Mama CeiiHMOBHh-MoMMmioBHh JbySmja )KHB3HHh CPnCKH 3A CTPAHLJE SERBIAN FOR FOREIGNERS no noneTHH Te^aj elementary course HHCTHTYT 3A CTPAHE JE3HKE EEOrPAfl THE INSTITUTE FOR FOREIGN LANGUAGES BELGRADE Masa Selimovic-Momdlovié i Ljubica Živanió SRPSKI JEZIK početní tečaj za strance SERBIAN ELEMENTARY COURSE FOR FOREIGNERS 1 DE VETO IZDANJE INSTTTUT ZA STRANE JEZIKE BEOGRAD 2012. AUTORI MAŠA SELIMOVIČ-MOMCILOVIČ LJUBICA ŽIVANIČ RECENZENTI ZORAVUKADINOVIČ MILKA DORDEVIČ KONSULTANTl DRAGICA KELEUVA JELENA KOVAČEV1Č NADĚŽDA SKORO KOMPJUTERSKA PRIPREMA I NASLOVNA STRANA ANDREJ ZLATKOV1Č ODGOVORNI UREDNIK BOJANA KOLAK ZAIZDAVACA JELENA MIHAILOVIČ. DIREKTOR Stručno večc Instituta za strane jezike odobrilo je upotrebu ovog udžbenika PRP.DGOVOR Udžbenik Srpski jezik - početní tečaj za strance, namenjen je pravím poCetnicima kojí uče srpski jezik u prírodnom jezičkom okruženju i onima koji ga uče u drugim govornim sredinama. Cilj udžbenika je da student, polaznik tečaja, usvoji osnovna znanja iz oblastí fonetike, morfologije i sintakse. Ovaj materijal takode treba da im pomogne da savladaju dva písma - čirilicu i latinku i da ih osposobi za osnovnu komunikaciju. Udžbenik sadrži dvadeset i četíri lekaje i svaka se obraduje na šest nastavnih časová. Posle 6, 12. i 18. lekcije slede revizije. Udžbenik takode sadrži gramatická objašnjenja, listu glagola, parcijalni i abecední rečník. Pored udžbenika nastavni materijal sadrži i audio materijal (kasetě ili CD) za rad u razredu ili individualno i radnu svesku sa rešenjima vežbi. Autori zahvaljuju recenzentima Zori Vukadinovič i Milki Dordevič, konsultantima Jeleni Kovačevič, Nadi Skoro i Dragici Keleuvi kao i svim saradnicima Centra za istraživanje i razvoj i kolegama sa Odseka za srpski jezik koji su nam svesrdno pomogli. Autori sadržaj \ a AERODROM NIKOLA TESLA b PRVI DAN U INSTITUTU C KOJE OVO?. STA JE OVO? Glagol JESAM. NOMINATIV 22 imenica muškog, ženskog i srednjeg roda (singulár) lične i prisvojne zamenice (singulár) NOMINATIV imenica muškog, ženskog i srednjeg roda (plurál) lične i prisvojne zamenice (plurál) 2 AU HOTELU b U GRADU C PORODICA POPOVIC LOKATIV imenica muskog, srednjeg i zenskog roda sa predlozima U i NA (singular) osnovni brojevi 1-20 PREZENT glagola na-IM LOKATIV imenica muskog, zenskog i srednjeg roda (plural) pridevi 34 3 a KOLIKO JE SATI? ß NOVA DRUGARICA C DOBRO VEČE! TAČNO JE 22 GENITIV imenica muskog, 46 srednjeg i zenskog roda (singular) sa predlozima: PRE, POSLE, OD. DO. IZ; osnovni brojevi 20-1000 - PREZENT glagola na -EM i -AM - GENITIV imenica muskog. srednjeg i zenskog roda (plural) - glagoli TREBATI. MORATI 4 a SUBOTA ß DOLAZE GOSTI C RASPORED ČASOVÁ 5 a KONCERT b POSLE KONCERTA C IMAM JEDNU MALU ŽEUU - AKUZATIV (objekat) imenica 58 muškog, ženskog i srednjeg roda (singular i plural); glagol IMATI - AKUZATIV prideva i pridevskih zamenica (singular i plurál) - redni brojevi - AKUZATIV (singular i plural) 72 s predlozima U i NA i s glagolima kretanja - glagol MOČI contents a [DEMO U smederevo b ROD1TELJI nikole POPOV1ČA c volíte li da putujete? (kako-skim) revízu a i a pauza b jedno prijatno veče c marko je stigao iz italije g a kodsilvijei marka b Sta se desilo milošu? c kome píšeš? 9 a novi stan b kako izgleda? c kakvi su... šta vole? \q a razgovor o odmoru b uturističkoj agencij1 c dali znáte? \ \ a položaj beograda b trg republike c kalendári \2 A písmo b odgovor milici c vremenska prognóza INSTRUMENTAL imenica 87 muškog. sred. i žen. roda (sg. i pl.) glagol HTETI INSTRUMENTAL prideva i zamenica 100 PERFEKAT glagola na -TI 104 LOKATIV imenica i prideva sa predlozima U i NA PERFEKAT glagola na -ČI DATIV imenica i zamenica 118 (singulár i plurál) DATIV imenica i prideva (singulár i plurál); glagoli HTETI i MOČI u perfektu DATIV sa KA i PREMA AKUZATIV imenica, prideva i 130 zamenica (singulár i plurál) opisni pridevi LOKATIV imenica. prideva i zamenica sa predlogom O komparacija prideva 144 GENITIV imenica, zamenica i 156 prideva (singular) sa predlozima: KOD, SA, IZNAD, ISPOD, 1SPRED, IZA, PORED, IZMEDU, PREKO GENITIV imenica, zamenica i prideva (plural) rimski brojevi FUTUR glagola na -TI prilozi FUTUR glagola na -ČI komparacija priloga 168 rlvizija ii 180 13 a KUPOVINA b STA OBUČ1 ZA RODENDAN C GDE VOLÍTE DA KUPUJETE? J4 a P1JACA b SAMOPOSLUGA C PREBRANAC j 5 a KODLEKARA b BIO SAM U BOLNICI C UAPOTECI j g a SPORT 6 BEOGRADSKI MARATÓN C Ol.IMPIJSKE IGRE glagoli NOSITI, PRO BATI 186 ponavljanje AKUZATIVA glagol SVIDATI SE ponavljanje DATIVA imenica i zamenica predlog ZA sa akuzativom imenice srednjcg roda 196 imenice VOČE, POVRČE, CVEČE GENITIV za količinu glagol BOLETI (prezent) 205 ponavljanje AKUZATIVA imenica i zamenica glagol BOLETI (perfekat) glagol BAVITI SE 213 ponavljanje INSTRUMENTALA INSTRUMENTAL za vřeme glagolske imenice pridevi na -SKI INSTRUMENTAL za mesto j 7 a saobračajna gužva b Sta biste radili na pustom ostrvu c igre na sreču 18 a obrazovanje b ISPITl c upi s na fakultet revízu a iii 19 a četiri godišnja doba - imenice ženskog roda na konsonant B nova LEKC1JA iz GEOGRAF1JE - strane sveta i pridevi na -ni c zlatí bor - neodredene zamenice potencijal 222 potencijal konstrukcija ima/nema sa genitivom glagol tra J ati 230 imenica deca pridev sličan, -a, -o imperfektivni i perfektivni glagoli 238 242 20 A PROVEDITE LETO SA NAMA b PUTOVANJE U KOTOR C NA AERODROMU 2 j A KUČN1 LJUBIMCI b BEOGRADSKIZOOLOŠK1 VRT C MAČAK MIŠKO SE VRATIO KUČI 22 A KALEMEGDAN b ŠETNJA PO KALEMEGDANU C BEOGRAD U 15. VEKU ">3 a VUK KARADŽIČ b NIKOLA TESLA C MUZEJI ?4 a PRAZNICI b ODLAZAK NA SLÁVU C SLÁVA gramatická obja$njenja prisvojni pridevi na -OV i -IN 253 upitna zamenica CIJI, -A, -E zamenica SVOJ. -A, -E IMPERATIV slaganje imenica 262 DETE i DECA sa brojevima deminutiv na -IC i -ICA komparativ sa OD ponavljanje prideva i priloga imenice na -LAC glagolski prilog sadasnji 270 ponavljanje predloga U. NA, SA ponavljanje imenica zenskog roda na konsonant zamenica SEBE, SE 280 pasivná rečenica SE-pasiv 289 slaganje imenica sa pridevima i prilozima imenice, padeži, zamenice 298 pridevi, brojevi, glagoli, prilozi, akcenti grammar explanations in english Nouns, Cases, Pronouns 319 Adjectives, Numerals, Verbs Adverbs. Word stress lista glagoia abecední rečník 340 348 I GLASOVI Srpski jezik ima 30 glasova (fonema) i isto toliko slova. Službeno pismo je čirilica. U upotřebí su dva pisma - ČIRILICA i LATIN1CA.* LATI NI CA (Latin alphabet) ČIRILICA (Cyrillic alphabet) ABECEDA AZBUKA A a A a B b B 6 C c B b m ^ * The Serbian Language í| ^ v C has 30 sounds (phonemes), " Ä D d and the same number T) t) DŽ dž of letters. Official script £ e . is Cyrillic. Two alphabets w ■* 0 are in use - Cyrillic and Latin. * E e 3 3 F f H h G g J j H h K k i i n ji J j Jb Jb K k Mm L 1 H h Lj ti L - / _ H> » Mm O o N n n n Nj nj P p O o C c p p clL i. t t R r B h S s Y y š š O cJd t t x x U u U n V v Hm Z z U u Ž ž LĽ m LATI NI CA ČIRILICA A. a - Atina ali A, a A, a ATHH3 am B. b - Beograd beo B, b B, 5 Beorpaa 6eo C. c - Cejlón ceo C, c U, u UejjiOH ueo Č. č - Čikago čas Č, č H, M Hmcaro wac C.t - Čaba čurka Č, č Ti, h Tiaôa hypna D, d - Dunav dati D, d K n HyHaB aaTH Dž. dž - Džordžija džez Dž, dž U. u UopuHJa ue3 D. d - Denova davo D, d %,% ■fieHOBa tjaBO E. e - Evropa ekspres E, e E, e EBpona eKcnpec F. f - Filipini freska F, f OH/lHnHHH dppecKa G. g - Glazgov gora G, g r, r r/ia3ľOB ropa H. h - Hanover hemija H, h X, x XaHOBep xeMHJa I. i - Island ili 1.1 M, H HcnaHfl H/IH J, j - Japan jaje J J h i JanaH jaje K. k Kina kada K, k K. K kuna naaa L. 1 - London levo L,l JlOHflOH zieBo y. y - mg ljut Lj.lj Jb, Jb JbHľ jbyr M. m - Meksiko malo M, m M, M MeKCHKO Majio N,n - Nigerija noga N, n H, H HHrepHJa Hora Nfj, nj - Njujork njegov Nj.nj H>, H» H>yjopK iteroB 0. o - Osaka oko 0, o 0, o Ocana OKO P, p - Prag put P. P n, n npar nyT R. r - Rusija ruka R, r P, P PycHJa pyiKeHeBa JKVT VOKÁLI / VOWELS: A, O, U, E, I Slušajte (vokál A) i ponovite Listen (vowel A) and repeat Afrika Amsterdam Akra Amerika Avala Angola Atos Apatin Atina avion ananas azbuka ali ada abeceda Slušajte (vokál O) i ponovite Osaka Oregon Oslo Olimp olovka Ontario Obrenovac odmor ovo oblak opojan odelo osam okolina ostrvo Slušajte (vokál U) i ponovite Ukrajina Urugvaj ustaju Uganda unutra umaraju ulica uvuci upadajú uho ugurati ušijú učiti ukucati uvuku Slušajte (vokál E) i ponovite Estonija Engleska elipse Eldorado Enej emisije Evropa Eritreja epopeje Ema elektrika eksplozije ekran esej ekspedicije Slušajte (vokál I) i ponovite Iran Italija isti Irak Indija ili Ivan Ilija iči Ibar idiom igrati imati izbiti igrači II KONSONANTI / CONSONANTS: B, P, D, T, G, K, S, Z, Š, Ž, F, H Slušajte (konsonant B) i ponovite Brazil Barbados Bob Beograd Bombaj bos Bolonja buba belograb beo burbon baobab bilion bubreg bezub Slušajte (konsonant P) i ponovite Panama Penelopa polip Pakistan papagáj princip Pariz popiti prototip Paster papir pop Petar papa potop Slušajte (konsonant D) i ponovite Dunav Dezdemona Drezden David dvadeset Deligrad Danica domorodac dosad Dostojevski dodatak dud duvan dodati dotad Slušajte (konsonant T) i ponovite Tdjvan Toronto Tibet Turska Teuta Taškent Toledo totem Trst Tihomir totalno topot Tijana telefonirati tiket Slušajte (konsonant G) i ponovite Gruzija Galapagos Geteborg Gibraltar Gagarin glog Goja Grigorije gastrolog Gordana Glazgov geolog govoriti gologlav geg Slušajte (konsonant K) i ponovite Kuba Kostarika Kvebek Kina Kazablanka Krakov Kraljevo Kavkaz Kopaonik Katarína Kikinda kratak kuča kocka kiosk Slušajte (konsonant S) i ponovite Salvador Saragosa sos Sirija sestra spas Sombor svetskí status Subotica sused samospas Sava smisao stres Slušajte (konsonant Z) i ponovite Zambija Zanzibar zarež Zair záraza oprez Zeta zavezati potez Zemun zauzet namaž zašto zapaziti porež Slušajte (konsonant š) i ponovite Španija šišarka šišmiš Švajcarska šaša šuštiš Šumadija šušanj šunjaš Šekspir šuštati šapčeš Šagal šešir šaraš Slušajte (konsonant Ž) i ponovite Ženeva žižak puž Žak živežni duž Žiča žu-žu svež život žeželj nož žaba jež Slušajte (konsonant F) i ponovite Fínska Frankfurt filozof Francuska Filadelfija fotograf Filip filmofil faktograf rizika fotografija fíziograf fizionomija fosfor Slušajte (konsonant H) i ponovite Holandija halohemija hvatah Havaji eho hladin Hanover duhovni hodah hotel dahtati hitah humor hvalih III KONSONANTI / CONSONANTS: C, Č, DŽ, Č, D Slušajte (konsonant C) i ponovite Cejlón Ciceron crnac citát cucla Crnogorac cela cepanica Cejlonac car curica Celovec črta crnica otac Slušajte (konsonant Č) i ponovite Čile Čečenija čistač Čaplin Čačak čitač Čikago čačkalica mač čovek čovečji crtač čokoláda čelični reč Slušajte (konsonant DŽ) i ponovite Džon Džordžija Džordž džin džijudžica hádž džak džidža džep kandža džem odžak Slušajte (konsonant Č) i ponovite Caba čača Čelič Čiřilo cučoriti čilimčič čud čelavošču čevapčič čelav čirilično čirilica čutaču Slušajte (konsonant D) i ponovite Derdap Dorde Denova Durdevdan Dokonda Durdevič dak devdir davo smeda KONSONANTI / CONSONANTS: L, U, R, M, N, NJ, J, V Slušajte (konsonant L) i ponovite Laponija Linkoln Liverpul London Lorelaj Lil Lazar Lejla lokal lepa lula labijal laž lala lizol blušajte (konsonant LJ) i ponovite Ljubičevo Ljubica Ljilja Ijubazan Ijubav Ljiljana ljuljati ljiljan Ijuljaška ljubljen Slušajte (konsonant R) i ponovite Rusija R] m Ruma raditi riba Roterdam Ramirez rovariti rerna prst Slušajte (konsonant M) i ponovite Mars Malta Moskva Morava Marija Mozambik matematika momak mermer mamut Slušajte (konsonant N) i ponovite Nemačka Norveška noc nula noga Nansi Nant Normandija Nina namirnica Slušajte (konsonant NJ) i ponovite Njujork Njutn Njegoš njihov njega njuškanje njihanje učenje pisanje granje Talj Dalj kelj mul] žulj roker režisér riter računar registar Man haj m molim makadam mirom m u kom N even naslikan nokautiran nervózna nazadan vonj konj panj gunj oganj Slušajte (konsonant J) i ponovite Japan Jamajka joj Jukatan Jermenija junačkoj Jovan jaja jakoj Jelena jednobojan jednoj jul jeftiniji javljaj Slušajte (konsonant V) i ponovite Volga Varšava Vezuv Vladimír Vavilon Vojislav valjak Valjevo Vladislav vuk Vankuver vazduhoplov voda varvari vokativ IV POZDRAVÍ - GREETINGS LATI NI CA i ČIRILICA A, a A, a E, e E, e j Lj.lj Jb,Jh S, s 111. m B,b B,6 F, f O. (J) M, m M, M T, t T, t C,c U, u G. g r, r N. n H, H U, u v.y č.e M. m H, h X, x Nj, nj H>, h, V, v B, b B, h I.i H. H 0. o 0, o Z, z 3,3 D, d J. j Jj P. p n, n Ž, ž 1)/ dž U. u K. k K. k R. r P. P D, d T), 1) L,l JI.ji S, s C c MAMA AKO OKO JE MOJE TAKOJE 3. Prepisite / Copy the following BEOGRAD DOBRO JUTRO! ZDRAVO! APOTEKA Č C kuče cvet kuče D DŽ - BEOľPAÄ -Z106P0 JVTPO! -3HPAB0! -AnOTEKA C S svet BP dak džak brati prati 4. Čítajte i vežbajte / Read and practise molím vas, kako se zovete? Sta radíte? zovem se pedro rodrigez UCIMSRPSKI. MILO Ml JE OVO JE GOSPODA ANA JOVIČ. OVO JE GOSPODIN PETAR JOVIČ. OVO JE GOSPODICA JELENA SAVIČ. DRAGO MI JE KAKO STE? ^ -1 hvala. DOBRO 5. Slušajte profesora i napišite / Listen to the teacher and write 'j* eve t šta cirkus svet uvot svt^ zima zašto r suma v O 2 . » C s a j S " A B U B z 6. Slušajte i ponovite / Listen and repeat selo - celo s - c zima - Sima z - s vas - vaš s - š delo - telo d -1 sto - što s - š čuti - čuti č - č zao - žao z - ž dolar - tolar d -1 šala - sala š - s voli - boli v - b pice - biče p - b prati - brati p - b 7. Ponovite latinicu / Repeat the Latin alphabet AtB,CfC,Č,DfDž,D,E,FřG,H,I,J,K, L,Lj,M,N,Nj, O, P. R, Sf Š,Tf U.V.Z.Ž, 8. a) b) O - Kako se zovete? - Zovem se Nina Ivanova. - Šta radite? - Učim srpski. - Ovo je gospoda Nina Ivanovna. Drago mi je. - Ovo je gospodin Petar Jovič. - Milo mi je. - Ovo je gospodica Jelena Savič. - Drago mi je. - Kako ste? - Hvala. dobro. What is your name? My name is Nina Ivanova. What are you doing? I'm learning Serbian. This is Mrs. Nina Ivanovna. I'm glad to meet you. This is Mr. Petar Jovic. How do you do? This is Miss Jelena Savic\ How are you? I'm very well thank you. Ovo je Marko. Ovo je Silvija. On je novinař, a ona je lekar. Da li je Marko novinař? Da li je Silvija lekar? Da, on je.................. Da. ona je............ AERODROM NIKOLA TESLA - BEOGRAD Carinik: Dobar dan. Dobro došli! Gospodine, molim vas pasoš. Marko: i zvolíte! Carinik: Ovo nije vaš pasoš. Marko: O, izvinite. molim vas. Ovo je moja sestra Silvija. To je njen pasoš, a ovo je moj. Carinik: Da li ste prvi put u Beogradu? Marko: Da, mi srno ovde prvi put. Carinik: Izvolite. Svěje u redu. Do videnja! 11 II Ovo je mqj sat Ovo je njegova knjiga. Ovo je njeno pero. To je moj sat To je njegova knjiga. To je njeno pero. rečník knjiga kofer 9 ľ sveska olovka pasoš a) b) moj. -a, -e moj pasoš moja knjiga ^ moje pero t J, Ste tvoj, -a, -e tvoj pasoš ■ tvoja knjiga tvoje pero Ovo je Ovo ... O i rečnik. ... sat. sveska. Ovo je To je d) njegov, -a, -o njegov pasoš njegova knjiga njegovo pero pero. sat. ... olovka. njen, -a, o njen pasoš fc njena knjig \ njeno pero Ovo je To je Ovo .. sat. rečnik. pero. ...... sveska. To je Ovo je sveska. knjiga. .... olovka. Ol Marko je novinař. Glagol jesam - singular ji sam nisam Da li sam (ja)? mi srno si nisi Da li si (ti)? viste on > ^ (on) ? oni % > je nije Dalije l (ona)? one > su ono j j (ono)? ona j Dopunite vežbe kao u primeru: Ja.........student. / novinař. Ja sam student. Ja nisam novinař. 1.11 student/lekar. 4. Ti........ profesor/novinař . On profesor/carinik 5. On........ lekar/student 3 Ona .......studentkinja/novinar 6. Ona.........inženjer/lekar IV Napravíte sto vise pitanja Přiměř: Da U je on profesor? Da li ona jorí 1..................................... ti Silvija 2..................................... ovo tvojpasoš 3................................ student novinár 4..................................... njegova sestra profesor V Zdravo! Ja sam Pedro. Prvi put sam u Beogradu. Ja sam novi student. Ovo je moja drugarica. Ona je lekár. Prvi put je ovde. A vi ? reči: r»oj.-a.-e your, yours rečnik dictionary, vocabulary ■pr$ov. -a. -o his glagol verb •fcnka pencil nov(i), -a, -o new •»e»ka notebook profesor teacher, professor ut wrist-watch, watch studentkinja student knjiga book inženjer engineer B PRVI DAN U INSTITUTU Studenti su u učionici. Prvi put su u Institutu. Petar: Izvinite, gospodine, gde je prva grupa? Profesor: U učionici. Da li ste vi novi student? Petar: Jesam. Profesor: Izvolite, udite! * * * Profesor: Ja sam vaš profesor. Zovem se Milan Jovič. Kako se vi zovete? - Ja se zovem Marija Papas. - Avi? - Zovem se Nina Ivanovna. - Ja sam Pedro Rodrigez. s ú y Petar Nina Kako se zove? On se zove Zove se ... On je ...... Kako se zove vaš drug / drugarica? Nina. Nina. Nina. Profesor: Da 1 i su svi studenti ovde? Petar: Ne, nisu. Profesor: Ko nije ovde? Pablo: Moj drug Aleksandar. Nina: Moje drugarice Maja i Sonja nisu u Institutu. 26 REČI: ■ «oon i ci oŕioníca t fét nati se) in the classroom (classroom) where group I'm (to be) my name is (to be called) svi (sav, sva, sve) ko drug drugarice (drugarica) i all, everybody who friend (male) remale friends and IZRAZI: i/volite, uditeľ Come in, please? Kako se zovete? What is your name? Ja se zovem... My name is... Bl VEŽBE Moje drugarice nisu na času. NOMINATIV-singular muški rod ženski rod student konson. drugarica -a pasoš drug grad ključ plural studenti -i pasoši drugovi -ovi gradovi ključevi -Evi grupa srednji rod selo -0/-E pero more drugarice grupe sela pera mora muški rod Moj drug je student. ženski rod srtdnji rod Moja drugarica je u Institutu. Moje pero je ovde. Moji drugovi su studenti. Moje drugarice su u Institutu. Moja pera su ovde. ja ti on ona ono sam si mi vi oni one ona Glagol JESAM plural srno nismo Da li srno (mi)..? ste niste Da li ste (vi)..? } su nisu Da li su (oni, one, ona)..? II Vi ste student Vi ste studenti - Da li ste vi student? - Da. ja sam student. - Da li ste vi studenti? - Da, mi srno studenti. Stavite u plural 1. Nov student je na času. 2. Moja drugarica nije u učionici. 3. Tvoj ključ je ovde. 4. Njegovo pero je novo. glagol JESAM ^ singular plural '. sam l.jesmo; srno 2. jesi; si ; Ž.jeste; ste 3. jeste; je 3.jesu; su Odgovorite kao u primem: Da lije Marko Pertini novinař? Da, on je novinař. / Jeste. 1. Da lije Silvija lekar? 2. Da li ste vi student? 3. Je li ovo vaš pasoš? 4. Da li je ona studentkinja? 5. Da li ste prvi put u Beogradu? 6. Da li su Marko i Silvija brat i sestra? 7. Da li ste (vi) student? 8. Da li su oni dobři drugovi? 28 III Odgovoritc kao u primem: Da li je Marko na času? Ne, on nije na času. / Nije. 1. Da li ste vi profesori ? 2. Da li ste vi študent? Da li ste vi študenti? Da li je ovo vaša knjiga? Da li je Silvija novinár? Da li si ti lekár? Da li su Marko i Silvija profesori? IV Moj grad je Beograd. A tvoj ? singular plural J* ti on ono ona moj, -a. -e tvoj, -a, -e I iijeqov, -a, -o njen, -a, -o mi nas. -a. -c vi vaš, -a, -e one r ona J njihov, -a, -o \apravite rečenice kao u primeru: Marko / Rim - Italija Njegov grad je Rim. Njegova zemlja je Italija. 1. Nina / Moskva - Rusija 2. Pablo / Madrid - Španija 3. Ja/ 4. Ti/ 5. Vi/ 6. Oni / Beograd - Srbija na času (čas) ključ selo more grád oni. one, ona RECI: in class key village sea town, city they jesam. jesi, jeste to be (I'm, you're, jesrao, jeste, jesu he/she is, we're, you're, they're brat brother nas\ -a, -e our, ours njihov, -a. -o their, theirs zemlja country 29 I KOJEOVO? - Ovo je moj drug. - Ovo je moja drugarica. - Milo mi je. - Drago mi je. - Njegova sestra je lekár. -1 ja sam lekár. - Da li ste vi stranci? - Da, mi smo Italijani. Kako se zovete? Ja se zovem .................... Zovem se .................... Moje ime je .................... Kako se zove vaš drug? Moj ............................ Zove se ......................... Njegovo ime je ................ Kako se zove vaša drugarica? Moja............................ Sta je ovo? Ovo je moj grad. Moj grad je velikí / lep / mali... Ovo je moje selo. Moje selo je veliko / lepo / malo... Ovo je moja zemlja. Moja zemlja je veliká / lepa / mala... 30 Institut za strane jezike ™* The Institute for Foreign Languages srpski Silvija Ostija ltalija JEZIK: 1ME: PREŽIME: ZANIMANJE: CRAD: ZEMLIA: Vi: JEZIK: ___________ IME: ___________ PREŽIME: ___________ ZAMMANJE:___________ CRAD: ___________ ZEMUA: ___________ IV Izaberite prideve Moj grad je ........................ drugarica je.................. Ja sam.....................študent. Moje selo je ........................ Vaša knjiga je ..................... Zepo ; velik malo mala mali nova dobro tepa dobra veHko veUka novo nov dobar III Napravíte pitanja sa KO ili s I A Primer: On je profesor. Koje profesor? / Sta je on? Marko Pertini je novinař. On je carinik. Silvija je lekar. Nina je student. RECI: stranci foreigners (stranac) (foreigner) I: ili).m Italians (Italijan) (an Italian) sta what velik(i), -a, -o big. large lep. -a, -o beautiful, nice mali. -a. -o little, small jezik language srpski. -a, -o Serbian zanimanjc occupation. profession lep 1/RAZI: Milo mi jc! I'm pleased to meet you Drago mi je! I'm glad to meet you Instimt za strane jezike Institute for Foreign Languages 31 cu *M A ! O E j Ii T I K [j latinica A O E M T K J cirilica AERODROM BEOGRAD AEPOflPOM BEOTPA^ Novo! latinica R D B G hHpH/iHua P Ji B T Napišite čirilicom GRAD DOBAR MOJ GRAD JE BEOGRAD b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK Dopunite rečenice kao u primeru: Ja.........novi student Ja sam novi student 1. Ona............naš profesor. 2. Prvi put............na času. (mi) 3. Prvá grupa............u učionici. 4. Da li............svi studenti na času? 5. Vi............profesor. II Stavíte glagol jesam u odrični oblik (negative form) Ja sam profesor, (student) Ja nisam student 1 Moj drug je lekar. (carínik) 2. Ovo je moj pasoš. (njen) 3. Ja sam lekar. (novinař) 4. Moji drugovi su studenti, (profesoři) III Napravíte pitanja kao u primem: Ovo je moj sat. Da li je ovo vaš sat? 1. Študenti su na času. 2. Ovo je njen rečnik. 3. Njegova zemlja je lepa. 4 Nikola i Silvija su lekári. Ja sam prvi put u Beogradu. IV Odgovorite na pitanja 1 Kako se zovete? J Kako se zove vaš grad? 3. Da li je vaš grad velik? 4 Da li je vaša zemlja lepa? U HOTELU Marko i Silvija su več několiko dana u Beogradu. Oni su u hotelu "Metropol". Hotel je u centru, u Bulevaru kralja Aleksandra broj 12 (dvanaest). Pre pôdne Marko radi u redakciji, a Silvija u bolnici. Posle pôdne uče srpski jezik. Gde je Marko? -On je u ........ Gde radi Marko? On radi u ...... Gde je Silvija? - Ona je u....... Gde radi Silvija? - Ona............ posle pôdne Marko je sam u sobi. Sedi i uči. Obično uči sat-dva svakog dana. Telefon zv( Nikola: Halo, ovde Nikola. Sta radiš? Marko: Učim. Gde si ti? Nikola: U klubu. Ovde su i moji prijatelji. Dodi! Marko: Gde se nalazi taj klub? Nikola: U Beogradskoj ulici, na Slaviji. Marko: Dobro, dolazim brzo! Nikola: Gde je Silvija ? Marko: U gradu. 3 i u hotelu (hotel) in the hotel (hotel) sam, -a, -o alone already u sobi (soba) in the room (room) u centru in the centre sedi (sedeti) to sit 'centar) (in the centre of the obicno usually town), downtown telefon telephone broj number zvoni telephone rings dvanaest twelve (zvoniti) (to ring) radi he/she works u klubu (klub) in the club (club) • raditi) (to work) prijatelji friends (friend) a redakciji at the press desk (prijatelj) redakcija) (press desk, nalazi se is located editorial office) (nalaziti se) (to be located) b bolnici in the hospital taj. ta, to this, that (bolnica) (hospital) dolazim i'm coming they study (dolaziti) (to come) (učiti) (to study, to learn) brzo quickly, at once language u gradu (grad) in the town IZRAZI: několiko dana a few days svakog dana every day pre pôdne in the morning (a.m.) Dodi! Come! posle pôdne in the afternoon (p.m.) sat-dva an hour or so Al| VEŽBE I Gdeje..? Marko je u sobi. u NA LOKATIV - singulár muški i srednji rod u hotelu -u u centru u Beogradu u Institutu u selu na času na aerodromu ženski rod u sobi u/na ulici u redakciji u bolnici na Slaviji -i Odgovorite na pitanja: 1. Gde se nalazi hotel Metropol? 2. Koje u hotelu? 3. Gde radi Marko? 4. Gde radi Silvija? 5. Gde vi učite srpski? 6. Gde je Institut? 7. Gde se nalazi Beograd? II BROJ BROJEVI 1 jedan, jedna, jedno 2 dva, dve, dva 3 tri 4 četiri 5 pet 6 šest 7 sedám 8 osam 9 devět 10 deset Pročitajte: Koliko je 9 i 1? 9 i 1 je 10 10 i 1 je 11 9, 19.2, 12,20,4.14 17 18 19 /dvanaest /četrnaest J šesnaest /osamnaest / jedanaest trinaest petnaest sedamnaest /& devetnaest - III Glagol RADITI 1. -im 1. -imo 2.