеном виду) (Пр. 13) Нека Иван не долази! (Пр .. 14) Немој дираrи/да дираш ту књиrу! Термин "забрана", такође, треба схватити у техничком смислу, јер се може радити само о одвраћању некога од нечега и сл .. Употребом конструкција ga + презент или перфект добија се СТРОГА (ЕМФАТИЧКА, НАГЛАШЕНА) ЗАПОВЕСТ или ЗАБРАНА; нпр ..: (Пр. 15) Да ми cyrpa вратиш књигу! (Пр. 16) Да cre сместа отишли! (Пр.. 17) Да се нисте макнули! Н а п о м е н а .. ·- Као од r о в о р на пИiање којим се тражи дозвола, заповедна реченица има комуникативну функцију ДОЗВОЛЕ; нпр.: Да ли смем да идем у биоскоп? - Иgu. (= смеш да идеш). Приказиваље дијаrрамом: Дијаграм бр. 7 Комуникативна реченицапр.. 10 1 ЗАПОВЕСТ Заповедна реченица"доћи" + (с императивом) Дођи! Дијаграм бр. 8 Комуникативна реченицапр. 13 1 ЗАБРАНА Прохибитивна реченица,,долазити•• +! (нека + одрични nрезент) lleкa Јfван не gолази! 5. ЖЕЉНЕ РЕЧЕНИЦЕ Дијаграм бр. 9 Комуникативна реченицаиз напомене 1 ДОЗВОЛА Заповедна реченица"ићи" (с императивом) Jfgu. 529. Жељним (оilшашивним) реченицама исказује се жеља да дође до оствареља онога што оне значе; комунllкативна функција-је, дакле, ЖЕЉА. Њихово обележ;је је уnотреба модалноr крњеr перфекта или нека + презент или ga + + презент и узвичне интонације односно узвичника. Примери: 336 (Пр.. 18) Живео/Нека живи/Да живи Први мај! (Пр .. 19) Нека бољи победи! (Пр. 20) Жив ми био! (Пр. 21) Никад среће немали! Приказиваље дијаrрамом: Дијаграм 10 Комуникативна реченицапр. 19 1 ЖЕЉА Жељна реченица"победити" + (нека+ презент) Нека бољи йобеgи! 6. УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ 530. Узвичним (ускличним, екскламашивним) реченицама исказује се експресивни (емоционални) став према ономе што значи речеНица.. OIПIIтa комуникаrив~а функција је, према томе, ЕКСПРЕСИВНИ СТАВ. Најважнији тип ових реченица су оне којима се исказује задивљеност, зачуђеност, зrражаље и сл. Њихово обележ;је су упитне заменице и прилози, упитно-узвична енклитичка речца ли и речца-узвик ала и узвична интонација, односно узвичник .. Примери: (Пр. 22) Како/Што ra је ударио! (Пр.. 23) Ала ra је ударио! (Пр. 24) Ти ли си то урадио! / Узвично употребљене упитне заменице моrу имати померено значеље (уп. шшо у пр. 22). На почеп~ реченица са ли стоји (узвични) ф о к у с, тј. информативно тежиште реченице, а за љиме долази ли.. Један посебан тип узвичних реченица су РЕТОРСКА ПИ'ТАЊА, која се одликују узвичном интонацијом, упИ'Iним обликом и потврдношћу јодричношћу супроrном од стварноr значеља; примери: 22 " (Пр. 25) Ко то не зна! (= свако то зна) (Пр .. 26) Ко то може да уради! (= ro нико не може да уради) Н а п о м е н а. - Узвичне реченице су блиске експресивним обавештајним и експресивним упитним реченицама, али се ипак разликују од њих, јер им је узвичност главна, а не додатна карактеристика. Једна уочљива разлика у односу на обавештајне реченице јесте њихов посебни облик (упитне заменице и прилози, ли, ала). Али од упитних реченица се разликују и одсуством упитне интонације и функционално: онај ко изговара узвичну реченицу не очекује одговор на њу .. 337 Приказиваље дијаграмом: Дијаграм бр. 11 Комуникативна реченицапр.. 23 1 ЕКСПРЕСИВНИ СТАВ Узвична 1 реченица"ударити" + · (са ала) Ала ia је ygapuo! Дијаграм бр. 12 Комуникативна реченицапр. 25 1 РЕТОРСКО ПИТАЊЕ Узвична реченица,,знати'' (са ко) Ко Шо не зна! +! 7. ИНДИРЕКТНЕ :КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ 531. У извесним случајевима се за исказиваље неке комуникативне функције може употребити реченична форма која нормално служи за неку другу комуникативну функцију. Тада се говори о инgирек:Шно.м ко.муникаШивно.м акШу односно о инguрекШној ко.муникаШивној функцији. У таквим случајевима интонација и смисао реченице показују стварну комуникативну функцију, која обично има неку додатну или специјалну вредност. Примери: (Пр. 27) Хоћеш ли ми додаrи со! (уп.: Додај ми со!) (Пр.. ,28) Зашто то радиш! (уп.: Немој то радити!) (Пр .. 29) Само дирни то! (уп. Немој ro дирати!) У примеру 27 предикатска реченица има облик упитне речен:ице, али се као реакција на целу комуникативну реченицу не очекује одговор (Хоћу.ЈНећу.), него одређена радља (додаваље соли); зато ова комуни:кативна реченица има функцију УЧТИВЕ МОЛБЕ.. У примеру 29 ради се о ПРЕКОРНОЈ ЗАБРАНИ у форми упитне реченице; а у примеру 30 о ПРЕТЕЋОЈ ЗАБРАНИ у форми заповедне реченице .. Приказиваље дијаграмом: Дијаграм бр. 13 Комуникаrивна реченицапр. 27 1 УЧТИВА МОЛБА ,,Упитна" реченица"додати" + Хоћеш .ми gogaШu со? 338 Дијаграм бр. 14 Комуника тивна реченицапр. 28 1 1 ПРЕКОРНА ЗАБРАНА "Упитна" +!реченица,,радюи'' ЗашШо Шо paguш! Дијаграм бр. 15 Комуника rивна реченицапр. 29 1 1 ПРЕТЕЋА ЗАБРАНА "Заповедна" +!реченица,,дирнути" Само gupнu Шо! Анализа йомоћу Шабеле Табела бр. 1 с--· ПриКомуникативна Тип и лексич- Облик не- Интонаци- Комуника реченица ко језгро неза- зависне ре- ја/Интер- т ивна мер 1 -- з ю 19 22 22 зисне реченице ченице пункција функција Иванје gошао. Обавештајна Без посеб- Обавештај- ОБАВЕШреченица,,доћи'' ноr облика на/Тачка ТЕЊЕ Да ли Иван Упитна рече- ga ли Упитна инr. ОПШТЕ gолази? ница,,долазиrи" јУпитник ПИТАЊЕ Дођи! Заповедна Императив Императив- ЗАПОреченица,,доћи'• на инт./Уз- ВЕСТ вичник Нека бољи Жељна рече- нека+nре- Узвична ЖЕЉА йобеgи! ница"победиrи'' зент инт./Узвич- ник Како iaје yga- Узвична рече- како Узвична ЕКСПРЕрио! ница,,удариrи" инт.јУзвич- сивни ник СТАВ Вежбе 1. Помоћу табеле као што је табела бр. 1 анализирај <;ледеће реченице: (1) Који ауrобус иде до железничке станице? (2) Што сам се уморио! (З) Зар ra ти позщјеш? (4) Пожурите! (5) Неко те тражи. (6) Немојте rаламити! (7) Ала је врућина! (8) Нека Никола однесе ово писмо на пошту! (9) Нека се само све лепо сврши! (10) Када почиње концерт? (1 I) Хоћеш ли ићи у позориште? (12) Хоћеш ли ми придржати ове књиrе! (lЗ) Шта ти све не знаш! (14) Да си сместа уrасио телевизор! (15) Нека ти је са среhом! 339 44. НЕГАЦИЈА 1. ТВРЋЕЊЕ И ОДРИЦАЉЕ 532. Захваљујући постојању морфолошке категорије потврдности/одричности код глагола, тј. посн~јању потврдних и одричних глаголских облика, ситуације означене глаголима износе се на два начина: или се (1) показује да долази до реализовања дате ситуације, и то се зове Шврђење или афирмација; или се (2) показује да до реализовања не долази, и то се зове оgрицање или неfација. Примери: (Пр. 1) Тања је имала карту за позориште и отишла је на представу. (Пр. 2) Тања је имала карrу за поооришrе, али није отишла на представу.. Пошто се обележава негирањем глагола (у личном или неличном облику), оваква негација се може звати iлаiолско.м неiацијом.. А у вези с реченицом може се говорити о финишној неiацији, јер се негира глагол у личном ( = финитном) облику.. Наиме, негирају се прост лични глаголски облик и онај део сложеног глаголског облика који је у личном облику, а то је помоћни глагол (уп.. и оно што је речено о употреби речце ли у гл .. 10); нпр.. не идем: нисам ишао, неhу ићи, не бих ишао. Према томе да ли је у њима глагол у потврдном или одричном облику, све предикатске реченице -- независне и зависне -- деле се на uoUiвpgнe и оgричне. Као пример навешћемо једну независну и једну зависну врсту речени­ ца: (Пр. 3) Зар је Тања отишла у позоришrе?: Зар Тања није отишла у позориште? (Пр. 4) Ако је Тања отишла у позоришт-е, ... : Ако Тања није о·rишла у позориште, ... Пример З илуструје потврдну упитну реченицу и одричну упитну реченицу, а пример 4 - потврдну условну реченицу и одричну условну реченицу. И инфинитив и rлаголски прилози такође се употребљавају или у потврдном или у одричном облику, уп.: (Пр. 5) Пушити је шrетно..: Не йушити је здраво. (Пр. 6) Никола је одговарао замуцкујући.: Никола је одrоварао не зам,Уцкујући. 2. ДВОСТРУКО НЕГИРАЉЕ ПРИ УНИВЕРЗАЛНОЈ НЕГАЦИЈИ 533. Употребом заменица и прилога општег значења (свако, све, свуgа и сл.) постиже се универзална афирмација, тј. показује се да се садржај реченице односи на све случајеве на које се упућује заменицом односно прилогом. Насупрог томе, употребом одричних заменица и прилога (нико, нишша, ничији, никакав, ниigе, никаg, никако и сл.) постиже се универзална неiација, тј. nоказује се да се садржај реч:енице не односи ни на један дати случај. При том се, за разлику од појединих других језика (нпр. енглеског, француског или немачког), у српскоме у_ оваквим --случајевима употребљава тзв. gвосшруко неiирање, тј .. иако је употребљена одрична заменица или прилог, негира се и глагол; уп .. : (Пр. 7) Он никаg ништа не зна. 340 3. ФИНИТНА И КОНСТИТУЕНТСКА НЕГАЦИЈА 534. Упоредимо реченице: (Пр.. 8) Пошrо није имао новаца, Марко није куnио књиrу. (Пр.. 9) Марко није куnио КЊИГУ (неrојно/већ СВЕСКУ) .. У обе реченице са глаголом КЈ'йиШu употребљена је финитна негација, тј. негација која се везује за глагол у личном облику. Међутим, oбll.i\1 (ойсеl) неlације није исти. Наиме, у првој реченици негира се реалИзоваље дате ситуације у целини, док се у другој реченици ситуација негира само делимично: не nориче се да је Марко нешто купио, него се пориче само да је то што је куп:ио била кљига .. У nроом случају може се говорити о ШоШалном неiuрању, а у другом о суженом (фокалuзовано.м) неiuрању. Да се у овом другом случају негираље тиче само одређеног конституента, показује се изговараљем тога конституента са n о ј а ч а н и м (к о н т р а с т и в н и м) р е ч е н и ч н и м а к ц е н т о м на њему. Другачије речено, nојачани реченични акценат је обеле:>f\је обима суженоr негирања. Уколико говорник жели да покаже шта је то што се реализује уместо садржаја негираног конституента, он може да употреби с у п р о т н у н а п о р ед н у к о н с т р у к ц и ј у са везницима неlо, но или веh; уп. пр. 9. У том случају постоји још један могући тип негације; уп.: (Пр.. 10) Марко је куnио не КЊИГУ, неrо/но/већ СВЕСКУ. Ту негација стоји испред конституента чија се садржина негира, тј .. не ради се о финитној, него о консшишуенШској неlацији.. Ова негација ексnлицитно показује да се негираље тиче само датог конституента, чиме се то негираље унеколико истиче .. У вези са конституентском негацијом треба још нагласити да се она може nрименити и на негираље садржаја зависне реченице. То је и разумљиво јер су зависне реченице конституенти више реченице. Упореди nример бр. 11, у коме је употребљена финитна негација (уз глагол више реченице), и nример бр. 12, у коме је употребљена конституентска негација (уз зависну реченицу): (Пр. 11) Марко није рекао да долази (него/нојвећ да ће телефониратц). (Пр.. 12) Марко је рекао не да долази, него/нојвећ да ће rелефонирати.. Н а n о м е н а .. - За контрастирање тачне и нетачне информације може се уnотребити и суnротна конструкција коју илуструје пример: Марко је купио СВЕСКУ, а не КЊИГУ. Према томе, (1) финитна негација се може употребити и за тотално и за сужено (=фокализовано) негираље; а (2) сужено негираље може се постићи и уnотребом финитне негације (увек) и употребом конституентске негације (само када је употребљена супротна координативна конструкција са неiо, но или већ). Вежбе 1. Покажи како се употребом универзалне негације може порицати тачносr тврдњи: (1) Марко је нешшо купио. (2) Марко је нeige отишао. Опиши обеле:>f\ја негације. 2. Покажи како се финитном и конституентском негацијом може порицати тачност садржаја неправоr објекта у реченици: Јасна се наљутила на Тању. (Додај супротну конструкцију са неiоfнојвећ где је потребно.) 341 45. НАПОРЕДНЕ (КООРДИНАТИВНЕ) КОНСТРУКЦИЈЕ 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ А. НАПОРЕДНА(КООРДИНАТИВНА) КОНСТРУКЦИЈА 535. У глави 34.4 показано је да се у оквиру неке више јединице могу јавити две или више ужих јединица с напоредном функцијом. Такве функционално напоредне јединице морају се међусобно синтаксички повезати, односно коорgинираши, а то се постиже употребом одговарајуће нailopegнe (=коорgинашивне) конструкције.. Найореgну (коорguнаШuвну) консШрукцuју чине две или више фующионално напоредних јединица које су повезане одређеним типом напоредног (координативног) односа обележеног одговарајућим језичким средствима.. Према томе, код сваке напоредне конструкције треба знати: (1) _iединице-чланове конструкције, (2) њихове напоредне функције, (З) тип напоредног односа и (4) обележје односа.. Све се ово може показати на следећа :Цва примера: (Пр.. 1) Иван је имао карШу за уШакмицу, али је осШао коg куће.. (Пр.. 2) Иван је позвао Марка, Николу и .Зорана. (l) У примеру бр. 1 чланови напоредне конструкције су обавештајне реченице "имаш" и "остати", а у примеру бр.. Z- именице "Марко", "Никола" и "Зоран" у акуз .. јд.. (2) У пр .. 1 напореДна-функцИја је ОБАВЕШТЕЊЕ (у оквиру исте комуникативне реченице), а у пр. 2 - ПРАВИ ОБЈЕКАТ у предикативној (обавештајној) реченици "позвати". (3) У пр .. 1 чланови су повезани супротним а у пр. 2- саставним односом. (4) Обележје супротног односа је наnоредни везник али и у говору пауза, а у писању зарез; обележје саставног односа је везник и између два последња члана, а пауза односно зарез између првоr и другог члана. Анализа је представљена следећом табелом: Табела бр. 1 -----~-------------гНапоредне Тип и лексич- Напоредне Напоредни Обележје При јединице ко језrро на- функције однос напоредног мер поредних једи- односа иница - ,_____ Иван је имао Обавештајна ОБАВЕШкарШу реченица"има rи'' ТЕЊЕ у коза уШакмицу муникатив- супротни ... ' али ној речени- 1 ЦИПр.. Ј (али) је осШао Обавешщјна коg куће реченица"осrа- ти" - 342 -Марка Именица ,,Марко" у акуз. јд. ПРАВИ ОБЈЕКАТ 2 Николу Именица у реченици саставни ... , .. . и ... "Никола" "позвати" у акуз. јд. Зорана Именица "Зоран" у акуз. јд. Дијаrрами за наведене примере били би: Дијагра!"! бр. 1 ОБАВЕШТЕЊf ---Ьбавешт~јнi реченица,,имаrи" Комуникативна реченицапр 1 1 супротни однос али Иван је имао карШу за утакмицу, али (Дијаграм 2) Комуникаrивна реченицапр. 2 1 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавеш'rајна речениuа,,позвати'' +· ОБАВЕШТЕЊЕ Обавешrајна реченица"осrаrи" -+· .~је ociliao коg куће. г----1--_L·~~----------~--------~ ПРАВИ саставни ПРАВИ саставни ПРАВИ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ_. однос .,. ОБЈЕКАТ 4 однос.,. ОБЈЕКАТ Именица Глагол Именица ·Именица и Именица "Иван" "позвати', "Марко" "Никола" "Зоран" у ном. јд. у 3. л. јд. м. р. у акуз. јд. у акуз. јд. у акуз. јд. перфекта Иван је йозвао Марка Николу и Зорана. Б .. ТЕРМИНОЛОГИЈА 536. За означавање везе функционално напоредних јединица употребљава се неколико термина: нaйopegнocill, независносш, коорgинација (латинског порекла), йapaillaкca (грчког порекла) и flpupebeнocш (дословни превод два претходна термина). 343 За две или више напоредних реченица употребљава се и термин найореgносложене (Или независносложене) речении,е. (При том се обично мисли на две или више обавештајних реченица у напоредном односу.) Наnомене 1.. Кад се каже да су две реченице (или више њих) независне, мисли се да су оне м е ђ у с о б н о независне, тј. повезане су наnоредним (независним} односом .. У овој књизи, међутим, термин "независна реченица" је употребљен у смислу ф у н кц и о н а л н е независности: реченица је независна ако за њену уnотребу није потребна виша предикатска реченица, тј ако "може да стоји сама" (в. гл 34 и главу 43) 2. Грешка која се често јавља nри анализи liiнюредносложених реченица јесте да се међусобни однос напоредних реченица схваrи као њихов функционални тиn. На nример, у реченици бр.. 1 постоје две реченице које су међусобно у супротном односу. Ако се, дакле, за такве реченице каже да су суnротне, тиме се одређује њихов м е ђ у с о б н и однос, а не функционални тип реченице, тј врста којој реченица nриnада у з е т а с а м а з а с е б е. Наиме, и једна и друга реченица су rio свом функционалном типу (врсти) обавештајне реченице (в .. табелу бр.. 1 и дијаграм бр. 1) и зато на крају комуникативне реченице стоји rачка. У примеру: Да лије Иван нашао карШу и ga ли је отишао на уШакмut(у?- реченице су по међусобном односу сасrавне, а по функционалном тиnу (врсти)-- уnиrне и зато на Kp!