ZBORNÍK
ZA
národní život i običaje južmh slavena
n.
NA SVÍJET 1ZDAJE
JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI
}8fUÍ
j        KNJIGA XXVIII, SVEZAK Z
URHDNIK
l> D. BORANIČ
U ZAGREBU 1932
NADMSKllľrKA TISKARA EAGRlřH
Borovičani.
Dr. Milenko S. F i 1 i p o v i č.
U XI knjizi ^Zborníka za národní život i običaje«, na. str. 138—140, a pod naslovom »Podrugačice o Borovičanima«, g. Mijo Zuljic objavio je pet podrugačica o Borovičanima (Kako se je Borovičanima kobila zaefendijala; Borovičani natežu kladu; Mac peke! mac peke! Borovičani skáču u maglu; Kako su Borovičani mutili mlijeko pod badnjem). G. Zuljic čuo je te podrugačice u Varešu i zabilježio ih je vareškim dijalektom, a uz njih dao i neke napomene o Borovičanima.
Porijeklo podrugačica nalazi g. Zuljic u tome što se oni ljute, ako se u njih makar i malo dirne zbog njihovih osobenosti. To je tačno samo donekle. Borovičani su poznati kao osobcnjaci i dalje od Vareša, i oni su srednjebosanski Abderičani. Podrugačice o Borovičanima ne čuju se samo u Varešu, kod njihovih susjeda, nego Í dalje od Vareša. Njih svugdje šmátrajú posebnom vrstom ljudi i ismijavaju ih. Pokušao sam da nadem pravé uzroke toj pojavi i mislim da sam ih našao.
Borovičani su veoma mala etnická grupa (ima ih oko 500 duša) u zabačenom planinskom kraju zapadno od Vareša a sjeverno od Kraljevske Sutjeske. U mnogome se razlikuju od susjednog stanovništva, koje je katolíčke vjere kao i oni, i najvece su razlike u tjelesnim i duševnim osobinama, ali se razlikuju od svojih susjeda i po životu i običajima. Njihovo je porijeklo tamno. Sve su to razlozi što ih susjedi smatraju drukčijim od sebe, te ih ismijavaju na razné náčine, cesto s razlogom, ali više bez razloga. U jednom drugom radu iznio sam rezultáte svojih antropogeografskih prou-čavanje u Borovici i opisao njihove psihičke osobine (Srpski etnogr. zborník, »Naselja i poreklo stanovništva*, knj. XXVI, str. 593— 616). U ovom prilogu cu da iznesem najprije neke etnické osobine Borovičana, kao uvod, i několiko podrugačica o njima koje sam pobilježio po selima Visočke Nahije, u dolini Bosne, a koje se znatno razlikuju od onih koje je skupio g. Zuljic ili su njihove varijante.
1
i
I. Neke etnické osobine Borovičana.
Tjelesnc osobine. Vec na prvi pogled kod Borovičana se vidi da su zastupljeni različiti řasni clcmcnti, ali i ako je isti sc vidi da su zastupljcni različiti řasni clementi, ali i ako je isti takav slučaj i kod proučavanih susjednih katolíka u predjelu oko Sutjeske, ipak se Borovičani od njih znatno razlikuju.
Borovičani su večinom visoka rasta; vrlo je malo ljudi sred-njega rasta. Svi su mršavi i koštunjavi. Vrlo su izdržljivi u tje-Jťsnom radu (kad rade za sebe lično). Ljca su im nesrazmjerno duga ~1 uska; kod žena se može vidjeti i okruglije lice, a ta je osobina možda otud što su mnoge sa strane. Čelo je visoko. Nos je tanak i šiljast, vrlo rijetko malo povíjen. Lubanja je čoskasta i dosta krátka; otišla je u visinu. Vrlo je rijetka okrugla lubanja.