-iš 2. -ite 3. -i 3. -e ja radim mi radimo ti radiš vi radíte on > oni ona > radi one V řade ono J ona i Da li radim? Da li radimo Da li radiš? Da li radite? Da li radi? Da li řade? ja ne radim mi ne radimo ti ne radiš vi ne radite on «\ oni ona > ne radi one V ne rade ono J ona Radim li? aerodrom/carinik Gde on radi? pošta/službenik Gde ona radi? } hotel/portir Gde on radi? Da li radite? Gde radite? Sta radite? Da radim. ř Radim u bo lnici - Se dim i učím. - Ništa. REČI: how much, how many post office msta službenik portir nothing clerk porter B U GRADU Silvija je u gradu. Želi da kupi rečnik. Pre pôdne u prodavnicama nije gužva. Ljudi rade, studenti su na fakultetima, učeníci su u školama. U PRODAVNIC1 Prodavač: Izvolite, šta želite? Silvija: Ne govorim dobro srpski. Da li vi govorite italijanski? Prodavač: Žao mi je, ne govorim. Ali, vi dobro govorite srpski! Silvija: Nažalost, vrlo malo. Sada živim i radim u Beogradu i učim srpski. Želim da kúpim rečnik. Prodavač: Ovo je jedan dobar srpsko-italijanski rečnik. Izvolite Silvija: Hvala lepo'. 38 REČI: želi (žcleti) -upi (kupiti) u prodavnicama (prodavnica) gužva ljudi na fakultetima (ŕakultet) he/she wants (to want, to wish) buy (to buy) in the shops (shop, store) crowded (crowd) people at lectures, at universities (university) učenici (učeník) u školama (škola) prodavač .ili govorite (govoriti) dobro italijanski, -a, -o malo živím (živeti) pupils (pupil) at schools (school) seller, shopkeeper but speak (to speak) well Italian a little live (to live) Izvolite, šta želíte? Zao mi je May 1 help you ? I'm sorry izrazi: Nažalost Vrlo malo Hvala lepo unfortunately just a little Thank you very much Bl VEZBE I Gdesu? Studenti su na fakultetima. u LOKATIV plural muški i srednji rod u hotelima -ima u gradovima u selima na fakultetima ženski rod u/na ulicama u sobama u prodavnicama \M \ HA II Dalijegužva? Kořistíte řeči iz tabele i napravíte rečenice. Primer: Ujutro nije gužva u prodavnicama. Ujutro Pre pod n c Posle podne Uveče nije guzva ulice prodavnice hoteli fakulteti 39 III Odgovorite kao u primem: Cide je Marko? / soba; hotel Marko je u sobi. On je u hotelu. Gdeje? Silvija/ prodavnica; grad profesor/ učionica; škola Gde su? turisti/ sobe; hoteli studenti/ učionice; fakulteti Sta je ovo? Ovo su kontinenti. Kako se zovu? Zovu se AZIJA, AFRIKA, AMERIKA, AUSTRAL1JA I EVROP Italija je u Evropi. Kina je u Aziji. Kanada je u Americi. AMERIKA > U AMERIKI >U AMERICI AFRIKA > U AFRIKI > U AFRICI Beograd je u Srbiji. A Atina? Atina je u Grčkoj. Namačká Francuska oj Norveíka u Nernačkoj u Francuskoj u Norveškoj ni Završíte kao u primeru: Berlin/Nemačka Berlin je u Nemačkoj. 1. Pariz / Francuska 2. Atina / Grčka 3. Budimpesta / Madarska 4. Helsinki / Finska 5. London / Engleska 6. Stokholm / Švédska 7. Kopenhagen / Dánska 8. Oslo / Norveška i4. - Gde su vaš grad i vaša zemlja ? - Gde želite da živite? - Gde želite da radite? RECI: kontinent! (kontinent) continents Ii PORODICA POPOVIC otac \eV.at sin Miloš student Forodica Popovic živi u Beogradu. Njihova kuča je na Slaviji, u centru. Tu oni žive 10 (deset) godina. Otac i májka řade. sin je student, a kčerka učenica. Ovo je porodica Popovic: otac Nikola,................................................................. Ifikola Popovic je lekar. májka Gde řade? Ifikola radi............... sin . kčerka . a Nada bolnica Da li sin i kčerka rade? Ne. oni.................. Onje ................... ■ Sada ponovite! Ko su oni? ie žive? ta su oni ? Gde rade? \ vaša porodica? fakultct REČI: porodica otac májka sin kčerka učenica kuča ru godina family father mother son daughter pupil house there a year(years) 43 čí a) Čirilica d g b r jx r b p Novo! latinica H L U hnpH.iHua X JI Y hotel klub kada gde u gradu u hotelu To je dobar hotel xoTen .•9?y.6 b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije domáci zadatak I Odgovorite na pitanja 1. Koje u hotelu "Metropol"? 2. Gde se nalazi hotel "Metropol"? 3. Gde radi Marko, a gde Silvija? 4. Da li oni uče srpski u Institutu? 5. Sta želi da kupi Silvija u gradu? 6. Da li je gužva u prodavnicama pre pôdne? 7. Gde radi Nikola Popovič? 8. Da li Milica i Miloš rade? II Dopunite rečenice kao u primem: Beograd je u.........(Srbija) Beogradje u Srbiji. 1. Moskva je u..................(Rusija) 2. Atina je u..................(Grčka) 3. Tokio je u..................(Japan) 4. Japan je u..................(Azija) 5. Da li je vaša zemlja u..................? (Evropa) III Dopunite rečenice kao u primem: Turisti su u.........(hoteli) Turisti su u hotelima. 1. Studenti su na..................(fakulteti) 2. Pre podne učenici su u..................(škole) 3. Lekári rade u .............(bolnice) 4. Novinári su svakog dana u..................(redakcije) 5. Prodavci rade u..................(prodavnice) IV Dopunite rečenice odgovarajučim glagolima kao u primem: Mi...... da govorimo srpski. (želeti) Mi želimo da govorimo srpski. 1. Silvija....... 2. Da li ti...... 3. Gde se....... 4. Da li oni 5. Ko ovde..... 6. Vi dobro .... 7. Sta želite da u bolnici. (raditi) srpski? (učiti) učionice? (nalaziti se) na čas ujutru ili uveče? (dolaziti) .. ? (sedeti) engleski? (govoriti) .......? (kupiti) 45 treča lekcija KOLIKO JE SATI? 12 12 Dobro jutro! Tačno je sedám sati. Nikola i Nada Popovic ustaju u 6.15 (šest i petnaest), njihova kčerka Milica u 6.30 (šest i trideset). a Miloš u 7. Doručkuju zajedno u sedám sati. Nikola i Nada rade od 8 ujutru do 3 posle pôdne. Obično ručaju u 3.30 (tri i trideset), a večerajú u 8 sati. 12 .H 12 9 3 6 6.15 šest i petnaest šest i trideset sedám sati tri i trideset Devět je sati. Miloš je na fakultetu. Stráni student i on razgovaraju pre časa M iloš: Vi ste stranac ? Odakle ste ? Student: Iz Grčke. Miloš: Da li ste iz Atine ili Soluna? Student: Ne. ja sam iz Edese. To je mali grad blizu Soluna. A odakle ste vi? Miloš: Iz Beograda. *6 ODAKLE..? London - iz Londona Beograd - iz Beograda Japan - iz Japana Grčka - iz Grcke Atina - iz Atine Italija - iz Italije BROJEVI 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 40 50 (dvadeset) (dvadeset jedan) (trideset) (četrdeset) (pedeset) 60 (šczdeset) 70 (sedamdeset) 80 (osamdeset) 90 (devedeset) 100 (sto) (stotina) 200 (dvesta) 300 (trista) 400 (ceririsŕo; 500 (petsto) 600 (Sesŕsŕo; 700 (sedamsto) 800 (osamsto) 900 ŕdeveísío; 1000 (hiljada) REČI: 7 sati (sat) 7 o'clock ručaju they have lunch tačno sharp (ručati) (to have lunch) ■Maj u they get up večerajú they have dinner (ostajati) (to get up) (večerati) (to have dinner) éoruŕkuju they have breakfast stráni, -a, -o foreign (doruŕkovati) (to have breakfast) razgovaraju they talk zajedno together (razgovarati) (to talk) N from iz from ■b till (until) blizu near 1ZRAZI: Odakle ste? od - do Koliko je sati? Taíno je 7 sati Where are you from? from - to What's the time? It's 7 o'clock AI VEZBE Ja sam iz Grčke. GEN ITI V- singulár muški i srednji rod ženski rod časa a škole -e Beograda kuče Soluna Atine Japana Italije sela ? pre posle blizu daleko od iz od / do a) Odakle ste? Miloš je iz Srbije, iz Beograda. Stráni student je iz............, (Grčka) iz............(Edesa) Silvija i Marko su iz.............(Italija) iz............(Rim) Odakle ste vi? Odakle su vaši drugovi? b) pre - posle c) blizu - daleko od Da li Miloš ustaje pre májke? Gde je Edesa? Da li Milica doručkuje pre škole? Da li je vaša zemlja blizu Srbije? Da li doručkujete pre časa? Da li je vaš grad daleko od Beograda i II Koliko je sati? Sadajetačno lOsati? 1 sat $ jedanaest sati \ jedanaest sati \ 2,3,4 sata i pet minuta • » s i pedeset minuta • * • dťsft il<> dvanaest ■ 48 \ i f W J f < i 30 9.05 9.55 i trideset/polajedanaest devet i pet devet i pedeset pet/pet do deset Procitajte i napišite: od - do I 3Q Kada rade Nikola i Nada? Oni rade od..................... Od koliko sati rade ljudi 8:10.............................. , . u vašoj zemlji?..................... q :n Do koliko sati ste u Institutu?...... * vaša zemlja - u vašoj zemlji / in your count ry glagol USTAJATI glagol RUČATI glagol UČITI -em -es -e - emo - ete - u -am -aš -a - amo - ate - aju -im -is -i - imo - ite - e m mi ustajemo ja ručam mi ručamo ja učim mi učimo , vi......... ti......... vi......... ti......... vi......... oni on oni on oni one...... ona...... one...... ona....... one ..... ona ono ona ono ona 1. Nikola i Nada............u 6.15. (ustajati) 2. Milica............u 6.30. (doručkovati) 3. Ja............u......i............ u......(ustajati, doručkovati) 4. Oni............u 3.30. (ručati) 5. Ja............u............(večerati) REČI: eko od far from pola kad(a) Kada ustajete? ý U koliko sati ustajete? Ja ustajem u 7. Kada ručate? U koliko sati rúcate? Ja obično ručam u 3. half when 49 NOVA DRUGARICA Vesna je nova učenica. Ona i Milica sede zajedno na času. Múka: Gde stanuješ? Vesna: Stanujem blizu škole, několiko minuta peške, a ti? Milica: Stanujem daleko i morám da ustajem rano. Vesna: Da li si slobodná posle časová? Milica: Ne, danas sam zauzeta, treba da učim. Vesna: Ali, sutra je subota! Milica: Jeste, ali morám da naučim několiko lekcija iz biologije. - Koj i je danas dan? - A sutra? - A prekosutra? Apri Ponedeljak I Ioilt .11' l».th Utorak Yropak Sreda t peja četvrtak MeTBpTaK Petak ľlrraK Subota CvĎoxa Nedelja 1 1 2 3 4 5 6 REČI: stanuješ you live sutra tomorrow (stanovati) (to live) naučim learn minuta minutes (naučiti) (to learn) (minut) (minute) iz biologije from biology peške on foot (biologija) (biology) morám 1 must (must). koji, koja, koje what (morati) have to prekosutra the day after rano early tomorrow slobodná (Slobodan, free ponedeljak Monday slobodná, -o) utorak Tuesday danas today sreda Wednesday zauzeta busy četvrtak Thursday (zauzet, -a, -o) petak Friday treba should. subota Saturday (trebati) ought to nedelja Sunday nedelja (7 dana) week SO Da li si Slobodan posle časová? GENITIV - plural muški i srednji rod ženski rod pre fakulteta -a lekcija -a posle drugova drugarica blizu časová knjiga daleko od sela sati i meseci ljudi Kada Milica treba da uči? Sta mora da nauči? ■ Dani u nedelji Dani u nedelji (sedmici) su: ponedeljak. Da li je sutra nedelja? Kóji je danas dan ? [II Koliko? 1 + nominativ 2. 3, 4... + genitiv sg. 5.6... + genitiv pl. mnogo malo koliko několiko MUŠKI ROD 1 (jedan) dan čas sat 2.3,4 dana časa sata 5 dana časová sati ŽENSKI ROD 1 (jedna) nedelja godina 2 (dve), 3, 4 nedelje godine 5 nedelja godina Koliko je dana u nedelji (sedmici)? Koliko je sati? Koliko dana učite srpsk Koliko ste dana u Beogradu? Koliko sati učite svakog dana? IV TRH BATI -MORATI Profesor: Zašto učite srpski jezik ? Marko: Moja sestra i ja radimo ovde i moramo da naučimo srpski. Nina: Ja ne radim. Živim ovde několiko meseci. Ne morám, ali třeba da naučim jezik. Silvija: Da, treba svi da naučimo vaš jezik. V Dopunite rečenice kao u primem: a) trebati; naučiti .........tekst (ja) Treba da naučim tekst. 1. 2. 3. 4. několiko lekcija. / Milica srpski jezik. / svi (mi) srpski jezik. / svi (oni) stráni jezik. / ti 5.....................................srpski. / vi b) Moj drug mora.........rečnik. (kupiti) Moj drug mora da kupi rečnik. Moj drug mora kupiti rečnik. 1. Milica mora........................několiko lekcija. (naučiti) 2. Ja morám........................ráno. (ustajati) 3. Sutra je subota i Miloš ne mora........................(učiti) 4. Svi moraju........................knjige. (kupiti) i---- I Londo REČI: ljudi u sedmici (sedmica/nedelja) mnogo zašto people in a week (week) a lot. many, much why j Njujork -6 L Dobro veče! Tačno je 22 sata. V i. Marko: Miloš: Marko: 22 sata? Da. Obično kažemo - 10 sati. Ovde je sada 10 sati u veče. A koliko je u Australiji? I tamo je 10 sati, ali ujutru. II Koliko je sati? j * 1 sat (13 časová) 123456789 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 123456789 10 11 pôdne Koliko je sati...? a) 18.15 osamnaest i petnaest I šest i petnaest 20.40 ......................../.................. 15.05 ......................../.................. 13.10 ......................../.................. L.................. b) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ponoč 1 sat - 1 čas 2. 3. 4 sata - 2. 3. 4 časa S sati - 5 časová : ■ í Moskva +2 -- U Beogradu je 7.........ujutru. U Beogradu je 7 sati ujutru. 1. U Londonu je 6 ..............ujutru. 2. U Njujorku je 1 ujutru. 3. U Parizu je 7...............ujutru. 4. U Moskvi je 9 ............ pre pôdne 5. U Tokiju je 2 .......posle pôdne (popodne). 53 Nina: Doručkujem u 7.30. Od 9.50 do 11.30 sam na časovima. Ručam oko 2.00. Pošle pôdne sam obično kod kuče. Učim srpski sat-dva. Večerám u 8.00. NINA 7.30 MOJ DRUG/DRUGARICA JA doručak časovi ručak večera Gledajte tabelu i kažite: Kada Nina doručkuje? Šta ona radi od 9.50 do 11.30? Kad vaš drug ruča i večera? Kada ste vi na časovima? veče kažemo (kazati) tamo pôdne evening we say (to say) there noon kod kuče REČI ponoč kod doručak ručak večera IZRAZI: at home midnight at breakfast lunch dinner L cu Cirilica D G B R H L U A T B P X JI y Novo! latinica I N S Z hHpHJiHua H H C 3 INSTITUT ZA STRANE JEZ1KE HHCTHTVT 3A CTPAHE JE3HKE Koji je danas dan? Danas je subota. Ne, danas je utorak. Sutra je sreda. Cirilica: Slusajte Ponavljanje lekcije MHCTMTyT 3a CTpaHe je3MKe 55 D0MAČ1 zadatak I Odgovorite na pitanja 1. Kada ustaju Nikola i Nada? 2. Da li oni doručkuju? 3. Koliko sati oni řade? 4. Odakleje Miloš? 5. Da li je njegov drug iz Beograda? II Napravíte pitanja na slcdece odgovore 1. Ja sam iz Beograda. 2. Obično ustajem u 7 sati. 3. Kučaju u dva sata. 4. Učim tri sata svakog dana. 5. Sada je 10.47. III Odgovorite na pitanja 1. Koji je danas dan? 2. Koji je prekosutra dan? 3. Koliko nedelja učite srpski? 4. Koliko dana ste u Beogradu? IV Napravíte odricnc rečenice Treba da uči pre podne. / posle podne Ne treba da uči posle podne. 1. Nikola i Nada moraju da řade svakog dana. / Irina i Ana 2. Morám da učim srpski. / francuski 3. Treba da naučiš tri lekcije. / četiri lekcije 4. Třeba da kupim rečnik. / sat 56 V Napišite brojeve 21 ................ 67 ................. 75 ................. 90 ................. 82 ................. VI Završíte kao u primem: jedan.......,......,......,............ jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedám a) ponedeljak, ............? b) jedanaest, .. Wxhailova ulica, Beograd 5 subota Subota je. Porodica Popovic je kod kuče. Miloš i Milica obično spavaju do 10 sati. Njihovi roditelji piju karu. Posle doručka Nada kuva ručak, a Nikola čita novine. A popodne? Posle podne Miloš sluša muziku ili svira gitaru. Milica i Nikola igraju šah ili čitaju. Nada voli da gleda film na televiziji. Nada: Milice, Miloše, vřeme je da spremite sobe. Imamo goste posle podne. Miloš: Kodolazi? Nikola: Silvija i Marko Pertini. Vi znáte Silviju, radimo zajedno. Milica: Koje Marko? Nikola: Njen brat. popodne - posle podne REČI: spavaju (spavati) they sleep (to sleep) igraju (igrati) they play (to play) roditelji parents sali chess piju (piti) they drink (to drink) voli (voleti) she likes (to like) karu (kafa) coffee (coffee) gleda (gledati) she watches (to watch) kuva (kuvati) she cooks, prepares film film, movie (to cook, to prepare) na televiziji on television čita (čitati) he reads (to read) (televizija) (television) novine newspapers spremite tidy, clean up. sluša (slušati) he listens (to listen) to (spremiti) do the rooms muziku (muzika) music (music) (to do the rooms) ili or imamo (imati) we have (to have) svira (svirati) he/she plays (to play) goste (gost) guests (guest) gitaru (gitara) the guitar (guitar) znáte (znali) you know (to know) IZRAZI: vřeme je it's time 58 VEŽBE I Volim muziku. AKUZATIV singular voleti gledati slušati imati znati muški rod ženski rod Koga? profesora a druga gosta sestru mamu drugaricu -u Šta? film / sah sport televiziju muziku knjigu -u plurál Koga? profesore e drugove sestre drugarice •e Šta? filmové športové knjige srednji rod ^ nominativ=aku2atJv More je lepo. Volim more. 59 II Napravíte listu (kao u primem). nedelja šef carinik ponedeljak kontrolor u autobusu čokoláda gosti prijatelji šah porodica srpskijezik profesor biologija gitara muzika filmoví sport lekari novinári škola májka Sta volim ne volim sport ponedeljak koga volim ne volim maflni kontrolora mdJku u autobusu 60 Ill Imam olovku. Im at I ja ti on ona ono } imam / nemam imaš / nemáš ima / nema mi vi oni one ona } imamo / nemamo imate / nemate imaju / nemajú Da li imate rečnik? Da li imate rečnike? Imate li knjigu? Da li imate pero? Imate li knjige? Imate li pera? Milica: Danas sam slobodan. Nemam časové. Ne znam šta da radim. Sta voliš da radiš? Volim da slušam muziku, gledam filmové, ali u Beogradu nemam televizor. Ja imam televizor, ali nemam vremena. Mnogo sam zauzeta. imam vremena nemam vremena IV Odgovorite na pitanja 1. Imate li vremena da čitate? 2. Šta volite da čitate? 3. Da li imate prijatelje u Beogradu 4. Da li znáte da igrate šah? 5. Gledate li televiziju? Sta radíte kad ste slobodni? Upotřebíte glagole: voleti, piri, kuvati, čitati, svirati, slušati, gledati, igrati koga sport fcf kontrolor u autobusu RECI: who (whom) čokoláda sport prijatelji boss, head filmoví bus inspector televi/or chocolate friends movies TV 63 B DOLAZE GOSTI Silvija: Hajdc, vreme je! Marko: Treba da kupimo cvece. Silvija: Subota je. posle pôdne. Da li su prodavnice zatvorene? Marko: Znam jednu malu prodavnicu blizu hotela. Sigurno je otvorená. Porodica Popovic čeka goste. Milica je u kuhinji. jede koláče. Milica: Mama. ovi koláči su odlični! Sta još imamo? Nada: Pite od sira i mesa. Nadám se da naši gosti vole pite. Nikola: Imamo li vino i sokové? Marko pije vino. a Silvija sokove. Nada: Imamo sve... Evo, dolaze gosti! REČI: cveče flowers ovi (ovaj. ova, -o) these (this) zatvorene are closed odlični koláči delicious cakes (zatvoren, -a, -o) (closed) (odličan. odlična. -o) (delicious, sigurno surely excellent) otvorená open jos else, more (otvoren, -a, -o) (to be open) pite (pita) pies (pie) čeka they're waiting pita od sira cheese pie (čeka ti) (to wait) (sir) (cheese) u kuhinji in the kitchen pita od mesa (meso) meat pie (meat (kuhinja) (kitchen) nadam se (nadati se) I hope (to hope jede she is earing vino wine (jesti) (to eat) sokove (sok) soft drinks koláče (koláč) cakes(cake) (soft drink) IZRAZI: Hajde! Lets go! Eyo, dolaze gosti! The guests are coming! 64 EU VEŽBE Da li znáte...? AKUZATIV - singular muški rod ženskí rod OG/-EG -A •u -u Koga? novog našeg / studenta profesora / moju kčerku Sta? dobar hotel malu prodavnicu plural -E -E •E * Koga? naše goste moje sestre Sta? strane jezike nove lekcije Napravíte rečenice kao u primeru: Da li znáte.........? (nov student) Da li znáte novog studenta? srednji rod nominativ=akuzativ Da li znáte II Vežbajte kao u primeru: a) ja znati nov ti slušati dobar ^čckati) {iedan oni gledati ..? (dobar hotel) .. ? (mala prodavnica) ..? (našigosti) ..? (nove lekcije) ..? (strániježici) Mi čekárno jednog druga. b) strident ja znati novi studenti druyj) ti slušati dobři drugovi film mi čekati stráni filmovi oni gledati 65 III JESTI -jedem PITI - pijem Ja jedem mi jedemo ja pijem mi pijemo ti jedeš vi jedete ti piješ vi pijete on i i oni % on oni -v ona \ jede one > jedu ona Vpije one > PÍ)" ono J ona J ono J ona J Nada: Da li imate vremena da jedete ujutru? Silvija: Da, obično jedem. Nada: A uveče? Silvija: Nikad ne jedem mnogo uveče zato što ručam kašno. Nikola: Kada pijete kafu ? Marko: Uvek pijem karu ujutru nikad uveče. KAPA/KAD NIKAPA / NIKAD ■ 66 IV VEŽBAJTE a) b) I^Znam Silviju. Znam da igram šah.H Ona zna........................ On zna da grad; biologija; igrati šah; stráni ježici; govoriti/stráni ježici; novi studenti; Miloš svirati/gitara; čitati/čirilica i rvek likad(a) RECI: ahvays nc\'cr zato sto pitajte (pitati) because ask (to ask) 67 Raspo RASPORED ČASOVÁ Milka: U ponedeljak imam šest časová. Otac: Šta je tu neobično? Svakog dana imaš šest časová. Milka: Da, ali imam teške predmete. Otac: Koje? Milka: Imam matematiku, riziku, hemiju, biologiju, geografiju i srpski. Majka: Ali ti znaš i voliš te predmete. Milka: Ne znam dobro biologiju i imam test iz fizike. Otac: Koj i čas je rizika ? Milka: Treči. a) Koji čas je fizika u ponedeljak? Šta ima Milica 6. čas u utorak? Koje predmete ima svakog dana? Čas Ponedeljá 1. matemati 2. biologija 3. fizika 4. geografija 5. hemija 6. srpski j. 7. b) l. Koje predmete imate u školi? 2. Koje predmete volite? 3. Znáte li matematiku? 4. Volite li matematiku? 5. Koji jezik govorite? 6. Da li učite latinski? c) Petar: Sutra imamo teške časové. Milica: Šta imamo? Petar: Srpski, latinski. engleski, fiziku Milka: Koje predmete ti voliš? Petar: To je teško pitanje. Ne volim mnogo školu. Volim fudbal i muziku. 6 šest 6. šesti -a, -o REDNI BROJEVI 1. prví, -a, -o 2. drugi, -a, -o 3. treči, -a. -e 4. četvrti -a, -o 5. peti, -a, -o 6. šesti, -a, -o 7. sedmi, -a, -o 8. osmi, -a, -o 9. deveti, -a, -o 10. deseti, -a. -o TE2AK - TESKA - TESKO LAK - LAKA - LAKO ý TEŠW - TEŠKE - TEŠKA LAW - LAKE - LAKA 6™, .-.. 6. 2................ 7. 3................ 8. 4................ 9. 5................ 10. 1. Koga čeka porodica Popovic? (carinik, gosti, prodavač) 2. Sta jedete ujutro? (meso, sendvič, pita, koláči, sir) 3. Sta vise volite da pijete? (čaj, kafa) 4 Koga imate? (brat, sestra) V Dopunite rečenice 1. Imate li........... 2 Volite li........... 3. Ko sluša.......... 4. Treba da kupim 5. Želim da gledam ... u Beogradu? (novi prijatelji) ? (stráni ježici) .? (naša muzika) ..........(novo pero) ..........(dobar film) 1 PETA LEKCIJA KONCERT Nada: Silvija: Miloš: Silvija: Marko: Nada: Milka: Nikola: Silvija, hajde da idemo sutra u pozorište. Volim pozorište, ali ne razumem dovoljno srpski... Moja devojka svira sutra na koncertu. Trenutak, da vidim koliko imam karata... Pet. Ko može da dode? Ja mogu. Žao mi je. ja ne mogu. Putujem rano ujutru u Rim. Možda drugi put. A ti Milice? Idem kod drugarice, a posle u bioskop. Imam ideju. Posle koncerta i bioskopa možemo svi zajedno otiči u neki restoran. reči: koncert pozorište razumem (razumeti) dovoljno devojka trenutak vidim (videti) karte (karta) concert theatre 1 understand (to understand) enough girl moment I see (to see) tickets (ticket) Možda drugi put može (moči) dode (doci) putujem (putovati) idem Oči) bioskop ideju (ideja) otiči neki, -a, -o restoran IZRAZI: can come I'm travelling (to travel) I'm going (to go) cinema, movies idea (idea) to go some restaurant Maybe some other time, another time AI VEZBE Milica ide u bioskop. AKUZATIV singular Kuda? muški rod ženski rod srednji rod U u kafič / u školu -u u pozorište / iči NA na fakultet u redakciju u/na selo putovati u Rim u Italiju plural iči Odgovorite kao u primeríma: a) Kuda ide Miloš svakog dana? Miloš ide na fakultet. Milica........................... Marko Pertini.................. Nikola Popovič ............... ja ti on ona ono } idem ideš ide mi vi oni one ona } idemo idete idu u kafiče -e u škole -e u pozorišta -a na fakultete u redakcije u/na sela nafaktrltét, u redakciju, u prodavnicu, u bolnicu. u kafič, u školu b) Kuda idu studenti svakog dana? Studenti idu na fakultete. Učenici ........................... Lekári.............................. Novinári........................... naf^ktitTéte. u redakcije, u prodavnice. u bolnice, u kafiče. u škole ____t 73 II Ana: Svakog jutra idem u prodavnicu da kúpim hleb, mleko i novine. Onda idem na časové. Posle časová idem kuéi ili u grad. Uveče obično idem kod drugarice. Cesto idemo u bioskop, ponekad u pozorište. Retko idemo u restorane jer su skúpi. Idem u prodavnicu u grad u bioskop u pozorište na časové idem kod druga kod drugarice kod drugova kod Marije Idem kuci Dolazim kuci 'v ¥ Kuda vi idete? Svakog dana idem Cesto Retko Uveče Ujutru Ponekad III Marko putuje u Rim. Miloš: Halo! Ovde Miloš. Da li je Ana kod kuče? Ana: Da, ja sam. Miloš: Štaradiš? Ana: Ništa. Treba da idem u grad da kúpim kartu za autobus. Miloš: Ko putuje? Ana: Ja putujem, zar ne znaš? Miloš: Kuda putuješ? Ana: U Niš. Miloš: Kada putuješ? Ana: Putujem sutra, rano ujutru. ja ti on ona ono } PUTOVATI putujem mi putuješ vi oni putuje one ona } putuj < putujeti putujú Napravíte pitanja kao u prímeru: Ana putuje u Niš rano ujutru. Ko putuje? Kada Ana putuje? Kuda Ana putuje? 1. Marko putuje u Rim u ponedeljak. 2. U subotu drugarice idu u bioskop. 3. Studenti idu na časové pre pôdne. 4. Moj drug želi da ide u restoran večeras. IV Ko može da dode? ja mogu ti môžeš on * ona V može ono J mi vi oni one ona MOČI } možemo môžete mogu ja ti on ona ono } ne mogu ne môžeš ne može mi ne mozemo vi ne môžete oni one v r ona ) Odgovorite na pitanja 1. Môžete li da razumete ljude na ulici? 