\iY комуникативне реченице сrоји упитник. За напоредну конструкцију чији су чланови речи или (зависне) синтагме (уп.. пр. 2) употребљава се и термин нaflopegнa или коорgинашивна синшаiма. У том случају треба разликовати три термина: cинfllaf.мa, зависна синшаi.ма и нaflopegнa синшаi.ма.. У оваквој терминологији с и н т а г м а је спој речи унутар (просте) реченице, односно спој делова (просте) реченице.. Зависна синшаf.ма настаје спајаљем зависних чланова, тј. одредби и допуна, са уflравни.м (iлавним) чланом. А нaflopegнa синшаz.ма постаје спајаљем (међусобно) нaflopegнux чланова. У оба случаја чланови синтагми су речи или уже синтагме .. Н а n о м е н .а. - У овqј књизи под с и н т а r м о м се подразумева само конструкција која насrаје везивањем одредби и допуна (зависних констиrуената) за реч кqја се одређује или доnуњава (rлавна реч), с тим ш го зависни члан може бити и нека зависна реченица (в. ш .. 34 и главу 40).. За конструкције које настају напоредним односом употребљава се само термин нailopegнa конструкција, с тим што he се, rде је потребно, спецификовати функција или врста напоредних јединица; нпр.. за чланове конструкција у реченици бр. 1 може се реhи: напоредна обавештења (функција) или напоредне обавештајне реченице (врста); а у реченици бр .. 2: напоредни објекти (функција) или напоредне именице (врста) (Може се rовориrи и о напоредним именичким синтаrмама, напоредним именицама и именичким синтагмама, напоредним зависним реченицама и сл ..) В. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ И ЊИХОВА ОБЕЛЕЖЈА 537. Напоредне конструкције су базиране на cиcflle.мy наflореgних (коорgинаШивних) оgноса, тј. на одређеном бр~ју типизираних напоредних односа и љихових обележја. Најважнији напоредни односи могу се сврстави у три групе: - саставни оgноси, којима се повезују паралелни и међусобно сагласни чланови; обележја: и, ни, нити, йа, Ше; - расшавни оgноси, к~јима се повезују међусобно алтернативни чланови; главно обеле~је: или; - суйроШни оgноси, којима се повезују чланови међу којима постоји контраст, несагласност, противречност и сл.; обележја: а, али, но, неiо, већ, йа ийак. 344 Обично се као посебни напоредни односи узимају и: - закључни оgноси, код којих се другим чланом показује закључак који следи из садржине првог члана; обележја: gакле, йрема Шоме и сл. (Овај се однос понекад прибраја саставном.) - искључн1:1 ogнocu, код којих се садржина другог члана искључује из онога што је означено првим чланом; обележја: само (шШо), jeguнo (шШо), Шек (шШо). (Овај се однос понекад nрибраја супротном.) Једна посебна врста напоредног односа која умногоме .комбинује саставио и супротно значење (па се најчешће прибраја једном или другом од тих односа) јесу: - ipagau,uoнu ogнocu (ogнocu сШейеновања), којима се истовремено показује паралелност и различитост међу члановима напоредне конструкције и истиче други члан односа; обележја: не са.мо (шШојgа) ... неiоfноfвећ, а ка.молu (ga). Као обележја напоредних односа јављају се, дакле, н а п о р ед н и везници (и, ни, ниши, ua, ше, или, а али, но него, већ и сл..), али и разне р е ч ц е (п а р т и к у л е) које показују постојаље и природу напоредности (речце и и ни, gакле, ийак и сл.) .. Сва ова обележја се могу назвати коорgинашори .. Поред координатора, за обележавање координативних конструкција важно је и сеrментирање које се у говору постnже п а у з а м а (и одговарајућом интонацијом), а у писању з а р е з и м а. При томе је опште правило за употребу зареза у координаrивним конструкцијама да се он обавезно ставља ако нема напоредног везника. О осталим случајевима ће бити речи у следећим тачкама. Н а п о м е н а .. -· У супротне везнике често се убраја и временски везник gок упоrребљен у реченицама као што је: Док једни раде, друrи ленствују., или: Једни ленсrвују, gок други раде. Ово је у ствари п с е уд о з а в и с н а, тј. привидно зависна временска реченица: њена форма (уп. везник gок) јесте форма временских ре· ченица, али је значењски. однос (исказивање конфронтације) као код супротних реченица (на супротни однос, као стварну вредност оваквих "зависносложених" реченица, указује реченична интонација) .. Постоје и друrе врсте псеудозависних реченица: једна од њих- псеудозависна последична реченица (са Шако ga), оnисана је у т. 515; а пример: Онда је отишао у рат, ga се никад не врати (=и никад се није вратио)- илуструје nсеудозависну намерну реченицу (псеудофиналну реченицу), која не износи циљ радње nреrходне реченице, неrо показује њен насrавак или исход. 2. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА А. КООРДИНИРАЊЕ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 538. Ако се у оквиру једне комуникативне реченице јаве две или више независних предикатских реченица, тј. реченица са комуникативном функци· јом, оне се морају координирати. При том се обично као напоредне јављају реченице исте врсте, односно реченице које реализују исти пш комуникативноr акта (две или више обавештајних реченица односно два или више ОБАВЕШ· ТЕЊА, две или више упитних реченица односно два или више ПИТАЊА итд.). Хеrерофункционалне (= функционално резличите) напоредне вез.е nостоје. али су ретке; примери: (Пр 3) Пожури, или ћеш закасни rи! (= имnеративна + обавешrајна реченица) (Пр. 4) Зоран је дошао, па ra nитај за савет! (= обавештајна + императивна ре· ченица) 345 (Ради једноставности, наnоредни односи међу независним реченицама биће показани само на најважнијем случцју - на координираљу обавештајних ре­ ченица). Б. САСТАВНИ ОДНОСИ 539. Сасшавни или койулаillивни односи јављају се међу реченицама чија је садржина, како се то обично каже, истоr смера, тј. ситуација означена друrом реченицом смисаоно је паралелна са ситуацијом прве реченице или се надовезује на љу. Главни везник за означаваље саставних односа је и, а остали везници су нuiiiu, ни, йа и Ше. Примери за употребу везника и (и варијантне конструкције): (Пр 5) Јасна седи за столом и пише. (Пр 6) Јасна седи за сrолом, чита књиrу и вади белешке.. (Пр. 7) Јасна је пришла прозору и затворила га. (Пр 8) Јасна је пришла прозору, затворила ra и навукла завесу.. (Пр. 9) Иван је купио половни рачунар, и није се покајао. (Пр 10) Иван се (и) клиза и скија (Пр. Ј 1) Никола се и клиза, и скија, и игра хокеј (Пр. 12) Никола се клиза, скија, иrра хокеј (Пр. Ј .3) Зоран се не клиза и не скија. (Пр. 14} Марко је (најйре) свратио код Зорана и (ацgа) је оrишао на тренинг.. (Пр. 15) Пуi је био закрчен и (заШа) нисмо стигли на време. Испред везника u не употребљава се зарез, осим кад се жели да се тај члан конструкције издвоји или истакне (уп .. пр .. 9). Конструкције у којима се јавља и могу имати и више од два члана (за такве напоредне конструкције каже се да су Јшворене, тј. број чланова им није ограничен).. У та.квим конструкцијама везник u се у типичним случајевима јавља само између два последња члана низа ("затвара" низ), а између осталих чланова употребљава се пауза односно зарез (уп .. пр .. б и 8). Паралелизам две реченице може се сигналисати употребом везни:ка (тачније: речце) u испред одrоварајућеr сегмента прве реченице (уп. пр. !О); ако нема посебног истицаља, зарез ту није потребан .. Ако се у набрајаљу испред свакоr члана конструкције употреби u (пр. 11), добија се емфаШuчки йолuсuнgейi: којим се истиче важност сваког члана низа (полисиндет = вишеструка употреба везника); тада се зарез употребљава између свих чланова низа. Још једна стилска варијанта је исrицаље чланова низа, односно њихове бројности, употребом acuнgeilla (= одсуство везника), који даје утисак незавршености набрцјаља (пр. 12). Све ово се шематс:ки може приказати овако: (Пр 16) 1 основно (неуrрално): ( .. ,) ... и . 2. издвајаља или истицање: . , и . 3. обележавање паралелности: и и 4.. емфатички полисиндет: и .... , и . . и . 5.. стилски асиндет: Ако се ради о низу реченица од р и ч н о г з н а ч е њ а (уп .. пр. 13), може се употребити везник ниillu или ни (једном или поновљен) .. При томе иза нuillи глагол стоји у потврдном (!) облику, тј. везник ниши има вредност и + не.. Интерпункција је као код и.. Пример: 346 (Пр 17) Зоран се не клиза ниШи се скија .. (Пр .. 18) Зоран ниШи се клиза ниши се скија. (Пр.. 19) Зоран се ни не клиза ни не скија. Ако постоји изразито значеље у з а с т о п н о с т и (с у к ц е с и в н о с т и), као у пр .. 14, употребљава се и везник йа (ретко ше), нпр.: (Пр.. 20) Марко је (најпре) свратио код Зорана (,) йа је отишао на тренинг Везник йа, дакле, има вредност: и + онgа, и + зайlи.м и сл. Испред йа зарез се не мора употребити, али се често ставља. Ако, пак, између две реченице постоји (узрочно-) п о с л ед и ч н и однос (уп .. пр .. 15), употребљавају се везници ше и ila; пример: (Пр.. 21) Пут је био закрчен (,) Ше/йа нисмо стиr ли на време. Ови везници, према томе, имају вредност: и+ зайlо, и+ Шако и сл .. И испред њих се не мора употребити зарез, али се ипак врло често други члан одваја од првог. Н а п о м е н а .. - Саставне реченице последичног значења не треба мешати са зависним последичним реченицама (са начинском функцијом) .. Међутим, псеудозависне последичне реченице са Шако ga (в Ш 515. )функционално су еквивалентне са наведеним реченицама; уп : Пут је био закрчен, Шако ga нисмо сгигпи на време. В .. РАСТАВНИ ОДНОС 540. Pacillaвнu или gucjyнкilluвнu оgнос повезује реченице којима се износе алтернативне ситуације. Главно обележје раставног односа је везник или Примери: (Пр. 22) Зоран ће (или) доћи или ће rелефонираrи. (Пр.. 23) Иван је (или) заборавио на концерт или ra је нешто задржало. (Пр .. 24) Или грми, ил' се земља тресе, 1Ил' удара море о мраморје (народна песма) (Пр. 25) Марко недељом (или) иде у уrакмицу или гледа телевизијски пренос (Пр. 26) Окупљени људи су (или) узбуђено разговарали или уплашено ћутали .. Од алтернативних ситуација најчешће се реализује само једна (уп. пр. 22-24). Но ако се односе на разне nрилике (уп. пр. 25: једне недеље ... , а друге недеље ... ) или се свака ситуација приnисује само делу вршилаца (уп. пр. 26: неки људи ... , а други ..... ), онда се све ситуације реализују ("на·.. изменична" и "дистрибутивна" реализација) .. И конструкције са или су у принципу "отворене" (број чланова није оrраничен), а везник се може понављати.. Што се тиче интерпункције, она је слична интерпункцији у конструкцијама са везником и. Г. СУПРОТНИ ОДНОСИ 541. Cyйpoillнuм или аgверзашивним оgносима повезују се реченице међу чијим садржајима постоји неподударност или супротност.. Везници су: а, али, но, не2о, већ, ila uilaк.. Примери: (Пр.. 27) Марко је отишао, а Иван је ocrao. (Пр. 28) Испред прозора је cro, а на њему су разбацане разне хартије. (Пр.. 29) Марко је свратио код Зорана, али ra није затекао код куће/но није ra затекао код куће .. (Пр.. 30) Тања се није осећала добро, али је (ийак) отишла у школу/йа ийак је отишла у школу. (Пр.. 31) Никола је чекао у реду два сата, али је (зато) добио одлична места .. (Пр. 32) Зоран није дошао, неiоfно/већ се јавио телефоном. 347 Везник а најчешће обележава контраст (уп. пр .. 27) или показује да ситуација у другој реченици представља нешто различито у односу на претходну реченицу.. У овом другом случају супротни и саставни однос се понекад додирују. Уп.: (Пр .. 33) Зоран је најпре прихватио позив, а онда се предомислио. (Пр. 34) Зоран је најпре прихватио позив, и онда се предомислио Везник али је најтипичнији супротни везник.. Од разних односа који се њиме обележавају издвојићемо два .. Један је к о н ц е с и в н и (до п у с н и) однос (уп .. пр .. 30), којим се показује да се на основу садржине прве реченице не би очекивала садржина друге реченице .. Обележје је везник али (или но), уз који се може јавити и речца ийак, или пак везнички спој ila ийак.. Овај однос је близак са односом који се изражава зависносложеном реченицом у оквиру које је употребљена зависна концесивна реченица .. Други однос тзв.. к о мп е н з а т и в н и однос (пр .. 31); ту се садржајем друге реченице ублажава или неутралише ефекат садржаја прве реченице .. Обележје је везник али (или но), уз који се може додати и прилог зато.. Везници него, но и веh употребљавају се кад се првом реченицом реализација неке ситуације пориче (глагол је у одричном облику), а другом реченицом се показује која се ситуација реализује (уместо ње). Што се тиче везника но, ту би се могло говорити о два различита везника. Наиме, кад је но синонимно са али, иза њега у књижевном језику не може стајати енклитика (уп. у вези с примером 29: ,* но za није затекао код куће); а кад је но синонимно са него или веh, енклитика стоји одмах иза њега (уп .. пр .. 32). И н т е р п у н к ц и ј а .. - Супротне напоредне реченице се, баш због свог супротног значења, обавезно раздвајају зарезом .. (Ако се жели истаћи блискост реченица у којима је употребљен везник а са саставним реченицама, зарез се не употребљава ..) Д ЗАКЉУЧНИ ОДНОС 542. Закључни или конклузивни оgнос јавља се у напоредној конструкцији у којој се другом реченицом износи закључак који проистиче Из садржине прве реченице. Друга реченица је најчешће асиндетска, тј. нема везника, али се закључни однос може експлицирати закључном речцом gакле или изразом йре.ма Шо.ме. Примери: (Пр. 35) Ласте су се вратиле: пропеће је, gахле, ту. (Пр. 36) Никола није нашао карте; gахле, нећемо ићи у позориште. Пошто нема везника, мора се употребити неки знак интерпункдије, а то могу бити две тачке, rачка и зарез или само зарез. Ђ. ИСКЉУЧНИ ОДНОС 543. Искључни или ексклузивни оgнос јавља се у напоредној конструкцији у којој се садржај друге реченице искључује из онога што значи прва реченица. Као обележје искључног односа употребљавају се везници, односно везнички спојеви: само (шшо)!јеgино (шшо)/ ређе: тек (шшо) .. Примери: 348 (Пр. 37) Сви су се вратили кући, само је Зоран наставио пут. (Пр.. 38) Нико није ништа одговорио, само се неко накашљао. (Пр .. 39) Цело лето је било суво, само шiiio је почетком августа падала киша. (Пр .. 40) У соби је владала тишина, само шйiо се чуло куuање зидноr сата. У првој реченици се обично налази нека реч општег или одричноr значења (уп. сви, нико, нишйlа, цео) или се такво значење позразумева (у пр. 40 могла би се додати реч йойlйуна). Тиме се указује на целовитост значења те реченице, а другом реченицом се та целови"Iост сужава. Испред друге реченице се увек ставља зарез. Н а п о м е н а. - Сличан ефекат сужавања значења претходне реченице по· стиже се и употребом з а в и с н е р е ч е н и ц е з а и з у з и м а њ е (ексцептивне реченице) са осим шШо и сем шйiо, нпр.: У соби је владала тишина, осим шйiо се чуло куuање зидноr cara.. Е. ГРАДАЦИОНИ ОДНОСИ 544. У zраgационим консшрукцијама истиче се други члан конструкције нарочитим повезиваљем са првим чланом .. Од разних градационих конструкција овде ће бити наведена само два најважнија типа .. Један тип градационе конструкције илуструју примери: (Пр .. 41) Тања не само шШо/gа је паметна неiо/но/већ је и врло вредна. (Пр .. 42) Не само шiiiofga није дошао неiо/нојвећ се није ни извинио. У оваквим: конструкцијама други члан се истиче наглашавањем да се не реализује само садржај прве реченице него да се такође реализује и садржај друге реченице. Обе.лежје оваквог односа је: не само шйlојgа ... неiо(но(већ ( ...) (н)и. Мада се између чланова конструкције осећа nауза у говору односно други члан се истиче, по правоnису се у оној конструкцији не с"Јавља зарез. Други тип градационе конструкције илуструју примери: (Пр .. 43) Ја бих помоrао и непознатом човеку, а камоли нећу помоћи најбољем другу (Пр .. 