Boja kože je vecinom svijetla, bijela i crvenkasta, rijetko ervenkasto-erna. Nema pjega ili ih ima vrlo rijetko. Oči su ím večinom otvoreno smede, zatim zelene (osobito kod ženskih), plave i, sasvim rijetko, tamno-smede. Boja kose je otvoreno smeda sa prijelazima do plave. Sasvim su izuzetne pojave ljudi ernomanjaste kose Í kože. (Na pr. Martin Lukič, koji je i ernomanjast i srednjeg rasta.)
Saznao sam još da su u Borovici samo dva degenerika, žrtve alkoholizma, i dva epileptlčara. Sifilisa nema, a rijetka je tuberkulóza.
Govor. Borovički govor nije u svému jednak ni s onim koji sam nazvao visočkim, tj. govorom katolika oko Sutjeske, ni s vareškim, nego čini sredinu izmedu njih. Razlike su ipak veoma neznaťne. U Borovici se govori otegnutije nego oko Sutjeske, ali govore ljepše i ne zatežu onoliko kao Varešani. Zatím, stariji ljudi u Borovici, koji nisu odlazili izvan svoga kraja, govore vrlo glasno, úpravo viču.
U Borovici se glasovi: c, c, di, d izgovaraju sasvim pravilno (za razliku od visočkog govora). U poglcdu na starí "b vláda mjc-šavina, pa se govori: dvije, říjet, riječemo, ne vidivŠi, kompijerove, primjerit, Jasjen. Grupa íř se izgovara kao sc (Dubošcica i dr.). Prijedlog pre glasi redovno pria, a u složenicima pri-: Priobraženje, priko, prigradak, prigledat. U glagolskim pridjevima vrši se ste-zanje: imo, uzo. Kod Borovičana uopče ne postoji glas /, nego sc izgovara kao p: Jusup, Pilip, pučija, zapatit (zahvatiti), pamilija, třepilo sc. S se cesto izgovara kao c: ciguran, cáklo, a » kao n: njetko, njeki. Ne postoji ni glas h: doodim, zaodit. Kao i u vi-
zi9
Dr, Milenko S. Ftlipovič:
Borovičani.
11?
sočkom govoru, i ovdje je isti slučaj sa c i d: bratja, mlaji, slaje, doje, gvozdje, ali se čuju i oblící kao: dada (gdjekada) i sidet. Govori stt anam (onamo), třetina (trecina).
Drugi padež množine kod ímenica nema nástavka nego je jednak osnovi: petnaest dan, sto i deset dinár, od ovije vrátnic, Izuzetno, samo jednom prilikom, čuo sam: dinareva. Trecí, šesti Í sedmi padež množine nemajú na kraju a, nego se svršavaju na -im odnosno -am: Poijacim, s kozám, s kolim, u prilikam, na prsim.
■ Upitna zamjenica glasi tko, a pokazna trečeg lica oni (onaj). Trecí padež lične zamjenice prvog líca glasi men, a drugi i Četvrti lične zamjenice za treče lice množine redovno njia. Šesti padež relativné zamjenice glasi kiem. '
Náčin neodredeni redovno se svršava samo na -í.' sadjet, pri-gledat, doodit.
Nošnja. O nošnji Borovičana nema se šta naročito reci, jer je to uglavnom ista nošnja kao i oko Sutjeske, koju sam zasebno opisao. Stoga cu se zadržati na odstupanjima.
Tkanine za odijelo izraduju se kod kuce: plátno od konoplje íli lana, sukno i šajak; sve to spremaju same žene. Sukno se samo nosi u Vijaku Í tamo se valja.
Ranije su muškarci nosili na glavi fes íli crveni ili bijeli šal. Po tijelu, kao i sada, gace i košulju sa dugim i otvorením rukavima. Opasivali su se bensiiavom ili pojasom, najviše bijelim. Po košulji su nosili bijeli benluk (curdiju, gunjevicu). Zatim su nosili bijele čakšire. Ko je imao nosio je ispod benluka ječermu sa srebrnim dugmetima. Po benluku bijeli gunj sa rukavima. Neko bi nosío i rukavice. Na nogama bijele čarape i opanci od opute. Fesovi, ben-silav i dugmeta za ječermu kupováni su u varoši, a sve ostalo je-spremano kod kuce.
