BAJKE

Bajka je najrazvijeniji i najznačajniji oblik narodne proze. Ona nas uvodi u svet čudesnog i
fantastičnog. Po svojim osobinama ima dosta sličnosti s mitom. U mitu imamo natprirodne ličnosti,
bogove i heroje, u natprirodnom svetu, dok u bajci nalazimo obična čoveka u svetu natprirodnih
bića. Sve su bajke međusobno slične, kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive.
Standardni junak bajke jeste mladić koji se nalazi pred nekim teškim zadatkom. On je po pravilu
osporavana ličnost: u izvršenju zadatka koji nadilazi mogućnosti drugih ljudi on dokazuje svoju
vrednost i tek posle toga zauzima onaj položaj u svetu koji mu odgovara. U velikom broju bajki
junak je treći, najmlađi carev sin, koji je od svoje starije braće i hrabriji i mudriji; no dok oni
imaju izvesne prednosti obezbeđene samim rođenjem, on svoje preimućstvo nad njima treba tek da
dokaže (Baš-čelik, Zlatna jabuka i devet paunica, Čardak ni na nebu ni na zemlji i dr.). U nekim
bajkama junak je siromašan mladić (ili devojka) koji (koja) uspešno rešava teške, "nerešive"
zadatke stavljene preda nj, dokazuje svoju vrednost i postaje carev zet (odnosno careva žena). U
bajci Zlatoruni ovan junak je sin siromašna lovca, a u Pepeljuzi, u kojoj je obrađen jedan od
najčešćih internacionalnih motiva bajke, govori se o progonjenoj pastorki koja postaje carica. Da
bi ostvario zadatak koji mu je postavljen, junak mora izići na kraj ne sam os natprirodnim bićima –
zmajevima, aždajama, divovima i sl. – nego mora savladati neprijateljstvo i mržnju drugih ljudi.
Zlo vrlo često dolazi od najbliže rodbine junakove:od starije, zavidljive braće, od maćehe i sl.
Teškoće nastaju i usled slabosti glavnog junaka ili grešaka koje počini on ili njemu bliski ljudi.
U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti: on dobija ključ odaje koju je zabranjeno
otvoriti, jer je u njoj zatočeno čudovište, i uvek prekrši zabranu. Na taj način, junak mora
savladati niz prepreka dok dođe do konačnog cilja. U svojim nastojanjima on nailazi ne sam ona
neprijatelje nego i na dobronamerne savetodavce koji ga upućuju na to šta da učini kako bi izbegao
opasnost ili došao do cilja. U mnogim bajkama junaka pomažu životinje ili natprirodna bića koja je
on prethodno na bilo koji način zadužio. Pobedu nad htoničnim čudovištem, kojom se bajka najčešće
završava, junak obično postiže tako što prethodno uz pomoć kojeg drugog lica (obično je to oteta
sestra ili žena ili "jedna baba") sazna gde se krije snaga čudovišta ili kako se može doći do
sredstva kojim se ono dade savladati. Samo u retkim slučajevima junak postiže pobedu vlastitom
snagom: takve su bajke Stojša i Mladen i Aždaja i carev sin. Njihovi junaci raspolažu natprirodnom
snagom mitskih heroja. U njima je, osim toga, vidljiva izrazita humoristička tendencija, koja vodi
razaranju ozbiljnog sveta bajke i pretvaranju njenog junaka u komičnu, grotesknu ličnost. Ta je
tendencija najpotpunije došla do izražaja u Međedoviću, jednoj od najboljih naših narodnih
pripovedaka: u njoj se čudesni svet bajke najpre hiperbolizira do grotesknih razmera, a zatim se
razara tako da od bajke dobijamo parodiju bajke.


Jovan Deretić: Kratka istorija srpske književnosti