44) Он ни не разуме немачки, а l·:aмo.,m ga ra rовори. Оваквом конструкцијом се други члан истиче емфатичким имплицираним поређељем са првим чланом. Обележје оваквог односа су везнички спојеви а камоли (ga) и - данас скоро архаично - а некмоли (ga); а испред паралелног сегмента прве реченице често стоји и, односно ни.. Чланови ове конструкције одвајају се зарезом .. Код обе конструкције постоји смисаона паралелност међу реченицама (уп .. речце и одн .. ни), али се инсистира на садржају друге реченице .. Н а п о м е н а -Као што је речено код поредбених реченица (т. 514). реченице са а камоли обично се убрајају у поредбене реченице (за тзв. изузетну неједнакост) Међутим, чињеница да а камоли повезује међусобно и конституентске јединице с истом функцијом (в. следећу тачку) недвосмислено показује да је то координативна конс­ трукција Вежбе Помоћу "Ја беле као што је табела бр. l анализира,ј следеће напоредне конструкције: (l) Марко нити пева нюи свира. (2) Дуго смо их чекали, али нису дошли. (3) Целе nрошле недеље падала је :киша или је било облачио .. (4) Није пазио и саплео се. (5) Иван је заузе"Ј, али ће зато доћи Никола. (6) Знао сам пут, али сам иnак залу"Iао. (7) Иван је однео писмо на пошту па се вра"Iио кући. (8) Он ову кљигу не би ни nродао, а камоли да је некоме поклони. (9) Остало је још чюавих пола са"Ја: стићи ћемо, 349 дакле, на време (10) Јасна се разболела, те није могла поћи на излет.. (11) Ишао бих на концерт, али немам карту. (12) Време се свуда пролепшало, само код нас пада киша .. (13) Не само што је било хладно него је и дувао јак ветар. (14) Узела је торбу и отишла у школу.. (15) Јасна учи енглески, а Таља (учи) француски .. (16) Или ће се време пролепшати или нећемо ићи на излет.. 3. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЋУ КОНСТИТУЕНТСКИМ ЈЕДИНИЦАМА 545. Као што је веh речено, не координирају се само независне реченице него се координирају и конституентске јединице, тј .. речи, синтагме и зависне реченице .. До координираља ту долази када овакве јединице имају напоредну синтаксичку (конституеюску) функЦију у оквиру исте више јединице; уп. при·· мер бр. 2, где све три именице у акузативу имају функцију правог објекта у оквиру реченице формиране помоћу прелазног глагола "позвати". Наравно, да би имале напоредну функцију, конституентске јединице треба да имају еквивалентну констиrуентску вредност; на nример у конструкцијама: (Пр. 45) данас и cyipa, у среду и у neraк, cyrpa и у nетак. координирани су прилози за време и именице у предлошко-падежној конструкцији с временским значељем .. Није, дакле, толико важна врста речи колико кон.. ституентско значеље с којим је употребљена .. За формираље низа напоредних консrитуентских јединица карактеристична је још једна nојава, а то је да се -сем у неким nосебним случајевимакао напоредне јављају јединице и с т о г р а н г а. Наиме, именичке, придевске и прилошке речи и синтагме се координирају међусобно (уп .. пр .. 45), а зависне реченице, које су јединице вишеr ранга (реченице!) координирају се са другим зависним реченицама (с истом функцијом) .. Н а n о м е н а.. -- Као леп nример важности ранrа за координацију могу да nослуже конструкције са инфиниrивом (нелични rлаrолски облик)'>и са ga + nрезент (лични rлаrолс11:и облик).. Иако су еквивалентне, у наnоредном низу се јављају или само једне или само друге конструкције, нnр.: Деrе је брзо научило читаши и йucaiilu или Дете је брзо научило ga чuiila и (ga) iiuшe. И за координираље конституентских јединица најважнија су три основна типа напоредних односа: с а с т а в н и , р а с т а в н и и с у п р о т н и , а љима се може придодати и г р ад а ц и о н и о дно с .. Као илустрација ових односа у напоредним конструкцијама које образују речи и (зависне) синтагме, тј. у конструкцијама које се зову и напоредним или координативним синтагмама, могу послужити следеhи примери, у којима напоредне јединице имају функцију одредбе за време: '350 (Пр 46) Зоран re је rражио (и) у neraк и (у) субоrу (саставна конструкција, односно саставна наnоредна синтаrма) (Пр 47) Зоран те није тражио (ни) у nетак ни у суботу.. (сасrавна конструкција) (Пр. 48) Зоран те је rражио (или) у nетак или у суботу. (расrавна конструкција) (Пр.. 49) Зоран re није rражио у nетак, неiо у cyoory.. (суnротна консrруКција) (Пр.. 50) Зоран те је rражио у суботу, а не у петак .. (суnротна консrрукција) (Пр 51) Зоран те је rражио не само у nетак неiо и у суботу. (rрадациона конструкција; иза само се ие уnотребљава шiiio или gal) (Пр.. 52) Зоран re није тражио ни у nетак, а камоли у суботу. (rрадациона конструкција) .. Напоредне конструкције чији су чланови зависне реченице (у овом случају временске реченице са функцијом одредбе за време), илуструју следеhи при­ мери: (Пр .. 53) Зоран re је тражио (и) пре нето што је пошао на посао и кад се враrио кући. (саставна консrрукција) (Пр. 54) Зоран те није тражио (ни) пре неrо што је пошао на посао ни кад се вратио кући .. (саставна конструкција) (Пр. 55) Зоран те је ·тражио (или) пре него шrо је пошао на посао или кад се враrио кући. (раставна конструкција) (Пр .. 56) Зоран re није тражио пре него шrо је пошао на посао неiо кад се врагио кући .. (супротна коисr{Јукција) (Пр 57) Зоран те.је тражио кад се вратио кући, а не пре него што је отишао на посао .. (супротна конструкција) (Пр. 58) Зоран re је тражио не само пре неrо што је пошао на посао неiо и кад се враrио кући .. (rрадациона конструкција; иза само се не употребљава шшо или ga) (Пр .. 59) Зоран те није тражио ни пре него што је пошао на посао, а камоли кад се вратио кући. (rрадациона конструкција) Н а п о м е н а. - При анализи напоредних конструкција·- нарочито оних са и и или- врло је важно водити рачуна да се помоhне речи, тј. предлози и везници, укључујући ry и упитно-односне заменице и прилоrе, често не понављају (чиме се садржај напоредних јединица тешње повезује). Заrо пример: у петак и субоШу треба rумачити као: у петак и [у] субоШу; а пример: кад се спремио и iioшao на iiocao треба тумачиrи као: кад се спремио и [каg је] iloшao на ilocao (уз зависне везнике се изостављају и rпаголске енклитике!). Ово је нарочито важно уочиrи код зависних реченица јер се оне тада формално подударају са обавештајним реченицама Вежбе 1. Којим су напоредним односима координирани субјекти у следе·ћим реченицама: (1) Доћи ће (или) Марко или Никола.. (2) Доћи ће не само Марко него и Никола.. (З) Доћи ће Марко, а не Никола. (4) Неће доћи ни Марко, а камоли Никола. (5) Неће доћи ни Марко ни Никола. (6) Неће доћи Марко, него Никола. (7) Доћи ће (и) Марко и Никола. 2. Којим су напоредним односима координиране зависне реченице у следећим примерима: (1) Зоран није рекао да ће доћи, него да ће се јавиrи. (2) Зоран је .рекао да ће доћи, а не да ће се јавити.. (З) Идем у град да однесем пакет на пошту и да купим карте за позориште. (4) Нису га посетили не само кад је био у болници нето ни кад се вратио кући. (5) Нису ra посетили ни кад је био у болници, а камоли кад се вратио кући. (б) 'Није знао ни где је Иван ни шта ради. (7) Поздрави Зорана ако та среrнеш или ако ти се јави. (Одреди и врсту и функцију зависних реченица.) 351 46. РАСПОРЕД СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА И ИНФОРМАТИВНА АКТУАЛИЗАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ 1. РАСПОРЕЋИВАЊЕСИНТАКСИЧКИХЈЕДИНИЦА 546. Упоредимо следеће реченице: (Пр.. 44) Иван је исnричао своје доживљаје са nрошлоrодишњеr зимовања.. (Пр. 45)* Је зимовања испричао са доживљаје Иван nрошлогодишњеr своје.. Обе реченице су састављене од истих морфосинтаксичких речи српскога језика, и то од таквих речи које се могу повезати у одређену синтаксичку структуру.. Па ипак је само реченица у пр.. 44 заиста реченица српскога језика, док реченица у примеру 45 није српска реченица (што је обележено стављаљем звездице испред ње). Разлог овоме је што је nрва рече·ница формирана на основу правила (принципа) српског синтаксичког система која регулишу распоређиваље синтаксичких јединица, док су у другој реченици речи распоређене без икаквих правила. Ова два примера показују, дакле, да за реализацију реченице у комуникацији није довољно само изабрати одговарајуће синтаксичке јединице и повезати их синтаксичким фунцијама и односима него је потребно и да синтаксичке јединице буду распоређене на одговарајући начин .. Ако се погледа распоред с и н т а г м а т с к и х к о н с т и т у е н а т а и п о м о ћ н и х р е ч и у пр .. 44, може се уочити неколико принципа љиховог распоређиваља .. Пре свега, све јединице које чине синтагму груписане су једна уз другу, тј .. образују један непрекинути сегмент реченице; уп .. : са+ ilpoшлoioguшњei +зимоваља и своје +gоживљаје + (са +ilpoшлoioguшњei + зимовања) .. Затим, зависни конституенти су распоређени према типу конституентске јединице и љеној конкретној функцији: конгруентни атрибути, тј .. атрибути изречени придевом (ilрошлоlоgишњи) и придевском заменицом (своје) стоје испред именица које одређују, а падежни атрибут (са ilрошлоzоgишњег зимовања) стоји иза именице коју одређује .. Помоћна реч, тј .. предлог са стоји на почетку именичке јединице .. Захваљујући свему овоме саговорник (читалац) може лако да уочи синтагматске односе и разуме значеље одговарајућих синтагми .. Р е ч е н и ч н и к о н с т и т у е н т и (субјекат, предикат и прави објекат) у пр .. 44 распоређени су тако да формирају одређену реченичну ilepcileкшuвy .. најпре се исказује именички конституент који је носилац реченичне йерсйекiilиве, а у овом случају то је субјекат, па затим ilpeguкaiilcкo језiро, тј глагол и оно што се заједно с љим приписује субјекту, односно носиоцу реченичне перспективе .. Реченична перспектива у примеру 44 може се представити овако: СУБЈЕКАТ ..______,_... носилац йерсйекШиве ПРЕДИКАТ -t- ПРАВИ ОБЈЕКАТ + йреgикаШско језiро Оваквом перспективом rюстиrнута је одређена п о с т у. п н о с т односно п р о г р е с и ј а у презентирању реченичног садржаја: саговорник (чюалац) најпре сазнаје о коме је појму реч, па се затим његова пажља усмерава на пре-· дикатско језгро. У примеру бр 45 нити су синтагматски конституенти (и помоћна реч) груписани један уз други нити је формирана реченична перспектива .. Осим тога, распоређиваљем е н к л и т и к е је на почетак реченице нарушено је једно важ- 352 но правило о распоређиваљу енклитика: енклитичке, тј.. ненаглашене речи које се изговарају заједно са акцентованом речи испред себе, не моrу стајати на nочетку реченице, него могу да се јаве тек иза прве наrлашене речи (уп. пр. 44) или иза везника. Н а п о м е н а .. - За распоређивање синтаксичких јединица обично се употребљава термин р ед р е ч и Речи су, наиме, најмаље јединице које "моrу да мељају место у реченици" Међутим, речи се распоређују као синтаксичке јединице у оквиру виших синтаксичкихјединица, а и више синтаксичке јединице имају одређени распоред. Зато је боље уместо о реду речи rоворити о распоређиваљу синтаксичких јединица .. 2. СЛОБОДА У РАСПОРЕЂИВАЉУ РЕЧЕНИЧНИХ КОНСТИТУЕНАТА 547. Распоред: субјекат + предикат + прави објекат (или скраћено: С П О ) јесте типични распоред конституената предикатске реченице формиране са прелазним глаголом, каква је и предикатска реченица "испричати" у пр .. 44.. Но то није и једини могући распоред. Ако погледамо следећих шест рече­ ница: {Пр 46) Иван је ударио Марка ( • (Пр 47) Иван је Марка ударио. (о (Пр. 48) Уда рио је Иван Марка ((Пр. 49) Ударио је Марка Иван ( с (Пр. 50) Марка је Иван ударио. ( (Пр .. 51) Марка је ударио Иван (с п 0) с о П) п с 0) П О С) о с П) О П С) запазићемо да су у љима субјекат, предикат и прави објекат распоређени на свих шест могућих начина, а да су ипак све те реченице грамати.чки исправне. У српскоме језику, наиме, граматички облик имени_чке Јединице (н?минатив, односно акузатив) омогућава да се субјекат и објекат идентификују без обзира како су распоређени (и конгруенција глаго!lа са субјектом дощ~иноси лакшем индентификовању субјекта~ .. .1~!~~~бЈ~~~}~:r,р-~~~~~!..IЏ;>§Ј,ек~r МQЏ ... с л.о бо д н о распоређивати, ТЈ. заузiiмати. р~зна ме<:та у ре~е.н_ици. А то важи и за остале реченичне констriтуенте~(tјйiГОЛскё одредбе и др..). По томе се предикатска реченица разликује од синтагми, у којима су могућности избора распореда мање или више ограничене. Н а п о м е н а -За језике у којима се субјекат, предикат и објекат слободно ра~поређују употребљава се и термин: ~.!!l!.!L.s;д_...\(_l\дJ')gJI_!!:.."'.!-1 j-J_C.д_()li:!.P.e.:.fl.; У Језицима са тзв .. в е з а н и м_.(.ЩџЈЪс,и,ЈЈЉЛ.и.м).. р е.А.9 м._ре__':l.Ц.,.суб]екат, предикат и објекат се у rlј5й1IЦйn)'Јављају само у једном распореду {с тим што од овога правила може бити одређених одступаља) .. Такви језици су, на пример, енrлески и француски.. У овим језицима именице немају падеже, али распоред С П О обезбеђује идентификоваље субјекта и објекта. Слобода распоређиваља не значи да се субјекат, предикат, објекат и други конституенти предикатске реченице распоређују без правила. Напротив, распоред ових конституената је, такође, регулисан синтаксичким системом, и то тако да се покаже значај синтаксичких функција и информативна вредност синтаксичких јединица. 3. ИНФОРМАТИВНА АКТУАЛИЗАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ 548. Каква се све информација може пружити о догађају означеном реченицама у примерима 46-51? Ако се за утврђиваље информативне вредности реченица послужимо одговарајућим питаљима, неколико могућих информација су с.ледеће: 23 353 (Пр. 52) (Шта се десило?) Иван је ygapuo Марл:а. (Пр .. 53) (Шта је урадио Иван?) Иван је Jgapuo МарАа. (Пр 54) (Кога је ударио Иван?) Иван је ударио МАРКА Наведени догађај је, међутим, могуће презентирати и другачије. Наиме, ако је особа која интересује учеснике комуникације Марко, информација о догађају може се rтружиrи и овако: (Пр 55) (Шта се десило?) Марка је ygapuo Иваи (Пр. 56) (Шта је то било с Марком?) Марка је 1gapuo Иааи (Пр 57) (Ко је ударио Марка?) Марка је ударио ИВАН Ови примери показују како се истом реченичном конструкцијом (у овом случају преДикаrском реченицом"ударити" састављеном од субјекта, предикаrа и правог објекта) могу пружати различите информације. Наиме, у nрммерима 52-54 пружа се информација о Ивану, а у примерима 55-57 - о Марку. Затим, у примерима 52 и 55 све што се исказује реченицом nредставља нову информацију, у примерима 53 и 56 нова информацмја је садржана у предикаrском језгру, а у примерима 54·и 57 нова информација је концентрмсана у само једном констиrуенту (о~јекту односно субјекту). Наведене комуникативне вредности реченица и њихових делова у тесној су вези са к о м у н и к а т и в н о м с и т у а ц и ј о м у којој се реченице употребљавају, а и са ј е з и ч к и м к о н т е к с т о м .. Зато се може говорити о информаfllивној акfllуализацији рече1-tице, тј .. о придавању реченици и њеним конституентима оних информативних вредности које они треба да имају у конкретној, а к т у е л н о ј комуникативној ситуацији. Које су информативне вредности којима се _и н W~QJ:J м а т и в н о а кт у а л и з у ј. е реченица и како се оне обележавају? :=·.:rеданоДбИтнИХнаЧИНа актуаЛИЗОваЊа Пр~еДИкатске реченице јесте формирање одговарајуhе реченич1-tе ilepcileкflluвe.. То се постиже распоређивањем реченичних конституената и употребом реченичне интонације и реченичног акцента .. У типичном случају, реченична перспектива се формира тако што се најпре исказује 1-tосилац ilepcf!.!~J5Jl!:.'!:вe, односно им~..I:!!i'IЉ:lU!Qi.\!.1\:!~Y вези с којим се исказује ситуаЦЩiоЗ:НаЧ:ена реченицом.. Затим се ~сказује ~~JL~!!:.'I!!~~g,J!::2!J!24Jj .. по~оhу предиката формир~ни део реченице КОЈИМ се изриче основни део ситуациЈе и пружа информациЈа у вези са носиоцем реченичне перспективе .. Прогресивност реченичне перспективе огледа се и у томе што се .р.ечеНWiни:_.а.кценат, као прозодијско обележје битне информације, налази у оквиру предикатског језгра .. При томе су мoryhe две основне ситуације: (1) Цело предикатско језгро носи нову, односно битну информацију (уп. пр .. .52 и .55), где предикатско језгро носи главни део нове информације и пр .. .53 и 56, где предикатско језгро носи целу нову информацију) .. Тада се реченичном интонацијом и реченичним акцентом цело језгро издваја као главна информативна целина (за коју се понекад употребљава термин ре.ма, од старогрчке речи rhema = глагол). (2) Информација је концентрисана у само једном конституенту, који се обележава изразитим реченичним акцентом и најчешhе распоређује на крај реченице (уп. пр .. 54 и 57). За такав реченички конституент се каже да је фокус (или u1-tформашивно flleжuшflle), односно да врши информативну функцију фокуса, или да је фокализован. За инфQрмативну аl(:гуап!Јзацију у. срп~К.21\1_ј~З.!ЈI~у. !I~()М:~j~_..~2:2!9!kt чињениiЏ!