2. Da li môžete da čitate naše novine? 3. Môžete li da radite sve što želite? 4. Môžete li da idete u bioskop svakog dana? 5. Kada môžete da putujete? 6. Môžete li sada da idete kuči? kuda hieb mleko onda cesto where bread milk then often Svakog jutra Zař ne znáš? REČI: ponekad retko jer skupi (skup, -a, -o) sometimes rarely (not often) because expensive IZRAZI: Every morning Don't vou know? 5 B POSLE KONCERTA Koncert je završen. Prijatelji žele da odu na piče. Na ulici su i razgovaraju. Silvija: Ovi mladici i devojke odlično sviraju. Miloše, da li možemo da upoznamo tvoju devojku? Miloš: Naravno. idem da vidim gde je ona. Nikola: Mi idemo u restoran. Ana i ti dodite. U RESTORANU Nikola: Večeras je ovde gužva. Sva mesta su zauzeta. Nada: Evo, jedan čovek ustaje, stoje slobodan. Miloš i Ana dolaze. Miloš: Ovo je Ana Jovič, moja devojka, a ovo je naša prijateljica Silvija Pertini iz Italije. Ana: Drago mi je! Silvija: Srečna sam što mogu da upoznam jednu mladú umetnicu. Svirate li samo u Beogradu? Ana: Ne. uskoro idemo u Moskvu. veče . vecjeras Nada: Kada imate koncert u Moskvi ? ^n. Gde ste obično pre pôdne, pošle pôdne, uveče.. a) Godina ima dvanaest meseci. To su: ľ.jul Idem kuči. g Ja sam kod kuče. 1. január 2. február 3. mart 4. april 5. maj 6. jun 8. avgust 9. septembar 10. oktobar 11. novembar 12. decembar Da li je sada novembar? Koji je sada mešec? 9 b) Ana: Naš orkestar mnogo putuje. U januáru putujemo u Moskvu. Kada orkestar putuje? Kuda? Kada vi putujete? Kuda? septembar - u septembru oktobar - u októbru novembar -.................. decernbar -................. JUGOKONCERT Koncerti 1 JANUAR MOSKVA FEBRUAR - BEOGRAD MAJ - PARlZ JUN - NOVJ SAD AVGUST - FIRENCA Generální sponzor Skupština grada Beograda RECI: > MHCTMTyT 33 CTpaHeje3MKe peHM pravac oko bibliotéka Iv cíťl< orkestar januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar about, around library caffe orchestra January February March April May June July August Septembre October November December I) IMAM JEDNU MALU ŽELJU Ivan: Imam jednu "málu" želju. Ana: Koj u? Ivan: Mnogo želim da putujem i vidim sve interesantně gradove i zemlje. Ana: To je stvarno "mala" želja, a ja samo želim da idem kuči u Niš. Ivan: Koga želis da vidiš? Ana: Mamu. tatu i sestru Ivanu. Ana i Imate li neku "malu" želju? I Koji grad želite da vidite? Koju zemlju želite da vidite? 81 II GLEDATI - VIDETI Koga sada gledate? Glcdam........................... (profesor, drug, drugarica...) Da li vidite dobro? Gledajte sliku 1. Koga vidite? Gledajte sliku 2. Šta vidite - aerodrom, učionicu ili grad? nan i Koga vidite na slic Kuda ide automobil Kuda idu učenici? Kuda ide autobus? želju ; /vij i wish interesantně interesting (interesantan, interesantná, -o) viděti see REČI: stvarno samo ŇU autobus really only Niš (a town in Serbia) bus 82 Cl Cirilica Novo! I SRDBGLUHNVCZ P Š HCPflErjiyxHBU3 n m Danas u Beogradu Bioskopi Pozorišta Koncerti Muzeji Televizijski program Rádio program 1.1 h,k y Eeorpaay Slušajte c) Ponavljanje lckcijc id ZADATAK Odgovoríte na pitanja 1. Da li Silvija voli pozorište? 2 Da li ona razume dovoljno srpski? 3 Može li Silvija da ide na koncert? 4 Ko svira na koncertu? 5 Zašto Marko ne može da ide na koncert? U Dopunite rečenice kao u primem: Ja.........da.........prijatelje. (moči; pitati) Ja mogu da pitam prijatelje. 1. On 2. Ja 3. Mi 4. Oni da da da da novine, (moči; čitati) u grad večeras. (moči; iéi) latinicu. (moči; čitati) u Beogradu. (moči. raditi) 85 111 Dopunite rečenice kao u primem: Ja još ne.........da.........srpski. (moci; govoriti) Ja još ne mogu da govorim srpski. 1. On ne ..................da ..................danas. (moči, putovati 2. Oni ne..................da ..................u bioskop. (moči; iči) 3. Ja ne ..................da ..................čirilicu. (moči; čitati) 4. Ona ne .................da ..................ceo dan. (moči; raditi) IV Zavŕšite rečenice kao u primem: Idemo u.........(bioskop) Idemo u bioskop. 1. U januáru putujemo u..................(Moskva) 2. Posle koncerta idemo u..................(restoran) 3. Idem u .................pre pôdne, (škola) 4. U koju..................želite da putujete? (zemlja) 5. SvaVtog dana NVWoš ide na..................tfaVmUeť) V Napravíte pitanja - ŠTA ili KOGA 1. Želim da vidim mamu i tatu. 2. Treba da vidite Novi Sad. 3. Gledam televiziju. 4. Ne vidim dobro Miloša. S f ŠESTÁ LEKCIJA A IDEMO U SMEDEREVO Nada Seta po gradu sa prijateljicom. Nada: Jesi li i ti umorna i gladna? Sdvija: Nisám, ali ako hočeš, hajdemo kuci! la: Ne mogu peške. Silvija: Onda idemo autobusom ili taksijem. \hada: Idemo taksijem. Nikola čeka da se dogovorimo kada idemo u Smederevo. * * * J K - Nikola razgovara sa ocem telefónom. Nikola: Kako ste ti i mama? Šta radite? C* Popovič: Dobro srno. Da li dolazite danas? Nikola: Da, dolazimo posle pôdne s jednom prijateljicom. « * * Nikola: Dodite da se dogovorimo. Ne možemo s vi da idemo automobilom u Smederevo. Miloš: Dobro, Milica i ja idemo autobusom. Milka: Uf, sigurno je gužva! Nada: Nedeljom nije gužva. (šetati) iteljicom teljica) ta ran, -a, -o) ía (gladan, lna, -o) - gospodin she walks (to walk) around with female friend tired hungry, starving REČI: hoču (hteti) peške taksijem (taksi) dogovorimo se (dogovoriti sc) sa ocem (otac) autom (auto) 1 want (to want) on foot by taxi (taxi, taxicab) let's make a plan (to plan, to agree) with father (father) by car IZRAZI: Hajdemo kuci! Let's go home! 87 Kli VEZBE I Milica šeta sa drugaricom. INSTRUMENTAL singular muški rod ženski rod Skim? -OM / EM s(a) drugom prijateljem OM s(a) drugaricom (Kako?) autom tramvajem olovkom plural S kirn? -IMA s(a) drugo\ima •AMA s(a) drugaricama (Kako?) tramvajima olovkama srednji rod ■ muški rod J SKIM? S kim Miloš šeta? (drug, otac. sestra, devojka, Milica, Ana...) S kim Miloš razgovara? (drugarice, profesori, prijatelji...) PRUATEU - S PRIJATELJEM f*> Posle lj, j, nj, t, č. š, ž, c => em w TAXI (TAKSI) - IDEMO TAKSUEM Cime? Ci imp Ona razgovara s ........................(mladič) ........................(prijatelj) ........................(Miloš) ........................ (otac) S kim (vi) šetate kada ste slobodní? S kim razgovarate pre i posle časová? 88 II a) Pročitajte dijalog - Da li ideš kuči autom? - Ne. nemám auto. - Autobusom? - Ne, ne volim autobus. - Tramvajem ? - Ne, u tramvaju je uvek gužva. - Pa, kako ideš? - Peške. b) Odgovorite Kako Milita i Miloš idu kod dede i bake? Kako idu Nikola i Nada? c) On govori s drugom. Kako / Skim? ^1 Ona piše domáci zadatak. Kako / Čime? Pitajte drugove kako idu kuči? - S kim? Kažite kako idete kuči? - S kim? III Milka: Hoču da šetam! Vesna: Ja neču da šetam. Hoču da idem kuči! HTETI ja hoču mi hočemo ja ti hočeš vi hočete ti on i i oni ^ on ona \ hoče one y hoče ona ono « ) ona ■ ono ) necu nečeš neče mi nečemo vi nečete oni one > i ona } Da li hočeš? = Hoceš li? 90 a) Napravíte rečenice kao u primeru: ti / hteti / gledati / film Ti hočeš da gledaš film. 1. ona / hteti / kupiti / knjiga 2. oni / hteti / videti / kuča 3. mi / hteti / doči / na čas 4. vi / hteti / razgovarati / sa / prijatelji b) Kažite: - Sta hočete da kúpite? - Kuda hočete da idete? - S kim hočete da šetate? - Šta nečete da kúpite? - Kuda nečete da idete? - S kim nečete da šetate? IV Dopunite rečenice kao u primeru: Porodica Popovic.........ide kod dede i bake. (subota ili nedelja) Porodica Popovic subotom ili nedeljom ide kod dede i bake. Nikola igra .......... Milica ide u bioskop Nada radi ........... fudbal s prijateljima. (utorak uveče) ...........ípetak) do pet. (ponedcljak) Kažite: - Kojim danom ne radite? - Kada ste slobodní? - Sta radite subotom i nedeljom? skim (ko) tóne (sta) tramvajem [tramvaj) Jiie (pisati) kod dede kod bake bakaí RECI: who... with (who) what... with (what) by tram (tram) she writes (to write) to grandfather's (grandpa) to grandmother's (grandma) 91 BJ RODITELJI NIKOLE POPOVIČA Roditelji Nikole Popoviča žive u Smederevu. To je mali grád na obali Dunava. Oni su penzioneri. Imaju kuru s velikom baštom na periferiji grada. Mnogo vremena provode sa starim prijateljima. Gospodin Popovic voli da seta s njima, a gospoda Popovic više voli da sedi u bašti s prijateljicama. Svakog dana Nikola razgovara s roditeljima telefónom. Želi da oni dodu u Beograd i žive zajedno. Medutim. oni to ne žele zato što ne vole velikí grád. Zato Nikola sa porodicom dolazi u Smederevo subotom ili nedeljom da vidi oca i májku. Obično idu autom, ali mogu da putujú i autobusom ili vozom. Kad je lepo vreme mogu da idu brodom i to je uvek vrlo prijatno putovanje. na obali (obala) penzioneri (penzioner) s baštom (bašta) na periferiji (periferija) on the banks (bank) pensioners (pensioner) with a garden (garden) in the suburbs (suburbs) vise voli REČI: star(i), -a, -o provode (provoditi) s njima (oni) medutim vozom (voz) brodom (brod) putovanje 1ZRAZI: he/she preferes old they spend (to spend) with them (they) however, but by train (train) by ship (ship) journey Bí VEZBE Milica uči sa dobrim drugaricama. INSTRUMENTAL - singulár muški i srednji rod ženskí rod IM -OM/-EM OM OM Skim? s(a) dobrim drugom s(a) dobrom drugaricom s(a) dobrim prijateljem (Kako?) novim autmobilom novom olovkom plurál IM IMA •IM Wl\ S kim ? s(a) dobrim drugovima s(a) dobrim drugaricama (Kako?) novim automobilima novim olovkama Cime? Cime? a) Skim Odgovorite kao u primeru: Miloš i novi student uče zajedno. S kim Miloš uči? Miloš uči sa novim študentom. 1. Milica i njena školská drugarica uče zajedno. - S kim Milica uči? 2. Vesna i njene dobre drugaríce idu zajedno u grád. - S kim Vesna ide u grad ? 3. Miloš i novi studenti igraju košarku. - S kim Miloš igra košarku? 4. Nikola i jedan prijatelj razgovaraju. - S kim Nikola razgovara? b) Nikola ide automobilom na posao. Kako idete na posao? - idete u školu? - idete na ŕakultet? Silvija: Idem u bolnicu trolejbusom, ponekad taksijem. Vesna: Dolazim u školu autobusom ili tramvajem. Obično idem kuči peške. Moji drugovi dolaze autobusima, trolejbusima, tramvajima. Marko: Imam kola. U redakciju idem kolima. automobil - automobilom auto - autom kola - kolima II j Milica ima mnogo drugarica. S njima ona voli da ide u grad. Instrumental ja - sa mnom mi - s nama ti - s tobom vi - s vama on 1 oni > - s njim ono one > - s njima ona - s njom ona ] Dopunite rerenice: 1. Stanujem s........................(brat, mama, tata) 2. Ne živím s........................(roditelji) 3. S........................učite? (ko) 4. Učim s........................(vi) 5. Ovo su moji prijatelji. S................... 6. Miloš je dobar študent. Učim s........... 7. Hočete li da igrate fudbal s............... 8. Imaš li vremena da šetaš sa ............. idem u grad. (oni) ..........(on) ......?(mi) .......?(ja) 94 III pero olovka kréda a) Cime? Milka: Volim da pišem Profesor piše a moj drug uvek piše po tabli. b) Pišem desnom rukom i leva ruka i Vesna: Kojom rukom pišeš? Ivan: Pišem levom rukom. Vesna: A kojom rukom jedeš? Ivan: Sve radim levom rukom. a vi? desná ruka reči: automobilom (automobil) školská í školskí, -a, -o) trolejbusom trolejbus) kola Vreda by car (car) school by trolley bus (trolley bus) car chalk po tabli (tabla) desnom (desni, -a, -o) rukom (ruka) levom (levi, -a, -o) on the blackboard (blackboard) right by hand (hand) left 95 VOLÍTE LI DA PUTUJETE? (KAKO/SKIM?) Student: Da, volim mnogo i nije važno kako putujem i s kim. Biznismen: Ne, ne volim. mada cesto putujem. Obično idem avionom. sam. Devojka: Volim da putujem automobilom sa prijateljima. Možemo da stanemo kad hocemo i gde želimo. Mladič: Kad putujem kolima mogu da stanem kad sam umoran i mogu da jedem kad hocu. Obično idem sa devojkom. Učenka: Ne volim da putujem. Putujem samo kad morám. A kako? Vozom. Lekar: Naravno. Volim da putujem sa porodicom avionom i brodom. a) Napišite několiko rečenica: Da li volite da putujete (kako / s kim / kada / kuda)? b) Pitajte druga kuda zeli da putuje (kako / s kim). _________ reči: važno important, significant avionom by airplane biznismen businessman (avion) (plane) mada although stanemo (stati) we stop (to stop) IZRAZI: Nije važno It doesn't mattcr 96 a) Čirilica I SRDBGLUHNVCPZŠ HCprj,ErJiyxHBun3ui Novo! latinica Ž F Č HJiHua j 2K O j H 1 VÁŽNI TELEFONI BG TAKSI 9801 MUP(POLICIJA) 92 SOS TELEFON ZA ŽENE 3347-007 TAČNO VŘEME 95 TELEGRAM 96 IN FORMACI JE 9812 AERODROM NI KOLA TESLA 2094-000 AUTO-MOTO SAVEZ SRBIJE 987 BA>KHHTEJIEOHH b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Odgovorite na pitanja 1. Stanujem sa..................(sestra) 2. Sluša muziku s..................(drug) 3. S..................igram tenis, (prijatelj) 4. Subotom idem s..................u bioskop. (drugarice) 5. Radim......................................................i (ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak) 98 II Dopunite rečenice 1. Igra fudbal s............ 2. Milica ide u bioskop s .. 3. Moja drugarica sve radi 4. Pišem.................... .......(dobri drugovi) .................(dobre drugarice) ....................(leva ruka) (desná ruka) III Napravíte pitanja za sledeče rečenice 1. Milica ide u školu sa drugaricom Vesnom. 2. Obično idu autobusom u školu. 3. Volim da putujem brodom. 4. Subotom i nedeljom nemám časové. IV Dopunite rečenice glagolom HTETI 1. Ja......... 2. Oni....... 3. Dali...... 4. Zašto ona da putujem autobusom, da idu večeras u bioskop. da kúpite dobar rečnik? .........da ide peške? V Dopunite rečenice glagolom HTETI u odričnom obliku On.........da putuje. On neče da putuje. 1. Ko..................da ide s nama? 2. Oni..................da kupe nov automobil. 3...................da spávam pošle pôdne. 4. Zašto..................da idete u grád? 99 REVIZIJA I d . čas) LEKCIJE 1 - 6 I PROČITAJTE TEKST I NAPRAVÍTE PITANJA Gospodin i gospoda Popovič žive u Smederevu. Imaju lepu kuču s baštoi Oni su penzioneri. Njihovi prijatelji cesto dolaze da sede u bašti, razgovaraji piju kafu. Gospodin i gospoda Popovic imaju sina Nikolu. On živi u Beogradu. Čes dolazi u Smederevo s porodicom da vidi roditelje. Smederevo nije daleko od Beograda. Obično idu autom, a mogu da putujú i autobusom i brodot II DOPUNITE REČENICE ODGOVARAJUČIM PREDLOZIMA: u, na, od, iz, sa, pre 1. Ovaj grad nije daleko.........Beograda. 2. On ima predavanja.........fakultetu. 3. Da li imate kuču.........baštom? 4. Milica ustaje.........Miloša. 5. Oni žive.........Rimu. 6. Da li su oni.........Rima? III PROČITAJTE BROJEVE: 9. 90. 19, 99, 17, 26, 60, 22, 12 Koliko je sati? Napišite rečima: 1.15 3.45 17.30 21.00 ili ili ili 100 IV IZABERITE TAČAN ODGOVOR: A. B ili C 1. Gospodin i gospoda Popovic su........................... A stranci B penzioneri C prodavci 2. Smederevo je...........................Beograda. A blizu B daleko od C nije blizu 3. Prijatelji dolaze da........................... A kupe baštu B vide baštu C sede u bašti 4. Nikola cesto dolazi u Smederevo........................... A u porodici B sa porodicom C iz porodice V DOPUNITE REČENICE GLAGOLIMA U ODGOVARAJUČEM OBLIKU 1. Ja..................da idem. a oni ne..................(moči) 2...................li da gledamo televiziju? (hteti/vi) 3. Svi stráni studenti..................da uče srpski. (trebati) 4. Milica..................da nauči tri lekcije. (morati) 5. Vi..................časové svakog dana. (imati) NAPISITE: Kako provodíte slobodno vreme u Beogradu (s kim. gde. kada...) 101 REVIZIJA I (2. čas) LEKCIJE 1 - 6 I DOPUNITE REČENICE Nikola i Nada Popovic žive u ............... (Beograd) sa ........ (sin Miloš) i...............(kčerka Milica). Svi su vrlo zauzeti: Nikola radi ...............(bolnica), Nada na...............(fakultet). Miloš svakog ima...............(predavanja*), on studira...............(tehnika), a Mi još ide u...............(škola). Njihovi prijatelji Silvija i Marko Pertini su iz...............(Italija). Silvija lekár i radi sa...............(Nikola) Popovičem. Marko je njen........ (brat). On je novinár. Kad su slobodní Marko i Silvija idu kod........ (Popovic). Ponekad svi zajedno idu na ............... (koncert) ili u ne ...............(restoran). II STA JE TAtNO: A, B ILI C? B sa Nadom 1. Nikola doručkuje..... A sam 2. On radi.............................. A na fakultetu B u redakciji 3. Subotom pre pôdne Nikola.............. A čita novine B kuva ručak C sa porodicom C u bolnici C svira gitaru III GLEDAJTE TABELU I KAZÍTE STA RADI STRANÍ STUDENT 9.00 -10.35 časovi u Institutu 3.00 ručak sa drugovima 7.30 bioskop 9.00 večera •predavanje - lecture L02 IV IZABERITE ODGOVARAJUČI GLAGOL I DOPUNITE REČENICE: gledati, slušati, imati, znati. videti, čitati, svirati, igrati, kuvati 1. Nikola voli da..................novine. 2. Žao mi je...................vremena da idem s tobom na kafu. 3. Uveče oni obično..................muziku. 4. Miloš..................gitaru, a Ana klavír. 5. Da li znáš da..................Sah? 6. Ti mnogo..................televiziju. 7. Subotom i nedeljom ide da..................roditelje. 8. Ko danas..................ručak? 9. Da li oni..................šilviju Pertini? V STAVÍTE SLEDEČE REČI U TABELU: brat, novinař, dolaziti, gospodica, Rim, iči. Solun, brodom, Nemačka, Italijani, prijatelji, kupiti, prodavač, vozom, Edesa, stranac, nauciti, Mosk\fa, čekati, carinik, videti, meso, sedám, kolaci, autobusom, devojka, sok, Noweška, buka. deset. Japan, hteti, Beograd radovi: rmlje: ca jedemo i pijemo: Hradimo (glagoli): íao putujemo: rojevi: VI NAPlSlTE: Vaša porodica (koga imate, gde žive, šta řade) 103 SEDMA LEKCI JA A PAUZA U petak posle pôdne Silvija i Nikola su radili. Na pauzi su sedeli u lekarskoj sobi i razgovarali. Nikola: Da li je Marko teleŕonirao iz Rima? Silvija: Jeste. Jutros smo razgovarali. Trebalo je danas da dode. ali je promenio kartu za sutra. Nikola: Zašto, šta se desilo? Silvija: Ne znam, nije kazao. Rekao je samo da mora da ostane još jedan dan u Rimu. Prekosutra, u nedelju, mora da bude u Beogradu. Da li ste ti i Nada nekad bili u Italiji? Nikola: Pre mnogo godina smo putovali kolima po vašoj zemlji, a u Rimu smo bili samo jedan put. Treba da idem kuči. Trebalo je da idem kuči. REČI: pauza u lekarskoj sobi razgovarali su (razgovarati) telefonirao je (telefonirati) promenio je (promeniti) coffee break at the stuff room they talked (to talk) he telephoned (to telephone) he changed (to change) nije kazao (kazati) rekao je (reči) samo moze da ostane (ostati) može da bude (biti) nekad(a) Šta se desilo? IZRAZI: What's happened? he didn't say (to say) he said (to say) just; only he has to stay (to stay) he has to be (to be) ever 10 I ES VEZBE I U petak posle pôdne Silvija i Nikola su radili. H' PERFEKAT - prošlo vřeme ična zamenica* (JESAM) m.r. ž.r. s.r. i. ti. .. ) + SAM. SI. JE, + RADITl + -O LA -LO sing. SMO.STE.SU -LI -LE -LA plurál sam radio/radila si radio/radila je rádio la je radila ono je radilo mi smo radili radile vi ste radili radile oni su radili one su radile ona su radila la sam rádio (radila). Ja nisam rádio (radila). Mi smo radili (radile). Mi nismo radili (radile). II BITI a) PREZENT budem budeš bude Da li sam rádio (radila)? Jesam li rádio (radila)? Da li smo radili (radile)? Jesmo li radili (radile)? Ja sam rádio ■ Rádio sam Ja nisam rádio ■ Nisam rádio budemo budete budu Hocu Želim Neču Mogu Móram Treba > da budem kod kuče u 8. 'liena zamenica persona! pronoun 105 Dopunite rečenice glagolom BITI kao u primeru: Ona želi.........dobar student. Ona želi da bude dobar student. 1. Hocu..................lekár. 2. Miloš treba..................kod kuče u 6 sati. 3. Oni moraju .................na fakultetu celo pre pôdne b) PERFEKAT ja sam bio / bila ti si bio / bila on je bio ona je bila ono je bilo mi srno bili / bile vi ste bili / bile oni su bili one su bile ona su bila Nikola: Ana. da li si bila u Moskvi? Ana: Ne, nisam bila. \;ikola: A vi, Marko i Silvija? Marko: Da, mi srno bili prošle godine. III Da li ste prvi put u našoj zemlji? Da li ste bili u Italiji' Da. bio sam. Da li ste bili u Italiji? Da, bila sam LOKATIV - singulár muški i srednji rod ženski rod OM EM -u OJ 1 Gde? u velikom parku u novoj prodavnici u na našem fakultetu u lekarskoj sobi na po vašem gradu po vašoj zemlji po u kom gradu u kojoj zemlji 106 ■g' Ovo je Tasmajdan. Da li ste bili u ovom beogradskom parku? A da li ste bili u ovom drugom parku? Odgovorite: a) Da... b) Ne... U kom beogradskom parku ste bili? Sta ste videli u tom parku? Ovo je Kalemegdart. Ovaj park - - U ovom parku_ Taj park _ - U tom parku... Kóji park ~? - U kom parku ~? IV a) Stavíte tekst u perfekat Lep je dan, a ja sam ceo dan kod kuče. Sedim u maloj sobi i učim. Móram mnogo da učim. Vesna želi da idemo zajedno u grad, ali ja nemam vremena. Slobodan sam samo pola sata pre ručka. Popodne treba da dode moj drug da učimo zajedno. Uveče imam predavanja u školi. b) Stavíte tekst u 3. líce (ona) c) Sta ste vi radili juče? popodne = posle pôdne N RECI: ceo, cela, celo the whole predavanja (predavanje) lectures (lecture) 10 LBJ JEDNO PRIJATNO VEČE Kad je Marko otišao u Italiju. Silvija je ostala u Beogradu. Imala je mnogo posla u bolnici. U subotu je bila slobodná. Želela je da ode kod drugarice. Silvija je več několiko puta bila kod Irine. Uvek je išla tamo s prijateljima autom ili tramvajem. Vřeme je bilo vrlo prijatno. Odlúčila je da ide peške. Pošla je od kuče u pet sati. Ljudi su šetali ulicama ili sedeli u restoranima. Silvija je išla polako, gledala je izloge i staře, lepe zgrade. U jednoj zgradi blizu Kalemegdana. stanuje Irina. Kuča ima četiri sprata, a ona stanuje na trečem. Silvija je stigla kod Irine oko póla sedám. Večerale su i gledale věsti na televiziji. Posle večere su sedele na terasi. Dugo su razgovarale i slušale muziku. Bilo je to vrlo prijatno veče. Imam mnogo posla = Imam mnogo da radim £ REČI: prijatno pleasant izloge shopwindows (prijatan, prijatna. -o) (izlog) (shopwindow) išla (id) she went (to go) zgrade buildings tamo there (zgrada) (building) vřeme weather sprata floors, storeys odlúčila je she has decided (sprat) (floor) (odluč iti) (to decide) stigla (stid) she has arrived (to arrive) pošla je she left vesti (vest) the news (pod) (to leave) na terasi on the terrace polako slowly (terasa) (terrace) dugo for a long time IZRAZI: několiko puta a few times 108 Reka Saw, pogled na Novi Beograd BI VEŽBE I Pošla je od kuče u pet sati. a) otiéi doči poči IČl štici Ona je pošla u 8 sati. otiči Išla je peške pola sata. doti; stiči Stigla je u 8 i 30. iči (ja) idem (oni) idu otiči (ja) odem (oni) odu doči (ja) dodem (oni) dodu stiči (ja) stignem (oni) stignu poči (ja) pod e m (oni) podu išao, išla, išlo išli. išle, išla otišao, otišla. otišlo otišli, otišle. otišla došao, došla, došlo došli, došle, došla stigao, stigla. stiglo stigli, stigle. stigla pošao, pošla, pošlo pošli, pošle, pošla Hočeš li da ideš u bioskop? Ne, več sam išao juče. Miloš treba da ode u prodavnicu. Otišao je pre pola sata! Gde je Milica? Treba da dode na ručak! Tu je. Več je došla. Čekám avion iz Ríma. Treba da stigne u dva sata. Stigao je pre pet minuta. Sada je 7 i petnaest. Vreme je da podeš u školu! Juče sam pošla u pola osam i stigla sam na vreme. Ja sam išao ■ Išao sam. Ja nisam išao = Nisám išao. 111 Dopunite rečenice glagolima u perfektu Ja sam.........u Beograd pre mešec dana. (doči) Ja sam došao u Beograd pre mešec dana. 1. Mi smo...............avionom. (doči) 2. Pre dva dana oni su...............u bioskop. (iči) 3. On je ......... rano ujutru, ali nije............na vřeme. (poči. stiči) 4. Milica i Vesna su ...........u grad da šetaju. (otiči) 5. Kuda ste...............nedelju? í iči) Miloš: Danas sam išao na fakultet peške. Bila je gužva na autobuskoj stanici. Čekao sam, čekao. pa sam posao peške. Od kuče do fakulteta sam išao 40 minuta Došao sam na fakultet posle 9 sati. Ivan: Da li si bio na prvom času? Miloš: Ne, n i sam stigao na vreme. - Kako je Miloš danas došao na fakultet? Zašto? - Kako ste vi danas došli na čas? Kad je lepo vreme na beogradskim ulicama je gužva. LOKATIV - plural muški i srednji rod ženski rod IM IMA IM AMA Gde? u u velikim gradovima u školskim učionicama na na našim fakultetima na beogradskim ulicama po u kojim gradovima u kojim zemljama — J 112 a) lep. mali grad b) male. gradske ulice c) Atina, London, Moskva Ana a) moderan. veliki grad b) veliké, gradske ulice c) Pariz, Tokio. Berlin X Miloš Odgovorite: a) Gde Ana i Miloš žele da žive? b) Gde oni vole da šetaju ? c) U kojím gradovima su bili? d) Da li ste bili u tim gradovima? e) U kojim zemljama ste bili? REČI: na autobuskoj stanici (autobuska stanica) pa at the bus stop (bus stop) and then 113 MARKO JE STIGAO IZ ITALIJE Nikolaje čekao Marka na aerodromu. Nikola: Dobro došao, Marko! Kako si putovao? Marko: Odlično. Nikola: Kako je bilo u Rimu ? Marko: Lepo, ali ja sam više bio kod roditelja. Nikola: Gde oni žive? Marko: U jednom malom mestu na moru. Nije daleko od Rima, samo 15 kilometara. Na posao sam išao kolima. Ovde imam jednu fotografnu. Ovo je naša kuča. Nikola: Lepa je. Imate i veliku terasu na spratu. Marko: Da, na toj terasi sam cesto sedeo s prijateljima i roditeljima. Öde radi Nikola? Radi u bolnici. ' Njegov je težak Na poslu je od 7 do 2. Kako je bilo...? - Marko, kako je bilo u Rimu? - Bilo je divno! - Milice, kako je bilo u školi? - Bilo je grozno! Imali srno težak test. - Nikola, kako je bilo na poslu? - Bilo je naporno. Miloše, kako je bilo na řakultetu? Dobro! ■ 114 restoran turistická agencija avio agencija prodavnica peti sprat cetvrti sprat treči sprat drugi sprat prvi sprat prizemlje - na petom spratu - na ietvrtom spratu - na trcčem spratu - na drugom spratu - na prvom spratu - u prizemlju KAŽITE: Gde je prodavnica / avio agencija / turistická agencija / restoran RECl: na mom (more) fotografiju fotograf ijai na posao (posao) divno grozno naporno prizemlje at the seaside (seaside) photo (photo/photograph) to work (work, job) wonderful terrible tiring ground floor IIS Leu a) Čirilica I s R D B G L U H N v C P z ž F h c P ä e r JI y x H B U n 3 7K (D Novo! Č č B H U Jb prizemlje prvi sprat drugi treči četvrti npH3e.vuT>e npBH cnpaT jtpyrH TpehH HeTBpTH u nedelju Topčider čirilica ••••••••••••••• časovi roditelji kuča b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK 1 Stavíte sledeče rečenice u perfekat Oni sede u sobi i piju karu. Oni su sedeli u sobi i pili karu. 1. Cesto razgovaramo telefónom. 