2/51
22.B IIXr
I icli.inio li kupovali lirviitako? Miiiiiť kii/nivnl i ho) vtitskŕ zboží? Kupujete li kvaliU'liu' (louiiiŕi- liiviilsKc pioizvotler (a 11 kel u) Milua, :!!>, (lospié: (ivo o kvalíleli je jako ľľlaiiv.iii pojam. Ovdje redmo imaš holandskí paradajz, l.ijcp, okľii^ao, ma divnln za glctlať. Na žalost samo /,a gledaľ j ľ r oku;, mu je kao voda. A lolika je: olpľilike i Vľijednost islog. Dok u I hv.il.'.koj inii/ľi kupili piavi paradajz koj i je ukusan i daje piino višť nego ovaj lo.š izgovor za paradajz. Naravno da je onaj uzgojeni uzemlji, malo rtľžniji i vjerojatno sluiplji, ali dobiješ puno više ako môžeš prijcŕi pivko izgleda. Na žalost ovdje se kupuje po pakiranju, a ne sadržaju, a mislim cla je lako i drugdje.
Ivana, 40, Po/.ega: Pivo ine zanima kvalilela. Ondacijena. Sve sto je loše treba propasti, ľa lako i loše hrvatske tvrtke. Samo tada če nastatí prostor dase stvorí nešlo novo i dobro. Volim Kras, ima solídne proizvode. Volím i Vin-diju, bolja mi je od Dukáta. Ne kupujem sve one jogobele í ostala smeča... ali mislim da to nije iz patriolizma... nego mi više odgovaraju ti proizvodi... Jadranka, 30, Karlovac: Kvalitetni hrvatslci proizvodi (Kraš, Francie, Po-dravka) prodajů se dobro i kod nas i u inozemstvu, ne zato što su hrvatski, nego zato što su kvalitetni. Nckvalitetni i preskupí hrvatski proizvodi nede imati dobru prodajů opet zbog toga što su nekvalitetni i skupí, a ne zato što su hrvatski. Problém kod vedne hrvatskih proizvoda koji se slabo prodajů uglavnom nije kvaliteta, nego neopravdano visoke cijene. A s obzirom daje kupovna moč prosječnog stanovnika Hrvatske vrlo ograničena, naravno da ce se kod kupnje prvo voditi cijenom, a tek onda kvalitetom ili porijeklom robe. A podupirati tromost i neekonomičnost proizvodača, i najblaže rečeno sumnjive karike u lancu distribucije odredenih proizvoda, a sve to na teret kupca (s ionako ograničenim resursima) vrlo je neozbiljno od strane dŕžave. Jasna, 45, Virovilica: Kad sam bila klinka sve što je bilo iz vana bilo je fóra1. Kada se samo sjetim shoppinga u Italiji, kada je uz levisice obavezno išao i par špagerica i Brooklyn kauguma i sličnih gluposti koje su me beskraj-no veseíile, a da o Goca-Coli u limenci nc govorim. Ljudi su si doma radili muzeje ambalaže (salcupljanje limenki, vrečica, kutija cigareta i sl.). To je
324  1) fora zde: super, báječné
• •1 h n . 1)1,1 ,
l|M.lll|l |
■
.1111
1|       || i
bila piva ŕaza sudara zapadii/.icke i.iJ... ,i i / ( civilu (npr. varteksovim trapeiicauia k<>|r mi U.|, je sve to malo po malo došlo i ovdje. Poslije lo|>,i mi slila trik za nas bivše komunjare1 željne zapadne ml
de svoje marke mogu u nekvalitetnijoj izvedbi prodávali ľ./ni u/u.....
najviše dolazi do izražaja kod deterdženata. Onda su došli lazlu Hni ii.....
■import poduzetnici koji su po Europi kupovali smeče ili pm.šIttMviui I zalihe zapadnjačkih hladnjača za otpis i sve to nama íijepo uvaljivali, Molu je: uvali! Kako u ovoj krasnoj državi zákon ŕunkcionira kako funkcionira, a moral i etika su nepoznati pojmoví, zapravo si stalno u opasnosti da si oz-biljno ugrožavaš zdravlje. I što napraviti:
1. kupovati domáce proizvode iz proyjerenih izvora (Kraš, Podravka, Ga-vrilovič i sl.)
2. kupovati na placu, ali ne od preprodavača koji na sva uvozna smeča uali-jepe domače. Prema tome, kupujem hrvatsko kad god je to moguce, a naro-čito prehrambene proizvode.
POROZUMĚNÍ TEXTU
Jsou tato tvrzení pravdivá? Sve ispitantce uglavnom preferiraju hrvatske proizvode. Sve ispitanke uglavnom stavljaju naglasak na kvalitetn proizvo da. Kvaliteta je po ovoj anketi najvažnija, ali se ipak uvijek ne pokaže. Hrvatski proizvodi nisu poznati u drugim zemljama. Cijena je uvijek najvažnija. Prosječni Hrvat je bogat. Hrvatski proizvodi su sljedeče marke: Kraš, Podravka, Zanussi i Maraska. Voče i povrče uvezeno u godišnje doba kad se ne uzgaja nije ukusno.
22.B MLUVNICE Trpný rod
Trpný rod můžeme stejně jako v češtině rozdělit na trpný rod stavový (který se tvoří spojením slovesa biti a příčestí trpného) a trpný rod zvratný (který vzniká připojením zvratného zájmena se k významovému slovesu v činném rodě).
1. Příčestí minulé trpné tvoříme u většiny sloves od kmene infinitivního, řidčeji od kmene přítomného příponami:
\ -n, .-na, ^ao> -ni, ^ne, -na ■/
-en, *ena, -eňo, -eni, -ene, -ena f -jen> -jena, -jeno, -|ení,--jene, -jena [.-'■-t,-ta, -to, -ti, -te, -ta
1) komunjara hovor, pejor. komunista, komouš
Z2ii