Дасе оД реченичних конституената~-захваљујуhи њиховом слободном p~~~_Qp~'ђif~iiЉy~ моГу форМ,!ЈРје ближе њој, а друrи су перифернији и CI()je ближе почетку односно крају синтагме. На пример, придевске заменице су периферније него придеви: (Пр. 102) ова нека свака } нова књиrа, субјекаrски и о~јекатски rенитив су уже везани за именицу него друrе (предлошко-)падежне јединице: (Пр.. 103) писање шШамilе о сино!шом концерту, (Пр .. 104) чишhење оgела од мрља, · а односна реченица се увек налази на крају именичке синтагме: (Пр. 105) књиrа о шаху коју си .ми uозај.мио. 8. РАСПОРЕЋИВАЊЕ ЕНКЛИТИКА 558. Енклишике су речи које немају акценат, него се изговарају заједно са акцентованом речи иза које стоје .. У српском књижевном језику енклитике су: (1) ненаглашени облици датива и акузатива-генитива лич- 362 них заменица (ми, .ме, ши, ше, му, la итд..), (2) ненаглашени облици глагола "јесам" (сам, си, је итД), ,:бити'" (б~х, би,' б~, б~с.мо, бисше, би) и "хтети" (hy, hеш, he итд .. ) и (З) речца ли.. Поред изговора, енклитике се одликују и нарочитим распоређивањем. Следећи примери могу помоћи да се уоче нека од правила којима је њихово распоређивање регулисано: (Пр. 106) а.. У недељу се Иванов брат враhа куhи из војске б. У недељу ( , ) Иванов се бра1 враћа кући из војске. в. У недељу ( , ) Иванов брат се враћа кући из војске.. (r. У недељу (,) Иванов брат враћа се кући из војске..) (Пр. 107) а .. *Се у недељу Иванов брат враhа куhи из војске б.. *У се недељу Иванов брат враћа кући из војске. в. •у недељу, се Иванов брат враћа кући из војске. r. "'У недељу Иванов брат враћа кући се из војске. Ако се најпре погледају реченице у пр .. 107 закључује се да постоји неколико о г р а н и ч е њ а за распоређивање енклитика.. Енклитике се, наиме, не могу распоредити на почетак реченице (уп. пр. 107а), иза предлога (107б), иза изразите паузе, односно знака интерпункције (107в), нити могу бити одвојене од глагола ако су распоређене иза њега (107г). Енклитике се могу у м е т а т и, као што показује пример 106, између конституената синтагми, што није случај са распоређивањем других синтаксичких јединица. Енклитика се најчешће распоређује одмах иза почетка предикатске реченице (уп. 106а), али ако се почетни конституент реченице осећа као издвојен (а поготову ако је одвојен зарезом), енклитика се распоређује ближе глаголу (уп .. 106б и 106в) .. Није међутим, уобичајено сувише велико удаљавање од почетка реченице (уп.. 106г) .. Ова правила се могу допунити правилима која илуструју следеће речени- це: (Пр. 108) Када се Иванов браt враhа из војске? (Пр. 109) Иванов брат, који се у недељу враhа из војске . (Пр. 110) Иван је рекао да се њетов брат у недељу враhа из војске (Пр.. 111) Марков брат је још у војсци, али се Иванов брат у недељу враhа из војске (Пр .. 112.) *Марков брат је још у војсци, а се Иванов брат у недељу враhа из војске Наиме, када у предикатској речи постоје у п и т н е и од н о с н е речи (пр. 108 и 109), з а в и с н и в е з н и ц и (пр.. 110) и н а п о р ед н и в е з н и ц и (пр.. 111), енклитике се распоређују одмах иза њих .. Изузетак су напоредни везници. и и а, иза којих се енклитика никад не распоређује (а и напоредни везник но синониман са али, али не и онај који је синониман са неlо и веh) .. Енклитичка речца ли се такође распоређује иза упитних речи и иза везника, уп .. : (Пр. 113) Да ли је Иван дошао? (Пр. 114) Ако ли ме неко тражи, зови ме! Но за ову енклитику је нарочито карактеристично (l) да се у упитним реченицама у К()јима нема друrе упитне речи распоређује иза rлаrола у личном облику (с тим што се овај глагол распоређује на почетак реченице): (Пр. 115) Долази ли Иван? (Пр.. 116) Је ли Иван дошао? (је је овде наглашено) (уп. и т 527); и (2) да у узвичним реченицама стоји иза фокуса, који је такође распоређен на почетак реченице, уп. пр .. 91 и 92.. 363 Кад у реченици има више енклитика, оне се све распоређују заједно, тј .. чине непрекинути низ .. А редослед енклитика у том низу регулисан је синтаксичким системом .. На пример, у реченицама: (Пр 117) Да ли си показао Марку ову књиrу? - Да, показао сам .му је. (Пр .. 118) Да ли .ме је неко тражио? (Пр .. 119) Сутра hе.мо им се јавити. енклитике се не могу одвајати једне од друге нити мењати место. 364 Вежбе 1. Које су реченичне перспективе употребљене у реченицама: (а) Тања се разболела. б) Тањије било лоше. (в) Тању су одвезли у болницу? 2. Каква је перспектива у реченици: Тања је одвезена у болницу.'? Која је сиюаксичка конструкција употребљена да би се садржај реченице презентирао на овај начин'? 3. Ако писац жели да доча,ра изrлед предела и, описујући небо, напише: (а) Небо су покрили облаци. (б) Облаци су били покрили цебо. - којом се перспективом послужио да информативно актуализује прву, а к~јом да актуализује друrу реченицу? 4. Каква је перспектива употребљена у предикатској реченици "ићи" у примеру: Идем ја јуче улицом и сретнем Ивановоr брата.. 5. У кој~ј би комуникативн~ј ситуацији била употребљена реченица: Тања је изабрана за председника одељенске заједнице., а у к~јој реченица: За председника одељенске заједнице изабрана је Тања.? Како су информативно актуализоване ове реченице? 6. Како се све моrу фокализова"Iи конс"Iитуенти пре,аикатске реченице "путовати" састављене од конституената: сутра, Зоран, путује, у Лондон? Која се све питања са упитним заменицама и прилозима и са конструкцијом Да ли . или не? (тзв. дисјунктивно питање) могу поставити за одговарајуће фокусе? 7 Како су информативно актуализовани реченични конституенти исказани узрочном реченицом у примерима: (а) Поштоје морао да спрема испит, Зоран није отишао на концерт. (б) Зоран није отишао на концерт йошШо је морао ga сйрема исйиШ. (в) Зоран није отишао на концер'I, пошто је морао да спрема испит.? 8. Где се може, а rде не може распоредити енклитика смо у реченици: О том питању, наиме, већ дисхутовали неколико пута.? Зашrо? 9.. Зашто енклитика није правилно распоређена у реченицама: (а) Та књиrа, каже Никола, је врло занимљива .. (б) Иванов брат, који се недавно вратио из војске, је већ почео да ради. (в) Београд, главни град наше земље, се налази на ушћу Саве у Дунав.? Где би требало да стоје енклитике, па да њихов распоред буде у складу са правилима синтаксичког система? 47. КОМУНИКАТИВНА КОХЕЗИЈА 1. КОМУНИКАТИВНА КОХЕЗИЈА 559. Ако се погледају предикатске реченице са глаголом "позвати" у следеhим примерима: (Пр .. 1) Марко је позвао Ивана и Зорана на утакмицу (Пр. 2) Марко је тепефонирао Ивану и Зорану и позвао их на утакмицу. види се да је исти реченични садржај исказан на два различита начина, и то у зависности од rora да ли је реченица"nозвати" комуникативна целина за себе (пр .. 1) или је координирана са претходном реченицом (пр .. 2). У другом примеру, наиме, су~јекат реченице"riо·звати" није изречен посебном речју него се само подразумева на основу конrруентноr облика глагола "позвати" (3. лице јд. м. р.) и на основу суqјекта претходне напоредне реченице (Марко). А ни о~јекти нису посебно изречени, него се на љих у n у ћ у ј е заменицом их. Нема ни помоћноr rлаrола, јер се подразумева да је он исти као у претходној реченици .. Дакле, у примеру 2 реченица "телефонирати" и реченица "позвати" нису повезане само синтаксички - напоредним саставним односом (обележеним везником и) него постоји и т е к с т у а л н о п о в е з и в а љ е. Наиме, одговорајуhом формулацијом реченичног садржаја показано Је да су субјекатски, односно објекатски појмови у обе реченице исти и да се помоhни глагол у другој реченици подудара са помоhним глаголом у првој. Тако је форма реченице "позвати" прилагођена језичком контексту (у овом случају: реченици "телефонирати") и тиме је постигнута iileкcw;y_gлнa кохезиiа (uовезаносш) међу одговарајуhим језичким изразима .. Истовремно је језичка форма реченице ј~едноставнија и економи~!fја него да се исказује и оно што се подразумева на основу пре·fхuдне реченице. Један од најчешhих и најважнијих типова комуникативне везе јавља се када је неки именички појам веh споменут, односно познат из претходног контекста.. Главна језичка средства за обележаваље овакве везе јесу анафорски употребљене придевске заменице овај, Шај и онај и личне заменице. IЈри том се тесна веза покз.зује неизрицаљем номинатива личне заменице у функцији субјекта (конrруентни облик глаrола помаже да се·схвати на који се појам упућује), односно енклитичкот обликаакузатива, дат ива и rенитива личне заменице А поред наведених заменица, упуhивачке речи су и друге показане заменица, и показни прилози (овgе, шу, шамо, онgе, iilaga, онgа, овако, шако, онако, оволико, шолико, онолико).. У другим случајевима може бити потребно да се покаже да дати појам није раније споменут, односно, да је информативно нов у тексту .. То се такође може учинити на неколико начина: на пример, употребом придевских заменица неки и некакав, а у неким случајевима презентативном реченичном перспективом .. Показиваље везе међу деловима комуникативних, односно предикатских реченица важно је и за уочаваље к о н т р а с т а . На пример, у комуникативној реченици: (Пр.. 3) Тања воли сликарство, а Јасна воли музику постојаље контраста обележеноје и с и н r а к с и ч к и - ~ребом супр~г напоредног в:~~t9којим се на одговара)у11Иначин коордИИиј)ЗЈунапоi>ёДiiеiГредикатске реченице, и к о м у н и к а т и в н о - изговараљем контрастираних конституената са п<(Јiiчаним, контрастивним акцентом. Тај контрастивни изrовор се може представити овако: 365 (Пр 4) ТАЊА воли СЛИКАРСТВО, а ЈАСНА воли МУЗИКУ Н а п о м е н а .. - Пошто су предюсати исти, предикаr друге речениц~ ce_f>toжe елидирати.. Та елизијасе у rg_I!Qpj_=oЉ:д~-Жil'la __!1:.\~ЗQм;~Гу~писаЊу- цртом: Тања воли сликарство~ а Јасна ....::МУзику. -----~---- 2. ЈЕДАН ПРИМЕР КОМУНИКАТИВНИХ ВЕЗА У ТЕКСТУ 560. Како се комуникативном кохезијом (повезиваљем) формира тзв .. в е з а н и т е к с т, може да покаже анализа следећеr заПиса Иве Андрића из књиrе Знакови йореg йуiйа (бројеви су додати Дil би се комуникативне реченице лакше идентификовале): 1) Поред брзог воза трчи друмом сеоски пас .. (2) Млад и пуст, јури шrо га ноге нос~ (3) Тако неколико секунда, па онда заостаје немоniю. (4) Видим га само још као rачку која се креће .. (5) И ишчезава. (6) Али шга мари! (7) За њега је главно да се креће највећом могућном брзином.. (8) Свак чини што може 1) У првој реченици потребно је идентификовати "сцену" на којој се одвија описани догађај и представити (презентирати) "јунака" овог записа. Андрић је 10 могао постићи употребљавајући типичну, стилски неутралну реченичну перспективу: субјекат-!- предикатскојезгро, с тим штоје употребом придевских з а м е н и ц а јеgан /неки /некакав могао да покаже да о овом сеоском псу пре тога није било речи; уп .. : (Пр .. 2) (Јеgа11јнеки(некакаи) сеоски пас трчи друмом поред брзоr воза. Међутим, Андрић је изабрао п р е з е н т а т и в н у речениЧну перспективу: најпре је идентификовао сцену: Пореg брзоi воза (и: gрумо.м), п'а'.iе на то надовезао радњу трчања, и то не као поступак вршиоца радње, нето i<~o начин манифестовања на "сцени" којим се читаоцу презентира "јунак" ·- сеоски пас. Дакле, успостављаље везе између претходно неспоменуrог "јунака" и читаоца може се постићи и презентативном реченичном перспективом и уп(чребом одговарајућих придевских заменица (а и комбинацијом једног и другог). 2а) Субјекатски појам у предикатској реченици "јуриrи" идентичан је са споменутим сеоским псом.. То се мора обележити, с тим што је могуће употребити неколико језичких средстава.. То показује следећи пример (знаком О обележено је одсуство номинатива личне заменице): (Пр. 2) Млад и пуст, Шај (сеоски) пас1он10 јури . Сва три језичка средства - показна заменица (illaj) ,лична заменица (он) и одсуство номинатива личне заменице, имају овде тзв. анафорску функцију, односно функцију у п у ћ и в а њ а на (претходни) контекст .. Употребом ових -језичких средстава читалац се подстиче да за интерпретацију реченице употреби оно што је сазнао из претходне реченице, а истовремено се успоставља смисаоно веза са појмом означеним синтагмом сеостш йас.. Од ова три средства Андрић је изабрао најекономичније и најкохезивније -- одсуство номина тива личне заменице, које показује да постоји непосредна комуника тивна веза са раније означеним субјекатским појмом. 2б) У другој предикатској реченици (шшо ia ноiе носе) Андрић је остварио анафорску кохезију употребом акузатива личне заменице у енклитичком облику (ia). Употреба пуног облика (њеiа) или синтагме са показнDм заменицом (шоzа сеоскоl ilca) текстуално не одговара.. Овде се, наиме, не успоставља анафорска веза између делова две посебне комуникативне реченице (као у прет- ходном случају), него између делова тесно повезаних предикатских реченица унутар исте комуникативне реченице (између о{)јекта зависне и неизреченог субјекта шире реченице). Зато се мора употребити најкохезивније језичко средство, а то је овде енклитички облик замеНЈ:!Це. Дакле, одсуство номинатива личне заменице у односу на изрицаље заменице (нпр. еЈ : он) и енклитички облик акузатива, генитива или датива личне заменице у односу на пуни облик (нпр. ia: њеiа, му : ње.му и сл.) имају посебну информативну вредност: указују на постојаље т е с н е комуникативне везе (овде: анафорске) са појмом на који упућује лична заменица. (Остали примери анафорске кохезије остварене оваквим језичким средствима неће бити анализирани, нето ће бити предмет вежбе бр. 1..). .За) Реченица: Тако неколико секунgа могла је да гласи и: Тако јури неколико секунgа. Овде је, наиме, формално изостављен односно елиgиран, глагол к~ји се подразумева из претходне реченице. Овом елийсо.м је не само успостављена смисаона веза између две реченице него је постигнут и економичнији и у овом случају динамичнији језички израз .. (Ова елийШична предикатска реченица може се означити као: предикатска ["јуриrи"], при чему се угластим заградама показује да глагол "јурити" није изречен у тексту) .. Друга веза са конrекстом (трећу нећемо спомиљати) јесте анафорски прилог Шако, чије се значеље такође мора интерпретирати на основу преrходне реченице. Зб) У предикатској реченици: йа онgа .заосШаје немоћно такође је употребљен један анафорски прилог - онgа. Њиме се прецизира значеље напоредног (координативноr) везни,ка йа, који је обеле~је с и н т а к с и ч к е везе међу предикаrским реченищiма, и то саставног односа са значељем узастопности (сукцесивности). 4) Ова реченица је моrла да почне и овако: Ја ia виgим ... Но, без обзира да ли је номинатив личне заменице изречен или није, овде се не ради о успостављаљу анафорске везе, односно везе с nретходним контекстом, већ о упућиваљу на учесника комуникације, у овом случају на аутора заnиса. Наиме, као што је речено у rл. I r. 7, учесници комуникације се не иден·тификују именицама или именичким синтагмама, него одrоварајућим личним заменицама (или одсуством личне заменице са функцијом субјекта) .. Речца jout такође има одређени кохезивни ефекат јер се при њеној употреби подразумева пре·тходно трајаље дате ситуације. 5) Реченица: И ишчезава. у мање кохезивном облику гласила би: И која ишчезава. По својој синтаксичкој врсти и функцији (то је односна реченица са атрибутском функцијом, уп. реченицу: која се креће ), ова предикативна ре· ченица би у стилски неутралној формулацији текста била употребљена као део претходне комуникативне реченице, к~ја би онда гласила: (Пр. 3) Видим га само још као 1ачку која се креће и (која) ишчезава .. Дакле, Андрић је осамостаљиваљем односне реченице nрекинуо синтаксичке везе, али је остала текстуална веза, јер се реченица бр .. 5 осећа као наставак претходне реченице. На тај начин везник и, који би требало да nовеже две функционално паралелне односне реченице у оквиру ис·те комуникаrивне ре· ченице, овде повезује две комуникативне реченице. 6) Везник али rакође nовезује једну комуникативну реченицу са nретходним текстом, ако не зато што је та реченица осамостаљени део nретходне, неrо зато што постоји смисаона веза између шШа мари и претходног текста. 