2. On radi u bolnici. 3. Roditelji su kod kuče. 4. Da li ste zauzeti? 5. Ko ide u prodavnicu? 116 11 Stavíte řečenice u perfekat Mi želimo da putujemo u Rim. Mi smo želeli da putujemo u Rim. 1. Ona želi da kupi nešto. 2. Milica mora da uči posle podne. 3. Da li treba da ideš kuči? 4. Studenti moraju mnogo da uče. III Dopunite rečenice kao u primem: Milica sedi u.........i uči. (mala soba) Milica sedi u maloj sobi i uči. 1. Kupila sam rečník u ......................(jedna nova prodavnica) 2. Miloš nije bio na...........................(prvi čas) 3. Bili smo u...........................(vaš grad) 4. Ko stanuje na...........................? (treči sprát) 5. Na...........................uvek je gužva. (beogradske ulice) 6. Moji drugovi su šetali po...........................(lepi parkoví) IV Dopunite rečenice odgovarajučim rečima: na vřeme, na posao, vřeme, vremena, na^póslu Da li si danas bio.........? Da li si danas bio na poslu? 1. Danas nisam stigla.................. 2. Svakog dana ide kolima............. 3. Danas je tako lepo................... 4. Ne mogu da idem s tobom, nemam u školu. 11 OSMA LEKCIJA KOD SILVIJE I MARKA Nada i Nikola su došli kod prijatelja u hotel. Marko je želeo da pokaže Nadi i Nikoli neke fotografije i da im priča kako je bilo u Italiji. Marko: Naši roditelji su vam poslali domáce vino. Silvija, daj nam čaše da probamo vino. Nada: Hvala. ja ne mogu. Meni daj čašu vode. Móram da uzmem lek. Bila sam bolesna několiko dana. Silvija: Kazao mi je Nikola. Da li ti je sada dobro? Nada: Jeste. Nikola: Vino je zaista odlično. Nada: Dajte i meni malo. Marko: Žao mi je što Milica i Miloš nisu došli. Nikola: i njima je žao, ali Milica mora mnogo da uči, a Miloš ima sastanak sa Anom. Marko: Ove knjige sam kupio Milici i Milošu. Dajte im! Nikola: Hvala ti mnogo. Marko: Nema na čemu. REČI: da pokaže (pokazati) to show (to show) da probamo (probati) to taste (to taste) da priča (pričati) poslali (posiati) domače vino daj (dati) čase(čaša) to tell (to tell) they sent (to send) homemade wine give (to give) glasses (glass) uzmem (uzeti) to take lek medicine bolesna ill, sick (bolestan, bolesna, -o) zaista really sastanak meeting 1ZRAZI: Hvala t i mnogo Nema na čemu Thank you very much You're welcome 118 AI VEZBE Kupio sam knjige Milici i Milošů. DATIV - singulár muški i srednji rod ženski rod Kome? Milošů -u Milici -i kupiti prijatelju prijateljici reči bratu sestri kazati pričati plurál govoriti prijateljima ima prijateljicama -ama pokazati roditeljima sestrama dati Milica je dala bratu čokoládu Milica mu je dala čokoládu. Miloš je dao sestri pero. Miloš joj je dao pero. KO?(nom) KOME?(dat) KO?(nom) KOME?(dat) ja meni. mi mi nama, nam tí tebi, ti vi varna, varn on ^ ono J njemu, mu oni one V njima. im ona njoj.joj ona J Dao ľ: je knjigu. Meni je dao knjigu & Pao je meni knjiga Dao je knjigu meni 119 U Marko: Miloš mi je rekao da su Milica i on sinoč bili zauzeti. Nisu mogli da dodu. Dao sam knjige Nadi i Nikoli. Odgovorite: - Kome je Miloš rekao da su sestra i on zauzeti? - Šta mu je još rekao? - Kome je Marko dao knjige? III a) Napravite pitanja prema modelu Kupio je knjigu sestri. Šta je kupio sestri ? Kome je kupio knjigu ? 1. Pokazala je fotografíje prijateljima. 2. Kupio je poklone Nadi i Nikoli. 3. Mama je dala ključ sinu. 4. Dao je knjigu drugu. 5. Marko je kupio knjige Milici i Milošu. b) Zaměníte reči odgovarajučom zamenicom Milici je žao što nije došla. Njoj je žao što nije došla. Žao joj je što nije došla. 1. Roditeljima je drago što sam stigao. 2. Marku je drago što je bio u Italiji. 3. Nadi je žao što nema vremena da ide kod prijateljice. 4. Silviji je žao što nije bila u Rimu. 5. Silviji i Marku je drago što uče srpski. REČI. čokoláda chocolate sinoé last night kome(ko) to whom (who) poklon present (gift] 120 Novobeogradski bulevar B ŠTASE DESILO MILOŠŮ? kolega - kolegi L? kolegii íica - koleginici Pre několiko meseci mi se desilo nešto neobično. Trebalo je da odnesem neke knjige jednom kolegi. Ivan stanuje na Novom Beogradu. Jednom sam bio kod Ivana i znao sam da stanuje u solitéru, na petom spratu. Zvonio sam i vrata mi je otvorila jedna devojčica. Pokazala mi je rukom da udem i otišla. Nisám imao vremena da pitam da li je Ivan kod kuče. Ušao sam u sobu i čekao několiko minuta. Nisám znao sta da radim. Onda je u sobu ušla jedna devojka. Kazao sam joj: "Zdravo, ja čekam Ivana!" Ona je počela da se smeje i rekla: "Pogrešio si, ovde ne stanuje Ivan!" Bilo mi je vrlo neprijatno. Hteo sam da odem. "Čekaj! - rekla je devojka - nije prvi put da neko pogreši. Sve zgrade su iste... Ali, možda mogu da ti pomognem. Imam druga koji stanuje blizu. I on se zove Ivan." Devojka je telefonirala drugu, i on je zaista bio i njenimojdruglvan. REČI: desilo mi se It happened to me smeje se she laughs (desíti se) (to happen) (smejati se) (to laugh) da odnesem (odneti) to take pogrešio si you made a mistake kolegi to a colleague (pogrešiti) (to make a mistake) (kolega) (colleague) Bilo mi je It was so jednom once vrlo neprijatno embarrassed solitéru (solitér) in a tower block hteo sam (hteti) I wanted (to want) zvonio sam I rang Čekaj? Wait! (zvoniti) (to ring) možda maybe, perhaps vrata door objasnila je she explained otvorila je she opened the door (objasni ti) (to explain) (otvoriti) (to open) iste (isti. -a, -o) the same (same) devojčica small girl pomogne to help usao sam (učí) I entered (to enter) (pomoci) onda then zaista really počela je (početi) she started (to start) BI VEZBE Treba da telefoniram jednom drugu DATIV - singulár Korne? muški i srednji rod ženski rod -OM /-EM L jednom drugu našem profesoru -OJ -I novoj drugarici plural IM -LMA vašim roditeljima IM -AM A nekim devojkama li] i DATIV kao LOKATW (Koiae?) Telefonirali srno našem drugu. f*> (Gáb?) Stanujem na treéem spratu. wf Nada je telefonirala jednoj príjateljici. KO je telefonirao? ....................................... KOME je Nada telefonirala? ....................................... Nikolaje pokazao jednom mladom kolegi kako radi kompjuter. KOjepokazao? ....................................... KOME je pokazao? ....................................... ŠTA je pokazao? ....................................... 123 b) Trolejbusi 19, 20, 31 idu od Kalemegdana ka Slaviji i od Slavije prema Kalemegdanu. - Kada idete kuči, da li idete prema Slaviji? - Kuda ide ovaj automobil ? - Da li autobus ide prema Beogradu? - Kad putujemo kolima u Italiju, da li putujemo prema Atini? písmo prema pro/oru (prozor) reCi letter to, towards towards the window (window) prema čemu (Sta) prema kome (ko) towards what (what) towards whom (who) izra/i: Samo jus malo! Glavna pošta Just a second! Main Post Office 12 leu a) Čirilica i SRDBGLUH HCPHETJiyX Novo! DŽ D NJ U 1> H> Inženjer Ognjen Dordevic Tel: 418-944 HH)KeH>ep OľH>eH "r)Opi)CBHh Ten: 418-944 Napisite cirilicom: Gospoda Gospodica Do videnja! Ulica Džona Kenedija Ponavljanje lekcije b) Slusajte c) Ponavljanje lekcije NVCPZŠŽFČČ HBUn3LU>K % ^ Marko: A da li znaš da smo našli stan? Nikola: Ne. Kakav je stan? Marko: Četvorosoban, namešten. lep. u centru grada, blizu redakcije. Ima centralno grejanje. u zgradi je i veliká garaža. Nikola: Moramo doči da ga vidimo Marko: Naravno, dodite večeras. * * * Silvija: Halo, ovde Silvija Pertini. Molím vas Nadu. Nada: Ja sam. Kako si? Silvija: Dobro sam. Šta radíte večeras? Dodite da vidite naš novi stan. Nada: Sigurno dolazimo. I tebe želim da vidím, dugo te nisam videla. Koja je vaša nova adresa ? Silvija: Palmotičeva 16, drugi sprát, stan broj 10. reci: stan tražili su (tražiti) preko agencije (agencija) na kraju (kraj) našli su i ii.tr i > odmah preselili su se (preseliti se) ga(on) flat, apartment they were looking for (to look for) through an agency (agency) finally they found (to find) right away moved (to move) him(he) poznajem (poznávat 11 kakav. kakva. -o četvorosoban stan cetvorosobna, -o namešten, -a, -o centralno grejanje garažu (garaža) naravno tebe, te (ti) adresa know (to know) what... like four-room flat furnished central heating garage certainly (of course) you address IZRAZI: preko oglasa (oglas) through advertisements 130 nocAO/or/iACM O0taiip<ätfcaco.)u 41 . ". ." «.VMS , 16000148 36* 222 9112. 021*000072 :i-30-B4 22-42-10 ■Ami 3/1 1 AHE MML>E muyfleo vt cboj «taxi toeon>HE uitjemo M3AAJCM Up «er wya^a. UT. >■■■«>. u'icin *en I AroMUMja ..Mol c H» craMOo« IH«Luo:anjy imcycTe 01 toi»»82 ' Kvnyjfit 011/303 5312 CTAHOBH nOTPA.».t.A h Art MUMM MC, mip»»»]! cw •per« wmfmmm. 2436-237. 2*47 354. i rt* ( I OMH tMWfl 011 31 93-670 MIMMMi 19 _ 02170000986 noTFt MM er», i srpa0A.npuan.HMe-Uta* 3341441 _ 0202000111» nOTPOMM cru-aw , >-p*lx. UT U *50 — "'ITTMTP — — - 02170001366 CTFAMUT ■Witt» er 4M ■ neoaiii 011/3231418. _ .-- 013Q/*x^*7l rcPMCii L »17 948 OU30001136 . tOCJ. StWpt CT» «■ imm.im 01 i/30i6-346,063/291000 02010000348 011/3016-346.' :<:• :•=•: 02010000356 6». 27 000F. 064 4693 723. 063/7380-9*7. _______ H»*W 2 J. 51 ow. -om 8. IT. 51«». 011/3098-343.397Q94S 02X40002)1 ^^HHTEPM*UMOH*n * CTAHOCJMIOTKWMHA. 9 ,J>V.' IMt mbwki »•T Mm} CSMMt. H a% CUTOUl .1 ■Wt Jtauwc bm* m a , 5 B CS C8 Mt ca MIM KM 011/318-0441. 063/573-610 39. ur. ,*«#>». *»i> •CO 01: 3442«0.063'821 25-20. 021S0001986 2 0. MMAAilOaAU. «O. ii. UT. pit*we«. 56000,064/16647 24 .1:1 iT>.fc 34 Mwaaacu 120*24, ur. »» scn. 179000 T«n«4»»011.24-3360 J. 064.- 1548099. - -___ -—' 02140002«C., 3.» AOnUMI, 86. V. Uf. .*in>t. >ww**", 133 000 Ol t.' 144-9696.064.' lSttfiS* ^--w JS3Ü3-JÖ206* 3.4. /Uumuou «-jfD. 84-J1, Wl. UT, «OCCO. 011, 3448 4M 0216OO01746 «TfMM, «04. IV 47./1. /t>«. 94.000. 2645-475.064.2694949 02170001686 AyTOKOtMMAp 34 »CC0.E44. 70 000: fofryKKe 6pao 4*»4. 48 000 011/2433-532 063/1433582 0c2"l S0CCC41] £ IAMiWU 77.10. 75.000; tpstW •*♦> 82.8. 7600O. Mtjuxok* H. 73a. 82 000 011 24)3-562. C*J. 1433542 6AMk49UA. 6 7*JWvuii. rv. uT. futca e-«• «rpu«. 88 00O. 011/2682-778. 064.8906904 MMOOMMf 131 ÍÄll VEZBE a) Čekam jednog prijatelja. AKUZATIV - singular tražiti nači vi deti imati čekati znati muški rod ženskí rod -OG/-EG -A -u -u Koga? jednog jednu dobrog prijatelja dobru prijateljicu vašeg vašu Sta? j -u -u nov novu jedan stan jednu kuču vaš vašu plural -E -E -E -E Koga? dobre prijatelje dobre prijateljice vaše vaše Sta? nove stanove nove kuče vaše vaše b) KO?(nom) KOGA ? jku/ KO?(nom) KOGA?(akuz.) ja mene. me mi nas ti tebe, te vi vas on njega. ga oni «\ ona nju, ju. je one v njih, ih ono njega. ga ona J 1 Prijatelj me čeka. Mene prijatelj čeka. Prijatelj mene čeka! Prijatelj čeka mene! Srednji rod nominativ ■ akuzativ Da lije ovo novo pero? - nominativ Imam r.nvo pero. - akuzativ 2* ¥ Proměníte ímeníce zamenicama kao u primem: Videli srno druga. Videli srno......... Videli srno ga. 1. Jedan čovek je tražio Silviju. Tražio.............. je pře pola sata. 2. Kupili srno knjige. Kupili srno...............juče. 3. Nikola čeka Marka i Silviju. Čeka............... 4. Tražim lep stan. Tražim...............preko oglasa. 5. Znam matematiku. Znam...............odlit no II TRAŽITI a) Marko: Vec pola sata tražim Jovanovu ulicu. Ne mogu da je nadem Da li znáte gde je ta ulica? Policajac: To je prvá ulica desno. - Šta traži Marko? - Da li ju je našao? b) Ovde Nikola Popovic. Molim vas Marka Pertinija? - Trenutak. Marko, traži te Nikola Popovic . - Koga Nikola traži telefónom? - Da li ga je našao? III IMATI a) Nada i Nikola Popovic imaju dobrog sina i dobru kčerku. Miloš i Milka: Mi imamo divne roditelje. Oni nas mnogo vole i mi volimo njih. - Koga imaju Nada i Nikola? Kakve roditelje imaju Miloš i Milica? - Koga vi imate? 133 b) Marko: Naš stan je vrlo lep. Ima velikú dnevnu sobu i trpezariju, jednu velikú spavaču sobu i jednu malu. Nada: Kakva je kuhinja ? Silvija: Kuhinja je mala, ali ima sve Sto treba. Nada: Kakvo je kupatilo ? Silvija: Stan ima jedno veliko i jedno malo kupatilo. - Kakav je vaš stan? RECI: policajac desno dnevnu sobu (dnevna soba) spavaču sobu (spavača soba) trpezariju (trpezarija) kuhinja kupatilo policeman right sitting-room bedroom dining room kitchen bathroom IZRAZI: Kakvo je kupatilo? What is the bathroom like? B KAKO IZGLEDA? Nada: Nikola: Nada: Nikola: Nada: Milica: Nada: Milica: Nada: Juče sam srela jednu školskú drugaricu i njenog muža. Koga si srela? Veru i Dušana. Nju nisam videla desetak godina, a njega sam juče upoznala. Znam Veru! Bila je lepa, visoka devojka. Imala je dugu, crnu kosu i plave oči. Jeste. I sada lepo izgleda. Ali, njena kosa je sada krátka. Kako izgleda njen muž? Pa... jedan simpatičan gospodin. Pitala sam kako izgleda. Dobro, nije mnogo visok, smed je, ima brkové i smede oči. 134 ŘEČI: (ona) izgleda lepo (izgleda ti) srela sam (sresti) muža (muž) desetak upoznala sam (upoznati) visoka (visok, -a, -o) dugu (dug, -a, -o) crnu (crn, -a. -o) (she) looks nice (to look) 1 met (to meet) husband about ten I met (to meet) tall long black kosu (kosa) hair plave (plav, -a. -o) blue oči(oko) eyes(eye) kratka short (kratak, kratka, -o) simpatičan nice, kind (simpatična. -o) smed, -a. -e brkové (brk) brown - haired moustaches (moustache) IZRAZ1: Bl Kako izgleda njen muž? What does her husband like VEŽBE I KAKAVJE..? KAKVAJE..? KAKVOJE..? .A ú a) Vera je bila visoka, lepa devojka. visok, visoka, visoko debeo, debela. debelo star, stará, staro nizak. niska. nisko vitak. vitka. vitko mlad. mlada, mlado Muškarac može biti: visok Žena može biti: mlada 135 taman. tamna, tamno... svetao, svetla, svetlo 136 Sledeče reči upišite pored prideva: oko, pera, olovke, boja, automobil, autobusi, oči zelen(i) zelena zeleno kosa glava brkovi zeleni ..................... zelene p#................. zelena ..................... Kosa može biti: kratka, oko (oči) „........... Oči mogu biti: tamne, liee II Vesna: Tvoj brat je vrlo zgodan mladič. Milica: Misliš? Vesna: Pa da, visok je, vitak, lep. I vrlo je pametan! Milica: Da li ti zaista poznaješ mog brata? Vesna: Naravno, upoznala sam ga prošle nedelje. Kazíte kako izgleda vaš prijatelj; kolega; drugarica mršav, -a, -o nizak. niska. -o debeo. debela, -o vitak, vitka, -o boje (boja) taman, tamna, -o thin short rat, plump slim colours (colour) dark prošle nedelje reči: svetao, svetla -o zgodan. zgodna, o Misliš? (misliti) pametan pametna, -o IZRAZI: last week light attractive You think so? (to think) intelligent (inteligent, smart) 139 KAKVI SU... STA VOLE? Miloš ima 21 godinu. Vrlo je ozbiljan mladič. Sada je na trečoj godini fakulteta. Voli kompjutere. Njegova soba je uvek uredna. Kad je slobodan sluša rok i klasičnu muziku. * * * Milica ima 17 godina. Ima lepu plavu kosu. Veselá je i voli mnogo da priča. Ima mnogo drugaríca i s njima sluša disko i rok muziku. Voli staře filmové i cesto ih gleda. Svuda u njenoj sobi su knjige. slike, papír i. boje... Kad je slobodná ona slika. Voli ervenu i žutu boju. Kakav je mladič Miloš? Kako izgleda? Sta voli? Kakva je njegova soba? Kakva je devojka Milica? Kako izgleda? Sta voli? Kakva je njena soba? On ima (21) dvadeset jednu godinu (22) dvadeset dve % (23) dvadeset tri > qodine (24) dvadeset četiri J (25) dvadeset pet -gnding uo REČI: ozbiljan, ozbiljna -o serious uredna tidy ! tiu-dan. uredna, -o) klasičnu classical (klasičan, klasitna, -o) vesela cheerful, joyful (veseo, vesela, -o) svuda slike (slika) slika (slikati) papiri (papir) everywhere pictures (picture) painting (to paint) papers (paper) 1ZRAZI: plava kosa blond hair, fair hair CI a) Čirilica A B V G D D E ž Z I A E B r JX Ty E >K 3 H j k l u m n nj 0 P r j k J\ Jb m H H> 0 n P S T Č U F H C č DŽ C T B y kativ) KO?inomi 0 KOME? o njima ono o njemu ona J L45 II Zavŕšite rečenice O KOM E? Razmišljam o.................. (dobar prijatelj, vaš brat, moj otac', Marko, naši prijatelji. roditelji) Pišem o........................ (dobra prijateljica, vaša sestra, moja majka:, Silvija, naše prijateljice, sestre) O ČEMU? Razgovaramo o............... (moj posao, moja zemlja, Beograd, Srbija. sport, novi filmoví, politika', nova knjiga') nominativ - otac lokativ - o ocu 2.3.4 nominativ lokativ Vo? o kóme? sta? o čemu? májka o majci politika o polŕti^i knjúja o knjizi m Ovo je moja sestra. Da li ste čítali ovu knjigu Pričali srno o njoj. Sta mislite o njoj ? Dopunite rečenice kao u primem: Pričao je o.........(oni) Pričao je o njima. 1. Čitao sam o.........(on) 2. Razgovarali su o.........(ja) 3. Želim da znam sve o.........(ona) 4. Da li pišete o.........? (mi) 5. Cesto razmišljam o.........(ti) 6. Raspitali su se o.........(vi) 1 16 IV - Sta ste u skolí učili o našoj seml)i.> Volitc li da g leda t c řilmovc o raznim zcmljama* ■ O čemu razmKljate kad ste sami ? - Volíte II da pričate o prijateljimaŕ O kome nc volitc da govoritr> - O čemu ne /elite da pričate? o drugim ídm$t, a, o) D vivat tma 0 vludijtimj 1 studne) Rl ( I about (Xhrrc (other) about things n nut .i k" i t Ihr ituriirt 0 rasnitn /cmljjma ahout dtffrrrnt '/nnt| 2 Silvija razmišlja o roditeljima iSiftV 3. Volim da pričam o prijateljima. 4. Ne volim da pričam o politici. 5. Ne znam mnogo o vašoj mužici. j ^u^^uSíl i s i III Zamenite imenicu zamenicom u odgovarajučem obliku Raspitao se o fakultetirna. Raspitao se o.........(oni) Raspitao se o njima. 1. Pričaj mi o tvom gradu. Pričaj mi o.........(on) 2. Znam malo o vasoj zemlji. Znam malo o.........(ona) 3. Ne znam mnogo o Kopaoniku. Ne znam mnogo o.........(on) 4. Juče smo pričali o starim prijateljicama. Juče smo pričali o.........(one) 5. Šta znáte o Italijanima? Sta znáte o.........(oni) IV Stavíte pridev u komparativ Kopaonik je.........nego Zlatibor. (skup) Kopaonik je skuplji nego Zlatibor. 1. Beograd je............nego Rim. (mali) 2. Moja kuča je............nego tvoja, (veliká) 3. Crvena boja je............nego smeda. (lepa) 4. Hleb je............nego cigarete, (jeftin) 5. Miloš je............student nego Nikola, (dobar) V Stavíte prideve u superlatív Kalemegdan je.........park u Beogradu. (lep) Kalemegdan je najlepší park u Beogradu. 1. Beograd je...............grád u Srbiji. (velik) 2. Dunav je...............reka u Evropi. (veliká) 3. Bulevar kralja Aleksandra je...............ulica u gradu, (duga) 4. Moja zgrada je...............u ovom delu. (visoka) 5. Stanovi u Beogradu su...............(skúpi) JEDANAESTA LEKCIJA POLOŽAJ BEOGRADA Marko i Irina su otišli na Kalemegdan. Razgledali su stáru tvrdavu. Marko: Nisám znao da je Beograd tako stari grad. Irina: Jeste. grad je iz III (trečeg) veka pre naše ere. Zvao se Singidunum Dobio je ime Beograd u IX (devetom) veku kad su došli Sloveni. Marko: Položaj grada je izvanredan. Irina: Da. jer se nalazi na ušču dve veliké reke. Marko: Da li je ovo Sava ili Dunav? Irina: Ova reka ispod tvrdave je Sava. a ova druga je Dunav. Marko: Znáči, stari grad je na desnoj obali Save i Dunava. a Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Koliko mostová ima Beograd? Mna: Pet mostová preko Save. a samo jedan preko Dunava. Marko: Lepo je ovo ostrvo izmedu Zemuna i Kalemegdana. Irina: To ostrvo i Ada Ciganlija su beogradska izletišta. Marko: Kako je lep pogled sa Kalemegdana! Irina: Sa reke je još lepši! Ušče, pogled sa kalemegdaňské tvrdave, Beograd 156 Pogled sa kalemegdanskc tvrdavc, Beograd ŘEČI: položaj razgledali su (razgledati) tvrdavu (tvrdava) tako iz... veka (vek) ere (era) dobio je (dobiti) Sloveni (Sloven) /s,inrcd,in. izvanredna. -o position, location they looked around (to look around) fortress so from the... century (century) era it got (to get) Slavs (Slav) remarkable, wonderful dvereke (reka) ispod usee znáči (značití) mostová (most) preko ! .'II ltd ii izletišta (izletište) pogled sa two rivers (river) under confluence it means (to mean) bridges (bridge) across between picnic site (picnic site) view from Al VEŽBE I Izmedu Novog i starog Beograda je Ada Ciganlija. GENITIV singular od - do pre - posle Koga? kod ispod Čega ľ preko izmedu muški i srednji rod ženski rod -og / -eg -a dobrog druga naseg grada -e e dobre drugarice veliké reke 159 a) iza -3 IZNAD ISPRFD PRĽKO ISPOD 1 si/ OKO PORED Gledajte sliku i kazíte gde se sta nalazi? b) Završíte rečenice kao u přímeni: Mostoví preko.........su stari. (Sava) Mostoví preko Save su stari. 1. Ispred.................. je park. (moja kuca) 2. On uvek sedí pored..................(prozor) 3. Ispod..................je veliká prodavnica. (moj stan) 4. Autobusi idu na Novi Beograd preko...............(Brankov most) 5. lza..................je tabla, (naš profesor) 6. Nisám mogla da nadem olovku. bila je ispod...............(tvoja knjiga] 7. Iznad..................je lepa slika. (moj sto) 8. Sedim izmedu............i............(dobar drug i dobra drugarica) c) Opišite zgradu gde stanujete. Upotrebíte predloge: ispred. iza, pored 160 11 Položaj Beograda je vrlo lep. imenica + imenica (genitiv) deo Beograda obala Save centar grada Završíte rečenice kao u příměru: Staro ime.........je Singidunum. (naš grad) Staro ime našeg grada je Singidunum. 1. Položaj..................je lep. (moj grad) 2. Ulice..................su male i uske. (stari grad) 3. Drugovi..................su dobři studenti, (moja sestra) 4. Brat..................je najbolji student.................. (moj drug, medicínski fakultet) 5. Gramatika..................je teška. (srpski jezik) 6. Kuča..................je vrlo stará i lepa. (naša drugarica) 7. Najlepší deo..................je dnevna soba. (njegov stan) 8. Roditelji..................(Nikola Popovic) žive u Smederevu. Dobio sam poklon od druga. Od koga? Dobila sam pismo iz Ríma | Odakle? Dobili srno razglednicu sa Kipra. / Miloš: Dobio sam razglednicu od drugarice sa fakulteta. Ona je sa Kipra, iz Limasola. Na Kipru nemajú medicínski fakultet i ona studira u Beogradu od 2006. godine. , Stavíte odgovarajuče predloge iz, sa, od „■ 1. Singidunum, staro ime grada je III veka. 2. Divan je pogled reke. REČI: 3. Dobila sam knjigu drugarice. ^ fnb^0em of 4. Silvijaje ... Italije. iza behind 5. On je ostrva. P°red beside-next 10 oko (okolo) around (about) 6. Danas dolaze moji drugovi . fakulteta. Kipra (Kipar) Cyprus 7. Ona je moja najbolja drugarica . škole. razglednica postcard 161 B TRG REPUBLIKE U centru Beograda je Trg Republike, jedan od najlepših trgova u gradu. Na trgu je spomenik knezu Mihailu iz 1882. godine. To je prvi spomenik koji je srpski národ podigao jednom vladařů. Oko spomenika uvek ima mnogo mladih. narocito uveče. Iza njega je zgrada Narodnog muzeja, a sa desne strane je Narodno pozorište. Knez Mihailo je pomogao gradnju ovog pozorišta. Pozorište je otvoreno 30. októbra 1869. godine. Nedaleko od Trga je i Knez-Mihailova ulica, omiljena ulica Beogradana. knez Mihailo Obrenovič Iroden 7. apríla 1823. godine - tnro do 1868 godine) RECl: Trg Republike (republika) spomenik knezu(knez) národ podigao je (podiči) viadaru (vladár) Republic square (republic) monument, statue to the prince (prince) people they built (to build) to the ruler (ruler) narocito sa strane (strana) gradnju (gradnja) nedaleko omiljena (omiljen, -a. -o) Beogradana (Beogradanin) roden. -a, -o especially from the side (side) construction not far favourite Belgrade citizen's (Belgradian) born 162 - VEŽBE I Trg Republike je jedan od najlepših trgova u gradu. Genitiv plurál muški i srednji rod ženski rod ih -a ih a Koga? dobrih drugova dobrih drugarica Čega? najlepših trgova najlepših ulica Dopunite rečenice kao u primeru: jedan od jedna od jedno od GENITIV pluraia Arhimed je.........