Do okupacije muškarci su nosili perčine. Oni koji su htjeli da se drže bolje i istaknu nosili su tursko odijelo u ejelini ili poje-dine dijelove. Tetoviranje je bilo raširenije nego danas.
Današnja muška nošnja razlikuje se od staré prije svega tim što su svi dijelovi od vune bojadisani erno (bojadiše se u Vijaci). Na glavi sada muškarci nose vecinom šešir; neki nose i šubare, a vide se još i erni fesovi i crveni šáloví. Mjesto čakšira sada vecinom nose pantalone, kupljene ili pravljene od lanenog platná, ili gazalice (s uskim nogavicama) od lanenog platná. Ruka ví su na ko-íuljama uži nego ranije; na jakama (koje su niske i pravé), lakto-
vima i grudima vide se lineami ornamentí vezeni ernim, plavím i zelením kontem, ali je to mnogo češec na ženskim nego na muškim košuljama. Čarape su različite: osnovu činí erna ili bijela předa,, po kojoj se rade razní ornamentí. Muškarci više ne nose perčin, a. i ne tetoviraju se više.
Ženská nošnja nijc pretrpjela takvih promjena kao muška, i ona je u svému jednaká nošnji katoličkih ženskih oko Sutjeske.
Naposljetku, da pomenem još i to da se varoška nošnja brzo širi u Borovici. To je i prirodno, kad se ima na umu da su Borovičani rudari i da susjedna sela Pogari, Potočí, Vijaka, Duboštica í Očevija imaju varošku nošnju. Malo ih je danas medu muškarcima kojí ne bi imali na sebi makar neki dio íz vareške noŠnje, a dosta ih je kojí se sasvim nose varoški. 2ene još čuvaju narodnu nošnju.
DruHveni život. Kod Borovičana postoje i sada zadruge, samo te zadruge nisu tako veliké. Pamti se da su zadruge Nikolica i Djakovíča izlazilc na po trideset i troje čeljadi. Za one koji su u zadruzi velí se da su »zadružni«.
Zanimljiv je ovaj običaj u Borovici. Veliké zadruge unaprijed náčine nove kuce za slučaj diobe, i u njima niko ne stanuje, nego se čeka da se zadruga podijeli, a za to vrijemc u njima se samo drže različite stvari. Dešava se pa takva kuča čeka i desetinama godina.
Običaji. Iako se može ženiti kad ko hoce, obično se novi brakovi sklapaju poslije Nove godirte, kad zbog sníjega přestanu radovi a kod kuce ima svega. Tako se dešava da se po VÍŠe bračnih parova vjenča u jedan dan. Priča se da je nekada u Borovici jedné zime vjenčavano po 60—80 djevojaka. Borovičani su se ranije ženili samo izmedu sebe í iz Vijake; otprije četrdeset godina prestali su se žertíti Í2 Vijake, a otpočeli dovoditi žene i iz drugih sela. Ipak, oni se i sada vecinom žene izmedu sebe. Kao razlog tome navodí se da žene iz susjednih sela nisu naviknute na poslove koje žena u Borovici radi, näročito obradivanje lana i konoplje.—- Običaj je da mlad bračni par spavá odijeljeno za godinu dana; čim prode godina, spavá u sobi zajedno sa cijelom zadrugom bez obzírá na broj koliko ih je. ' .
Sastanaka i zajedničkih veselja malo je u Borovici. Preko Ijeta omladina se sastaje poslije molitve kod. crkve ili groblja i igra. Na skupována su obično podvojeni muškarci i žene. Preko zime, u vremenu od 1 novembra pa do 1 aprila předu se lan t konoplja. Přede se uveče, jedné večeri u jednoj, druge u drugoj kuci, a u
!
Dr. Milenko S. Filipoviŕ:
Borovičani.
večim kučama se přede i po x—3 večeri: předu djevojke Íz kuce, rodbine i susjedstva, a tu dolaze i momci radi zabave.