367 Оваква употреба напоредних везника (и, а, али и др..), а и везника јер, на почетку комуникативне реченице, тј. уnотреба чија је сврха да се комуникативна реченица надовеже на одређени начин J:ta nретходни текст, назива се понекад наgовезивачком уйоiiiребом, а везници који се тако уnо'!ребљавајунаgовезивачким везници.ма. И у овој реченицн номинатив заменице која би требало да буде упо-, требљена у функцији субјекта није изречен. Међутим, то није лична заменица него именички употребљена заменица iiio (уп. Али шiiia iiio мари.!), којом се такође успоставља анафорска веза. У вези с контрасiирањем треба ис1аћи и следеће: ако се контрас1ира појам на који се упућује личном заменицом, номинатив личне заменице у функцији субјекта мора бити изречен, а у зависним падежима се мора упоiребити пуни, а не енклитички облик; на пример: (Пр.. 5) Она воли музику, а ја (волим) сликарство (ул .. *Воли музику, а волим сли­ карство..) (Пр.. 6) Њој се допада тај филм, а мени се не допада .. (уп ..: Допада јој се тај филм, ·· а не допада ми се.) И п а р а л е л н о с т треба обележити: то се најчешће чини речцама и (уз одрични глагол: ни) и шако/је (лична заменица уз коју стоји речца мора бити изречена у пуном облику) .. Упореди дијалог: (Пр .. 7) - Иван иrра кошарку.. - И Зоран.. 1 Зоран tiюкohe (са елипсом) Текстуална кохезија се не јавља само унутар комуникативне реченице него и између таквих реченица .. На пример, ако би се комуникативна реченица Пр. 66 надовезивала на следећу комуникативну реченицу: (Пр .. 8) Марко није хтео да сам иде на утакмицу она би могла да има следећи облик: (Пр. 9) Зато је телефонирао Ивану и Зорану и позвао их на утакмицу Сада би су~јекат реченице"теnефонираrи" био повезан са субјектом реченице "хтети" (из пр. 8), а прилогом зашо била би показана с м и с а о н а в е з а која спаја садржину комуникативне реченице у пр. 9 са реченицом у пр .. 8: оно што је изречено у пр .. 68 је последица онога што је садржано у пр. 8.. Разне врсте н а д о в е з и в а њ а комуникативних реченица блиске напоредним односима, обележавају се надовезивачким везницима: и, а, али, него, ua, јер и сл .. (Унутар комуникативне реченице ови везници - изузев везника јер- имају функцију координирања синтаксички напоредних јединица) .. А смисао везе и међу комуникативним и међу предика тским реченицама показује се и разним прилозима, речцама и изразима: сшоiа, зaillo, онgа, заШим, ийак, gакле, .ме/јушим, уосшалом, uрема шо.ме, с јеgне сшране, с gpyie сшране, ilpвo, gpyio, шреhе итд.). Као друrи пример међуреченичне комуникативне кохезије може да nослужи одговор на питање: (Пр.. 10) Када се вратио Иван? Одговор би могао да буде: (Пр.. 11) Иван се вратио синоћ.. 368 али је комуникативно примеренији облик: (Пр. 12) Синоћ Реченица у пр .. 12 реализована је у форми која показује комуникативну везу одговора са питањем: изостављени су сви к о м у н и к а т и в н о с у в и ш н И (р ед у нд а н т н и) делови и реченица је формално сведена само на део хоји носи нову информацију (фокус). Оваквом елиисом, 1ј .. формалним изостављањем конституената чији се садржај подразумева из претходног контекста (или из комуникативне ситуације), саговорникова пажња је усмерена директно на битни део одговора, а постигнута је и економична комуникација .. Реченица и љени делови повезују се и са к о м у н и к а т и в н о м с и т у а ц и ј о м На пример, говорник не означава себе својим нити саговорника љеговим именом, него употребљава личне заменице (ја, Ши, Ви), за које је из комуникативне ситуације јасно на кога се односе .. Дакле, у Шексwу - а у науци о језику се под текстом подразумева не само производ писане него и усмене комуникације (дијалога)- долази до две врсте п о в е з и в а љ а: (1) синтаксичким функцијама и напоредним односима ). сви делови комуникативне реченице се повезују у синwаксичку cwpyкiiiypy, и ~(2) међу појединим јединицама успостављају се Шексwуалне везе, којима се остварује Шексwуална кохезија, односно тзв. везани weкcw, а постиже и економичнија комуникација .. Текстуалне везе засноване су на разним смисаоним ·• и информативним односима (упућиваље, надовезиваље, контрастираље итд ..), али и на формалним односима (уп .. елипсу) .. За реализоваље текстуалних веза постоје разна језичка средства: упућивачке речи (пре свега заменице и замени чки прилози), надовезивачке речи, елипса, распоред реченичних делова, реченична прозодија и др .. И информативна актуализација реченице (в. гл .. 46) представља важан фактор кохерентне комуникације .. Текстуална кохезија се, видели смо, јавља не само између комуникативних реченица и љихових делова него и између делова исте комуникативне реченице, јер и ти делов:;. улазе у састав текста. С друге стране, кохезија се не реализује само у тексту једног говорника него и између реплика у дијалогу .. Сем тога, говорник на сличан начин успоставља везу и са ко.муникаwивно.м сиШуацијо.м, па се, шире узев, може говорити о ко.муникаwивној ко.хезији. 24 Вежбе (I) 1.. Како ће се координирати и како ће се при том текстуално повезати предикатске реченице: Зоран не йознаје Милана и Зоран је чуо за Милана? 2. Како ће у односу на реченицу"однети": Иван је оgнео Марку речник.. изгледа ти одrоварајуће реченице"однети" као кохезивни одговор на питања: (а) Шта је 'Иван однео Марку? (б) Коме је Иван однео речник? (в) Ко је Марку однео речник? (r) Шта је урадио Иван? 3.. У чему се испољава комуникативна кохезија у реченици: Донео сам ши речник, којом се Иван обраћа Марку? Вежбе (П) 1.. Пронађи случаЈеве анафорског повезиваља именичких појмова у Андрићевом запису који нису нАведени у анализи тога записа. Прокоментариши начин на К()ји је остварена анафорска веза у сваком од тих случајева. 369 2.. Пронађи и опиши текстуалне везе (и њихова обележја) у следећем одломку којим nочиње Андрићева nриповетка МосШ на Жейu. Четврте године свота везировања nосрну велики везир Јусуф, и као жртва једне опасне интриге паде изненада у немилост .. Борба је трајала целу зиму и пролеће. (Било је неко зло. и хладно пролеће к~је није никако дало лету да гране.) А са месецом мајем изиђе Јусуф из заточења као победник. И живот се настави, сјајан, миран, једноличан. Али од оних зимских месеци, кад између живота и смрти и између славе и пропасти није било размака ни колико је оштрица ножа, остаде у победнику везиру нешто стишано и замишљено. Оно неизрециво, што искусни и напаћени људи чувају у себи као скровито добро, и што им се, само по-· каткад, несвесно одражава у поr:леду, кретњи и речи. Живећи заточен, у осами и немилости, везир се сетио живље свога порекла и своје земље.. Јер, разочарање и бол одводе мисли у прошлост. Сетио се оца и мајке.. (Умрли су обоје још док је он био скроман помоћник надзорника царских штала, и он је дао да им се опервазе гробови каменом и подиrну бели надгробни нишани.) Сетио се Босне и села Жепе, из ког су ra одвели кад му је било девет година. 48. СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ 1. КАРАКТЕРИСТИКЕ СПЕЦИЈАЛНИХ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 561. У претходној глави је показано како се предикатске (=финитне) реченице актуализују у односу на комуникаrивну ситуацију и контекст, чиме се посrиже економична и са условима комуникације повезана формулација поруке садржане у реченици. Но постоје и такви типови реченица (у ужем смислу) који већ својом синтаксичком конструкцијом чине фQQ_мулацију поруке прилагођеном комуникативној ситуаЦИЈИ, ОДНОСНО контексту, к.а~е!Јеним~~П~~~ потребама говорника. То су су~ијалне независнцеченице. Ево неколико примера: (Пр.. 1) Л.уто! (уп.: Чувај се ayra!) (Пр. 2_1 Ево аутобуса! (уп.: Долази аутобус!) (Пр. 3) ~Он~ј човек нас је преварио.)·- Неваљалац ((ни)један)! (уп.: Он је неваљалац! (Пр. 4) Неваљалче ((ни)један)! (уп.: Ти си неваљалац!) (Пр. 5) Страшноr ли времена! (уп ..: Време је страшно!) (Пр.. 6) Тишина! (уп..: Престаните да rаламиrе!) (Пр.. 7) Напоље! (уп..: Да си сместа изашао напоље!) (Пр. 8) Не rаламиrи! (уп ..: Не сме се rаламиrи!) (Пр.. 9) Не! (уп..: Не ради то!) (Пр.. 10) (Да ли познајеш тоrа човека?)- Да .. (уп .. : Познајем ra.) У свим овим реченицама ~!!_оrребљена је_ минимал!!а формулациј_~ потр~бна да се у конкретним комуникативним условима пренесе одређена порука (с тим што се у неким случајевима моrу додати експресивне јединице, као што је (ни)јеgан у пр. З и 4). Захваљујући томе, реченица је лишена ко- .370 муникативно сувишнихјтзв:__редундантних) језичких елемената, чиме је постигнута максимално 3!()_НО]\,1Ична формулацИја. Ово .Је могуће зато што комуникативна ситуаЦИја или контекст -усмераваЈу и допуљавају саговорникову интерпретацију поруке која треба да се пренесе реченицом. Саговорник у конкретним условима комуникације може, и поред сажете форме реченице, да схвати оно што се подразумева (у усменој комуникацији врло важну улогу има и реченична интонација и гестови) .. Поред тога што омогућава економичну и динамичну комуникацију, сажета и специфична форма оваквих реченица погодна је и за експресивне комуникативне функције, односно за испољаваље говорникових осећаља и личног става (и ту је, наравно, интонација веома значајна) .. У односу на предикатске реченице којима се у датим комуникативним условима може исказати слична порука, овакве специјалне реченице одликује се, дакле, изразитом економичношћу, и, где је то потребно, посебном експресивношћу. Овим реченицама се могу преносити само специјалне поруке, са одређеним комуникативним функцијама, и то само у одговарајућим комуникативним условима (пре свега у усменој комуникацији) .. При томе се ради о н ез а в и с н и м реченицама, тј .. таквим реченицама (у ужем смислу) које, уз одговарајућу интонацију, односно интерпункцију, служе за формираље комуникативне реченице као завршене поруке.. За разлику од љих, предикатске реченице се употребљавају и као независне и као зависне реченице, са разноврсним значељима и функцијама .. Затим, баш захваљујући својој експлицитности, оне представљају прецизнији начин формулисаља поруке и нису ограничене на одређене комуникативне услове. Зато је најбоље рећи да се предикатске реченице, као главни тип реченица у ужем смислу, и специјалне независне реченице, као споредни типови, функционално допуљавају .. Прве омогућавају експлицитну и прецизну формулацију поруке и употребљавају се у најразличитијим синтаксичким функцијама и у свим комуникативним условима, а друге омогућавају сажету, економичну и експресивну формулацију, максимално прилагође· ну комуникативним условима и говорниковим експресивним потребама, али са ограниченом могућношћу употребе .. У ствари, између предикатских и специјалних реченица нема увек прецизне транице, јер се поједини типови специјалних реченица моrу тумачити и као елиптична реализација одговарајућ.их предикатск.их реченица (уп. специјалне и предикатске реченице у пр . .З и 7). Ипак, и кад изгледају као елиптична варијанта предикатске реченице, специјалне независне речениuе могу имати нешто специфично. Нпр .. , специјална реченица у примеру бр. З изгледа као именеки део предиката одговарајуће копулативне предикатске речениuе. Међутим, у специјалној реченици се именици може додати експресивно (ни)јеgан, а уз то ова реченица има и своју вокативску варијанту за директно обраћаље (уп.. пр.. 4) 2. КОНСТРУКЦИЈА СПЕЦИЈАЛНИХ РЕЧЕНИЦА 562. Поруке исказане специјалним реченицама само су делимично експлициране (зато се овакве реченице називају и нeiioilliiyнuм реченицама) .._Н(), по ~синтакс~чкоi южструкцији с~ециLа_лНер~'-(ен~~~~-по~rli~-Р~:Ч~нице._ Јrаиме, као што Је већ речено, конструкциЈа ових реченица, уз одговар~ инт~~~~. односно интерпункцију o~~!::X!t~~-a да се одређена сит~!!ј~ц~!@ље -к.а~~_уникативно целовита Јединица, ТЈ .. комуникативна реченица.. ~ 371 За разлику од предикатских реченица, лексичко језiро специјалних реченица не чини глагол у личном облику, него најчешће нека именица или ређе придев или прилог (или с овим речима формиране синтагме) или пак поједине речце (уп.. пр.. 9 и 10).. Ако се као језгро јави глагол, он стоји у неличном облику- инфинитиву (уп .. пр .. 8).. У синiilаксички облик специјалне реченице, важан и за означавање дате ситуације и за обележавање комуникативне функције (и експресивности) реченице, улазе г р а м а т и ч к и о б л и к л е к с и ч к о г ј е з г р а и п о м о ћ н а р е ч . Наиме, ако је лексичко језгро нека променљива реч, она стоји у одређеном облику: именица - најчешће у номинативу, али и у зависним падежима (уп.. пр. 2 и 5) или у вокативу (пр. 4), а глагол- у инфинитиву.. Затим, у неким типовима реченица додају се помоћне речи, као што је узвична речца ли (нпр .. 5) или показне речце ево, ешо, ено (пр.. 2) .. А као обележје комуникативне функције и експресивности јавља се, наравно, и интонација (или интерпункци­ ја). Конструкција и употребна вредност специјалних реченица регулисане су језичким системом .. То могу да илуструју следећа три модела за формираље спеЦијалних комуникативних реченица употребом специјалних независних реченица и одговарајуће интонације (интерпункције) .. Модел бр. 1 (уп. пр .. 1) Спещ~јална комуникаrивна----У-ЗВ_И_Ч_Н_О~У-П_О_З_ОР_Е_Њ_Е_____'1 реченица Именица\ или . _ узвична . ј' именичка синrаrма i интонацща- · у номинативу Специјална комуникативна реченица Модел бр. 2 (уп. пр. 5) - - - - - - - - - - - - - - ------------ УЗВИЧНИ КОМЕНТАР Придев у конгруеiпном облику (фокализован) Именица узвична + ли + . 1у генитиву интонаци.Ја L-------~--------~--------~~~~--~~------------- Специјална комуникаrивна реченица Модел бр. З (уп. пр. 10) ПОТВРДНИ/ОДРИЧНИ ОДГОВОР ДајНе + обавешта~на/. интонациЈа И специјалне независне реченице, односно помоћу њих формиране комуникативне реченице, могу се анализирати дијаграмом или табеларно: 372 ево + Ево При- мер 4 6 --~- 8 Дијаграм бр.. 1 (за пр .. 2) Комуникативна реченица Пр .. 2 1 ПОКАЗНО ОБАВЕШТЕЊЕ именица+! у генитиву ауШобуса! Дијаграм бр .. 2 (за пр .. З) Комуникативна реченица Пр. з 1 УЗВИЧНА Дијаграм бр. 3 (за пр. 7) Комуникативна реченица Пр. 7 1 УЗВИЧНА КВАЛИФИКАЦИЈА ЗАПОВЕСТ Именичка синтаrма,,неваљалац•• у номннативу Прилог за правац .L. 1 "напоље" ' · ~ГЛАВНА РЕЧ Именица ,,неваљалац'' у но мина тиву Нева.љалче --~ АТРИБУТ Заменица­ "(ни)један" Найо.ље..1 у конгруенrном облику (ни)јеgан.1 Табела за примере бр. 4, 6, 8 и 9 Специјална Тип јединице Синтаксич- Интонаци- Комуникареченица и лексичко језгро ки облик ја или ин- тивна фун ктерпункција ција Неваљалче.l Именица "нева- вокаrив узвична ДИРЕКТљалац" НАУЗ- ВИЧНА КВАЛИ- ФИКА- ЦИЈА ·~Tuшuua! Именица "ти- номинатив заповедна СТРОГА шина" ЗАПО- Ј '\ ВЕСТ Не iaлa.мuiйul Глагол "гала- одрични заповедна УОПШТЕ мити" инфинитив НА ЗАБРАНА___"_г--·------ -- r--- -- 9 Не/ Одрична речца - заповедна СТРОГА "нен ЗАБРАН А Вежбе 1. Анапизирај помоћу табеле реченице: (а) Пожар! (б) Ево ти кључ. (в) Какве ли дрскости! 2. Ако и особе к~је обично питају: Гgе идеш? говоре само: l(yga?, шта то показује о односу реченице Kyga? и предикатске реченице сличноr значења? 373 49. СИНТАКСА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА 563. У морфологији смо дефинисали г л а г о л е као врсту променљивих речи чије су карактеристике граматичке категорије глаголског вида, глаголског рода и, посебно, л и ц а, в р е м е н а и н а ч и н а, по којима они имају своју посебну п р о м е н у (конјугацију), остварену кроз њихове просте и сложене облике (в. т .. 238-244) и д.