(poznat matematičar) Arhimed je jedan od najpoznatijih matematičara. 1. Pariz je........................na svetu, (lep grad) 2. Dunav je........................u Evropi. (veliká reka) 3. Kalemegdan je........................u Beogradu. (stari park) 4. Bitlsi su........................(poznata rok grupa) 5. Mona Liza je........................(lepa slika) 6. Moskva je........................(veliki grad) 163 II a) Koji je danas datum f Danas je 1.02.2007. godine. (prvi február dve hiljade sedmé godine) KOJI dan mesec godina • i / e Pročitajte ove datume! 03.01.1991. godine 27.10.1989. godine 31.03.1874. godine 08.06.2000. godine 14.11.2006. godine Koji } je datum danas? je datum bio juče? datum je Nova godina? b) Lična karta 6EOTP*a _ MUflUUA nonoBMT. *** WMKOJTA 14.01 19W 6£OTP*A PEny&HHKA CP6MJA APH f PAil CHMHHA 9 10 ľO/XHHA Pročitajte sta piše u ličnoj karti Milice Popovic. - Kažite datum i mesto (vašeg) rodenja? III Kada i gde ste rodeni ? Službenik: Kada ste rodeni? Milka: Rodena sam 14.01.1989. godine. Službenik: Gde ste rodeni? Milka: U Beogradu. Službenik: Adresa stana? Milka: Si m i na 9. Službenik: Broj lič ne karte? Milka: P 87603. 164 Kada..? dan mešec godina -og -a -e LľCg_ 1.01.1971. prvog januára hiljadu devetsto sedamdeset prve god i ne 2.02.1972. drugog februára druge 3.03.1973. trečeg marta treče 5.10.2000. petog októbra dvehiljadite godine 6.12.2001. šestog decembra dve hiljade prve godine Kada } ste roden i? ste počeli da učite srpski? ste došli u Beograd? IV Spomenik je omiljeno sastajalište Beogradana. Oko njega uvek ima mnogo mladih. KO? STA? KOGA? ČEGA? KO? STA? KOGA?ČEGA? Inomnidlívi Igrnitiv'i (nominativ) (gfnitiv) oko ja mene mi nas kod od - do ti tebe vi vas pre - posle on, ono njih blizu - daleko od njega oni. one, ona iza - ispred ona nje ......... Milica sedi u drugoj klupi. Pored nje sedi Vesna, a iza njih obično sedi Marko. - Ispred koga sedi Milica? - Pored koga sedi Vesna? - Koj i drugovi (drugarice) sede oko vas? REČI: rodenja (rodenje) birth lična karta ID card sastajalište u klupi (klupa) meeting place at the desk (desk) l(ó KA^EHIIAPH Mh y Cp6HJH hm3m0 ABe HoBe ronHHe. JeAHa je 1. jaHyapa, a Apyra je "cpncKa HoBa roAHHa" 14. jawyapa. To je 36or ABa KaAeHAapa, ciapor h HOBor. y 16-tom Beicy. 1582. roAHHe, jbynn cy none/in Aa paqyHajy BpeMe no hobom Ka/ieHAapy. Cp6H cy ao 1918. roAHHe panyHariH BpeMe no crapoM KaneHAapy. Ohh h AaHac cnaBe Bepcne npa3HHKe no tom Ka/ieHAapy. 3aio je Eo>KHh 7, a HoBa ioah na 14. jaHyapa. I HCK I MpBH BCKI II Ben (Apyrn Ben) III BeK (TpehH bck) iv Ben (neTBpTH BeK) V BeK (neTH BeK) VI BeK (uiecTH BeK) VII. VII, IX, X, XI. XII BeK y / eexy (y upeoM sexy) p iU 1 eexa (u3 upeot eena) RK I: 36or no (crapoM Kaneaaapy) BepcKH. -a, -o npa3HHKe (npa3HHK) cnaBe (C/iaBHTH) because of according to (the old calendar) religious holiday they celebrate (to celebrate) IZRAZI: "...panyHajy BpeMe..." they use (new/old calendar) i'i;\U' »«*■ ; .. ■ • 1 • 1 1 I II •* : > i H t' i: n t E SW.4-11.. --r—1--- CI a) Slusajte b) Ponavljanje lekcije 166 DOMAČI ZADATAK I Odgovoríte na pitanja 1. Gde se nalazi Beograd? 2. Gde se nalazi Kalemegdan? 3. Odakle je divan pogled na Beograd? 4. Gde se nalazi Ada Ciganlija? 5. Koji je jedan od najlepših trgova u Beogradu? 6. §ta se nalazi na trgu? II Stavíte reči u zagradi u odgovarajuči oblík 1. Dobio sam pismo od........ 2. Svakog dana sam kod 3. Idem u subotu kod.......... 4. Danas niko ne sedi ispred 111 Stavíte zamenice u genitiv 1. Juče sam bila kod ........(ona) 2. Sedim ispred.........(on) 3. Oko ima mnogo interesantnih ljudi. (ja) 4. Dobio sam pismo od ........(oni) 5. Stanujem blizu.........(vi) IV Napišite rečima ove dátume (dobar drug) (kuča) .... (dobra drugaríca) .............(naš profesor) 1. 1.01.1981............................................................. 2. 7.06.1963............................................................. 3. 3.11.1995............................................................. V Odgovoríte na pitanja 1. Kada ste rodeni? 2. Kada ste došli u Beograd? 3. Kada je Nova godina? 4. Koje je vaše mesto rodenja? 5. Koji je broj vašeg pasoša? VI Stavíte reči u zagradi u odgovarajuči oblik 1. Čitao sam mnogo..............................(lepe knjige) 2. Koliko....................................imate? (slobodní dani) 3. Upoznala sam několiko....................................(vaši prijatelji) 4. U našoj grupi ima malo....................................(grčki studenti) 16" Beograd, 20. decemlxxr Draga Ana, Ncdelja je i pada stieg. Ceo dan sam kod kuče. Mislim o tebi. Zašto mi nisi odhovorila tta dva pisma? Da li je sve u redu kod tebe? Ja ču provesti zimski raspust sa wditeljima i bratom u našoj kuči na Kjopaoniku. Ostačcmo tamo dve nedelje. Ako môžeš, dodi kod nas. Tereni za skijanje su izvanredni i biče dosta stwga. Skijačemo se po ceo dan. Uvečc čemo izlaziti sa mojim prijateljima. Oni su vrh simpatični Biče nam levo. Piši mi odmah. Naiiam se da čemo se uskoro videti. Tvoja Milka raspust (ostati) (sklJanje) holiH £?° ižla*ki isJ/«-_ ' £° stay) (skiing) PO ce0 dan "skoro Weti se ?ad*m se (r>adati ^) *"dayl eriough ytisia (*o ski) ^"Soout (t<> nope; ÄV VEŽBE FUTUR - budúce vřeme a) HIHI ja hoču mi hocemo ti hočeš vi hocete on i oni > ona [ h oce one ► hoče ono é 1 ona * Ja ču + infinitiv Ja ču ostali. Ja neču ostati. Da li ču ostati? ja ti on ona ono mi vi oni one ona } } c n ostati češ ostati če ostati čemo ostati čete ostati če ostati Napišite futur glagola BITI ja ti on ona ono mi vi oni one ona } } b) OSTATI + ču, češ, če. ostaču ostačeš ostače ostačemo ostačete ostače biču 169 II Stavíte glagole u druge oblike futura kao u příměru: Ja ču ostatí kod kuče. Ostaču kod kuče. 1. Ja ču živeti u gradu. 2. On če biti lekar. 3. Mi černo gledati fudbal. 4. Oni če piti kafu posle ručka. 5. Ti češ me čekati. 6. Vi čete čitati lekciju. 7. One če studirati u Beogradu. 8. Oni če provesti' odmor na Kopaoniku. 'U govornom jcziku može i: Oni če da provedu odmor... III a) Miloš: Ivan: Miloš: Ivan: Da li češ biti kod kuče posle podne? Mislim da ču biti, zašto pitaš? Hteo sam da dodem kod tebe. Dobro. dodi. Čekaču te. - Da li čete sutra uveče biti kod kuče? - Kada čete danas biti kod kuče? - Gde čete biti u subotu? b) Ivan: Ja ču studirati medicínu. Bičů lekar. Ostaču u Beogradu oko 7 godina. Posle studija živeču u gradu gde sam roden. Radičů u bolnici. Avi? 170 c) Danas pre pôdne če biti suvo i sunčano, a sutra če biti oblačno, hladno i padače kiša. - Sta mislite kakvo če vřeme biti sutra? - Da li če padati kiša posle pôdne? IV Kome je hladno? Milan: Hladno mi je. Da li je i tebi hladno? Vesna: Hajde da šetamo. Biče nam toplije. - Da li vam je hladno u Beogradu? - Da li če vam biti hladno napolju? - Kome je sada toplo? - Da li vam je juče bilo hladno? REČI: hladno cold suvo drv sunčano sunny oblačno cloudy kiša rain napolju outside Novi Sad, 25. decembar Draga Milice, Izvini što ti dugo nisam pisala. Bila sam vrh zauzeta. Mnogo sam učila. Retko sam izlazila. Sad je sve mnogo bolje i lakše. Škola je gotova i raspust je poča Novu godinu ču čekati kod kuče. Doči če moji prijatelji i gosti mojih roditelja. Biče lepo i zabavno. Hmla ti na poživu, ali na žalost ove gpdine neču moči da idem tm skijanje. Nadám sc da černo iči zajedno sledeče godine. Doči ču u Beograd krajem januára. Ostaču desetak dana. Verovatno ču doči kolima. Tata je obečao da če me voziti. Poči černo iz Novog Sada kašno posle podne. Kod nas sada dum vetar. Danima je oblačno, bez sunca. Vrb je hladno, mnogo hladnije nego prošle godine. Nadám se da če uskoro biti malo toplije. Pozdravi mamu, tatu i brata, a tebe voli Ana bolje (dobro) lakše (lako) gotova (gotov, -a, -o) zabavno na poživu (poživ) verovatno tata ove godine sledeče godine prošle godine better (good) easier (easy) over fun for the invitation (invitation) probably daddy this year next year last year REČI: obečaoje (obečatí) voziti duva (duvati) vetar danima (dan) bez sunea (sunce) IZRAZI: he promised (to promise) to drive is blowing, to blow wind for days (day) without the sun (sun) krajem januára by the end of January Pozdraví mamu..! Say hello to your mom! ßU VEŽBE lei černo kod drugarice. Novi Sad a) b) Futur glagola na Mči" (ici, doči, štici...) ja ču + infinitiv ja ču iči / doči / stiči infinitiv + ču, češ. če... iči ču / doči ču / stiči ču Petrovaradinska tvrdava Odgovorite prema tekstu lekcije: 1. Kada če Ana doči u Beograd ? 2. Kako če doči? 3. Kada če poči iz Novog Sada? 4. Da li známo kada če Ana stiči u Beograd? - Uskoro če odmor (raspust, praznik). Razgovarajte o tome sa drugom. Upotrebíte glagole: iči, doči, poči, stiči 11 Mnogo je hladnije nego prošle godine. toplo hladilo dobro lose brzo sporo toplije hladnije bolje gore brže sporije najtoplije najhladnije najbolje najgore najbrže najsporije malo mnogo retko cesto rano kasno manje više rede češče ranije kasnije najmanje najviše naj rede najčešče najranije najkasnije a) Sada je novembar mešec i hladno je. U decembru če biti hladnije. Najhladnije če biti u januáru. Prošle godine je bilo najhladnije u februáru - Da li je sada u vašoj zemlji toplo? - Kada je kod vas najtoplije, a kada najhladnije? Da li je juče bilo hladno? - Da li če sutra biti toplije? Hladno je. Bilo je hladno. Biče hladno. Nije hladno. ú Nije bilo hladno. Nece biti hladno. b) Dopunite rečenice kao u primem: U julu je toplo, a u januáru......... U julu je toplo, a u januáru hladno. 1. Kad je toplo spávam dobro, a kad je hladno spávam 2. U gradu vozimo sporo, a na auto-putu................. 3. Kad srno bili mladi izlazili srno cesto, a sada izlazimo 4. Juče je malo učio, zato danas uči.................. 5. Sad je sve lako, a pre mesec dana bilo je............... II Kako on vozi? - Vozi brzo. dobro, lose, brzo, sporo, sigurno Izaberite prilog i kazíte: Kako ví vozite? - Kako vozi vaš drug. otac, májka? - Kako voze Beogradani? Italijani, Grci, Nemci? muškarci u vašoj zemlji? žene u vašoj zemlji? REČI: sporo slowly 1"! VREMENSKA PROGNÓZA Vremenska prognóza za január. U periodu od 1.do 15. januára biče hladno. Maksimalna temperatura od 0 do 3 štěpena, a minimálna od -10 do -2. Padače sneg. Ujutro magla. Od 15. januára do 1. februára biče oblačno, suvo i malo toplije. Najniža temperatura od -3 do 0. a najviša dnevna od 1 do 6 stepeni. Gledajte sliku A i B i kažite kakvo če vřeme biti. Mllxtl. .. 4 Ncni&ad 5 BlH t Wr ť t UMcr-l Krafujr* jf ' 35 I MÉM *** ^ S ,nolm-1l Moskva -20 Ä teangni Paru 1 Ženeva -3 P Pras0 * Varšava-12 Madrid 3 £2i Lisabon 4 *** Budimpesta 1 Zagreb -1 QJ ka-3 Beograd-l slika A / január ^ | ^1 SUNCE MALO OBLAČNO OBLAČNO KISA NEVŘEME SNEG VETAR sunce - sunčano vetar - vetrovito ^ oblak - oblačno kiša - kišovito maqla - maglovito r 6 v...'.. a* AlbaTiiji slika B/ jun 9 $ta znače ovi simboli? Napišite čirilicom: maksimalna minimálna Jun 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 REČI: u periódu for the periód stepena (periód) (periód) (stepen) maksimalna maximum minus (maksimalan, -a. -o) magla minimálna minimum nevreme (minimalan, -a, -o) degrees (degree) minus fog storm IZRAZI: vremenska prognóza weather forecast r Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Odgovorite na pitanja 1. Šta čete raditi večcras? 2. Da li čete čitati knjigu? 3. Kada čete piti kafu? 4. Da li če vaši roditelji učiti srpski? 5. Kuda čete iči u subotu? 6. Da li čete doči sutra na čas? II Proměníte oblík futura kao u primem: Ja ču čitati novině. Čitaču novině. 1. Mi černo učiti srpski jezik godinu dana. 2. 11 subotu ču biti ceo dan kod kuče. 3. Ja ču studirati u Beogradu. 4. Oni če ostat i kod druga posle ručka. 5. Sutra če padati kiša. III Stavíte glagol u oblik negativa kao u primem: Ja ču živeti u gradu/selo. Ja neču živeti u selu. Neču živeti u selu. 1. Ja ču biti lekar/profesor. 2. Mi černo ostati u Beogradu dve godine/četiri godine. 3. Ona če studirati tehniku/medicinu. 4. On če voziti brzo/sporo. 5. Oni če putovati sledeče nedelje/ove nedelje. L78 IV Dopunite rečeniee superlatívom kao u přímeni: Njegovi drugovi dobro govore engleski. ali Miloš govori......... Njegovi drugovi dobro govore engleski. ali Miloš govori najbolje. 1. Mi brzo jedemo, ali ti jedeš........................ 2. U našoj porodici svi mnogo govore. ali Milica govori............ 3. U julu je uvek toplo, ali danas je........................ 4. U gradu svi treba da voze sporo, ali ona vozí..................... V Precitajte neodgovarajuce priloge kao u primeru: Ona vozi: brzo, retko, toplo, pažljivo, uveče, pcsfcf 1. Oni žive: zabavno, hladno, lepo, toplo, loše, cesto, suvo 2. Mi idemo: peške, brzo, sporo, hladno, uvek, cesto, dobro 3. Sutra če biti: toplo, hladno, uvek, cesto, lepo, sunčano, oblačno Sarodno pozoňšte, Beograd 179 REVIZIJA II (i . čas) LEKCIJE 7-12 I DOPUNITE REČENICE GLAGOLIMA U PERFEKTU Marko Pertini...............(otiči) u Rim. Tamo...............(ostati) nedelju dana................ (biti) kod roditelja u jednom malom mestu blizu Rima. Svakog dana ............... (iči) kolima u Rim na posao. Uveče ...............(sedeti) i...............(razgovarati) sprijateljima i roditeljima. Pre dva dana ............... (stiči) u Beograd. Prijateljima je ............... (doneti) neke poklone. II STAVÍTE SLEDEČE REČENICE U PERFEKAT 1. Cesto putujemo kolima u Italiju. 2. Třeba da dode jedna moja drugaríca. 3. Sta rade tvoji roditelji? 4. Koliko lekcija moraš da naučiš? 5. Zašto ne dodeš kod nas? 6. On ne zna da piše čirilicu. III IZABERITE TAČNU REČENICU Primer: Ti mnogo radite. Ti si mnogo radiš. Ti mnogo radiš. / 1. Da li ste bila u Italiji? Da li ste bili u Italiji? Da li ste bio u Italiji? 2. Nikad nismo bili u ovom parku. Nikad nismo bili u ovaj parku. Nikad nismo bili u ovog parka. 3. Morao sam da učio mnogo. Morao sam da učiti mnogo. Morao sam da učim mnogo. Hoču da bio profesor. Hoču da budu profesor. Hoču da budem profesor. 5. Trebaš da dodeš kod mene. Treba da dodeš kod mene. Trebao da dodeš kod mene. Na poslu je svakog dana od 7 do 2. Na posao je svakog dana od 7 do 2. Na posla je svakog dana od 7 do 2. ISO IV DOPUNITE REČENICE 1. Ana želí da živi u....................................(lep, mali grad) 2. Miloš želi da živi u.................................(moderan, veliki grad) 3. Ona voli da kupuje u.................................(ova veliká prodavnica) 4. Bio sam u....................................(lepi, stari gradovi) 5. Moji prijatelji su bili u........................(Pariz, London, Moskva, Tokio) 6. Ona stanuje na..................a ja na..................(prvi/treči sprát) VI NAPIŠITE JEDNU REČENICU U PREZENTU I JEDNU U PERFEKTU SA GLAGOLOM POMOCI iII DOPUNITE TABELU pridev komparativ superlativ jeřtin skuplji najlepši lak najmanji veči bolji VIII PROMĚNÍTE REČENICE KAO U PRIMERU: Miloš je bolji student nego Ivan. Miloš je bolji student od Ivana. 1. Moj drug je stariji nego ja. 2. Decembar je hladniji nego novembar. 3. Matematika je teža nego rizika. 4. Mi srno brži nego vi. 181 REVIZIJA II (2. čas) LEKCIJE 7 -12 I DOPUNITE REČENICE REČIMA u ZAGRADI 1. Marko priča.....................kako je bilo u Italiji. (prijatelji) 2. Doneoje.....................domáce vino. (Nikola) 3. Silvija je dala.....................čašu vode. (Nada) 4. Kupio je..............................neke knjige. (Miloš i Milica) 5. Milica je pokazala.....................nove knjige. (drugarice) II NAPIŠITE DATIV LIČNIH ZAMENICA (ja) ...WfíítiWf........ (mi) ............. (ti) ..................... (vi) ............. (on, ono) ..................... (oni. one, ona) ............. (ona) ..................... iii zaměníte podvučene reči zamenicom Primer: Miloš je rekao nešto drugu Miloš mu je nešto rekao. 1. Objasnio je drugovima jedan težak zadatak. Objasnio..................... je jedan težak zadatak. 2. Marku je žao što Milica i Miloš nisu došli. Žao.....................je što Milica i Miloš nisu došli. 3. Pričala sam Milici o Rimu. Pričala sam.....................o Rimu. 4. Ona je pokazala dnigaricama nove kasete. Ona.....................je pokazala nove kasete. IV NAPIŠITE AKUZATIV LIČNIH ZAMENICA (ja) .....ffg&iSK..... (mi) (ti) ..................... (vi) (on, ono) ..................... (oni, one. ona) . (ona) ..................... 182 V IZABERITE TAČNU REČENICU 1. Tražim jedan doba r drug. Tražim jednog dobrog druga. Tražim jednom dobrom drugu. 3. Ko je čekao starim prijateljima? Ko je čekao starih prijatelja? Ko je čekao staré prijatelje? 5. Kada češ doči kod mnom? Kada češ doči kod meni? Kada češ doči kod mene? 2. Moji prijatelji imaju novu kuču. Moji prijatelji imaju novom kučom. Moji prijatelji imaju novu kuča. 4. Nisám video novi knjige. Nisám video nove knjige. Nisám video nova knjige. 6 Sedeo je pored nas. Sedeo je pored nama. Sedeo je pored naš. VI KAKAVJE..? KAKVAJE..? IZABERITE PRIDEVE: veseo, urtdan, zut, zgodan, pametan, \isok, niskog rasta, nizak, smed, plav, dug, kratak, velik, máli, star, mlad Opišite druga Moj drug je ................................ Opišite jednu drugaricu ............................................... Napišite nešto o vašem gradu ............................................... Opišite vašu sobu ............................................... VII ŠTAJEOVO? VIII NAPlSlTE GDE STE JUČE BILI I $TA STE RADILI? 183 TRINAESTA LEKCIJA LAJ KUPOVINA Silvija je u prodavnici. Kupuje haljinu. Prodavačka: Izvolite! Sihija: Videla sam jednu bordo haljinu u izlogu. ali je ne vidim ovde. Prodavačka: Da li je to ova haljina? Sihija: Ne. nije. Mislimdajetoona. tamo pored ogledala. Prodavačka: H ocet e li da je probate? Ovo je broj 40. Sihija: Da. ja nosim taj broj. Kakav je sastav? Prodavačica: Samo trenutak da pogledam, sedamdeset odsto je vuna, a trideset odsto je svila. Sihňja: Probaéu i bordo i onu plavu. Prodavačica: Koju ste izabrali ? sedamdeset odsto Í Sihija: I jedna i druga su lepe. ali uzeču plavu. l' Prodavačica: Kako placaté, karticom ili gotovinom ? Sihija: Gotovinom. Prodavačica: Onda imate popust deset odsto. ovaj. ova, ovo onaj. ona, ono 186 REČI: kupo vina kupuje (kupovati) haljinu (haljina) ona (onaj, ona, ono) ogledala (ogledalo) nosim (nositi) odsto vuna svila shopping she is buying (to buy) dress that mirror I wear (to wear) percent wool silk izabrali ste (Lzabrati) placate (placatí) karticom (kartica) got ovi n om (gotovina) popust 's it made of? you chose (to chose) you are paying (to pay) with credit card (credit card) in cash (cash) discount, reduction IZRAZI: Kakav je sastav? What IÄÍ1 VEŽBE duk> 1 Mladič nosi sivu košuljii. ODEČA I OBUČA rapc mannt 3 f- Gledajte slike i kazíte: - Šta nosi mladič? - Sta nosi devojka? - Sta vi nosite sada? - Koju odeču volite da nosite? 18" II ^ Silvija je probala i plavu i hordo haljinu. Dopunite rečenice kao u primem: bordo, bež Volim.........boju. (plava) braoa teqet Volim plavoi boju. roze, tirkiz tnantil ť haljina odělo 1. Kupio sam........................(smed, cipele) 2. Nosila je....................................(beo, blůza i siv, suknja) 3. Videli srno u izlogu lep........................(siv, sako) 4. Silvija je probala.........i........................(crn, plav, farmerke) 5. Volim.............................................(plav, braon, žut, boja) III Razgovarajte prema modelu Prodavač: - Izvolite, šta želite? - Koj i broj nosite? - Trenutak, da vidim. Želite li svetloplave ili tamnoplave? Da. Izvolite, probajte! Da li su dobře? Da. Mislim da če ove biti dobré. Kupac: - Farmerke. - 30/34 - Imate li crne? - Široké su i duge. Imate li manje? Rad u pam Jedan student je kupac, a drugi prodavač: a) kupujete džemper b) kupujete haljinu RECI: o deča clothes diemper jumper, sweater obuča footwear bluza blouse manili coat suknja skirt sako jacket jakna jacket (for cold weather) košulja shirt duks sweatshirt pantalone trousers farmerke jeans čarape socks patike trainers cipele shoes kupac customer, buyer 1SS Sta obuči za rodendan Vesna je došla kod Milice. Večeras idu kod drugarice na rodendan. Milica: Sta si kúpila Ani? Vesna: Kúpila sam joj lep poklôn. Imam nešto i za tebe. Milka: Sta? Vesna: Ovu maramu. Milica: Lepa je, svida mi se! Mnogo ti hvala. Milica je otvorila ormar i gleda šta da obuče. Vesna: Ta crvena haljina ti lepo stoji. Zástoje ne obučeš? Milica: Tanka je. Bojim se da če mi biti hladno. Vesna: A ova bela suknja ? Milka: Ne nosim je vec dve godine. Staromódna je. Obuči ču sako i pantalone sa ovom belom bluzom. Vesna: Možda če ti biti toplo. Milica: To nije problém, skinuču sako. Sačekaj još malo. Biču gotova za pet minutá. moderan z staromodan & RECl: obuči rodendan poklon maramu (marama) svida mi se (svidati se) ormar to put on (clothes) birthday present scarf I like it (to like) wardrobe staromódna (staromodan. -a, -o) skinuču vklínit i. skinem) gotova (gotov, - a. -o) old-fashioned I will take off (to take off. I take off) ready IZRAZI: Lepo ti stoji! Zašto je ne obučes? Sačekaj jos malo. Bojim se. It suits you! Why don't you put it on? Wait a moment I'm afraid. 1.S9 BI] VEŽBE I Milici se svida ova haljina. řlííL o* > i Ne svida mi se. Meni se ne svida. Svida mi se. Svida joj se ova haljina. kome? Sta? Svida mi se ova haljina. ti mu joj nam varn im Ne svida mi se. Ne svida joj se. Meni se svida ova haljina. Tebi Njemu Njoj Nama Varna Njima Svidaju mi se ove cipele. ti Meni se svidaju ove cipele. Tebi Dopunite kao u primeru: a) ja / blůza Svida mi se blůza. 1. ona / francuski jezik 2. mi / Kalemegdan 3. ti / crne cipele 4. one / rok muzika 5. on / ovaj džemper 6. oni / beogradski parkovi b) ja / novi student Svida mi se novi student 1. ti / moja drugarica 2. vi / kolege 3. ja / ljudi u Beogradu 4. one / novi profesor 5. mi / vaši drugovi 6. on / moja sestra 190 II Milice, lepo ti stoji ova crvena haljina! Pogledajte slike i kazíte kako im stoji... Upotřebíte priloge: lepo, loše. odliino, dřvno, grozno III £ta obuči za rodendan? ohni i (obukao, obukla, obuklo) obučem obučemo obučeš obučete obuče obuku Šta ste obukli danas? Da li uveče izaberete sta čete obuéi ujutro? Šta čete da obučete za rodendan? pozorište? školu? 191 IV Imam neSto za tebe. (ja) - sa mene (ti) - za tebe (on, ono) - sa njega (ona) - sa nju (mi) - sa nas (vi) - za vas (oni, one, ona) - za njih Za koga je kafa bez šetera? Za gospodina. Ova sa šečerom je za gospodicu, a sok je za mene. Dopunite rečenice kao u primem: Ova haljina je za.........(ti) Ova haljina je za tebe. 1. Knjiga je najbolji poklon za......(on) 2. Za......nema problema. vi) 3. Imam mnogo knjiga. Uvek nadem vremena za......(one) 4. Ova slika je vrlo lepa, ali nema mesta za......(ona) 5. Imam několiko pitanja za......(vi) 6. Telefon zvoni. Nije za......(ja). Sigurno je za......(ti) 7. Kafa je za tatu. a čaj je za......(mi) 192 GDE VOLÍTE DA KUPUJETE? I Dopunite dijalog izmedu prodavca i kupca. Pronadite odgovore iz koloně B i dopunite kolonu A A B Prodavač: Izvolite, šta želite? - Onaj plavi u izlogu. Kupac: - Ne, ima 30 odsto pamuka. Prodavač: Za koga? - Evo, ovaj je manji, ali je Kupac: malo tamniji. Prodavač: Da li vam se svida neki model? - Broj 52. Kupac: - Tamo. pored ogledala. Prodavač: Koji broj nosíte? Slobodná je. Kupac: - Džemper. Prodavač: Želite li da ga probate? - Za mene. Kupac: Da. Gde je kabina? - Ne, karticom. Prodavač: Kupac: Prodavač: Kupac: Da li je 100% vuna? Mislim da je velikí za mene. Imate li manji? Prodavač: Kupac: Svida mi se. Uzecu ga. Prodavač: Da li plačate gotovinom? Kupac: 193 II rae no i n t ť na KynyjeTe? A: KynyjeM y npOiiaBHHuaMa y ucHTpy t paaa. TaMO cy CTBapH CKynn>e, an h ôo/be. B: B;iH3y Moje Kyhe je bcimkh TpwtiH ueHTap ca MHoro 6yrHKa. TaMO Mor>' na Habe m HaJMoaepHHJe CTBapH. U: Bon h m na KynyjeM y poÔHOj KyriH. CBe Mory na HarjeM Ha je^HOM Mecry. y npH3eMrt>y je oôhmho h Be.íHKa caMonocnyra. Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije n a vtyk a (naMVK) TpxtHH ueHTap 6yTHK3 (ôvthk) y poÔHOj Kyhu poňmaKyna) caMonocjryra RECI: model of cotton (cotton) shopping centre, mall boutique in a department store (department store) supermarket Sledeci tekst napišite čirilicom: Neki ljudi kupujú samo u prodavnicama u centru grada. Mladi najčešče kupujú u tržnim centrima. Neki više vole robne kuče jer sve mogu da nadu na jednom mestu. 19* DOMÁCI ZADATAK I Odgovoritc prema tekstu lekcije 1. Ko je otišao u kupovinu? 2. Šta želi da kupi Silvija ? 3. Koju je haljinu probala? 4. Koji broj nosi Silvija? 5. Da li je kúpila plavú haljinu? II Dopunite rečenice kao u prímeru: Svida.........crni duks. (on) Svida mu se crni duks. 1..........se svida ova lekcija. (oni) 2. Svidaju.........se novi modeli, (ona) 3. Ne svida.........se ovaj tržni centar. (ja) 4..........se ne svida ovaj program, (vi) III Dopunite rečenicu kao u primeru: Obukla je.........(žuta bluza) Obukla je žutu bluzu. 1. Najviše volim da nosi m 2. Još nisam obukla...... 3. Toplo je. Skinuéu...... 4. Kupiču one............. 5. Volim................... 6. Daj mi.................. 7. Hočete li da probate ... .............(plavé farmerke) ............(nova cma haljina) ......(ovaj džemper) (cme cipele) (bež i zelena boja) (ta zelena košulja) ..........? (manji džemper) ČETRNAESTA LEKCIJA \ayrv PIJACA U Beogradu ima několiko zelenih pijaca. Na njima seljaci iz okolnih sela prodajů svěže voče, povrče, jaja. sir, kajmak... Pijace rade svakog dana, ali subotom i nedeljom ima najviše robe, a i kupaca. Na pijacama se nalaze i pekare, prodavnice mesa i ribe. Kupac: Pošto je spanač? Seljak: Sto dinára. Kupac: A krompir? Seljak: Dvadeset i pet dinara. Kupac: Skupo je. Može li jeftinije ? Seljak: Ako kupiš "na više" - dvadeset dinara. Kupac: Izmerite mi kilogram spanača, kilogram crnog luka. pola kilograma šargarepe i pet kilograma krompira. Postoje? = Koliko koštaf REČI: pijaca market robe(roba) goods seljaci (seljak) farmers (farmer) pekare(pekara) bakery okolnih (okolní, -a, - o) surrounding ribe (riba) fish prodajů they are selling spanač spinach (prodá vati) (to sell) krompir potato svěže (svez, -a. -e) fresh crnog luka of onion voče fruit (im luk) (onion) povrče vegetables šargarepe carrots jaja (JaJe) eggs(egg) (šargarepa) (carrot) kajmak Serbian cream cheese I ZRAZ I: izmerite mi Can 1 have... "na više" in larger quantities, in bulk 196 VEZBE 1 Seljaci iz okolnih sela prodajů voce i povrče. srednji rod (nominativ = akuzativ = vokativ) singulár plural singular N.selo sela N. ...... G. sela sela G. D. selu selima D............ A. selo sela A- ........... V. selo sela V. ........... I. selom selima I morem L. selu selima L............ Napišite sve oblike imenice more plural Stavíte imenice srednjeg roda u odgovarajuče oblike kao u primem: Sutra putujem u.........(selo) Sutra putujem u selo. vo<5e povrce 1. Seljaci prodajů...... (voče i povrče) wece 2. Na pijaci možemo kupiti..................(sveže meso) 3. Seljaci su iz..................(okolna sela) 4. Pijace se nalaze na..................u gradu, (rázna mesta) 5. Koje..................volíte? (cveče) je lepo II Izmerite mi kilogram spanača. nominativ spanač čokoláda meso genitiv sok kilogram spanača voda 1/2 kilograma čokoláde mleko 5 kilograma mesa litar soka 2 litra vode 5 litara mleka Ovo je vaša lista za kupovinu. Treba da kážete prodavcu koliko želíte... - Dajte mi... spanač (2kg). mleko (21). šargarepa (l/2kg), sok (litar), sír (600gr), meso (800gr) 198 iii voče jabuke grožde limun šljive jagode 120^ pomorandže banáne breskve trešnje 80 55 85 lubenica POVRČE boranija beli luk krastavac paprika 80 90 40 s 35 t UUI 120>". í.v B: Pedeset dinara. A: Mnogo je skupo! Može li jeftinije? B: Dobro, četrdeset pet dinara. "■• řftXwfi A: Izmerite mi kilogram, molim vas. pasulj IW SAMOPOSLUGA Neke stvari kao hleb, mléko, jogurt kupujemo svakodnevno. Najčešče odlazimo u samoposluge koje se nalaze u blizini. U samoposlugama je veliki izbor hrane, ali i drugih stvari. Tu su: slatkiši, pice. deterdženti, posude... Mladič: Da li srno uzeli sve što je potrebno za večeras ? Dcvojka: Čini mi se da je sve u korpi: meso. brašno, margarin, sirce, so, pirinač. Idemo na kasu. Mladič: Ti stáni u red. a ja idem da uzmem još jednu flašu crnog vina. Šta kupujete svakodnevno u samoposluzi? Podali ste goste. Napišite listu kupovine. REČI: jogurt svakodnevno izbor hrane (hrana) slatkiši deterdženti posude so yogurt every day choice of food (food) sweets washing powder plates and dishes salt c i m mi se u blizini Stani u red! sirce potrebno je u korpi (korpa) brašno margarin pirinac na kasu (kasa) IZRAZI: it seems to me nearby Join the quene! vinegar needed in the basket (basket) flour margarine rice cash desk 200 tata BI VEŽBE Milice, molim te, daj mi čašu soka. a tati šolju mleka čaša vode šolja brašna flaša vina kašika šečera Dajte mi času vode. šolju brašna, flasu vina. kašiku šečera. 1^ Dopunite rečenice kao u primeru: Idem da uzmem još.........(jedna flaša crnog vina) Idem da uzmem još jednu flašu crnog vina. 1. Kupi.................... 2. Stavi u jaja............. 3. Dajte mu............... 4. Molim vas............. 5. Pre spavanja popijem (flaša ulja) .. (kašika šečera) (čaša soka) . (čaša hladne vode) .....................(šolja toplog mleka) 11 Sta je potrebno za ručak ? potreban je spanač potrebná je šargarepa potrebno je meso potrebni su spanač i šargarepa potrebne su paprike potrebná su jaja a) $ta je potrebno za dobar sendvič: (puter, hleb, sir...) b) Sta je potrebno za putovanje u stranu zemlju: (karta, pasoš, viza, novac) Dopunite rečenice pridevom potreban, -a, -o 1. Za salatu od krompira.....................je krompir. 2. Dalivamje ........ uljeza to jelo? 3. Nije mi.....................sirče, uzeču limun. 4. Koje knjige su.....................za vaš fakultet? 5. Da li je.....................viza za Srbiju? 6. Ova knjiga mi je.....................za diplomski ispit. REČI: III Kažite recept za salatu koju volite ulje oil 201 nPEBPAHAU ripeĎpaHau je Haiue Haponuo jejio. Ebo peuenTa: - JXobpo ckvb3th nojia KHJiorpaMa nacy/ba. HcehH no/ia KH/iorpaMa upHor jtyKa h HcnpwHTH Ha yn>y. Ct3bhth je/wy KauiHKy upBeHe nanpHKe. co h Mano ĎHĎepa y jivk. CBe noMeuiaTH h nehH y nehHHUH. Mo>Keie jecTH Tonjio h xjiaiuto. Obo je peuenT 3a werHpH oco6e. - Ka>KHTe HaM penem 3a Heno Bauie jeno - 3anHiiJHTe peuenT kojh BaM ce CBHrja ŘEČI: jeno peuerrr in t-Tiii ( Is V Brl I'M H ( II pMIM craBHTH dish recipe to cut into small pieces to boil to fry to put 6n6ep noMeuiaTH nehH y nehHHUH (nehHHua) orooe(ocoóa) pepper to mix to bake in an oven (oven) people (person) Napišite odgovarajuce glagole ispod slika: kuvati seci staviti biber i so peci pržiti 203 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK l Dopunite rečenice imenicama srednjeg roda u odgovarajučem obliku II Odgovorite na pitanja 1. Idete li na pijacu? 2. Sta Ijudi obično kupujú na pijáci, a sta u samoposluzi? 3. Zašto Beogradani najradije kupujú na pijacama? 4. Koje stvari svakodnevno kupujete? 5. Da li je voče i povrče jeřtinije na pijaci? 6. Da li subotom i nedeljom kupujete "na više"? III Dopunite rečenice 1. Kupio sam kilogram............(meso), 200 grama............(kafa), litar............(mleko) 2. Za ovo jelo potrebno je: čaša ...........(ulje), 250 grama ........... (brašno), 300 grama............(sir), jedno............(jaje), malo............(biber) 3. Dajte nam 3 flaše ..........(pivo), pola litra............(vino), litar............(kisela voda), dve............(kafa) On je sa..... On je sa sela. (selo) 2. Volite li pite sa 3. Mnogo volim 4. Koje........... 5. Jedete li....... 6. Volim 1. Da li živite u .........? (ovo selo) ...........? (meso) .........(ovo mesto) volite? (voče) .... redovno? (svěže voče) . (crveno cvece) 20» PETNAESTA LEKCIJA A KOD LEKÁRA Medicínska sestra: Uditc. molim vas. Lekár: Sedite. Kako se osečate? Bolesnik: Ne osečam se dobro. Bolestan sam vec několiko dana. Boli me glava, ne mogu da spávam. Imam i temperaturu. Lekár: Zašto niste došli ranije? Bolesnik: Lečio sam se sam. Pio sam čajeve i aspiríne, ali sada me boli i stomak. Lekár: Skinite se da vas pregledam. Dišite duboko! Pluča su u redu. prítisak je malo povišen. Bolesnik: Doktore, da li je nešto ozbiljno? Lekár: Imate grip, a i grip može biti ozbiljna bolest. Morate Iežati i redovno uzimati lekove. Napisacu vam recept. Bolesnik: Hvala. doktore. Do videnja. REČI: you are feeling (to feel) patient it hurts (to hurt) head 1 took some medication on my own (to treat) tea osečate se (osečati se) bolesnik boli (boleti) glava lečio sam se sam (lečití se) čajeve (čaj) aspirine (aspirin) aspirin stomak stomach pregledam to examine (pregledati) medicinska sestra Skinite se! Dišite duboko! pluča prítisak po visen. -ozbiljno ozbiljna (ozbiljan gríp bolest ležatí uzimati recept a, -o -a, -o) I ZRAZÍ: lungs (blod) pressure increased seriously serious flu illness to stay in bed to take prescription nurse Take your clothes off! Breathe deeply! JOS AI VEŽBE I Kako se osečate? Osecam se loše. - Bolestan sam. Osecam se dobro. - Zdrav sam. Proměníte rečenice kao u primem. Upotřebíte sledeče reci: zdrav, -a, -o, bolestan, bolesna, -o, zdrávi, -e,-a, bolesni, -e, -a Ona se ne oseča dobro. Bolesna je. 1. Oni se dobro osečaju. 2. Osecam se loše. 3. Ne osečate se dobro. 4. Moj drug se oseča dobro. 5. Ona se oseča odlično. II Štavasboli? singulár koga? šta? plurál koga? šta? Boli me glava. Bole me ruke. te ga je nas vas ih uvo/uho, uši Mene boli glava. Boli me glava. lepfj oko - lepe oči uho /uvo - uši čelo nos oko, oči usta qrlo 206 a) Šta boli Miloša? Miloš Ivana Marko Marija a n r*, n Boli qa qrlo. b) Koga boli grlo? Koga boli stomak ? Koga boli prst? Koga boli glava? Miloša boli grlo. Proměníte rečenice kao u primem: Milieu boli glava. Boli je glava. 1. Nadu bole ruke. ....................................... 2. Mog druga boli grlo. ....................................... 3. Moju drugaricu boli glava........................................ 4. Pacijenta boli stomak. ....................................... 5. Stare ljude bole noge. ....................................... III Lekár leči pacijenta. Ja se lečim sam. Lekár leči bolesne ljude. Dr Popovic me leči več deset godina. On je odličan lekár. Kad imam grip lečim se sam. Pijem čajeve i aspirine. - Ko vas leči ? - Da li se nekad lečite sami? REČI: - Kako se lečite kad imate grip? zdrav, -a. -o healthy Sta ga boli? Šta je boli? Šta ga boli ? Šta je boli? pacijent grlo noge(noga) patient throat legs (leg) 20 BIO SAM U BOLNICI H Miloš: Gde si bio juče posle pôdne? Zvao sam te. Ivan: Bio sam u bolnici. Miloš: Zašto?Da li si se razboleo? Ivan: Nisám. Vodio sam druga. Juče je pao niz stepenice. Nije mogao da hoda pa smo pozvali hitnu pomoč. Miloš: Da li je nešto slomio? Ivan: Mislili smo da je slomio nogu. ali srečom, samo je povredio koleno. Miloš: Gde je on sada? Ivan: Kod kuče je. Noga ga je mnogo bolela pa je dobio injekciju protiv bolova. Třeba da leži několiko dana i brzo če ozdraviti. REČI: zvao sam (zvati) razboleo sam se (razboleti se) vodio sam (voditi) pao je (pasti) hoda . Iiurf.it i slomio je (slomiti) I called (to call) I fell ill (to fall ill) 1 took (to take) he fell (to fall) walk (to walk) he broke (to break) povredio je (povrediti se) koleno injekciju protiv bolova (bol) he injured (to injure) knee injection against pain IZRAZI: niz stepenice hitna pomoč srečom down the stairs ambulance luckilv 208 BI VEZBE Kada si se razboleo? Razboleo sam se. Razboleo si se. Razboleo se. Razboleli smo se. Razboleli ste se. Razboleli su se. Pre několiko dana razboleo se moj drug. Imao je visoku temperaturu boleoga je stomak. Nije mogao da ode lekaní. Kupio sam mu neke lekove u apoteci. Sada se oseča dobro. Brzo je ozdravio. Dopunite rečenice glagolom RAZBOLETI SE u perfektu Kada.........? (ti) Kada si se razboleo? 1. Juče........................(ja) 2. Kada........................? (vi) 3. Zašto nije došao? Da li........... 4. Pili su hladnú kokakolu i....... ?(on) .... (oni) II a) Dopunite tekst glagolima u perfektu Kad sam došao u Beograd ..........dobro...................ceo dan. (nco&ccati se) Iputovati) ...............,..................jezik,..................stan,.................. (nr razumtti) (nemati) (ne/nalil .............. kao da sam sam na světu. íoscťatl vel i tul i u motán] kuda da idem, b) Stavíte tekst u treče lice (on) III Bolela ga je noga. Boleo me je zub. Boleli su me zubí. Bolela me je noga. Bolele su me noee. TZ ~ 4V Dii ii ..li ii N»e me boleo zub. J. Bolelo me je koleno. Bolela su me kolena. 209 Stavíte rečenice u perfekat a) 1. Bolí me stomak. 2. Bolí ga glava. 3. Ne bolí je oko. 4. Bole te zubí. 5. Bole me noge. 6. Bole vas kolena. b) Stateboli? Bolí me glava. ...............stomak ...............noge Sta bol i Miloša? ...............prst ...............oci ...............grlo Boleome je stomak Sta te je bolelo? Bolela me je glava. Sta ga je bolelo i Milieu boli glava. Boli je glava. Bolela ju je glava. REČ1/WORDS: u apoteci (apoteka) at the chemist' (pharmacy) 2IO Kancyjia KdtlH idö.ieTa y AnOTEUH HHjeKUMja üomcKap: flo6ap/jaH. yuan: Beh hckohmko nana Me 6one omh. He Mory na mht3m. HaJTe mh HeKe KanH 3a ohh. üoiücxap: HMaTe jih peuemr? yüau,: He. Xohy na kviihm JieK. üoiueKap: Hawa/iocr, He Mo>KeTe aoöhth JieK 6e3 peuenTa. Mopaie othIih jieKapy jja Bac nper/ieaa. Oh he pehw kojh JieK BaM je noipeöaH h HanHcahe peuerrr. Koje /leKOBe MoweTe KynHTH 6e3 peuenra? REČ1: CHpyn peuenT anoTehap KanH K.iii) pharmacist drops(drop) Cl MopaTC 01MIi H .leKapy! J" Bho ca.m koj lexapa. r a) Slusajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK 1 Dopunite rečenice kao u primem: .........boli glava. (ja) Mene boli glava. Boli me glava. 1.............boli ruka. (on) 2.............bole noge. (mi) 3.............boli oko. (ona) 4.............boli glava. (ví) 5.............bole ruke. (ti) 211 II Dopunite rečenice kao u primeru: .........ju je glava. (boleti) Bolela ju je glava. 1............................ga je stomak. 2............................su nas noge. 3............................me je zub. 4............................ga je koleno. 5............................su ih ruke. III Dopunite rečenice kao u primeru. On.........dobro, (osečati se) On se oseča dobro. 1. Ja...........................loše. 2. Vi...........................dobro. 3. Ko...........................loše? 4. Kako...........................?(vi) 5. Da li...........................dobro? (oni) IV Dopunite rečenice kao u primeru: Mi.........loše. (osečati se) Mi srno se osečali loše. 1. Vi...........................dobro. 2. Oni...........................loše. 3. Kako...........................?(ona) 4. Da li...........................dobro? (on) 5. Ko...........................dobro? V Odgovorite na pitanja 1. Kako se osečate u Beogradu ? 2. Da li ste zdrávi? 3. Da li ste bili kod lekara? 4. Kada ste imali temperaturu? 5. Gde kupujete lekove? 2\2 ŠESNAESTA LEKCIJA A SPORT U našoj zemlji ljudi mnogo vole sport. Naročito su omiljeni športoví sa loptom: košarka, odbojka, rukomet, vaterpolo i fudbal. Naši sportisti su imali največe uspehe u tim sportovima. Osvajali su titule šampióna i medalje širom sveta. Crvena zvezda je bila šampión sveta u fudbalu 1991. godine. Te godine njeni igrači su pobedili mnoge poznáte timove. Na utakmici u Tokiju pobedili su tim iz Čilea sa rezultátom 3:0. 'Plavi" košař kaši su bili prvi na Olimpijskim igrama i u Evropi. Zahvaljujuči njima. mnogi mladi su počeli da se bave športom. Godinama naša košarka ima odlične igrače i trenére. Plavi" - rtprtzentacija naše zemlje je nosila plave dresové. REČI: sa loptom (lopta) with a ball (ball) pobedili su they beat košarka basketball (pobediti) (to beat, to win) odbojka volleyball svetské world rukomet handball (svetski, -a, -o) vaterpolo waterpolo timove (tim) teams (team) fudbal football na utakmici at the match uspehe(uspeh) successes (success) (utakmica) (match) sportisti sportsmen. sa rezultátom with the score (sportista) sportswomen (rezultát) (score) (sportsman) košarkaši basketball players osvajali su they won (kosařkaš) (basketball players) (osvajati) (to win) počeli da se bave started to do sports titule (titula) titles (title) (baviti se) (to do sports) medalje (medalja) medals (medal) trenére (trenér) coaches (coach) šampión champion dresové (dres) jersey igrači(igrač) players(player) reprezentacija national team IZRAZI: širom sveta throughout the world, world-wide zahvaljujuči thanks to 213 VEZBE I Zahvaljujuči njima mnogi mladi su počeli da se bave športom. Napišite i kažite čime se sada bavíte, čime ste se bavili i čime želite da se bavite sport fotografija film kuča rukomet muzika politika fudbal skijanje odbojka košarka biznis pozorište tenis informatika Bavim se... ...., . Bavio (la) sam se ... --1 Želim da se bavim ... Ne bavim se... Nisám se bavio (-la)... Ne želim da se bavim ... Kažite: - Kad ste počeli da se bavite i zašto? - Zašto se više ne bavite? Zašto želite da se bavite ? II Zavŕšite rečenice kao u primeru: Ljudi se bave športom.........(vekovi) Ljudi se bave športom vekovima. 1. Šetao sam...............po gradu, (sati) 2. Bila sam bolesna i...............nisam išla na fakultet. (dani) 3. Rádio je...............ali nije završio posao. (meseci) 4................idemo u školu, (godine) 5. Ljudi se bave športom...............(vekovi) 214 III U kojim sportovima vaši rimovi i sportisti imaju najviše uspěna? IV Opišite sliku koristeci reči ispod slike: gol igraci sudija lopta pobediti rezultát - dres - igrati - noga - ruka -subota - nedelja 215 B BEOGRADSKI MARATÓN ^^^^^^ ^4 É Miloš: Odlučio sam da ove godine trčim na Beogradskom maratónu. Počeo sam da treniram pre desetak dana. Ivan: Koliko znam maratónska staza je duga 42 kilometra. Zar to nije mnogo za tebe? Miloš: Tačno, to je staza za maratonce. ali ja ču trčati "polumaraton". Nije mi važno da li cu pobediti. Volim da se takmičim. Ivan: Kada se održava maratón? Miloš: Sredinom apríla. Ima još několiko nedelja do trke. Znaš da se godinama bavim treanjem. U dobroj sam kondiciji. Ako hoceš, možemo večeras zajedno trenirati. Ivan: Šta da obučem ? Miloš: Samo udobne patike i trénerku. Trčačemo obalom Save. REČI: Beogradski mar d ton trčim (trčati) trenirati maratónska (maratónski, -a, -o) staza polumaraton važno The Belgrade Marathon 1 run (to run) to train marathon (adj.) course, track half-marathon important takmičim se (takmičiti se) održava se (održava t i se) trke (trka) trčanjem (trčanje) trénerku (trénerka) udobne (udoban. -bna, -bno) I compete (to compete) It takes place (to take place) race running track suit comfortable IZRAZI: sredinom aprila in the middle of April u dobroj kondiciji fit nije mi \ a/no it's not important (to me) 216 BT VEŽBE Godinama se bavim trčanjem. trčati - trčanje Volim da trčim. Trčanje je moj omiljeni sport, phv.iti plivanje Moj drug odlično pliva. Plivanje je zdravo za celo telo. Izaberite odgovarajuču imenicu i dopunite rečenice Volim da trčim. .........je moj omiljeni sport. Trčanje je moj omiljeni sport 1. Ona predaje istoriju. Njena.......... 2. Moj drug voli da kuva. On kaže daje 3. Da li znáš da skijaš?................... 4. Učim japanski jezik................... 5. Putovali srno autobusom.............. putovanje skdjanje trčanje takmičenje predavanje kuvanje učenje su vrlo interesantná. ............vrlo zabavilo. je najlepši sport, japanskog jezika nije lako. ... je bilo naporno. 11 Srpski sportisti su imali veliké uspehe. Napišite odgovarajuče reči u tabelu sportski, -a, -o sport srpski, -a, -o Srbija školski, -a, -o gradski, -a, -o maratónski, -a, -o savski, -a, -o fudbalski, -a, -o beogradski, -a, -o III Dopunite rečenice kao u primem: Trčačemo.........(obala Save) Trčačemo obalom Save. 1. Maratonci su trčali............ 2. Kad je lepo vřeme ljudi setaju 3. Putovali srno................... 4. Išli srno .................... 5. Turisti su šetali................ 6. On vozi polako................. ...............(beogradske ulice) ........................(parkoví) ......(starí put) pored reke. (staza) ........(savska obala) ........(gradske ulice) IV Rad u pam Odlúčili ste da trčíte na Beogradskom maratónu. Dogovorite se sa drugom da zajedno trenirate. Razgovarajte o mestu vremenu odeči... predaje (predavati) pliváme RECI: he teaches (to teach.to lecture) swimming 218 O/lHMriHJCKE HTPE OCX ripBe MOflepHe O/iHMnHjcKc Hrpe oap>KaHe cy y Athhm on 5. no 14. anpHJia 1896. roflMHe. CnopmcTH H3 rpnuaecr 3eMa^>a cy ce TaKMHMHJiH y neBer cnopTOBa. To cy: auieTHKa. 6HUHK/iH3aM, jiH3aH>e TeroBa, rHMiiacTHKa. pBaH»e, crpe/bauiTBo, tchhc h BecnaH>e. MapaTOHCKa rpna je duna HaJBawHHJe TaKMHMeH»e. TaKMHMapH cy TpMaJiH hctom cra30M Kao h oHaj TpK kojh je 490. roflHHe npe h.e. aoHeo Beer aa cy fpuH noôeflHHH ílepcHJaHue Ha MapaTOHCKOM no/by. dizanje tegova gimnastika atletika boks mačevanje Ä if k Oř rvanje streljasrvo ŕudbal biciklizam košarka Koje športové biste dodali u kolóne A, B, C i zašto B plivanje tenis vaterpoío cupwaHf cy : • 11>/twih. -a, -o) nepcHjaHiie 11 t-pC MJdHIUl I REČI: they were held (held) Persians doneo je vest MapaTOHCKOM no i.\ Marathon field (MapaTOHCKo mom-OHaj (oHa, -o) that IZRAZI: he brought news 219 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Odgovoríte na pitanja 1. Koji sport volíte? 2. Kojí su omiljeni športoví u vašoj zemlji? 3. U kojím sportovima je vaša zemlja imala največe uspehe? 4. U kom sportu naša zemlja ima odlične igrače i trenére? 5. Koliko je duga maratónska staza? II Odgovoríte na pitanja 1. Da li se bavíte športom? 2. Kojim športom se bavíte? 3. Da li ste se bavili tenisom? 4. Kojim športom ste se bavili u školi? III Dopunite rečenice kao u primem: Bavim se.........(košarka) Bavim se košarkom. 1. On se baví..................(plivanje) 2. Želím da se bavim..................(trčanje) 3. U školi srno se bavili..................(fotografija) 4. Nikad se neču baviti..................(politika) 5. U mojoj zemlji mnogo ljudi se baví..................(sport) IV Dopunite rečenice kao u primem: Trčačemo.........Save. (obala) Trčačemo obalom Save. 1. Mi vozimo automobil..............................ulice, (desna strana) 2. Englezi voze..............................ulice, (leva strana) 3. Šetali srno............................. Beograda. (ulice) 4. U Beogradu maratonci trče...........................(beogradske ulice) 5. Išli srno..............................(mala staza) ! 221 Nikola i Marko idu kolima do centra grada. Stoje več dugo ispred jednog semafora, crveno i zeleno svetlo se proměnilo několiko puta, ali automobili ne kreču. * * * Nikola: U ovo vřeme je uvek gužva jer ljudi izlaze s posla. Voleo bih da Beograd ima metro. Onda bi život u gradu bio prijatniji, bez buke i guzve. Marko: Šta misliš. zašto svi stoje? Da li je bio neki sudar? Nikola: Ne znam. Idem da pitam saobračajca. * * » Nikola: Sta se desilo, da li se pokvario trolejbus? Saobračajac: Ne, nestala je struja. Ako žurite. najbolje je da skrenete u ovu malu ulicu desno. * * * Nikola: Ne možemo dalje. Mogli bismo da parkiramo auto i produžimo peške. Za několiko minuta bismo stigli do centra. Marko: To je najbolje. Hajdemo! 111 REČI: saobracajna (saobračajni, -a, -o) semaforu (semafor) stoje (stajati) svetlo ne kreču (kretati) metro život buke(buka) sudar traffic traffic lights they are standing (to stand, to wait) light they aren't moving (to move) underground life noise accident, crash saobracajca (saobracajac) pit am 1 pi rat i pokvario se (pokvariti se) ako zurite (zuriti) skrenete (skrenuti) turn (to turn) produzimo we carry on produ/itn (to carry on) parkit.11110 we park (parkirati) (to park) traffic policeman I ask (to ask) it has broken down (to break down) if you are in hurry (to be in hurry) IZRAZI: nestala je struja voleo bih there's a power cut I would like Al VEŽBE 1 Voleo bih da Beograd ima metro, a) POTENCIJAL - mogučni náčin ja bih voleo (volela) ti bi voleo (volela) on bi voleo ona bi volela ono bi volelo Da li biste voleli..? mi bismo voleli (volele) vi biste voleli (volele) oni bi voleli one bi volele ona bi volela Voleo bih Volela bih Voleli bismo Ja bih voleo = voleo bih Ja ne bih voleo = ne bih voleo 223 b) Stavite sledece glagole u oblike potencijala: putovaťi, moci, piti Nikola.........da Beograd ima metro, (voleti) Nikola bi voleo da Beograd ima metro. 