Mrtvaca sahranjuju u sanduku. Na novi jim grobljima je kamen ili kameni krst iznad mrtvačeve glave, a najnovíji imaju drven ili gvozden krst. Dok se svuda u okolini daje za mrtvé pomen poslije sedám dana, iedmica, u Borovici nemá tog običaja; vele da je bio i ovdje, pa je ukinut.
Na groblju se ljeti cesto činí molitva. Ko je »zavjetan«, plati svečeniku da na groblju čita misu, i tada se číni pomen mrtvima. Tom prilikom žene pale na grobovima svojih umrlih sviječe i prskajú grobove svetom vodom pomoču struka bosiljka. Grobovi nisu stalni. Poslije 7—8 godina otvara se grob, da se u njega sahrani kojí bliži rodák pokojhikov; Kosti koje se načtu tom prilikom saberu se i postave u grob pored sanduka.
II. Podrugačice.
r. Borovičam i željeznica. Kad je jedan Borovičanin vidio voz koji je išao u Vareš i došao medu svoje, reéi če im: »Pomoli se nešto uz rijeku i sve viče: danas-sutra, danas-sutra. Kad dode, a ono povuklo sve poljske ambarove.*
2. Borovičam i zima. Razgovaraju jedné zimske večeri tri brata Borovičanina, pa ce jedan u razgovoru reči da nije pravo da u njih budu zima, pa Ijeto pa zima, dvije zime a jedno ljeto. Zdo-govore se da několiko od njih odu fratru i řeknu mu: »Kako to da u nas sve dvije zime a jedno ljeto?« — »Pa dobro, reče pop, sad ce varn biti dva Ijeta a jedna zima. Evo, ova je zima prošla, pa je nečemo računati. Sad ce doči ljeto, pa zima pa ljeto, i tako čete imati dva ljeta a jednu zimu.«
Borovičani mu plate Í umireni odu kuci.
3. Borovičani siju 50. Borovičani htjeli da ne silaze u čaršiju. Vatre nisu trnuli, a vune su imali dosta. Bez svega su mogli biti, ali ne bez soli. Onda se dogovore da siju so. Dogovore se, uzoru i posiju so, Prvo vece pade kiša. Prode osam dana, a so ne niče. Zabrinuše se oni šta to može biti, dok se neki ne domisliše pa če řeči: »Kisa pala pa je valjda rastopila.« Posijaše so i po drugi put. Te večeri bi veliká magla. Kad opet so ne niče, oni za osam dana rekose: »Aman ode u maglu.* Posiju so Í po treči put, pa sva trojica stáže da čuvaju njivu. Kad su videli da ništa soli ne nosi niti
da ko kvari, rekose: »Staro nam sjeme dadoše*, i vise nisu soli si jali.
4. Borovičani proslavíjaju Božič. Sjede jednoč uoči Božiča kraj vatre. Najmladi če brat reči: »Svi vi vičete: ide Božič, ide Božič, pa kamo ga, niko ga ne vidi.« — »Ti si najmladi pa najpametniji. Boga mi, tako t jest.« Sva trojica tada rekoše da ga neče ni žekati.
Ujutro srednji brat izide prví napolje. Napolju je bio veliki snijeg, a u snijegu su se videli tragovi, pa če on onda braci: »Evo trag, Božič dolazio pred kuču, pa vidío da su vrata zatvorená i otišao.« Sva trojica reku: »Hajde da ga potražimo,« pa podu sví za onim tragom dok ne dodu do neke pecině. Stanu se dogovarati koji če prví učí. Naposljetku odaberu najstarijeg brata. On ude u pecinu, a meded ga zgrabi i raskomada. Za njim ode srednji, pa najmladi, i ni jedan se ne vrati. (Zabilježio 1—4 od Todora Radiča iz Balibegovíča, 192 r.)