} Сви наведени глаголски о б л и ц и имају своја з н а ч е њ а и своје ф у н к ц и ј е (службе) у језику и у реченици као основној јединици језичког општења .. Њих описује синтакса глаголских облика, делећи_ их на личне и неличне. А СИНТАКСА ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА ВРЕМЕНА 1. ПРЕЗЕНТ 564. l ..a) У својој основној функцији означавања радње која се приписује неком субјекатском појму, презент означава радњу, стање ипи збивање који се врше у време када се о њима говори.. Тако се говорник (писац) обраћа својим слушаоцима (читаоцима), на пример, следећим саопштењем: А вечерас, ево, цело вече cege на капији и пред истом том Зорком gиUi.yiiiyjy о њеrовом чланку. Њеrов главни противник је говорљиви и борбени Херак, који све йocмmiipa и криiiiикује са ортодоксног социјалисrичкоr rледишта.. Осrали учесtйв}ју у дебати А две учитељице ћyiiie и сйремају невидљив венац победнику.. Стиковић се слаБо брани; прво, што сада одједном и сам виgи многе слабости . у своме чланку .. (И .. Андрић, На Дрини ћуйрија, Просвета, Београд, 1981, 295) Употребљени облици презента означавају радње које се врше управо у времену саопштавања о њима, с ад а кад говорник то слушаоцу говори. Пошто време говореља не може бити један тренутак, већ краће или дуже траје, у ов~ј се служби у облику презента могу употребити само несвршени (имперфективни) глаголи. Тако употребљен облик презента назива се и нд икаrивни презент, или прави презент. Такав је презент, нпр., у разговору (дијалогу) два лица из Ђопићевог текста: Шта ти то раgиш? ЦрШам коња, зар не виgииt. Коња? Па да, зар не личи? ... - Па то је кобила ... (Б. Ћопић, БашШа сљезове боје, Београд, 1983, 50, 51). Или кад говорник констатује: Не бојим се од вражјега кога / .... но се бојим од зла домаћега (П. П Његош, Горски вијенац, Београд, 1977, стих 528, 530).. 565. б) Индикативни презент употребљава се и за означавање радње, стања или збивања који се стално врше, па и у време када се о њима саопштава. То је индикативни к в а л и ф и к а т и в н и презент, којим се изричу 374 - познате научне, умеrничке и животном праксом утврђене истине, на пример: реља: Сава .се код Београда улива у Дунав - Живот нам враћа само оно што ми другима gајемо.. - Морски nси k9Y тунину, а тунина се храни малом рибом, а мала риба jege мухе, а ластавице Jegy комарце, а комарци йрепосе зараз} и све се то Иреноси и ipuзe по сасвим чудним законима; радље које неко уме или зна да врши, на пример: Марија ioвopu неколико страних језика.. ·- Он свира на клавиру; радље које казују стална стаља, а која се констатују и у време rовоУ овим књигама на.1азе се најлепше песме.. - Ти украси 1/..ltaj}' сјај савршенсrва, а па шзе се на манастирским порт али ма 566. 2. Такође у својој основној в р е м е н с к о ј функцији, презент се употребљава за означаваље раДљи које су н а n о р ед н е са неким др у r и м в р е м е н о м, а не са временом rовореља о љима; Такав nрезент назива се р е л а т и в н и м nрезентом. С обзиром на време говореља, такво друго време може бити n р е љеrа или n о с л е љега, па се релативни nре1ент дели на три врсте .. а) Н а р а т и в н и или и с т о р и ј с к и n р е з е н т је онај К()јим се означавају радље наnоредне с неким временом (или моменте м) у прошлости, другим речима --којим се означавају прошле радље, стаља или збиваља: Пре неколико дана 11gемо нас двојица улицом, i.legaмo излоге и уnраво nред књижаром срейтемо Петра. Уhе..1ю у књижару и ~..liltшo књиrу коју нам је одавно тражио. У облику релативног презента за nрошлост могу се уnотребити и тлаголи свршеног вида, поред ових несвршеног, зато што се радље њима означене могу извршити и у једном тренутку времена у nрошлости. б) К в а л и ф и к а т и в н и n р е з е н т (ре.лативни) је облик презент а којим се означавају радље што се nонављају, односно врше онда када се створе услови за љихово вршеље: Чим се разиђе један круг, он .1уља по дворишту као уклета душа, nрилази другом кругу Сtуша шале од којих се други смеј} громко и неодољиво. С!ЈШа ..... и стрnљиво че~а nрилику. И кад му се учини nодесан тренутак, он уйаgа мехаиички. Неко иомеие неку земљу, на nример Егиnат. Заим ra iipeli.uga са rотовом причом .. (И.. Андрић, Пpoк.1eiiia авшја. Беоrрад, 1981, 21) Такав је и презент којим се означава вршеље радљи по nриродном реду, обичају и сл.: Сунце излази на истоку, а залази на заnаду.. - После зиме gолазu пролеће. И у овоме nрезеюу могу се уnотребити глаrоли оба вида, несвршеноr и свршеноr. Да је то р е л а т и в н и презент (а не индикативни) у квалификативној употреби, доказ је чиљеница да се глаrоли ова два вида могу међусобно замељивати а да се значеље не промени. Потпуно је једнако После зиме g о л а з и йролеће (са имперфективним rлаrолом) и После зиме g о ђ е йролеће (са nерфективним rлаго.лом). в) П р е з е н т з а б уд у ћ н о с т је облик којим се означава радња наnоредна са временом што долази п о с л е времена говореља. Другим речима, то је nрезент којим се означава будућа радња: Сутра, nосле часова, uyUi}jeмo у Суботицу.. - Кад завршим школу, уnисаћу се на студије. 375 567. г) Г н о м с к и п р е з е н т такође је у врсти квалификативног презента, али он може бити и индикативног и релативног карактера.. И н ди к ат и в н о г је карактера пословички (гномски) презент када се њиме означава стално (непрекидно) вршење радње, увек, па и у врt'мену када се то вршење констатује: Риба по дубоку йлива... - Коме закон лежи у топузу, трагови му смрgе нечо~јештвом .. - Тражи хлеба над погачу.. А р е л а т и в н о г је карактера rномски презент у примерима као што су: Ко се овцом учини, курјаци га йојеgу, где он означава радњу која се врши кад се стекну ~слови за њено вршење (~ј. = "кад год се ко учини овцом, курјаци га могу појести"). У првим случајевима може се у презенту употребити само имперфективни глагол, у другим- и перфективни и имперфективни. Осим тога, гномски презент је и модалног карактера јер означава и (говорникову) увереност да је дотична радња могућа (По јутру се дан ilознаје). 568. 3.. Уз наведену временску употребу, презент има и своју неправу употребу као облик којим се означава став говорног лица према неосrварен~ј (нереализованој) радњи.. Презент у таквој служби назива се м од а л н и м. Он може означавати: - радњу која се намерава, одн. жели (из)вршити, нпр.: Оg.щзuм кући и не враћам се више овамо!- Не gам ту кљигу.- Да йођемо сада кући; - радњу за коју говорио лице претпоставља да ће се вршити, за к~ју је уверене да ће се вршити: ( Врућина је .. .Умuрем од жеђи .. - Петар ciiiuжe сигурно, чврсто је о§ећао; радњу која се износи као услов, могућност за вршење друге радње: Ако yшiiieguмo новац, ићи ћемо на летоваље. - А ако га овако ociiiaвuм&, загазиће и сам у преступ. Ниједним од истакнутих облика презента није означена rадња која се реализује (сада када се о њој rовири), нити радњу која се реализовала у неком прошлом времену, или ће се сигурно реализовати у будућности .. 569. 4.. Посебну функцију има презент као допуна непотпуним глаголима и неким изразима. Тада се употребљава са в~зником ga и може се заменити обликом инфинитива.. а) Тако се употребљава као допуна уз глаrоле и изразе који значе жељу, хтење и сл .. : То фра Марко чикад ником н и ј е х r е о ga 11.аже, а Фазлу нико н и ј е с м и о ga йuiiia .. -Али је у исто време осећао како му ј е н е м о г у ћ н о ga ма шта о rоме 11.аже. - Сељаци ту спуштају терете кад х о ћ е ga се ~gморе.. -Јер Лазар н е ћ е ga се окрене и ga је очима йoiiipaжu. -- Увек с п р е м а н ga каже и брани оно ШIО је боље прећутати .. б) Презент с везником ga је таква допуна безличним глаrолима стања йlреба, ваља, мора и сл.: Т р е б а ga uмаш пред очима ту чиљеницу. - И кад ј е r р е б а л о ga удари. -В а љ а ga се ук.юнuiие, бар за неко вријеме. в) Презент с везником ga је таква допуна r.лаголима са значељем почетка, нас·тављања или завршетка rлаrолске радње као што су йочейlи, насйlавийlи, сйlайlи (са значељем "почеrи") и сл .. : 376 Свијет запни и п о ч е ga ioвopu.. - Свет п о ч е ga се разилази.. ·- И ст ад е ga iiipчи низ сrрму махалу.. - И одмах н а с т а в и ga йрича како је дочекивао Нијемце.. - Претио је да ће све по кући побити, ако се само за један сат п р е с т а н е ga с1ужи јело и Шочи пиће.. - Онај глас н е п р е с r а ј е ga gозига. , 1 г) Презент с везником ga, у разговорном стилу, употребљава се и са значељем и функцијом футура I, тј. као допуна енклитичком облику ћу, ћеш, ће ... :Кад ћеш опет ga gођеш.- Ја сутра нећуgа gође.м.- Сутра ћу ga uge.м у позориште. 570. Временски, индикативни или релативни, карактер овако употребљеног облика презента, односно љегов модални карактер завис~.ће од карактера управног rлаголскоr облика: тера; - у примеру: Ево, сад почиљем ga йише.м - он је индикативноr карак- у примеру: Јуче ја почнем ga йишем Јуче сам почео ga йишем Сутра почиљем ga йишем Почећу ga йuше.м... итд. ·- презент је релативног карактера и - у примеру: Нисам спреман ga йише.м Желим ga йишем Хтео сам ga йише.м. . . \Нд. - презент је модалног карактера .. Таквога је карактера, управо, с а м о у з е т у ц е л и н и са глаrолима, односно изразима које допуљује .. Гледано формално, с обзиром на то да се ту може заменити обликом и н ф и н и т и в а, који је, пре свега, облик за именоваље радље, стаља или збиваља, и конструкција ga + йрезенш може се протумачити као облик за именоваље радље коју неко жели вршити, може вршити, почиље вршити итд. Задатак. -· Одредите употребу и значеља облика презента у следећим примерима: (l) "Леоне: Каквог случаја? Не разумијем што хоћете тиме да кажете .. ЗилбербранШ: Мислим да нисте ни с каквим правом смјели говориги о смрти оне несретне жене онако неутрално као да се вас та ствар не тиче! Леоне: Пз. ако ж~лите да знаге, та ствар се мене доиста ништа не тиче." (М .. Крлежа, Гоi:йоgа Г.rеибајеви, Просвета, Беоrрад, 1982, 10.3) (2) ,;А мали човек прича даље .... - Пазила ме је као очи у глави. Ту што сам поживео четири rодине у сваком добру! Али моја несрећа, разболи се и умре жена, а ја од жалости не могнем ту остати, него опет распродам све и кренем у свет. Радио сам свуда ..... " (И. Андрић, Про~<лейiа авщја, Просвеrа, Београд, 1981, 20) (3) .,Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже .. Дубина, кроз коју протиче река, мутна је ... Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ље, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази .... " (М. Црњански, Сеобе, I, Просвета, Бео!'рад, 1983, 25) 377 (4) "На Јакова удари 1806. године силна војска Турска од Босне, и кад је он не моrне узбити попале Турци и похарају многа села по нахији Сокоској и Ваљевској и облад<'~,ју готово свом нахијом Шабачком, и народ неки побјегне преко Саве у Сријем ... " (Вук Ст. Караџић, Иciiiopujcкu cйucu П, Просвеrа, Београд, 1969, 61) (5) Зрела воћка сама пада ..- Пријатељ се у невољи познаје .. - Вода св1што опере до погана језика. - Вино и мудрога побудали. 2. ПЕРФЕКАТ 571. У својој основној функцији, перфекат означава да су се радља, стаље или збиваље (из)вршили п р е в р е м е н а к ад а г о в о р н и к о љ им а с а о п ш т а в а, дакле - у прошлости: Ollmшлa је к својим nрија rељицама и све ре1<ла. - Где је Славко? - Ойтшао је у шко:1у -Јуче су ученици йoceiiiuлu Војни музеј, а онда су шеШали по Калемегдану. - Кад се зacuiuuлa шеrње, ~;реи.ула је кући. У облику перфекта могу се, без икаквих оrраничеља, употребљавати rлаголи оба вида, и перфективни и имперфективни. А пеr;фt:кат, као и презещ, има три св:)је синтаксичке употребе: индикативну, релативну и модалну. 572. 1. И н д и к а т и в н и п е р ф е к а т је перфекат који означава радљу, стаље или збиваље који су се (из)вршили пре врt:мена говор,ња, а говорник време тога (из)вршеља од р е ђ у ј е н е п о с р ед н о према времену rоворења .. Када говорник своме слушаоцу саопшти: Ученици с у й о с е Ш и л и Војни музеј u онgа ш е Ш а л u йо Калемеigану, .то значи да за време разговора о тим радљама дате радље представљају прошле радље и да су, без обзира на то када су се у прошлости извршиле (малопре, данас, јуче, пре годину дана), одређене непосредно према времену саопштаваља. 573. 2. Р е л а т и в н и п е р ф е к а т је перфекат чија се радља, стаље ил:1 збиваље одређују као прошли п о с р е д н о према времену rоворења. То значи да се између тога времена и радље означене перфектом налази какав моменат пре којега се догична радља (из)вршила: Причала ми је маrи, био је он сасвим друrи човек тј, говорник (писац) износи како је у n р о ш л о с т и п р и ч а л а мати да је он, о коме се говори, п р е в р е м е н а т о г а п р и ч а љ а био сасвим дру­ гачији. 574. Индикативни перфекат је најуобичајеније време за означаваље у прошлости (из)вршених радљи, стаља или збиваља, а то вреди И за релагивни перфекаг, посебно када се налази у зависно сложеним реченицама .. Ова два перф~кта некад је тешко разrраничити, nосебно у текстовима приповедачког карактера (наративним) .. За го је релативни перфекат обично онај чије се(из)вршеље радљи може означити временским одредбама онgа, Шаgа и сл. Индикативни перфекат је онај употребљен у ситуацији непосредног говорниковоr (пишчевоr) саопштаваља о прошлој (из)вршеној радљи своме слушаоцу (читаоuу).. Тако се релагивни перфекаr најчешће јавља у приповедаљу, када и др)ТИ облици означавају даје реч о радљама које се посредно одређују као (из)вршене у прошлости: 378 Без кајања, уосrалом, зашто и да се каје, она увиде шта је учинила. Није много мислила о rоме како ће то да сакрије. Најпосле, тај муж је то и .хШео . Оgлазио је у рат, у нешто по·tпуно несхватљиво и ужасно за мозак rоспоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај њеrов страшни ожиљак од сабље, йрейаgала мука . (М. Црњански, Сеобе I, Просвета, Беоrrад 1983, 80) 575. К в а л и ф и к а т и в н и м п е р ф е к т о м , индикативним и релативним, означава се (из)вршење радње која је дала какво стално својство субјекатском појму, стање које је настало у прошлости, па се као такво може уочавати и у садашњости (у времену говорења), одн у неком прошлом периоду: А га плажа била је сва од бледожутоr и црвенкастоr камена и рушила се сrрмо у море.-- На углу, rдје се као мали дечко иrрао са својим биједним јањuем, сшајало је rрадилиште. -Под једнокатницом сШајала је свјетиљка.- Изнад клисуре наgнеле су се високе стене 576. 3.. М од а л н и п е р ф е к а т је онај перфекат којим се означава став .говорника према неоствареној (нереализован~ј) радњи. Такав пеЈ::фекат може означавати: -· условну радњу, сrање или збивање: Да смо gошли на време, видели бисмо тај филм -Да смо озgрави.ш, сигур•ю бисмо радили писмени задатак ·-Да је киша йала, усеви би се опоравили од суше; - друге претпостављене (хипотетичке) радње и сл .. : Ако сам лаж чуо, лаж вам казујем - Јаши вранца, иди у Котаре, обоје с.мо из~убили rлаве; радње које се изричу као заповест и cr1.: Децо, да сШе одмах ућуШали'- Да се нисте макли одатле! Ниједним од ових перфеката није означена (из)вrшена радња, него се првима од њих изриче услов, другим претпоставка, уверење да ће се радља извршити, а трећим се не казује да су се"деца ућутала", него им се изриче жеља (заповест) rоворникова да "одмах ућуте" .. 577. 4.. К р њ и п е р ф е к а т је посебни облик перфекта без помоћног глагола: Јесен је већ увелико; ойало лишће, йройишШали путеви од кише. ·- Коњи йочуљили ушима, па заигравају. -Само му на враrу искочиле неке плаве жиле.- Циrаре goiopeлe. -- Смркло се . И захлаgило. - .Љето је тада било rек у половини, а суша већ оШйочела Найале мухе и комарци. Најчешће је то релативни перфекат, јавља се у приповедању (нарацији), означавајући (из)вршене радње, стања или збиваља у прошлости, посредно одређене према времену саопштавања о њима.. Такви су сви наведени примери .. 578. Међутим, употребљава се и као индикативни перфекат, тј .. са значељем (из)вршења радње у прошлости која се одређује непосџдно щ:ема времену саопштавања: Славко, gошао Миша! Изиђи да му отвориш капију Као такав, крњи перфекат се нарочито често употребљава за означавање (из)вршених у прошлости радњи у насловима новинских чланака: ДОПУТОВАО ПРЕДСЕДНИК ЗАМБИЈЕ..- ИТАЛИЈАНСКА ВЛАДА ПОДНЕЛА ОСТАВКУ.- ПАПАНДРЕУ НАЈАВИО ПОСЕТУ ТИРАНИ.- ВЕЈАВИЦА ОШТЕТИЛА ВОЋКЕ -СНЕГ ПАДАО ЦЕЛУ НОЋ. ·-УБИЈЕН АБУ ЏИХАД 379 Уз информацију о (из)вршењу дотичних радњи у прошлости, било када пре времена говорења, крњи перфекаr у овом контексту носи и информацију о н о в о с т и радње (сrања, збивања) за читаоца (слушаоца). 579. Крњи перфекат може бити и м од у с (начин), тј .. може не означава ти радњу која се реализовала у прошлости, него, као и пуни nерфекаr, а и чешће од њега, говорников лични став nрема (нереализованој) rадњи, сrању или збивању. :fЬиме се такође може, дакле, означавати жеља, претпоставка, увереност да ће се каква радња, сrање или збивање (из)вршиrи, услов и сл.: Живели .млаgенци.! - Живели' !