Стивен Хокинг лети у свемир Британски астрофизичар Стивен Хокинг [65] изјавио је да намерава да ове године изведе суборбитални лет, а за две године да крене на свемирско путовање једним од првих туристичких летова приватне компаније "Вирџин галактик". "За ову годину предвидео сам лет у бестежинском стању пре него што се 2009. отиснем у свемир", рекао је Хокинг. Власник компаније "Вирџин Галактик", британски милијардер Ричард Бренсон је у септембру у Њујорку изјавио да је први комерцијални лет у свемир предвиђен за почетак 2009. године, и то летелицом која ће сама узлетети са авиона носача и која ће моћи да понесе шест путника и двојицу пилота на висину од 120 километара изнад земљине површине. Бренсон је обећао и да ће финансирати лет славног астрофижичара који би иначе коштао око 148.000 евра. Хокинг, један од најбољих физичара-теоретичара у свету, који држи катедру за математику на универзитету у Кембриџу, од своје 22. године болује од Шаркове болести, дегенеративног обољења због којег не може да се креће ни говори. Професора Хокинга је болест приковала за инвалидску столицу и говори помоћу компјутера, синтетизованим гласом, али му то не смета да се бави науком и истраживањем. Помама за теренима на месецу Израелци поседују 10 одсто терена продатих појединцима на Месецу, изјавио је представник фирме специјализоване за те трансакције. "Неки Израелци верују да је терен на Месецу оригиналан поклон и добра инвестиција, коју ће моћи да искористе њихови унуци", рекао је Том Вегнер из компаније Крејзишоп. По његовим речима, око 10.000 Израелаца купило је терене на Месецу од кад је то дозвољено 2000. године. Они поседују око 10 одсто од око 40 милиона квадратних километара продатих широм света. Вегнер је додао да би садашња релативно приступачна цена - 60 америчких долара за 5.000 квадратних метара - могла драматично да скочи са напретком америчког програма истраживања свемира. Сателит у потрази за новим планетама Француски сателит "Коро" лансиран је са руског космодрома Бајконур у Казахстану, са циљем да трага за планетама сличним Земљи, које гравитирају око звезда као што је Сунце. Током три године, сателит би требало да провери око 120.000 звезда. "Коро је пионирска мисија, покренута са малим средствима, а њен циљ је да утре пут будућим мисијама у трагању за новим планетама", изјавила је Ани Баглен, једна од научница задужених за ову мисију. "Врло мало знамо о ономе што се дешава у унутрашњости звезда и звезданих система", рекла је она, додајући да су "атоми од којих је наше тело сачињено, формирани након што су одређени број пута прошли кроз унутрашњост звезда". Прва планета ван Сунчевог система откривена је 1994. године. Од тада су земаљске опсерваторије откриле више од 200 сличних објеката. Очекује се да ће "Коро" знатно увећати тај списак, не само планета типа Јупитер, него и планета типа Земље, Марса и Венере, на којима је теоретски могуће постојање живота. Лансирање сателита "Коро" резултат је петнаестогодишњег рада француских научника. Француска је уложила 75 одсто средстава од 170 милиона евра у пројекат. Пројекат је покренут почетком деведесетих година прошлог века, са циљем да се истражи дубински састав звезда и боље разуме њихово функционисање. Француски пројекат претекао је планирану мисију америчке сонде "Кеплер", које је најављено за крај 2008. године. "Кеплер" је јача, прецизнија и пет пута скупља свемирска сонда, чији је циљ да истражи свемир и пронађе друге планете величине и карактеристика Земље. Јапан истражује ванземаљски живот Јапан ће се у космичким истраживањима концентрисати на испитивање могућих облика ванземаљског живота и проучавање малих планета и астероида. Према владином космичком пројекту, у наредних пет година планирана је изградња и лансирање космичких апарата који се темеље на успеху сонде "Хајабус". Јапанска сонда се у новембру прошле године спустила на један од астероида, што представља прави подвиг јер је то прва операција те врсте икада изведена. Помоћу аутоматских сонди планирано је, између осталог, узимање узорака тла са астероида и комета да би се истражили могући облици свемирског живота. Посебна пажња биће посвећена истраживању основних форми живота које, по мишљењу многих специјалиста, по свемиру разносе