5. Borovičani i čižma. Našli su Borovičani čižmu u Gornjoj Borovici, i svi se okupili: »Bože moj, Šta je ovo? Hajd nam zovi majstora Miju. On je mudar i pametan čojek. Daleko je hodo: iso je čak u Visoko.« Odaberu se dva tri mladica, i ponesu čižmu maj-storu Míji i zapitaju ga: »Molimo te, majstore, ti si pametan; kaži nam Sta je ovo?« — »Ta zar ne znáte, vraže, šta je to? Vidite li da jc kalup od trnokopa!« (1927.)
6. Borovičani cijede pekmez. Ima poslovica »Cijedio ko Borovičani kuju.« Postala je, vele, ovako: Pojela kuja Borovičanima maslo. Pitali: »5ta čemo?« — »A j... te u viru, znáš šta černo. Znáš kako se pekmez cijedi. Metnučemo kuju u torbu, pa černo maslo iscijediti, a kuja nam i ne treba.«
7. Borovičani vare taranu. Našli Borovičani vrelo da izvira, pa řekli: »Daj taranu, evo vri voda, da zaspemo.« Jedan kazo poslije: »Idem ja vidit je ľ varena.« Otišao i skočio u vodu. Njega nije bilo zadugo. Onda kaže drugi: »Kurve sin, on če sam pokusati.« Onda svi dodu na vodu, skoče u vodu, i više se nisu ni vrátili. (Zabilježio 6 i 7 od Ante Batiniča, Čatiči, 1926.)
8. Borovičani grade kola. Borovičani pravili kola u pojati.. Kad su ih sklopili, nisu ih mogli istjerat na vrata. Onda su oborili klanicu dok su kola izvezli i onda su ponova klanicu gradili. (Zabilježio od Ive Bojiča iz Čatiča, 1926.)
211
Dr. Milenko S. I-'ilipovíc:
•9. Podiiu piliée. Krepala Borovičanima kvočka. Zabrinuli se kako cc piliče odraniti, pa i' nosili pod kobilu da i' zadoji, nek im ostanu živi. Kobila potrla pilice. (Zabilježio od Ante Batinica, Čatici.) ■
10. Borovičanin kupuje cvrčka. Došao jedan Borovičanin na koňak u Čatiče. Čuo popu u duvaru, pa pito: »De ste to kupili; sta varn je 'no?« Kad su mu kázali, veli: »Dajte mi jednu prodajte.« I mí srno mu ufatili jednu i odnio je u šibici. Poslije govorio: »U mene ona tica nece da pjeva.« (Zabilježio od I. Beniča, Čatici.)
n. Kupovanje hata. Prva varijanta: Neki iz polja imo konja. Došli planinjaci (tj. Borovičani) i pitali (ga): »Otkud ti ono ače? jBí 1* ga prodo, pa kolko očeš išci novaca.« Onda on kaže: »Ja sam ovo ače dobio; žena mi ga izlegla.« — »Kako?« — »Ja cu ti datí sjemena, pa nek i tvoja žena izleže.« Onda mu on dao tikvu. Onda je řeko: svaka žena od njegovi komšija neka naizred leži na onoj tikvi, da uvijek bude neka na njoj. Onda su "sve žene izredale se vec. Onda došlo opet da počnu iznova. Onda on uzo onu tikvu i mučo da vidi je ľ se što zametlo. Ona se tikva izmakla, pukla i udarila niza stranu uz smreku. Iz smreke izletio zec. Onda ga on vabio: »Hod, ače, mä| Hod ače, mä! Da smo još tri dana žene na red, izleglo bi se več.« I onda su kašnje več žene potrli (na drugim tikvama) i nikad izlec. (Zabilježio od I. Bojica, Čatici.)