при наздрављању/. - Бежао, не бежао, неhеш утеhи (допуштање: "И ако бежиш, и ако не бежиш, свеједно неhеш утеhи"). -Био Шапцу, не бијелио се.! А, Чупиhу, не веселио ce.r (жеља: "Бели Шапцу, не желим да се белиш ."). 580. П о с л о в и ч к и ( г н о м с к и ) к р њ и п е р ф е к а т употребљава се у пословицама: Брада нарасла, а памет не gонела.. - Што колевка заљуљала, то моrика закоiiала. - Гдје лажа омр1<ла, ry и осванула итд Н а п о м е н а .. - Од к р њ е г п е р ф е к т а, који је и синтаксичка категорија, дакле, посебна врсrа nерфекга (чије је морфолошко о5еле:щје одсуство помсћног глагола сам, си,је .. и у активној и у пасивној конструкцији), треба разликовати оне случајеве у кqјима се у једној реченици, или у узастопним речениuама,јавља само радни или rрпни rлаtолски придев: Нашли су је и извукли сељаци исrом пеги дан.. -Јуче су ученици посеrили Војни музеј, шеiliали Калемеrданом,јели сладолед и оiliишли кући. У њима је синтаксички, и по значењу, пуни перфекат, а помоћни глагол се изосrавља да се не Би понављао на Блиском одстqјању Задаrак. -· Одредите значења перфекта у следећим nримерУма .. (I) Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин nогинуо, није вчовала. Четрдесет ноћи до зоре чекала је она Василија на обали Моrаве, седећи под тополом за Iие узнемиравао варош, онда нека бира један од два nyra који воде из 1rавн11~а; (б) да су радња, стање или збивање њиме означени само моrућни: Да не буgу куда оШишли од куhе? (в) да су нереализована радња~ стање или збивање, у претпоставци, напоредни са неком другом будућом радњом: Учинићу за вас све што буgем моiао -Ко не б.уgе щао, неће положити испит. ·-Уколико се б.уgе йовећавала продуктивност рада, утолико ће расти сгандард радних људи .. 607. Уз ово своје (модално) значење, футур П има и елемената временског значења, утолико што на ту нијансу значења указују временски везници каg, чим, gок: Кад б.уgемо завршили посао, ићи ћемо кући. - Чим Б.n;е.ы cйiuiao, јавићу ти се телефоном. -Док буgемо ручали,. разrовараћемо о свему. 389 Иако се ту може говорити о временско-хипотетичком (дакле, вр<::менско-модалном) значењу, случајеви употребе импеrфективних глагола у реченицама (зависним) с везником gol(', нпр., упућују на лретежност временског саст~јка у томе значењу (Док буgемо ручали, разговараћемо о свему = "За време ручања разговараћемо ... "). 608. Чисто в р е м е н с к о з н а ч е њ е (када је у синтаксичкој категорији релатива) футур П има када је у облику пасива, при употреби у приповедању, за означавање у прошлости извршених радњи. Граматике наводе мало таквих примера: Тада Јаков буgе iюзван у Београд. -Не може човјек нишrа примати, ако му не fiyge gано - И rако fiygy четири поста изабрана.. -углавном из старијих језичких фаза нашег књижевног језика, или из текстова писаца који негују класични вуковски иВЈраз језика. Б. ЗАМЕНЉИВОСТ (АЛТЕРНАТИВНОСТ) ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА 609. Лични глаголски облици подељени су на (а) в р е м е н а и (б) н ач и н е само према о с н о в н и м њиховим функција~<;t у-реченици, одн_о_с39 према основним њиховим значењима. Али, како смо Ћећ рекли, већина глаголских облика може се међусобно замењивати, и у категоријИ времена, и у категорији начина.. Такође, времена се могу употребљавати са значељем начина и, обратно, начини- са значењем времена. Видели смо, на пример, да се п р е з е н т, осим са својим правим значељем радње која се врши у времену говорења, може употребити и са значењем -- п е р ф е к т а: Иgемо ми јуче улицом и среШнемо пред књижаром друга ( = "И ш л и с м о јуче улицом и с р е л и друга пред књИжаром"); или - а о р и с т а: Идемо ми јуче улицом и среШнемо пред књижаром друга (= "Ишли смо јуче улицом и с р е Ш о с м о пред књижаром друга"); или - и м ~е р ф е к т а: Иgемо ми јуче улицом и сретнемо друга пред књижаром (= "И ђ а с м о ми јуче улицом и сретосмо друга пред књижаром"). Тако и перфекат све више замеЉује плусквамперфекат, тј .. уместо: Они су били усШали кад смо ми дошли - можемо, без икакве промене у значењу рећи: Они с у већ у с Ш а л и кад смо ми дошли; уместо: После буна и ра-, т ова бејаху наишли оскудица, неред ....'. можемо рећи: После буна и ратова наишли су о~~ц~~рщ 610. Исто тако, времена се могу употребљавати уместо н а ч и н а, па тако, презент може имати функцију и значење -- и м п е р а т и в а: Да йођеШе сада, децо, кући (= "П о ђ и ш е сада, децо, кући); или - п о т е н ц и ј а л а: Ако га овако осШавимо, загазиће и сам у преступ (= "Ако б и с .м о га овако о с ш а в и л и, загазио би и сам у преступ"). 611. Такође се и н а ч и н и (императив, потенцијал, футур П) могу употребљавати изван својих основних служби. Видели смо да и м п е р а т и в може' означавати извршену прошлу радњу (у приповедању): Па, како ме Бог дао брза, йоШеци, те йоШеци (= "ја потрчах, те потрчах ... "),а да п о r е н 11 и ј а л може означаваrи радњу К()ја се nонављала у прошлости: Усред разговора 390 Ана Марија би ошинула коња и ogjypuлa до самог краја пута, а за'Тим би се враћала кораком - када може има ти и квалификативиу службу (= "Усред разговора ј обично, када год су излазили на јахање ј Ана Марија је ошинула свога коња, одјурила и враћала се"), ~ј. оно што се може рећи и перфектом .. Задатак. - Покажите неку од ових могућности на датим тексто- вима. (I) Лево од њсга створио се танак и мален круг од неколико коцкара. Међу собом решавају стари коцкарски спор, а ово је као неки суд .. Људи су мрачни, а говор стваран, сув и тврд. - Ти да вратиш човеку паре - каже танким али страшним гласом један дуrоња који је очитледно неки коцкарски старешина .. --Ово ћу му вратити!- виче љутито онизак јак чсв'к ... - Ето какав је! Још ранио човека, и умало га није убио- упадају гласови са стране. - А што да ra не убијем? Има робија, еј! -- Нека има! Убићу га чим изађем ..... (И. Андрић, Пpo~.:..leiiia авлuја, Просвета, Беоrрад, 1981, 71) (П) Филип се куцнуо зловољно и испио у Бобочкнно здравље. Остао је даље мрк и нерасположен. "Вама све ствари изгледају прљаве као кожне болести! То је нека врста дерматолошког погледа на свијет! Ја на жалост нисам дерма­ толоi'!" Сергије Кириловић насмије се тихо, једва щ:имјетљlРс, у et би ... . . . Као раздрте крпе тако се мичу одломци мутних и пијаних Грузинових реченица у Филиповој глави и он има потребу да му одговоrи .... Филип је о~јећао, како би било потребно да једн:v.м јединУ.м поrетом руке збаци са стола сав raj звечећи и звекетави шум тих отрцаних интелектуалних жетона ... Паралелно, ..... јављала се у њему тиха резигнација: што би човјек rлухима тумачио rлазбу? Нема смисла ... (М.. Крлежа, Повртuа~.: Филuйа ЛаШиновића, Просвета, Беоrрад, 1968, 155--156) В. СИНТАКСА НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА 1. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ 612. Глаrолски прилог садашњи означава радњу која је истовремена са радњом глагола који се њиме одређује, а који је у личном rлаголском облику, и то без обзира на то када се радња главног (одређиваноr) глагола врши: Еоо, на станици чекамо воз, разiовараiЈ'ћи о нашим плановима. Јуче смо на станици чекали воз, раэiоварајући о нашим плановима. Сутра ћемо чекаrи воз разiоварајући о плановима. У ос1ювн~ј свој~ј употреби, означавајући и с т о в р е м е н о с т њиме означене радље са радњом глаrола у предикату, на који се односи, rлaroлcu прилог садашњи означава још и 391 11 613. (а) начин вршења радње коју означава лични глаголски облик: Она, ћуwећи, пође за мном. -У тај пар уђе баба, йщчућu, облик глаголског прилога у њима добија се као одговор на питање како? (б) радњу која је узрок вршења радње глагола у личном глаголском об­ лику: И, не узgајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу - Виgећи да се спрема олуја, пођоше кућама; (в) радњу која је услов за вршење радње глагола у личном глаголском облику: Само вредно учећи, можемо постићи одличан успех -када значи исто шrо и условна реченица: "Само ако вредно учимо ... "; (г) радњу којом се допушта или не допушта вршење радње управног глагола у личном облику: И учећи нећеш лако положити испите, а камо ли не учећи - када има значење концесивне реченице (= "и ако учиш .... "). 614. Наравно, у највећем броју случајева глаголски прилог садашњи означава напоредну радњу са радњом свога управног глагола (оног у личном облику), па се може приказати даје реченица с њим: Сй1ојали су на кайији о ч е·· к уј у ћ и gолазак iосй1ију, заправо, једнака независно сложеној, напоредној реченици: С й1 а ј а л и су на кайији и о ч е к и в а л и gолазак iосй1ију.. 615. Поред заједничког времена вршења, радња означена обликом глаголскоr прилога садашљег и радња глагола у личном глаголском облику морају имати и за,једнички с у б ј е к а т. Т о се види из свих наведених примера. Уколико се прилог налази уз лични глаголски облик с л о г и ч к и м с у бј е к т о м, наравно, таквог подударања са субјекrом неће бити: Заболела ме је глава слушајућu његове приче. -Тешко вуку не jegyћu меса, а јунаку не йијући вина .. - Хладно ми је чекајући воз. Јасно је, међутим, да се прилог односи на п~јам изречен формом лоrичког субјекта (акузативом, даrивом): Ја се смрзавам чекајући воз (Хладно ми је qекајући воз). Н а п о м е н а - У језику народних умоrворина употребљава се и глаrолски прилоr садашњи без подударности његовоr субјекта са субјекrом личноr глаголскот облика: Тако они rијо iоворећи, чедо мало паде на земљицу (Вук Ст. Караџић). Такве конструкције нису допуштене у књижевном језику.. 616. Поред своје глаголске службе (прилошке, јер је одредба личном rлаrолском облику), rлаrолски прилог садашњи употребљава се и са службом коју имају п р ид е в и: У rраду су се упалиле свеШлеће рекламе - Војници су били у лежећем ставу и очекивали команду. -Али ugyћe године корзо је био nреплављен агресивним јатима девојака - Слеgећеi пролећа знале су све.- Прошло је време йуШујући.х позоришта.- Говорио је йреwећим тоном У овој служби гл. прилог садашњи, који означава с т а л н о стање, доби;ја све карактеристике придева: облик и промену придева, удаљујући се тиме од глаголских речи (осим што чува њихово значење као лексема). Неки од овако насталих придева у језику се осећају као прави придеви: врућ, моiућ, немоiућ, иgућu, слеgећи. Као такви, rj. као придеви, служе и за творбу правих п р и л о г а (од облика придева средњег рода): Носила је револй1ирајуће избледелу црвенкасту блузу. 392 2. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ 617. Глаголски прилог прошли означава радљу која се извршила пре радље, стаља или збивања означених глаголом у личном глаrолском облику, чија је он одредба: И рекавши ro, пљунуо је и отишао. - Дошавши до пчелињака, застаде - Кренувши доста касно с костањевечког винограда, стигли су до Светога Рока у пред­ вечерје. Ређе се љиме означава радља која је истовремена са радљом у личном тлаголском облику: Сrајали су и разговарали зт<рчивши пут. Исто тако, употребљава се да означи радњу која долази после радње означене~ личним глаголским обликом: Легао је у посrељу йокривши се по rлави .. 618. Као и глаголски прилог садашљи, и прилог прошли означава још и (а) начин на који се врши радља управног глагола: Не окренувши се и не рекавши ником ништа, уђе у свој чардак -Тада је, йоблеgевши сва одједном, рекла; (б) радњу к~ја је узрок вршељу радље управног глагола: Не моiавши uзgpжaiiiu више, спустио је руке низа се.. - И изабравши уместо живо1а алкохол, за њега живе и на њему саrоревају. 619. Глаголски прилог прошли углавном се употребљава од перфективних глагола. Сви наведени примери су такви. Врло се ретко употребљава од несвршених (имперфективних) глагола, па граматике наводе мали број таквих примера: Влаgавши тридесет и седам година, остави владу старијему сину св~јему. - Чекавши вас читава два сата, ја сам после морао сам да идем (М. Стевановић, Савремени срйскохрваШски језик П, Београд, 1986, 757--758).. При томе истичу да тако употребљени прилози морају имати временску одредбу која показује колико се радља њима означена вршцла пре радње глагола у личном облику. 620. Једино се од глагола биши глаголски прилог прошли може употребити у служби nравог придева: Добили су писмо од бившеi државног секретара .. При томе глаголски nрилог има све особине правоГ щ:и,r;.ева (деклинацију), као и измељено значеље (бивши = некадашљи, ранији). Задатак. - Нађите оба глаголска прилога у следећем тексту и одредите љихову службу и значеља .. (I) А једна је грбава старица дизала облак прашине скупљајући зловољно и гунђајући згужвани станиол . . . Филип је наручио чашу млијека. Кидајући вршком прстију већ трећу кифлу, ... он је зурио у платане ... Промаrрајући тако сиво и намрште~о лице грбаве смеrларице, ... Филип се губио у детаљима ... Сасвим рефлексивна примијеrивши да тај блиједи чо~јек пуши, ... Филип је посегнуо за запаљеном цигареrом . . . и бацио је тај смрдљиви rорући папиr у пепеоник, осјеrивши тек сада да му се никоr:ин циједи у грло ... Гуцнуо је поново rутљај млијека, изгубивши се у чиrавом таласу прогумисли .... (М.. Крлежа, Пoвpaiiiali Филийа ЛаШиновића, Просвета, Београд, 1968, 38, 48) 393 (П) Пошавши ... уз Дунав, који им свима беше драг, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове .... Иђаше јој у посету, . . . помислив више пута да се уклони, застајкујући и предосећајући и тај последљи ужас ... При идућим пуцљима, међутим, одјаха коља да га умири и склони. . . Видев да је сам на брежуљку.. . . и погледа још једном преко реке, спазивши на другој обали француске предстраже. (М. Црњански, СеоБе I, Просвета, Београд, 1983, 104, 116, 131) З. РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ 621. 1) Радни глаголски придев употребљава се као главни део сложених глаголских облика- онај који носи лексичко значеље у таквим облицима. Заједно с помоћним морфемама тих сложених облика, радни глаголски придев означава (а) радљу (из)вршену у проmлосrи: Председник Густав Хусак је данас поподне разiоварао с председником Скуnштине Југославије. -УБрзо после путника, авион су нaiiyciiiuлu и чланови посаде; (б) радљу (из)вршену пре неке друге радље у прошлости: Већ су Би.щ tipoce~>..IU камениту и стрму оБалу, кад понесrаде новаца -Лекари му Беху већ давно реЈ<./11 да немају наде; (в) радље које су услов за вршеље неке друге радље, које су нереализоване, у претпоставци говорног лица и сл.: Ако Бщмо gош.ш на време, доБили Бисмо карте. - Пuо Бих: млека .. - Ако Бл;смо учu.ш, положићемо испите.·- Да c(ue одмах uзаш 111 из учионица на ваздух! Дакле, као део сложених rлаголских облика перфекта, плусквамперфекrа, nотенцијала, футура Н учествује у синтаксичким ситуацијама, описаним напред. 622. 2) Сам радни глаголски придев је и облик к р љ е г п е р ф е к т а , и употребљава се са свим љеговим значељима: И Ћоркан заБоравио своју жалост, повратила му се смјелост - Зак.юиио очи па ле11ече и завија .. -која су описана у поглављу о перфекту (в. т.. 577-580). .. 623. З) Ако радни придев стоји уз именицу и одређује је, он добија све одлике правог придева (деклинацију): Шетали смо се по озе 1е11е.юј шум и - Е во их и lll и шва mx и з послератног заноса. -· Прош.tе вечери вратили су се рано .. -Са tюкис te ка5анице цедила се вода. - Прецвеи/а.tе јабуке гранама ra ударају по лицу, младо лишће му мили по челу.. - Пун усшреtlща mx осећања, враћао се кући Прави придеви могу постати само радни глаголски придеви непрелазних глагола који означавају стаље, и то само свршених (перфективних) глагола. Од несвршених таквих глагола (са значељем стаља) у нашем језику има само неколико: врео, врела, врело; зрео, зрела, зрело; кључао, кључала, кључало;· неваљао, неваљала, неваљало, који су постали прави придеви (врела вода, зрело воhе) .. 394 4. ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ 624. 1) Трпни глаголски придев служи за грађеље пасива (трпног стаља), дакле, сложених глаголских облика, означавајући да је на некоме или на нечему (из)вршена радља: Јуче смо йозвани на отварање изложбе.. - Били смо расцейкани, служили у свим војскама. -Кад су кола нашоварена, кренули су даље .. - Нешто је већ йociiiuiнyiiio. - Овај филм је йриказиван више пута. У овој функцији употребљава се трпни тлаголски придев само прелазних глагола. 