1. Mi....................................auto. (parkirati) 2. Silvija....................................da putuje u Italiju. (želeti) 3. Oni....................................da idu na utakmicu. (hteti) 4. Nada i Milica...........................peske u grad za pola sata. (stiči) 5. On....................................da bude lekár, (voleti) II Saobracaj u gradu saobračajni saobračajac vozač semafor pešak pešački preloz pešak - pešački. -a, -o saobracaj - saobračajni, -a, -o pešački prelaz saobračajni znak vozač - vozački. -a, -o vozač ka dozvola Dopunite rečenice: 1. Vozač je dao saobračajcu...........................dozvolu. (vozački) 2. Pešaci čekaju zeleno svetlo na .....................prelazu. (pešački) 3. Kakav je saobracaj u Beogradu? - Posle pôdne, oko četiri sata je največa ...........................gužva. (saobračajni) III a) Vi ste u autobusu. Automobil ispred autobusa se pokvario. Sta biste uradili? Upotrebíte oblik potencijala : ja bih... - mimo čekati u autobusu - izači i produžiti peske - izači iz autobusa i pitati šta se desilo - izači i pomoci vozaču da parkira auto b) Vozite automobil. Svi stoje zbog sudara. Šta biste uradili? saobračaj pešak pešački prelaz traffic pedestrian pedestrian crossing REČI: vozač vozačka dozvola saobračajni znak zbog driver driving licence traffic sign because of B ŠTA BISTE RADILI NA PUSTOM OSTRVU Nada je kod kuče. Čeka Nikolu. Trebalo je da dode oko pola sedam iz grada. Sada je več osam sati. Nikola: Stigaosam. Nada: Gde si tako dugo, brinula sam se. Nikola: Znaš kakav je saobračaj u Beogradu. Pre bih došao peške nego autom. Rado bih otišao na neko pusto ostrvo. Potrební su mi mir i tišina, číst vazduh. Milka: Mogli bismo i mi s tobom. Tamo nema škole, časová, profesora. Ceo dan bih se kúpala, spávala bih u hladovím ispod palmi. Miloš: Ja bih poneo gitaru. Nada: Ponela bih knjige, puno hrane i naravno, konzerve. Ne bih kuvala. odmarala bih se po ceo dan. Milka: Zaboravíla sam najvažnije - neki muzički uredaj i puno disková. Sikola: U tom slučaju ja bih radije ostao kod kuče. 225 REČI: pustom ostrvu desert island palmi (palma) palm (pust, -a, -o) poneo bih I would take brinula sam se 1 was worried (poneti) (to take) (brinuti se) (to be worried) hrane (hrana) food rado gladly konzerve tin cans mir peace (konzerva) (tin can) tisina quiet, silence odmarala bih se 1 would rest čist. -a, o clean (odmarati se) (to rest) vazduh air zaboravila sam I forgot kúpala bih se 1 would swim (zaboraviti) (to forget) (kupati se) (to swim) muzički uredaj Hi-Fi u hladovini in the shade diskovi discs (hladovina) (shade) (disk) (disc) IZRAZI: u torn siik .i|u in 11 id t case Bl VEŽBE 1 Zamislite da ste na pustom ostrvu... Sta biste radili tamo? - Upotrebíte glagole: poneŕi, spavati,jesti, kupati se, odmarati se, raditi, učiti, čitati, ostatí ii Tamo nema škole, časová, profesora. 1. Na tom ostrvu nema..................(struja) 2. U gradu ima mnogo ..................(automobili) 3. Na ostrvu nije bilo..................(saobračaj) 4. Bilo je mnogo..................u autobusu, (ljudi) 5. Na moru če biti..................(voče) 6. Na pláži neče biti..................(gužva) 7. U mojoj školi ne bi bilo..................(testovi) III Potrebni su mi mir, tišina i čist vazduh. - Sta vam je potrebno za prijatan odmor? Potreban / potrebná / potrebno mi je..... Potrebni / potrebne / potrebná su mi..... ima / nema \ imenica u genitivu bilo je - nije bilo biče - neče biti bilo bi - ne bi bilo 226 Dopunite rečenice kao u primeru: .........mijemir. Potreban mi je mir. 1...............................ti je tisina. 2.........................su nam prijatelji. 3.........................mu je more. 4.........................su vam interesantné knjige. 5. Njima je...........................cist vazduh. 6. Njoj je...........................novae. IV Rado bih otišao na neko pusto ostrvo. rado, radije, najradije l/aberite jednu od tri situacije: a) na odmoru ste b) imate slobodno pošle pôdne c) na pláži ste Kažite sta biste najradije radili u tim situacijama: odmor - ostati kod kuče - iči na more - provesti odmor na planini slobodno pošle pôdne - šetati - iči kod prijatelja - spavati plaza - kupati se - odmarati se ispod palme REČI* - čitati na pláži zamislite (zamisliti) imagine situacije (situacija) situations (situation) ir 8ZZ TZVUZI qsBD (o- 'e- *iup?aou) nueoAou azud (epeaSeu) npejSpu Ol* • ÁtrecLiPH ÁHehaoH ämhľ^s hľhooi aiJ H Q tľPM HĽHI ľ(i \ •)] UK) IM III VN 011 H I H (1 H IJ .) I H 111 m 11 ľ | { (Ti c oiiiirj. ( ai;p<1 iph oex .iíhooi: rr odi/oa ammten Hg Pim - < \rPd IPH ohqol* Ľ F M.) H JÍ h 1 Pif - , m di aTpcüh HtrXi/ oimee hľjhvv eim - ť \qr)(Í) PH 9CÜH PCLlH h ľ Pli' - MJ.ld 1 I'll PWPCÜH o h i i h v\ p i m p i \ v Španski je sličan italijanskom jeziku. sličan (kome / cemu) p ♦ DATIV Vaša škola je slična našoj školi. Da li je srpski jezik sličan vašem jeziku ? Kom jeziku je sličan srpski? Kom jeziku je sličan vaš jezik ? Kakav je školski sistem u vašoj zemlji? Pitajte druga/drugaricu o obrazovanju u njegovoj/njenoj zemlji. REČI: tečaj course 232 B ISPITI Miloš i Ivan su studenti Elektrotehničkog fakulteta. Posle predavanja stoje u holu fakulteta. Kraj semestra je blizu i zato razgovaraju o ispitima i ocenama. Ivan: Koliko ispita češ polagati u junskom roku? Miloš: Prijavio sam tri. ali ne znam da li ču uspeti sve da sprcmim. Sigurno ču polagati fiziku i matematiku. Ivan: Znam da češ položití fiziku. Na vežbama si uvek najbolji. Miloš: Koji ispit si ti prijavio? Ivan: Samo sociologiju. Prošli put sam pao na ispitu. Sad moram da ga položím. Taj ispit je uslov da se upíšem na treču godinu Miloš: Hajde da vidimo kada če biti pismeni ispit. Ivan: Meni je najteži usmeni deo ispita. Uvek imam trému kad treba da odgovaram. Miloš: Imam i ja, ali kad počnem da govorim. zaboravim na trému. REČI: prošli put Imam trému u holu (hol) in the hall, lobby semestra semester, term (semestar) ocenama (ocena) marks (mark, grade) prijavio sam I registered (prijaviti) (to register) u roku examination period. (rok) (time limit, deadline) uspeti to sucreed polagati to take (an exam) položití to pass (an exam) sociologiju sociology (sociologija) uslov precondition pismeni, -a. -o written usmeni, -a, -o oral odgovaram I give answers (odgovarati) (to answer) IZRAZI: last time I am nervous 233 VEZBE I Imam ispit u deset sati. Polažem riziku. Morám da položím ovaj ispit. To je uslov za trecu godinu. polagati (polagao. polagala) položití (položio, položila) pasti (pao. pal; polažem položím padnem Dopunite rečenice odgovarajucim glagolima Ivan je.........ispit iz sociologije i.........(polagati; pasti) Ivan je polagao ispit iz sociologije i pao je. 1. Studenti su juče.....................ispit. (polagati) 2. Da li su več.....................fiziku? (položití) 3. Ništa ne znam, sigurno ču.....................(pasti) 4. Želim ti da.....................taj ispit! (položití) 5. Da lije ona nekad.....................na ispitu? (pasti) Polažem £ sociologiju. Polažem ispit iz sociologije. ii Kraj semestra je blizu. početak na početku sredina u sredini kraj na kraju ^ 4........{ POČETAK (DATUM)J ■ - — * — - » —--i •• r r r*- y m e 28. jyHa h Tpaje Tpn .i.m.i Rad u paru Pitajte druga sve o úpisu na fakultete. Upotrebíte reči: prijemní ispit, predali dokumente, test, rezultati, brojpoena, upis II Milka: Imam velikú trému kad treba da odgovaram. Zato dobijem manju ocenu. JE od 1 do 5 od 5 do 10 Znáte li koje ocene su kod nas u srednjoj školi, a koje na fakultetu? dokumente (dokument) poena(poen) documents (document) points (point) RECI: na oglasnoj tabli on the notice board (oglasna tabla) indeks student record book 236 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK 1 Stavíte imenice dete i deca u odgovarajuci oblik Telefonirao sam vašem.........(dete) Telefonirao sam vašem detetu. 1. Naša..................su jošmala. (deca) 2. Volim da idem u park sa..................(deca) 3. Pošle pôdne sam razgovarao sa tvojim..................(dete) 4. Dobila sam pismo od starijeg..................(dete) 5. Mnogo volim..................(deca) 6. On piše knjige za................(deca) II Dopunite rečenice kao u primeru: Španski jezik je sličan.........(italijanski jezik) Španski jezik je sličan italijanskom jeziku. 1. Klima u Italiji je sličná ...................................(klima u Srbiji) 2. Srpska čirilica je sličná ...................................(ruska čirilica) 3. Naša škola nije slična....................................(americká škola) III Dopunite rečenice glagolima POLAGATI i POLOŽITÍ 1. Juče sam........................pismeni deo ispita. (polagati) 2. Sutra ču znati rezultáte pismenog i..................usmeni. (polagati) 3. U junskom roku sam........................tri ispita. (položiti) 4. Pre mešec dana sam........................ispit. (položiti) IV Odgovorite na pitanja 1. Da li je školskí sistem u vašoj zemlji sličan našem školskom sistemu? 2. Koliko traje osnovna škola kod nas? 3. Sa koliko godina deca polaze u školu? 4. Da li u vašoj zemlji daci polažu prijemní ispit za gimnaziju? 5. Kada počinju predavanja na fakultetu? 6. Imate li trému kad polažete ispit? 23 REVIZIJA III d.čas) lekcije13-18 I Pročitajte slcdeče rečenice. Nadite tri koje nisu logične. 1. Volim da nosim patike i farmerke. 2. Ovde je vrlo hladno, skinuču sako. 3. Obuci taj džemper. lepo ti stoji. 4. Ne svida mi se haljina, kupiču je. 5. Mladi vole da kupujú u buticima zato što su tamo stvari staromódne. 6. Želite li da probate cipele? 7. Svi džemperi su lepi, teško mi je da izaberem. II Napravíte rečenice sa glagolom SVIDATI SE Primer: Miloš / plavi džemper Njemu se svida plavi džemper. Svida mu se plavi džemper. 1. mi / nov stan 2. ti / stare ulice 3. kupci / strana roba 4. moj drug / taj film 5. ja / vaši prijatelji 238 III Napravíte pitanja za sledece rečenice 1. Sedamdeset odsto je vuna. a trideset odsto je pamuk. 2. Karticom. 3. Osamdeset dinara. 4. Za tu salátu su potrebni krompir, luk, ulje, so i sirce. IV Stavíte sledece reči u tabelu stomak, sú, tata, bolest, ruke, voce, koleno, st\'ar, pomoč, grlo, noga, bolesnik, lekovijaja, povrče,flaša, nož, sok, lista,jogurt, sela muški rod ženskí rod srednji rod SO 239 REVIZIJA III (2. čas) lekcije13-18 1 Povcžite reči suprotnog značenja zdrav .... lep obuči ranije cesto tišina otiči pobediti širom sveta kasnije retko skinuti bolestan izgubiti ostati kod kuče buka ružan II Povežite A i B kolóne i napravíte pitanja Kome Koga Ko Koliko košta Koliko jezika govorite? je kupio nov džemper ? karta do Novog Sada? boli glava? se svida džemper? III Izaberite glagole i dopunite rečenice lečiti se, razboleti se, boleti, osečati se, lečiti 1. Nije došao na čas......................ga.........glava. 2. Ovaj novi lek.....................mnoge bolesti. 3. Ne volim da idem lekaru. više volím da................... 4. Boli me glava i grlo. sigurno ču............................ 5. Lekár pita pacijenta: "Kako..............................?' IV Stavíte sledeče rečenice u potencijal 1. Vozač je pitao saobračajca šta se desilo. 2. Oni su hteli da idu na utakmicu. 3. Mi smo skrenuli u jednu malu ulicu. 4. Nada i Milica su stigle u grad za pola sata. 5. Ja sam naučio jezik za godinu dana. 6. Miloš je poneo knjige i gitaru. sam. 2*0 _ Dopunite sledeŕa pitanja glagolima u potencijalu Odgovorite na pitanja: l.Šta........................ , na pustom ostrvu? / raditi (vi) 2. Kuda..................... .....da putujete? / želeti (vi) 3. Kóji film................. .........? /gledati (vi) VI Stavite sledece rečenice u plurál 1. Dete ide u školu sa sedam godina. 2. Učenik ima letnji i zimski raspust. 3. Film obično traje sat i po. 4. Detetu je teško da dugo sedi i uči. 5. Student uvek ima trému na ispitu. VII Izaberite odgovarajuče glagole i dopunite rečenice: (1) dobijati - dobiti (3) kupovati - kupiti (2) učiti - naučiti (4) polagati - položití 1. Ja uvek (3)........................u prodavnici blizu moje kuče. 2. Želite li (3)........................neki reč nik? 3. Morate (2)........................nove reči do sutra. 4. Oni ne znaju dobro, ne mogu (4)........................ispit. 5. Moja drugarica cesto (1)........................pisma od roditelja. 241 DEVETNAESTA LEKCIJA ČETIRI GODIŠNJA DOBA Zemlja dobija od Sunca dovoljno svetlosti i toplote za živi svet - ljude, životinje i biljke. Neki delovi Zemlje dobíjajú više. a neki manje svetlosti. Zato je negde uvek leto, a negde uvek zima. Naša zemlja se nalazi izmedu dve takve oblasti. Ima uměřenu klimu i četiri godišnja doba. To su proleče, leto, jeseň i zima. Zemlja - zemlja S unce - sunce U proleče sve raste, drveče dobija lišče, cveče cveta. N aj više posla seljaci imaju u baštama i na poljima u proleče i leti. Oni gaje voče, povrče, pšenicu, kukuruz... Rana jeseň je najprijatniji period u godini, ali posle počinju kiše i hladne večeri i jutra. Cesto duva vetar. To je znak da dolazi duga i hladná zima. REČI: světlosti (světlost) toplote (toplota) biljke (biljka) životinje (životinja) negde leto zima oblasti (oblast) uměřenu (umeren, -a, -o) klimu (klima) proleče light heat plants (plant) animals somewhere summer winter regions (region) moderate climate spring jesen raste (rasti) cveta (cvetati) drveče lišče poljima (polje) gaje (gajiti) pšenicu (pšenica) kukuruz rana (rani, -a, o IZRAZI: živi svet godišnja doba the living world seasons autumn, fall it grows (to grow) blossom (to blossom) trees leaves fields (field) they grow (to grow, to raise) wheat corn, maize early 2^2 "All VEZBE I Četiri godišnja doba su: proleče, leto, jeseň i zima. 1. proleče 2. leto 3.jeseň Opišite slike 1, 2, 3, 4 - Koje godišnje doba najviše volite? - Koliko traje godišnje doba? - Koje godišnje doba je najprijatnije kod nas? 4. zima u leto - leti u zimu - zimi u proleée u jeseň II Zemlja dobija dovoljno svetlosti i toplote od Sunca. svetlou oblast bolest vest jeseň noé kap stvar reč r k ženskí rod t* N. G. D. A. V. i. L. singular dobra vest N. (posle) dobre vešti G. dobroj vešti D. dobru vest A. dobra vešti V. (sa) dobrom vešti (vešču) I. (o) dobroj vešti L. plural dobre vešti (pre) dobrih vešti dobrim vestima dobre vešti dobre vešti (sa) dobrim vestima (o) dobrim vestima 2-*3 Dopunite rečenice odgovarajučim oblicima 1. Nema života bez........................(světlost) 2. Koja je za vas...........................u srpskom jeziku ? (najteža řeč) 3. Ne volim da pričam o ................................(ta stvar) 4. On ne zna ništa o....................................(teske bolesti) 5. Putovačemo u.................................(ta oblast) 6. Želim ti.................................(laka noc) 7. Došao je sa.................................(lepa vest) Izaberite tri řeči i napišite tri rečenice: světlost, oblast, bolest, vest, jeseň, noc, kap 1. 2. 3......................................................................... III Negde je uvek leto, a negde uvek zima. Gde? negde - Voleo bih da provedem odmor negde na moru. Ko? neko - Neko me je tražio, ali nisam bio kod kuče. Sta? nešto - Morám da kupim nešto za poklon. Kuda? nekuda - Hajdemo nekuda, ne mogu da sedim kod kuče. B NOVA LEKCIJA IZ GEOGRAFIJE Milica treba sutra da odgovara geografiju. Uči novu lekciju. Milica: Ravnice se nalaze na severu Srbije i u dolinama reka. Tu su zemlja i klima pogodne za pšenicu, kukuruz, povrče i voče. Ljudi gaje goveda, ovce. svinje i živinu. U tim oblastima su največe fabrike hrane. One proizvode ražne namirnice. Srednji i južni deo zemlje je planinski. Najviše planine se nalaze na jugu i západu. Tamo zima traje osam meseci... - Tata. čime se bave ljudi u planinskim oblastima? Nikola: Gaje krompir... ovce... goveda. Pravé najbolji sir i pršutu. Mnoge proizvode izvoze. Neki ljudi rade u fabrikama i rudnicima. Kad smo prošlog leta putovali ka moru, stali smo u jednom malom selu na planini. Probali smo taj čuveni sir. REČI: ravnice íravnica) na severu (sever) dolinama (dolina) pogodne (pogodan, -a, -o) goveda(govedo) ovce(ovca) svinje (svinja) živinu (živina) fabrike (fabrika) proizvode (proizvoditi) namirnice (namirnica) plains (plain) in the north (north) valleys (valley) appropriate, good cattle sheep pigs (pig) poultry factories (factory) they produce (to produce) food products južní, -a, -o na jugu (jug) na zapadu (zapad) planinski, -a, -o p rave (praviti) pršutu (pršuta) izvoze (izvoziti) rudnicima (rudnik) čuveni, -a, -o southern in the south (south) in the west (west) mountainous they make (to make) smoked ham they export (to export) mines (mine) famous 246 VEŽBE I Ravnica se nalazi na severu Srbije. četiri strane sveta SEVTR A západ < na severu na jugu •> ISTOK na istoku na západu V JUG a) Dopunite rečenice kao u primem: Ravnica se nalazi.........zemlje. (sever) Ravnica se nalazi na severu zemlje. 1. Planine su............... 2. Fabrike hrane se nalaze 3. Najviše planine su 4. Najviše rudnika ima .... (sever) .... (západ i jug) (jug) b) Južni deo Srbije je planinski. sever - severní, -a, -o jug -južni, -a, -o istok istočni, -a, -o západ - zapadni, -a, -o Zavŕšite rečenice Ravnica se nalazi u.........delu zemlje. (severni) Ravnica se nalazi u severnom delu zemlje. 1. Planine su u............... 2. Fabrike hrane se nalaze u 3. Najviše planine su u .... 4. Mnogo rudnika ima u .... delu. (južni) ...............Srbiji. (severni) ......i...............oblasti, (severni/južni) ..........Srbiji. (istočni) II Fabrike proizvode ražne namirnice. proizvoditi (proizvodim) proizvod Fabrika proizvodi hranu. Njeni proizvodi su odlični. Stavite reči proizvoditi i proizvod na odgovarajuče mesto Ovo je nov......... Fabrika.........automobile. Ovo je nov proizvod. Fabrika proizvodi automobile. 1. Probajte naše odlične........................! 2. Da li seljaci ovde........................dobar sir? 3. Koja zemlja........................najbolje televizore? 4. Mi uvozimo ražne........................iz Italije. 111 Seljaci gaje kukuruz. krompir... Gledajte sliku i razgovarajte s drugom. Pitajte: Sta ljudi gaje? Gde ima najviše... Sta se nalazi... Gde su... Sta proizvode... • fabrika hrane a/v* slruja A rudnik pšenica kukuruz voče povrče ovce V goveda planine istok istočni, -a, -o east eastern it ..f ŤAVI AVIA ^ A 7TA °. A A Zlatibor /A /A O >xr 2163 1439 V M Kopaomk 2017 A AV-A RECl: severní, a, o zapadni, -a, -o northern western 248 Talasi planine Povlen, Srbija 3JIATHE0P 3.iaTHĎop je ii iannna y 3anaiiH0M neny CpĎHJe. HMa yMepeHV h Bp/io npHJaTHy i,im\. ilíHH.na je no npoH3BoziHMa on, Mneica, Meca h ByHe. Ochm Tora mene H3 3^aTH6opcKor cejia CHporojHO npaBe ahbhc ueMnepe Koje h3bo3hmo y ueo CBeT. 3naTH6opcKH npoH3BOflH: upvuywa (cyBO Meco) cup, kqjmqk (on M/ieKa) umuepu {on Byne) no3HaT ^ no3HaTa >■ m no3HaTO J CHTHD 06e^e>KHTe 3H3kom (TaMHo) h X (HeTaHHo) c/ieaehe peneHHue: 3eMJba flobHJa hobo/i>ho CBeiviocTH h Ton/ioTe on CyHua. >/ 1. y npojiehe naaa JiHiuhe. 2. y CpĎHJH je yBeK 3HMa. 3. CpĎHJa HMa yMepeHy miHMy m HeTHpn ro;wiiiH>a ao6a. 4. Bohe uBeia y jeceH. 5. 3HMa je HajnpHJaTHHJH aeo roaHHe. 6. PaBHHue ce Ha;ia3e Ha jyry Cp6nje. 7. y paBHHuaMa h ao/iHHaMa npaBe Haj6o/bH cnp h npuiyry. 8. y paBHHuaMa JbyAH ráje niueHHiry, Kyicypy3, Bohe, noBphe. 9. CpeflH>H h jy>khh neo je nJiaHHHCKH. 10. y paBHHuaMa He raje roBejia. cBHH>e. OBue h jkhbhhv. 11. Heně njiaHHHe cy no3HaTH tvphcthmkh ueHTpH. RECI: cvbo (cvb,-a,-o) dr>' IZRAZI. rvno Mcro :.npinyTa) smoked ham ochm Tora besides 251 M a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Dopunite rečenice odgovarajučim oblícíma kao u primem: U.........cesto pada kiša. (jeseň) U jeseň cesto pada kisa. 1. Svakog dana čujem mnogo........................(nove vešti) 2. Ne znam........................(ta reč) 3. Zimi su..................duge i hladne, (noci) 4. Ljudi u .......................gaje pšenicu i kukuruz. (ova oblast) 5. U mojoj sobi nema dovoljno.....................(světlost) 6. Imaš li..................za oči? (kapi) 7. Nije prijatno slušati razgovor o........................(bolesti) 8. Za mene. proleče je lepše od........................(jeseň) II Dopunite rečenice 1. U..................ljudi gaje kukuruz. krompir. povrče. (planinski deo) 2. Na..................ima mnogo fabrika hrane, (sever) 3. U............i.........Srbiji se nalaze najviše planine, (zapadni, južni) 4. Da li su rudnici u...............ili...............delu? (severní, južni) 5. Da li je..................deo ravnica? (srednji) III Odgovorite na pitanja 1. Kako se zovu godišnja doba? 2. Kakva je klima u našoj zemlji? 3. Kada ljudi imaju najviše posla na poljima? 4. Gde se nalaze ravnice u Srbiji? 5. Š t d ljudi gaje u ravnicama? 6. Koji deo naše zemlje je planinski? 7. Čime se bave ljudi u planinskim oblastima? 8. Koje proizvode izvoze? 252 DVADESETA LEKCIJA A PROVEDITE LETO SA NAMA! Irina: Silvija, vidi ovaj oglas! Letovanje u hotelu "Fjord". Pansion po osobi u dvokrevetnoj sobi je 3000 dinára. Hotel ima svoju plazu, restoran, sportske teréne, a svaka soba telefon, televizor, balkon sa pogledom na more. Silvija: U kom mestu je hotel? Irina: U Kotoru. To je divan srednjovekovni gradič u Crnoj Gori. Silvija: Znam. Markovi prijatelji su tamo letovali. Kad bismo išle? Irina: Najbolje početkom avgusta. Zvaču hotel i rezervisaču sobu. Sihija: Morám se vratiti do 27. avgusta. Irina: U redu. Ostačemo tri nedelje. gradič - mali qrad ^ železnička stanica Silvija: Molim vas dve karte prvog razreda za Bar. Službenik: Za koji datum? Silvija: Za 3. avgust. Službenik: Želite li povratnu kartu? Silvija: Da, dve povratne karte. Službenik: Znáči, polazak trečeg avgusta. A povratak? Silvija: 24. avgusta. Kada polazi voz? Službenik: U 22.50, a stiže u Bar oko 7 sati ujutro. 253 RFC I letovanje summer holiday pansion full board po osobi (osoba) per person u dvokrevetnoj sobi in a twin room (dvokrevetna soba) (twin room) svoju (svoj, -a, -e) it's own (one's own) plazu (plaza) beach balkon balcony srednjovekovni. -a, -o medieval letovali (letovati) they spent the summer (to spend the summer) 1ZRAZI: vratiti se železnička stanica povratnu kartu (povratná karta) polazak povratak polazi (polaziti) stiže (stizati) to return railway station return ticket departure return it departs (to depart) it arrives (to arrive) pni razred first class I Markov automobil je ispred kuče. a) Čiji? čiji -a -e -ov, -a, -o / -ev, -a, -o -in, -a, -o čiji -e -a -ovi, -e, -a / -evi, -e, -a -ini, -e, -a, Markov-a-o Silvijin-a-o Markovi-e-a Silvijini-e-a Milošev-a-o Miloševi-e-a Irina: Čiji je ovaj automobil, Markov ili Silvijin? Nada: To je Markov automobil. Njena kola nisu u Beogradu. Odgovorite na pitanja Čija je ovo knjiga ř (Irina) Knjiga je Irinina. 1. Čiji je automobil? (Marko) 2. Čija kčerka je sa Silvijom? (Nikola i Nada) 3. Čija je devojka Ana? (Miloš) 4. Čiji je muž Nikola? (Nada) b) Dopunite sledeče rečenice 1. Milica je............sestra. (Miloš) 2. Marko je...............brat (Silvija) 3. Nada je...............žena. (Nikola) 4................mesto rodenja je Smederevo. (Nikola) 5................i.............. zemlja je Italija. (Silvija i Marko) c) Proměníte rečenice prema modelu: Marko: Moj automobil je nov. Irina: Markov automobil je nov. Njegov automobil je nov. 1. Nada: Moj posao je vrlo interesantan. Silvija: ...................................... 2. Nada i Nikola: Naš stan je u centru. Irina: ................................... II a) Hotel ima svoju plažu. Ja gledam svoju i vašu kartu. Ja gledam svoju kartu. Ti gledaš svoju kartu. On "j Ona > gleda svoju kartu. Ono J Mi gledamo svoju kartu. Vi gledate svoju kartu. Oni 1 One f gledaju svoju kartu. Ona J 1 Silvija Irina službcnik 0 i Gledajtc slikc 1 i 2 i odgovorite na pitanja 1. Čiju kartu gleda Silvija? 2. Čiju kartu glcda lrina? 3. Čije karte ima službenik na stanici? b) Zavŕšite sledece rečenice zamenicom svoj kao u primeru: Svida mi se vaš posao, ali više volim.........posao. Svida mi se vaš posao. ali više volim svoj posao. 1. S vi studenti u grupi imaju knjige. 2. Išla sam u grád sa............drugaricom. Srele smo njenog druga. 3. U Beogradu Silvija ima............sobu, ali u hotelu če biti u istoj sobi sa Irinom. 4. Mnogi hoteli na moru imaju............bazéne i pláže. 5. Volim da razgovaram sa maminim drugaricama, ali više volim da razgovaram sa........... drugaricama. 6. Mislite li o............roditeljima? 7. Zaboravila sam............knjigu, mogu li uzeti vašu? III Voz polazi u 10.55. a stiže u Bar oko 7 ujutru. pot i - polaziti (polazak) doči - dolaziti (dolazak) vratiti se - vračati se (povratak) Vežbajte u parovima Na stanici ste. Kupujete kartu. Upotrebíte sledcče reči: polazak, povratak, polazi, stiže, po\ratna karta 257 B putovanje u kotor Rano ujutru voz je ušao u stanicu u Baru. Pútnici su izašli iz voza i krenuli prema izlazu. Pored železničke stanice se nalazi autobuska stanica. Irina i Silvija su imale sreče i nisu dugo čekale autobus za Kotor. Uživale su u putovanju. Brzo su stigle u Kotor. 