Druga varijanta: Došo Borovičanin u čaršiju pa vidio tikvu stambolku. Pito trgovca: »Bogaticeti, šta je to?« Kazo mu trgovac: »Ovo je jaje što se hačad legu.« Onda kazo: »Bogaticeti, pošto je to jedno jaje?« — Kaže: »Dukat.« Prodá mu za dukát, pa kaže: »To jaje kad uzmeš, metni u trešeljak na konja, nemoj ga zastírat ničím i čuvaj da ne ispane.« Kad je Borovičanin došo na Duge, koni se potučc, a tikva ispane pa se zavalja niz čair u šumu i zapne za grm, a iz grrna ispane zec. Kad vide, vikne: »Po Bogu ljudi, k meni, ispade hače, pobježe!« Došli ljudi i ganjali, at zeca niko ufatit. (Zabilježio od St. Diljka, Seoce, 1926.)
12. Mac peke! mac peke! (Varijanta.) Borovičanima cesto pado snijeg, pa im bilo krivo. Onda idu paši u Sarajevo, pa tuže kako im — biva — pada snijeg. Paša im zatraži toliko i toliko, pa cc im napraviti arzuhal. »Kad varn ovo cage napravím, hajte u planinu pa nadité visoko drvo i hajte uz drvo a za sobom krešite i bijelite kom, pa návrh drveta ostavíte cage, i neče vam više snijeg
padati.« Oni tako učinc. Jedan se popne na jelicu i uradi tako. Kad se popeo, ne može saci. Neki reče: »lma Handrkov mačak gólem, pa cemo mačku svezat špag oko vrata, pa ce mačak iznijet, a neka on vabi, pa niz štap može sici.* Vezu mačku špag, a mačak nec: da ide. »Vabi«, viknu onomc gore. On izvadi ono svoje tagase, pa vabi: »Mac peke! mac peke!« Od tada se Borovičanima rugaju, a oni mačke ne zovu mačkom nego imenom: kola, šara. (Od Stjepana Diljka iz Seoca.)
13. Lov na medvjeda. Sastalo se u nedilju dosta Borovičana u sobi i bričili se. Jednom bilo ime Matoš. Naníšo meded kroz selo. Oni ga potjerali, pa goni do stijene, i uletio im u stíjenu. Onda řeknu: »Ko ce ici tamo unutra?« Matoš řekne: »Ja cu ici i istjerat ga, a ví mu ne dajte na rupu.« I zavuče se Matoš u rupu. Kad je pošo u rupu, reče: »Kad se ja uvučem pa zamrdam nogama, onda ví mene potegnite naván, pa ču ga ja izvuči.« Kad je unišo i doŠo do mededa, meded ga zgrabi i otkine glavu. On zamrda nogama, i oni ga potegnu. Kad su istegli Matoša bez glave, jedni če upitat: »Boga ti, je 1' na Matošu jutros bila glava?« Jedan reče da odu pitati mu ženu. Ona odgovori: »Jutros se Matoš brijaše, i na njem glava bijaše.« (Od I. Stjcpanoviča iz Seoca.)
14. Borovičani u Ričici. I. Bio u Ričici neki Rojo i držo har. Njemu bi dolazili Borovičani na koňak. Kad bi otišli na koňak u pojatu, okupili bi prditi, pa bi zavikali: »Fala Roji na graovoj čorbi, a Rojinici na ošapnici!« Rojo to potpazio. Kad drugi put došli na koňak, Rojo namjestio ljesu i slame na ljesi i zadije iglu u štap, pa ozdo kroz ljesu guro u svakog, a na komijen metno naopako zubaču. Ubode jednog. On vikne: »Ujede šargica (zmija)!« Tako i drugi i treci, pa počnu da skáču kroz komijen pa sve na zubaču i nabodu se.
II, Na Borovici radili majdani. Rojo pustio bradu i došo u majdan da kupi ránika. I on ti zaišce i kupi. Pito ga jedan: »Okle si ti?« — »Ja sam iz Sutjeske, iz Ričice.« — »Bogaticeti, je li oni Rojetina živ?« — »E jes, kako živ, umro je dávno. Što pitaš?« — »Ama eto, bogaticeti, da mi ga je upatit (pa stresavši sepet rude u duvanicu), ovako bi ga, mjeru mu )...., u duvanicu gurno.« (Od Stjepana Diljka iz. Seoca.)