мала космичка тела. Поред тога Јапан ће истраживати и Месец. Јапанска космичка агенција разрађује амбициозан план градње сталне станице на Месецу, чија би реализација почела 2030. године. Поплаве на Марсу Пре милијарду година на Марсу је дошло до великих поплава које су довеле до формирања низина и река, изјавио је специјалиста за истраживање Марса Мајкл Мелејн. Према речима тог научника, из унутрашњости Црвене планете све до сада истиче вода. «Посматрања су нам потврдила да вода све до сада стиже до површине Марса. Последњи пут је та појава забележена септембра 2005, а пре тога 2004. године. Међутим, загонетку за научнике представља начин на који вода на Марсу остаје у течном стању", рекао је он. Бивши шеф НЛО Пројекта о посетама ванземаљаца Бивши шеф службе британског министарства обране задужене за НЛО Ницк Попе изјавио је да ванземаљци редовно посећују земљу, као и да се њихов напад може очекивати било кад. Попе је био на челу НЛО Пројекта од 1991. до 1994. Он је признао да је у почетку био скептик, али да се, након што се упознао са доказним материјалом и разговарао са неколико стотина сведока, махом полицајцима и војним особљем, уверио у посете ванземаљаца Земљи. Према његовим речима, не постоје докази о непријатељским нападима ванземаљаца, али та могућност не сме да се искључи. Попе је ово изјавио протестујучи због одлуке министарства одбране да угаси НЛО Пројекат. Како би уверио свет у своје тврдње, Попе је отворио и свој сајт хттп://www.ницкпопе.нет/биограпхy.хтм. Потребни нови системи истраживања планета Шеф руске свемирске агенције Роскосмос Анатолиј Перминов рекао је да је потребно створити нове космичке системе који би помогли у истраживањима Месеца и Марса. "У условима исцрпљивања природних и енергетских ресурса Земље и њеног пренасељења, ти проблеми ће се решавати... преношењем основне индустријске и енергетске производње у ближи космос, а затим освајањем Месеца и Марса, као и ресурса малих тела Сунчевог система", објаснио је Перминов. Он је рекао да Русија већ има понуде из САД, Европе, Индије и Кине да учествује у њиховим програмима освајања Месеца и Марса и додао да и Русија има шта да понуди тим земљама, јавиле су РИА Новости. Перминов је рекао да је познато да САД имају ново виђење цивилног космичког програма, којим се предвиђају летови на Месец и аутоматски и пилотирани летови на Марс. "И ми разматрамо пројекте летова на Месец и Марс, али су за такве летове неопходни нови системи које треба створити", рекао је Перминов, истичући да су "многи аспекти тих пројеката познати, али да доста тога још треба проучити". Плутон више није планета Међународни астрономски савез саопштио је у Прагу да је Плутон " изгубио " статус планете, што значи да наш сунчев систем остаје са осам планета. После неколико недеља расправа, научници из Међународног астрономског савеза су одлучили да Плутону, откривеном 1930. године, укину статус планете. Научници на годишњој скупштини треба да се изјасне о прецизној дефиницији планета, комета и астероида. Према предлогу нове дефиниције, планета је "небеско тело које има толику масу да му властита гравитација буде довољна за обликовање тако да се може сматрати да је готово округлог облика, и које кружи око звезде, а није звезда ни сателит друге планете". Изгубљен снимак слетања на Месец Америчка влада изгубила је оригиналан снимак првог слетања на Месец, укључујући и легендарни "мали корак за човека, али велики за човечанство" астронаута Нила Армстронга. Позната Армстронгова свемирска шетња, коју су 20. јула 1969. године видели милиони гледалаца, једна је од оних које НАСА већ годинама не успева да пронађе, рекао је Греј Хоталома (Греy Хауталома). "Већ је дуже време нисмо видели. Тражимо је годинама и никако да се појави", рекао је Хоталома. На снимку су похрањени и подаци о здравственом стању астронаута, као и стању свемирског брода. По речима Хоталоме, недостаје око 700 трака преноса историјске мисије Аполо. "Ипак, нема разлога за бригу. Све податке с траке имамо у овом или оном облику", каже Хоталома. Чак и кад би се пронашле, траке би можда биле неупотребљиве, јер су се временом доста оштетиле. Цео видео материјал годинама се чувао у Националном архиву, али у касним 70-им годинама XX века враћен је у НАСА.