625. 2) Сам глаголски трпни придев употребљава се и као пасивни крљи перфекат: Пронађена нафта. - УнишШене прве ракете средљег домета и сл. у новинским насловима. 626. 3) Трпни глаголски придев, најчешће од прелазних, али и од лепрелазних глагола, употребљава се и у служби правог придева, тј. у функцИји одређиваља именице - као атрибут, апозиrив или именскИ део предиката: Са својим йоцейаним шаторима, он се стидео од осталих војника. - Могао је да види и сељаке који су тресли последње необране воћке.. - Помисли без мржње на Мићу и, гледајући га скамењеноi, ciiiвpgнyiiioi, помисли да добро крије своју патњу -Са уйлаканим дететом на руци, он се био придиrао. -Чекао је, удишући мирис дима зайаљених трава - Разговарали су о вољеним и йошШованим људима Као што се види у овим примерима, од прелазних је глагола rрпни придев йоцейан, необран, зайа.љен (поцепати шатор, не обрати воћку, запа.лити траву), али је од непрелазних скамењен, сШврgнуШ (скаменити се, стврднути се и сл.). Гради с~ од глагола оба вида (перф. и импф..). У овој служби трпни глаголски придев има све особине придева: значи сталну особину, има деклинацију, облике неодређеног и одређеног вида, ком­ парацију. 5. ИНФИНИТИВ 627. Инфинитив је глаголски облик којим се именују радља, стаље или збиваље. Он представља глагол као реч (лексему) у речнику и нема категорије лица, времена и начина, као ни категорије граматичкоr броја и рода, који се налазе у осталим rлаголским облицима.. Зато се још назива (домаћим термином) и неоgређени i.лаiолски облик:· iовориШи, йеваШи, найисаШи, рећи, gоћи, сесШи. И ТО l) У реченици инфинитив се најчешће употребљава у функцији допуне, а) глаголима непотпуног значеља типа моћи, Шребаши, мораШи, хШеШи; Нико ra није моrао оgвикнуШи од чобанских псовки. - Требало је све испите поново iioлataiiiu, paguiiiu.. - Ноћас морамо йрећи Саву. - И не мили ми се ова свијећа за капом кад помислим да је ваља зайалиШи -Хтели су gohu, али није било више места у авиону; б) rлаголима делимично непоrпуног значеља типа желеШи, с.меШи, умеШи и сл .. : Они желе чуШи њеrово мишљење. -Сада смо смели слободно uhu куда. желимо - Зар ш умеш рачунаШи; 395 в) глаголима кретаљз., као допуна с функцијом и значељем намерне ре­ ченице: Отишли су йотражити бензин на некој пумnи; r) глаголима који значе почетак, прекид и наставак радље: Поче се койати тунел кроз Глогово. - И стадоше се скуйљати коњаници. Киша престаде йаgати после три дана.- Окрете се и настави uричати; д) изразима с именицама и придевима непотпуног значеља: Нема смисла бранити нешто што се не може одбранити.. - Ученичка је дужност учити и сnрема ти се за животни позив -Досадно ми је о свему томе iоворuти. 628. 2) У служби с у б ј е к т а реченице инфинитив he бити употребљен када се радља означена инфинитивом ставља у центар мишљења, говора о љој као о појму коме се нешто приписује: Учити је задовољство. - Разi,lеgати излоrе је занимљиво. - Није лако раgити у руднику У таквој служби инфинитив је најчешће управни члан су~јекатске синтагме (групе речи са функцијом субјекта, нпр. разfлеgаiйи и з л о г е, раgиiйи у ш у м и) .. 629. 3) Инфинитивом се може изражавати и став према нереализованој радљи. Тада је то обично са значељем заповести, жеље и сл.: О аористу виgеШи на стр .. 389. - Све остаје код тоrа: зариШи тијело што дубље у те сумраке и та свиrања. Осјећати око себе клокот врела и мирис раслиња и тако не мислиши ништа. ДисаШи. У првом примеру инфинитив значи што и императив: "0 аористу виgише на стр .. 389!", у другом жељу, која би се изрекла глаголом желейlи са инфиниrивном допуном: "(Филип ј е желе о) не мислиiйи ништа, (желео је) gисаiйи", или неким rлаrолским начином, нпр. потенцијалом: "Филип не би мислио ништа", "Филип би gucao". 630. Најзад, инфинитив се употребљава за творбу облика футура I (будућег времена): 396 Сутра ћемо ићи у биоскоп .. -· Знао је да ће ra сумњичиШи и да без rлобе неће йроћи.- Ко ће ми биШи веза?- А кад ћеш се враШиШи.. КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА Аутори су у Грамапщи изложили материју која је резултат досадашњих испитивања књижевног језика, проверених и прихваћених у нашој науци о језику и примењиваних у настави. То су чинили на начин који само у малом, и врло оправданом по њиховом мишљењу, броју случајева одступа од оног који је уобичајен у већини наших граматика. Таквих одступања више је у поглављу које обрађује синтаксу реченице, мање у другима .. То исто важи и за терминологију, Зато су се аутори при изради ове граматике највише користили следећим делима: М. Сrевановић: Савремени српскохрваг.::ки језик I-П, Научна књига, Београд 1964---1969 (и касниј;; издања); М .. Стевановић: Граматика српскохрватског језика за школе средњег образоваља, Обод, Цетиње ( Х издање), 1980; И. Брабец, М: .. Храсте, С Живковиh: Граматика хрватскосрпскога језика, Школска књига, Загреб (VI издање), 1%5; А Пецо, Ж.. Станојчић, М, Бабић: Српскохрватски језик, Енциклопедијски лексикон 1, Просветио-педагошки завод Београда и Интерпрес, Београд, 1972; Е.. Baric, V.. Zecevic, М .. Loncaric i dr: Prirucna gramatika hrvatskog knjii,evnog jezika, Skolska knjiga, Zagreb, 1979 (поглавља из творбе речи); П.. Ивић: Днјалектологнја српскохрватског језика, Матица српска, Нови Сад (П издање) 1985; А. Пецо: Преглед српскохрватских дијалеката, Научна књига, Београд (ПI издање), 1985., М. Radovanovic, Sociolingvistika, KZNS-Dnevnik, Novi Sad, 1986. Р .. Бугарски, Увоg у ойшШу линlвисШику, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991. Они су, разуме се, консултоваЈiи и другу стручну, научну и, посебно- г р а м ат и ч к у ЈIИТСратуру, домаћу, па и страну (као што је нпр., Грамматика современного русскота языка у редакцији Н. Шведове, "Наука" Москва 1970, одн, Грамматика русского языка,, 1, у редакцији В. В .. Виноградова, Москва 1960).. Исто тако, користили су се студијама о језику значајнијих наших савремених писаца, посебно оних који су у школским програмима. Тиме је Граматици дата актуелна језичка грађа. 397 САДРЖАЈ Грама'Iика cpncкora језика Страна 1 Увод 1. Јужнословенски језици б;- 2. Српскохрватски језик б;- А) Чакавско наречје б; -Б) Кајкавско наречје 7;- В) Шrокавско наречје 7;- З. Српски кљижевни језик 12; - А) Српски кљижевни језик до XIX века и сrвараље модерног језика у XIX веку 12; - Вук Сrефановиh Караџиh 15; - Ђура Даничиh 1б; - Б) Језик дубровачке кљижевности и кљижевни језик у Босни до XIX века 17;- В) Други кљижевни језици шrокавског наречја до XIX века 17;- 4 Српски књижевни језик у XIX и ХХ веку 18; - Раслојаваље језика 20; - 5 Предмет граматике српског књижевног језика 24; -б. Граматике и речници кљижевног језика 24; - 7. Правопис 25 Фоиетика са основама фоиолоrије и морфофоно.лоrије 5 29 Фонетика и фонологија 29 2 Гласови српскога кљижевног језика З1 1. Самоrласници (вокали) З1;- 2 Сонанти (rласници) З2;- З Суrласници (консонанги) ЗЗ; - 4. Арrикулационе и акусrичке особине гласова важне за посматраље rласовног система српскога кљижевног језика З4 З Слог и подела речи на слогове 3б 4 Фонологија - Фонема и глас З7 Морфофонолоrија 39 5. Прозодија (акценат и квантитет) српскога кљижевног језика З9 б. Гласовне алгернације 42 А. Алтернације суrласника 43; - 1. Алтернације звучних и безвучних суrласника Uедначеље по звучносrи) 4З;- 2.. Алrернације с:ш, з:ж, н:м Uедначеље по месту или начину артикулације) 44;- З Алтернације к, r, х: ч, ж, ш, и к, r, х: ц, з, с (палатализације и сибиларизација) 45;- 4.. Алтернације ненепчаних са предљонепчаним суrласницима Uотоваље) 48; Б. Алтернације самоrласника 50;- 1. Промена о у е и умекшаност сугласника 50;- 2 Превој вокала 51;- З. Непосrојано а 52; - 4. Промена сонанта л у вокал о 5З 7 Асимилација и дисимилација гласова .. 54 1 Асимилација самогласника 55;- 2 Дисимилација самогласника 55;- З. Дисимилација и губљеље суrласника 5б 8 Покретни самогласници 58 9 Сугласник ј у кљижевном језику 59 10. Суrласник х у књижевном језику бО 11 Фонетске вредности некадашљег вокала ћ (јат) у кљижевном језику б1 Морфологија и rворба речи бЗ 12. Реч и морфема бЗ 1 Морфеме (корен и афикси) б4; - 2 Творбене морфеме б5; -З. Граматичке морфеме бб Морфолоrија б8 1З Врсте речи б8 И м е н с к е 70 14 Именице 71 1 Подела именица према значељу 72;- 2 Врсге промене именица (подела именица према граматичким категоријама) 74 15 Придеви 8З 1. Подела придева по значељу 8З; - 2. Род, број и падеж код придева 84; - З Краhи и дужи облици придева 84;- 4 Промена придева 85;- Поређеље придева (компарација) 87 1б Заменице 90 1. Именичке заменице 90;- 2. Придевске заменице 91 17. Бројеви 95 1 Основни (прости, главни, кардинални) бројеви 95; - 2 Збирни бројеви 9б; Редни (ординални) бројеви 96 18. Глаголи 97 1 Граматичка категорија rлаголског вида 97; - 2 Граматичка категорија глаголског рода 99; - З Грамагичке категорије лица, времена и начина, граматичког броја и грамаrичког рода 100; - 4. Глаголски облици и врсте промене 101;- 5. 398 Страна Прости глаголски облици 107;- б Глаголски облици неправилног грађеља 110;- 7 Промена помо!ших глагола 112;- 8. Сложени глаголски облици 113;- 9 Облици пасива (rрпног стаља) 115;- Одрични (негирани) глаголски облици 116 19 Суплеrивизам у промени облика речи 116 20. Прилози 118 21 Предлози 119 22 Везници 120 23 Речце (партикуле) 121 24 Узвици 121 Ђюрба речи 123 25 Основни принциш творбе 123 1. Извођеље (илr.; церивација) 123; - 2 Слагаље (или композиција) 125;- З Комбинована rворба Ј •ечи 125; - 4. Творба претвараљем 126 26 Творба речи и по3ајмице из других језика 126 27. Творба именица 129 1. Творба именица извођељем (деривација) 129;- А. Именице са значељем лица (особе) 129;- Б. Именице са значељем животиља и биљака 134;- В. Именице за означавање предмета 134;- Г. Именице за означаваље места (простора) 1З5;- Д. Глаголске и апсгракrне именице 136; - Ћ. Именице субјективне оцене 138. - Е. Именице изведене rраматичким суфиксима 1З9; - 2 Творба именица слагањем (композиција) 140; - 3 Именичке полусложенице 141; - 4 Комбинована творба именица 142 28 Творба придева 143 1 Творба придева извођењем (деривација) 143;- А. Присвојни придеви 144;- Б. Описни и љима сродни придеви 145; - В. Придеви субјективне оцене 148; - 2 Придеви добијени попридевљаваљем 148;- 3. Сложено-изведени придеви 149;- 4 Творба придева слагаљем (композиција) 149;- 5. Придевске полусложенице 150 29. Творба глагола 151 1. Творба глагола извођељем (деривација) 151;- 2 Творба глагола слаrаљем (композиција) 15З; - 3. Префиксална rворба глагола 153 30 Творба у осталим врстама речи 154 Лексиколошја 157 31 Појединачно (индивидуално) значеље речи 158 (а) Мотивисане и немоrивисане речи 159;- (б) Полисемија 159;- (в) Хомонимија 161;- (г) Синонимија 163;- (д) Анrонимија 165;- Метафорска и метонимијска значеља 166 32 Састав лексике и сфере употребе речи кљижевног језика 170 Састав лексике српскога кљижевног језика 170;- Лексика српскога језика с обзиром на сферу употребе 172 33 Фразеологизми 174 Синтакса 181 34. Основни појмови 181 1 Дефиниција синтаксе 181;- 2 Синтаксичке јединице: комуникативне реченице, предикатске реченице, синтагме, речи 181;- 3. Независне и конституентске јединице и љихове функције 187;- 4. Напоредни (координативни) однос међу функционално паралелним синтаксичким јединицама 194;- 5. Додатак: Три примера анализе синтаксичке структуре 200 35. Субјекатско-предикатске реченице 206 1 Типологија реченица у ужем смислу 206; - 2 Основне реченичне конструкције (реченични модели) 208; - 3.. Прошириваље основне реченичне конструкције (одредбени констиrуенти) 211;- 4. Главни и зависни реченични конституенrи 212;- 5 Субјекатско-предикатска конструкција 212; - б Именска копулативна конструкција (именски предикат) 216; -7 Прилошка копулаrивна конструкција (прилошки предикаг) 219; - 8. Рекцијске конструкције (конструкције с објектима) 222; - 9 Конструкције са допунским предикативом 227; - 10. Конструкције с прилошким допунама 230;- 11 Прилошке одредбе 232;- 12 Актуелни квалификатив 235;- 13. Списак реченичних типова и реченичних консrиrуената 237 36 Неки посебни типови предикатских реченица 237 1 Безличне реченице 237; - 2. Реченице са логичким (семанrичким) субјектом 241;- З Обезличене реченице (реченице са безличном конструкцијом) 243;- 4 Пасивне реченице (реченице с пасивном конструкцијом) 245;- 5 Реченице са сложеним предикатом (модална и фазна конструкција) 247 399 З7 З8 39. , 40 41 42 44. 45 4б Страна Именичке, придевске и прилошке синтагме 1 Синrагмагска конструкција 250;- 2 Именичке синтагме 252;- З Придевске и прилошке синтагме 258; - 4 Партиrивне и паукалне сингаrме 2б0; - 5 Апозитивне одредбе (апозиrив и апозиција) 2б2 (Предлошко-) падежни систем и њеrова употреба 1. Општи појмови 2б5;- 2 Именичке јединице с именичком консrиrуентском вредношhу 2б8; -З. Именичке јединице с придевским консrитуенrским значењем 271; - 4. Именичке јединице с прилошким консrигуентским значењем 27З; - 5 Именичке јединице с предикаrивном вредношhу 279; - б. Падежни систем 279 Конrруенција 1. Општи појмови 285;- 2 Грамашчка и семанrичка конгруенција у роду и броју 287;- З. Конгруенција с бројевима (с партиrивним и паукалним синтагмама) 290 Систем зависних реченица .. . . 1:-Опшпi појмови 292;- 2. Изричне реченице (у ширем смислу) 295;- З Односне реченице З01;- 4 Месне реченице ЗО7;- 5 Временске реченице ЗО8;- б Узрочне реченице З11; - 7. Условне реченицс З11; - 8 Допусне реченице З15; - 9 Намерне реченице З1б;- 10 Поредбене реченице 318;- 11. Последичне реченице З19; - 12. Вишесrруко сложене речснице З24; - 1З Iабеларна анализа зависних реченица З24 Неличне глаголске јединице 1. Општи појмови З25; - 2 Струк:rура неличних глаголских јединица З2б; - З Конституенrска вредност и. \щмiе инфинитивне јединице З27; - 4 Глаголска јединица с глаголом у обли, aro:Jiёk~r прилога З28 Систематизација консгиту 'их јеЈ1иil'ид? 'И њихове употребе 1. Констиrуенгске јединиЦ . ; -2 КонСТf!туентске вредности ЗЗО;- З Консrигуенrске вредности и конспiтуенгске функције ЗЗ2 ci!S:.~~ '··· .·.·' 1 Општи појмови ЗЗ2;- 2·· ..('i(V!eЏI'laj~e,Jt~'J~Hицe ЗЗ4;- З Упиrне реченице 334; - 4 Заповедне реченице .:•н-1.§.,~~,Щ\\t~r:Реченице ЗЗб;- б. Узвичне реченице ЗЗ7;- 7. Индирекгне ком · тйi!Не'ФУБ~ЦИ.је 3З8 Негација .. .-Jci~~'-"'•:,;·::· · . ... 1. Тврl)ење и одрицање З40; - 2. Двоструко негирање при универзалној неrацији З40; -З Финитна и конституенгска негација 341 Напоредне (координативне) конструкције 1 Општи појмови З42;- 2. Напоредни односи међу независним реченицама З45;З Напоредни односи конституенгским јединицама З50 Распоред и информативна актуализација реченице 1 З52; - 2 Слобода у распореl)ивању речеактуализација реченице З53; - 4 '"'i~љ·''"''"'щ•ч·а З59; -б Информативна актуализаРаспореl)ивање синтагмаrских конституе­ Зб2 250 2б5 285 325 3ЗО 340 342 352 47 Зб5 јалних реченица . 49 Синтакса глаголских облика 374 А. Синтакса личних rлаголских облика З74; - В р е м е н а 374; 1 Презент 374; - 2 Перфекат З78; - 3. Футур I З80; - 4. Аорист З8З; - 5. Имперфекат З84; - б. Плусквамперфекат З85; Н а ч и н и 387;- 7. Императив 387;- 8. Потенцијал 387; - 9 Фуrур П З89;- Б. Заменљивост (алтернативносг) личних глаголских облика 390;- В. Синтакса неличних rлаголских облика 391; -1. Глаголски прилог садашњи 391;- 2. Глаголски прилог прошли 393;- З. Радни rлаголски придев 394;- 4 Трпни глаголски придев 395;- 5 Инфинитив З95 Коришhена литература З97 Др Живојин Сrанојчић и др Љубомир Поповић: о ГРАМАТИКА СРПСКОГ А ЈЕЗИКА за I-IV разред средње школе о Друго издање, 1992. година о Издавачи: ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд, Обилићев венац 5 и ЗАВОД ЗА ИЗДАВАЉЕ УЏБЕНИКА, Нови Сад, Сремска 7 о Јiиковни уредници: ГАМАРА ПОПОВИЋ-НОВАКОВИЋ и РАЗИЈА ВИЛА-ПОЗНОВИЈА е Лекrор: СЕЛМА ЧОЈIОВИЋ, о Графички уредник: ДУШАН КНЕЖЕВИЋ • Коректура Завода • Обим: 25 штампарских rабака • Формаr: 17Х24 cm • Тираж: 50 000 примерака • Рукопис предат у шrампу јануара 1992 године • Шrампање завршена јула 1992 rодине • Штампа: Београдски издавачко-~рафички завод, Dеоград, Булевар војводе Мишића 17 400