3 i Jft Irina: Bila sam ovde pre desetak godina, ali sad nisam sigurna da li treba da idemo pravo ili levo. Silvija: Pitaj nekoga! Irina: Izvinite, molim vas. znáte Ii gde je hotel "Fjord" ? Mladič: Kako da ne! Idite pravo, predite ulicu, skrenite u drugu ulicu levo i stiči čete do malog parka. Prodite kroz park i videčete hotel. Irina: H vala vam! Mladic: Dozvolite da vam pomognem. Vidim da imate mnogo stvari. Irina i Silvija: Hvala. Ako vam nije teško. uzmite kofer. proci kroz ill t*" přeci preko REČI: pútnici (pútnik) krenuli (krenuti) autobuska (autobuski, -a. -o) uživale su (uživati) passengers (passenger) they left (to leave, to start) bus (adj.) they enjoyed (to enjoy) pravo predite (preči) prodite (proci) kroz dozvolite (dozvoliti) skrenite (skrenuti) kofer IZRAZI: Imale su srece! Kako da ne! they were lucky of course straight on cross (to cross) pass (to pass) across let (to let) turn (to turn) suitcase 258 BI VEŽBE I Pútnici su izašli iz voza i krenuli prema izlazu. putovati, put, pútnik, putovanje Putovanje je bilo vrlo prijatno. Pútnici su imali mnogo stvari. Stari put ide prema moru. Moj drug se vratio s puta po Južnoj Americi. Kad neko putuje kažemo: "Srečan put!" II Idite pravo, pa levo! Imperativ a) 3. lice plurala prezenta -u / -e => imperativ -i oni idu singulár plurál / (ja) Idimo! (mi) Idi! (ti) Idite! (vi) Neka ide! (on. ona. ono) Neka idu! (oni, one, ona) oni uče / (ja) Učimo! (mi) Uči! (ti) Učite! (vi) Neka uči! (on, ona. ono) Neka uče! (oni, one, ona) b) 3. lice plurala prezenta -ju / -je => imperatív -j oni pitaju NEGATIV Ne idi! Nemoj da ideš! oni stoje singulár / (ja) Pitaj! (ti) Neka pita! (on, ona, ono) / (ja) Stoj! (ti) Neka stojí! (on. ona. ono) plurál Pitajmo! (mi) Pitajte! (vi) Neka pitaju! (oni, one, ona) Stojmo! (mi) Stojte! (vi) Neka stoje! (oni, one, ona) Napišite imperativ sledečih glagola: čitati, kupiti, slušati, čekati (ti) (mi) (vi) 111 Vežbajte u parovima Pogledajte pian grada. Vi ste na mestu 1.2 ili 3. Objasnite drugu kako da stigne do pošte, železničke stanice, bolnice, hotela... re c r -.v | j íelejnička : •kupči i na in*litut f b8nk bjo»kop muzei ret HA AEPOUPOMY 1 II npoHHTaJTe A - Jler YU 476 3a Thb3t. To je Haní ner. B - Ha tíh je ;i ;d3 4 hjih 14? A - HHcaM noôpo qyo. Mhcjihm ita je 4. E - Ebo, noHOBo, c/iymaj! M < ia3 6poj 4. A - HjieMo! A - Moi m m Bac Bduiy Kapry. B - H3BO/iHTe! A - Ha jih MMaTe cjmo jendH Kodpep? B - Ha, h OHy Majiy Topôy. to je pvmhh nprjbar. A - Ha jih >KeJiHTa Mecro nopeji npo3opa? B - He. km niť bo/ihm nopejt npo.iasa. A - H3BO/iHTe Baiuy ôopnum Kapry. CpehaH nyr! B - XBa/ia. BemôaJTe y napoBHMa a) Ha aepo/apoMy cre. nyTyjeTe 3bhohom. riHTaie 3a cboj jieT h TpawHTe n uaj. npenajeTenpTJbar. 6) YxoTejrycre.TpawHTeco5y(je/jHOKDeBerHy,ABOKpeBeTHy),naučnou3a jeitHy oco6y hjih jriBeocoôe. nojrynaHCHOH hjihca.MO HoheH>e, uma 260 RI Cl •leT ropôa pvMHH npT^ar flight bag hand baggage nyuiHM (nyuiHTH) t d\io Hoheibe smoke (to smoke) bed only CI a) Slušajte DOaAAČI ZADATAK b) Ponavljanje lekcije i Odgovoríte na pitanja kao u primem: Čiji je ovo sat ? (Ivan) Ovo je Ivanov sat. 1. Čija je ovo knjiga? (Ana) ......... 2. Čije je ovo mesto? (Irina) ......... 3. Čije su cipele? (Miloš) ......... 4. Čiji je stan ? (Marko) ......... 5. Čiji je automobil? (Nikola) ......... II Dopunite rečenice zamenicom svoj, -a, -e 1. Moja drugarica letuje u 2. Zaboravio sam ......... 3. Da li putujete na more 4. Kupiču poklon.......... 5. Pričajte nam o .......... ...........kuči na mom. rečnik, mogu li da uzmem tvoj? .........kol i ma? roditeljima. gradu. III Dopunite rečenice glagolima u zagradi 1............................smo vrlo dugo. (putovati/mi) 2. Da li ............vaš drug juče.....................s puta? (vratiti se) 3. Prošle godine ........................u novom hotelu. (letovati/mi) 4. Treba da........................preko mosta, (preči/on) 5. Na putu za Atinu........................ste kroz Niš. (proči/vi) IV Stavíte rečenice u imperatív 1. Preči /ulica/ i skrenuti / desno. (ti) 2. Izvolite. / učí. (vi) 3. Kazati / mi / mesto i dátum rodenja. (ti) 261 DVADESET PRVA LEKCIJA I KUČNI UUBIMCI Poznato je da su životinje věrni čovekovi prijatelji. Medutim, ljudi ponekad izgube kučnog ljubimca ili ga ostave. Ima mnogo priča o životinjama koje su přešle dug put da ponovo nadu svog gazdu. Nauka je ispitivala odnos izmedu ljudi i njihovih kučnih ljubimaca. Porodice koje imaju psa, mačku ili neku drugu životinju srečnije su i zdravije. Gradske porodice obično imaju jedno ili dva deteta. Kučni ljubimci su naročito potrební deci koja su cesto sama kod kuče dok su njihoví roditelji na poslu. Jedno ispitivanje je pokazalo da mladi više vole svoje životinje od muzike i moderně odeče. Deca koja rastu uz životinje uče da se brinu o nekome, manje su sebična i stidljiva. uz životinje = sa životinjama RV.C.l. věrni(veran,-a, -o) izgube (izgubiti) ostave (ostaví ti) ponovo gazdu (gazda) nauka loyal they lose (to lose) they abandon (to abandon) again owner (master) science ispitivala je (ispitivati) odnos psa (pas) mačku (mačka) dok ispitivanje sebična (sebičan, -a, -o) stidljiva (stidljiv, -a, -o) it researched (to research) relationship dog cat while research selfish shy IZRA2I: kucni ljubimci přešle su dug put pets they walked a long way 262 •\1 VEŽBE i Gradske porodice obično imaju jedno dete ili najviše dva deteta. (1) jedno dete (2) dva (3) tri (4) četiri (5) petoro dece (6) šestoro dece deteta = jedno dete dvoje troje četvoro petoro ► dece Koliko dece ima u vašoj porodici? - Da li danas porodice imaju manje dece nego pre? - Koliko dece biste želeli da imate? II Mladi više vole svoje životinje od muzike i moderne odeče. 1. Više volim psa od...............(mačka) 2. On je stidljiviji od...............(ja) 3. Moj pas je veči od..............................(tvoj pas) 4. Psi su verniji od.......................................(druge životinje) 5. Njihov pas više voli ribu od...............(meso) Napišite dve rečenice i upotrebíte komparativ sa predlogom od 1............................................................................ 2............................................................................ iii Imate li kučnog ljubimca? mali grád = grád + ič gradič mala riba = riba + ica => ribica Dopunite kolóne grád - arodic ňba - r$>W park -......... kuča -......... ključ -......... mačka -......... sat -......... životinja -....... 263 Vežbajte u parovima Razgovarajte sa drugom/drugaricom o kučnim Ijubimcima. Pitajte - da li neko ima kučnog ljubimca - ako nemá, da li bi voleo da ima i zašto - kako se brine o njemu (hrana, kupanje, šetnja, igra...) 2(m BEOGRADSKIZOOLOŠKI VRT VRT DOBRE NADE u centru grada, u lepom i mirnom delu Beograda, na Kalemegdanu nalazi se Beogradski zoološki vrt. Nije največi a možda ni najlepší na svetu, ali je jedinstven jer su kavezi, kučice i baženi za divlje životinje smešteni unutar zidina staré tvrdave. Tu životinje iz celog sveta žive mirno i bezbedno. Beo 3oo Bpt U vrtu řade ljudi koji vole životinje i u njemu provode mnogo vremena. Uspeli su da od starog, malog zoološkog vŕta náprave prijatno mesto za decu i gradane Beograda. Mnogi Ijubitelji životinja besplatno rade u vrtu několiko sati dnevno ili nedeljno. Oni hrane životinje, čisté kaveze i park. Uvek je bučno i veselo u "Baby-zoo" vrtu gde ima najviše posetilaca. Tu su zajedno u kavezu "opasni" tigriči, lavici, majmuni... Neke životinje slobodno šetaju po vrtu i igraju se sa decom. "baby-zoo" vrt - vrt za mladunce f* REČI: mirnom peaceful dnevno daily • miran, -a, -o) nedeljno weekly jedinstven,-a,-o unique hrane (hraniti) they feed (to feed) kavezi (kavez) rages čisté (ŕistiti) they clean (to clean) divlje (divlji, -a, -e) wild bučno noisy smešteni located veselo joyful (smešten, -a. -o) posetilaca visitors unutar inside (posetilac) (visitor) zidine (zidina) walls opasni dangerous mirno peacefully (opasan, -a, -o) bezbedno safely tigriči (tigrič) tiger cub uspeli su they managed lavič (lavici) lion cub (uspeti) (to managed) majmuni monkeys náprave (napraviti) they make (to make) : t n,j j ii ui n i (monkey) Ijubitelji (Ijubitelj) lovers of za mladunce for young animals besplatno free (mladunac) (young) 265 Bíl VEŽBE Mnogi ljubitelji životinja besplatno rade u vrtu. Kakav, kakva, kakvo...? - besplatan ulaz - besplatna karta - besplatno pice a) Dopunite tabelu: kakav, -a,-o 1 miran, mirna,-o 2 slobodan. slobodná, -o siguran, sigurna, -o_ bučan. bučna,-o Kako...? Oni rade besplatno. 3 4^ 5 6 7 veseo, veselá, -o lep, lepa.-o težak. teška.-o kako mimo 8 lak, laka.-o b) Gledajte tabelu i dopunite rečenice U.........(1) delu grada je zoološki vrt U mirnom delu grada je zoološki vrt. 1. On..................(6) svira. 2. Ovo město je..................(2) 3. On vozi brzo, ali..................(3) 4. Ana je..................(5) devojka. 5. Tamo gde su deca uvek je..................(4) i 6. Stranci..................(8) nauce da čitaju srpski 7. Koliko je..................(7) slon? 266 II U "Baby - zoo" vrtu ima najviše posetilaca. singular plural N. posetilac G. posetioca D. posetiocu A. posetioca V. posetioče I. posetiocem L. posetiocu posetioci posetilaca posetiocima posetioce posetioci posetiocima posetiocima Napišite nominativ i genitiv plurala singular plural čitalac slušalac gledalac b) Dopunite niz: posetilac/gledalac/čitalac/slušalac Ovo su naši posetioci /.................../.................../.................../ Ima više od 1000 /.................../ gledalaca /.................../.................../ Sta mislite o...................? /...................? /čitaocima?/...................? Dragi...................!/...................!/...................!/slušaoci! III Vrt je jedinstven jer je smešten unutar zidina stare tvrdave. a) Pogledajte slike i kažite koje životinje vidite? b) Ko radi besplatno u vrtu? Sta rade ti ljudi? Da li biste voleli da radite u někom zoo-vrtu? Gdeje "Baby zoo" vrt? REČI: slon elephant 26 MAMAK MHI1JK0 CE BPATHO KYriH Obo je npHwa o MaMKy Mhuikv. )KHBeo je y nopoflHUH ca Tpoje aeue y jenHoj ccockoj KyfiH. Ty je yBeK 6hjio MHoro no< na 3a h>era. Ajih. Mumko je bmhic BOJieo na je/ae jaja Hero aa Tpa>KH MHiueBe. 3aT0 je ra3iia ojuivhho na ra o/jHece aaneKO on Kyhe h ocraBH. Meceu nana KacHHJe, cbh y KyhH cy MHCJiHTiH na BHuie HHKaaa Hehe bm.u' i h MmnKa. MerjyTHM, je/iHor nana Kaa cy oinopn.i.1 BpaTa, ManaK je yiuao y Kyhy. Flpeiiiao je npeKO TpH/teceT KHJiOMerapa, Mopao je na nperje npeno peKe JXpnne h fla npofye hckotmko ce/ia. BpaTHOce MpuiaB. yMopaH h vnanan. Hetta cy 6HJia npecpehHa Kan, je oiau ao3Bo;iHo na h>hxob bvoHM.m o( i.mr y KyhH a) npenpHMaJTe npnny o Mamcy MnuiKy 6) 3Haie jih HeKy cjiHMHy npn^y o KyhHOM /by6HMtry? RECl: m.i'mk tomcat ccockh, -a, -o village npecpehHa (npecpehaH, -hHa, -hno) very happy, overjoyed 268 DOMAČI ZADATAK I Dopunite rečenice odgovarajučim oblicima imenica dete i deca: Gradske porodice obično imaju dva......... Gradske porodice obično imaju dva deteta. 1. Moja sestra ima dvoje.................. 2. Koliko..................ima u vašoj porodici? 3. Oni žele da imaju troje 4. Moja bákaje imala samo jedno.................. 5. Ispred kuče je petoro.................. II Zavŕšite rečenice kao u primeru: Mladi vise vole modernu muziku od.........(klasična muzika) Mladi vise vole modernu muziku od klasične muzike. 1. Ona je stidljivija od 2. Moj pas je stariji od 3. Više volim pozorište od 4. Milica spava duže od ... 5. Ova lekcija je teža od .. . (brat) . (tvoj pas) ......(televizija) ... (Miloš) ... (prvá lekcija) III Napravíte pitanja sa kakav, -a, o i kako za sledeče rečenice 1. Ona je veselá devojka. ............................ 2. Pas spava mirno. .............................. 3. On je najmirniji pas u ulici. .............................. 4. Lekcije su teške. .............................. 5. Stranci lako nauce da čitaju srpski............................... 6. Beogradski zoološki vrt je lep. ....... ................. IV Odgovorite na pitanja 1. Imate li kučnog ljubimca? 2. Koju životinju biste želeli da imate? 3. Kakva su deca koja rastu uz životinje? 4. Gde se nalazi zoološki vrt u Beogradu? 5. Ko radi besplatno u vrtu? 6. Gde je uvek bučno i veselo? 269 DVADESET DRUGA LEKCIJA KALEMEGDAN Svaki gost Beograda sigurno če posetiti Kalemegdan, najlepší park u Beogradu. U park možemo učí iz Knez-Mihailove ulice. Ovaj deo Kalemegdana je nekad bio prazan prostor ispred tvrdave, a danas je šetalište uvek puno posetilaca. Šetajuči širokim cvetnim stazama. prolazimo pored spomenika poznatih umetnika, lekára, profesora, političara. Iduči dalje dolazimo do zidina staré tvrdave sa kulama. Na mestu današnjeg Kalemegdana prvú tvrdavu su podigli Kelti u IV veku pre nove ere. Posle njih tvrdavu su gradili Rimljani, Turci, Austrijanci... Oko tvrdave je nastao grad u koji su trgovci dolazili ploveči Savom i Dunavom. REČI: posetiti prazan, -a, -o prostor šetalište cvetnim (cvetni. -a, -o) prolazimo (prolaziti) umetnika (umetnik) političara (političar) dalje (daleko) to visit empty space, area of ground a place for walking flowery we pass (to pass) artists (artist) politicians (politician) further (far) sa kulama (kula) današnjeg (današnji, -a, -e) podigli su p Oil i l 1 gradili su (graditi) nastao je (nastati) trgovci (trgovac) ploveči (ploviti) with towers (tower) present they raised (to raise, to put up) they built (to built) was founded (to be founded) merchants (merchant) sailing (to navigate, to sail) 270 A! VEŽBE Šetajuči parkom prolazimo pored spomenika. glagolski prilog sadašnji - particip prezenta 3. lice pl. prezenta Šetajuči grádom prolazim pored spomenika. (ja) Šetajuči grádom prolaziš pored spomenika. (ti) Šetajuéi grádom prolazi pored spomenika. (on, ona, ono) Šetajuči grádom prolazimo pored spomenika. (mi) Šetajuči grádom prolazite pored spomenika. (vi) Šetajuči grádom prolaze pored spomenika. (oni, one, ona) a) Napravíte particip prezenta od sledeéih glagola prolaziti ulaziti govoriti pisati piti sedeti putovati čitati dolaze (oni) šetaju idu 3. lice pl. prezenta particip prezenta b) Dopunite rečenice kao u primem: .........parku gledam Ijude koji prolaze. (sedeti) Sedeci u parku gledam ljude koji prolaze. 1.................... u park vidim mnogo spomenika. (ulaziti) 2.............dalje prema Savi dolazimo do kalemegdanske tvrdave. (iči) 3. Gledam izloge..................... po Knez-Mihailovoj ulici, (šetati) 4. On najbolje uči.....................lepu muziku, (slušati) 5. Uživam ....................kod kuče. (sedeti) 6..................... ulicu on gleda i desno i levo. (prelaziti) I Sledece rečenice stavíte u perfekat i futur kao u primeru: Šetajuči parkom prolazimo pored spomenika. / prezent Šetajuči parkom prolazili smo pored spomenika. / perfekat Šetajuči parkom prolazičemo pored spomenika. / futur 1. Iduči u školu gledam automobile. 2. Učimo jezik čitajuči novine. 3. Putujúci po zemlji učimo istoriju i geografiju i upoznajemo ljude. 4. Píšuci domači zadatak ponavljamo gramatiku i lekciju. 5. Stoječi ispred spomenika čekam prijatelja. 6. Mnogi studenti provode raspust učeči. 7. Vracajúci se sa fakulteta Miloš razmišlja o ispitu. 8. Duvajuči vetar nosi lišče. III Stavíte odgovarajuče predloge u sledeče rečenice: u, na, iz, portd, sa, kroz, isprtd, oko 1........park ulazimo.........Knez-Mihailove ulice. 2. To je nekad bio prazan prostor.........tvrdave. 3..........tvrdave je nastao grad. 4. Cvetnim stazama prolazimo.........park. 5. Šetajuči Kalemegdanom prolazimo.........spomenika umetnika, lekara, političara. 6.......tvrdave je izvanredan pogled Novi Beograd i ušče dve reke. 7. Najinteresantnija je stará tvrdava.........kulama. na ' lokativ akuzativ 1 Zooloski vrt se nalazi i ia Kalemeqdanu. Iduci Kalemegdaa sreo sam prijatelja. sa + instrumental genhiv ■ Najinteresantnija je stará tvrdava ca kulama. Možemo uéi u tvrdavu sa raznih strana. Napišite několiko rečenica sa predlozima: u, na, sa i pročitajte 273 B ŠETNJA PO KALEMEGDANU Silvija: Několiko puta sam bila na Kalemegdanu. Užívala sam u šetnji. ali volela bih da saznam nešto više o prošlosti tvrdave i o spomenicima. Irina: Ova kapija ispred nas zove se "Kralj kapija", a ovde desno je Rimski bunar. Ako želíš, možemo da ga vidimo. Stepenice vode u dubinu od trideset pet metara. Ima mnogo priča o bunaru, ali ne známo da li su tačne. Silvija: Hajdemo, volim tajanstvena mesta. Irina: Sada idemo da vidimo spomenik Pobedniku, simbol Beograda. Visok je četrnaest metara. U jednoj ruci Pobednik drži mač, a u drugoj pticu. Silvija: Šta još možemo videti ? Irina: Vojni muzej, zoološki vrt, staré kapije... Posle idemo da vidimo dve male crkve ispod zidina. To su Crkva Ružica i Crkva svete Petke. Ispod Crkve svete Petke je izvor. Ljudi veruju da je voda iz izvora čudotvorna i lekovita. REČI: užívala sam I enjoyed pobedniku to the Victor (uživati) (to enjoy) (pobednik) (winner, victor) o prošlosti about the past simbol symbol (proslost) (the past) drži (držati) he holds (to hold) kapija gate mač sword kralj king Vojni muzej Military museum bunar well crkve (crkva) church stepenice stairs, steps izvor water spring, dubina depth veruju (verovati) to believe tačne true čudotvorna miraculous (tačan. -čna, -čno) (čudotvoran, -rna. -rno) tajanstvena secret. lekovita healing, curative (tajanstven, -a, -o) mysterious (lekovit. -a, -o) Bil VEŽBE I Stepenice vode u dubinu od 35 metara. dubok, -a, -o visok, -a, -o dug, -a, -o ši rok, -a, -o dubina \ isina dužina šiřina a) Proměníte rečenice kao u primeru: Dubina bunara je 35 m. Bunar je dubok 35 m. 1. Dužina puta je 45 m. 2. Visina spomenika je 3 m. 3. Šiřina sobe je 2,5 m. 4. VisinazgradejeľOm. duhina + 5. Dubina jezera je oko 10 m. b) Zadatak: Dužina sobe je 4 m, a šiřina 3 m. Kolika je površina? P = 4x3 P = 12m* (metara kvadratnih) ^ Rešenje: Površina sobe je 12 m* a ■ dužina 32m v i S i n a dužina parkaje m. je m. Kolika je II Voleo bih da saznam nešto vise o prošlosti grada. prošlost "j sadašnjost > ženskí rod buduénost J Dopunite rečenice t. U Vojnom muzeju možemo videti dokumente iz...............(prošlost) 2. Da li razmišljate o........................? (buduénost) 3. Sta očekujete od .....................? (budučnost) 4. Mladi ljudi ne misie o prošlosti i budúcnosti, oni žive u.................. (sadašnjost) prošli,-a,-O prošlo vřeme -perfekat f* sadašnji,-a,-e sadašnje vřeme -prezerrt W budúci, -a, -e budúce vřeme - futur III Napišite několiko recenica o Kalemegdanu REČI: površina širina visina rešenje sadašnjost budučnost surface area width height solution the present the future 2^6 ßEOrPAfl y riETHAECTOM BEKy nvTyjyriH no Eßponn noMCTKOM neTHaecror BeiKa, mhoth HCTopHMapH cy npouiJiH Kpo3 Beorpaa. riHcaJiH cy jxa je oh y to BpeMe 6ho c/ioöoaaH, oTBopeH rpaa. HMaoje/ieney/iHue, KyheoflKaMena. BpTOBe... Hajjienuie 3rpa/j.e ön/ie cy flßop, HeKOJiHKO upKaßa, 6oJiHHua h rocrnoHHue. y BpeMe Bnaüapa CredpaHa Íla3apeBnha TproBUH HHcy Mopa/iH na njiahajy nope3. 3aTO cy y rpaa /J.ana3H/iH MHorH öoraTH Jby/iH /4a Tpryjy h whbc y h>eMy. HcTopHMapH Kamy j\a je Eeorpa/j y to BpeMe öho jeaaH on Haj/ieniiJHx rpaaoBa Eßpone. LJÜTa MoweMo HayMHTH 0 rpaoy h /t>y/j,HMa MHTajyhn TeKCTOBe crapHx HCTopHMapa? Koje 3eMn>e h rpaaoße cre bh/je/in flo/ia3ehH y Beorpaa? RECl: HCTOpHMapH (HCTOpHMap) • im f: 1.1 (KaMOl) BpTOBC(Bpl) JBOp historians (historian) stone gardens (garden) palace rOCTHOHHlie ! (II I ,•(111 li; I.I nope3 TproBUH irproBJui öoidTH (6oraT. -a, -o) Tpryjy (TproBain) inns (inn) tax merchants rich to trade >T7 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Zavŕšite rečenice kao u primem: .........ulicama gledam lepe zgrade. (šetati) Šetajuči ulicama gledam lepe zgrade. 1..........grádom razmišljam o poslu, (iči) 2. Ne mislim na probléme..................lepu knjigu. (čitati) 3. Odmara se..................televiziju kod kuče. (gledati) 4...................u stan kažemo: "Dobar dan", (ulaziti) 5...................u parku čekaju prijatelje. (sedeti) II Rečenice iz prve vežbe stavíte u perfekat i futur kao u primem: Šetajuči ulicama gledam lepe zgrade. Šetajuči ulicama gledao sam lepe zgrade. Šetajuči ulicama gledaču lepe zgrade. III - Kolika je visina vaše sobe? - Koliko ste visoki? - Izmerite sobu i izračunajte njenu površinu. - Napišite šiřinu i dužinu sobe. IV Odgovorite na pitanja 1. Da li ste pošetili Kalemegdan? 2. Šta je danas Kalemegdan? 3. Odakle je lep pogled na Novi Beograd i ušče Save u Dunav? 4. Kolika je dubina Rimskog bunara? 5. Koji spomenik je simbol Beograda? 6. Šta još možemo videti na Kalemegdanu? DVADESET TREČA LEKCIJA I tAAAMWúinni VUK KARADŽIČ Bulevar kralja Aleksandra je duga ulica koja vodi od centra grada prema periferiji. U njoj se nalaze mnoge značajne zgrade: Skupština. Gavna pošta, několiko ŕakulteta. U Bulevar i; je i spomenik Vuku Karadžičů. Vuk Karadžič je jedna od najznačajnijih ličnosti za razvoj srpskog jezika i književnosti. Ceo život se borio da narodni, govorni jezik postane književni. Ostavio je iza sebe mnogo značajnih dela. Napisao je prvu gramatiku, rečnik i pravopis srpskog jezika. Stáru srpsku čirílicu je promenio tako da svaki glas ima po jedno slovo. Poznato je Vukovo pravilo: "Piši kao što govoriš. a čitaj kao stoje napisano." BÝK CTEOAHOBHTi KAPAUHh VUK STEFANOVIČ KARADŽIČ Jiuuut hat tttrfft U> taftům* tutlmj HOL UitUi j* Hiiuii(fiH( značajne (značajan, ličnost a, -o) književnost borio se (boriti se) significant REČI: personality, important person literature he fought (to fight) da postane (postati) to become književni, -a, -o dela (delo) pravopis glas pravilo napisano (napisan, -a, -o) IZRAZI: govorni jezik Ostavio iza sebe. spoken language He left for posterity literary works (work) spelling, orthography sound rule written 280 AU VEŽBE Ostavio je iza sebe mnogo značajnih dela. Ja nemam Ti nemáš On nema Mi nemamo Vi nemate pasoš kod sebe. Oni nemajú l i(iici zamenica svakog lica - SEBE, SE nom. gen. dat. ak. vok. ins. lok. i* A* Hh Hh Kk IX 0* Oo Es Rn u n lín ľr Tr pP Pp Ax Oi Of Cc Tt ti si Yy 3a 3s .»>j. In ltR X( Xx Kk Kk H> llu aa .Li 1-t Mi lil n Mv. III Mim i »lf.ll ■ Má ■» J* JVv Ifct. M Ni Um « nta ■H Mm ie cn» ot AiA |>C n ■ •fl T 1>Im ii «» «3 vr m Ulasi lil*i. lili ih.-r i •J1 MC Oir o f+ IK A* rn Mm ;j •O* iy sebe Ja imam pasoš kod sebe. sebi Ne môžeš to sebi da objasniš. sebe, se Ona gleda sebe u ogledalu. Ona se gleda u ogledalu. sobom Govorio je sam sa sobom, sebi Vi ne volite da pričate o sebi. a) Dopunite sledeče rečenice zamenicom SEBE u odgovarajučem obliku 1. Da li imaš dovoljno novca kod............? 2. Kažite mi nešto o............ 3. Bukaje veliká i ne čujem............ 4. Oni uvek imaju dosta novca kod............ 5. Ne mogu više da ga slušam, svaki dan priča samo o............ 6. Kupila sam............haljinu, a tebi džemper. JSI b) Obrátite pažnju! Gledam se u ogledalu. Gledam čoveka na ulici. Spremamo se za posao. Spremamo kuču. Móram da se vrátim kuči do osam sati Móram da vrátim knjigu. Pitao se šta da radi. Pitao je drugove šta da radi. II Vuk Karadžič (1787-Í864) - naučnik, pisac, istoríčar Pored toga što je napisao gramatiku, rečnik, pravopis, Vuk je sakupljao národne pesme, priče. poslovice i zagonetke. Pisao je o ličnostima i dogadajima iz istorije Srbije i osrpskim običajima. y k ■ a p. r.vr III Pročitajte sledeče poslovice iz Vukovih knjiga i objasníte šta znače - Sve što radiš. sebi radiš. - Daleko od očiju, daleko od srca. - Oči svašta vide. a sebe ne vide. •»^»nB^ft^»^M - Čutanje je zlato. - Kakav otac, takav sin. - Kakva májka, takva kči. - Nije zlato sve što sija. >y—*. . ■*--* ■*/") rrff' - "/......''77. J frwm "A „/>. .jr- - ----v-v 7> . REČI: naučnik pisac sakupljao je (sakupljati) pcsme (pesma) poslovice (poslovica) zagonetke (zagonetka) scientist writer he collected (to collect) poems/songs (poem) sayings, proverbs (saying, proverb) riddles, puzzles (riddle, puzzle) o dogadajima (dogadaj) about events (event) o obiCajima (obicaj) about customs (custom) odsrca(srce) from the heart (heart) svasta all kinds of things Cutanje silence zlato gold IZRAZI: Kakav otac takav sin Like father, like son 282 B Vodopád na Nijaqart NIKOLA TESLA U Bulevaru kralja Aleksandra je i spomenik Nikoli Tesli. jednom od največih svetskih nauč nika u oblasti elektrotehnike i radio-tehnike. Prva hidrocentrala na vodopadima Nijagare je Teslino delo. Izgradena je 1898. godine. Tada je Teslina naizmenična struja zaměnila Edisonovu jednosmernú struju. Tesla je napravio i model broda sa daljinskim upravljanjem. Taj pronalazak svakodnevno koristimo da uključimo i isključimo ražne uredaje. Pronalasci Nikole Tesle su mnogobrojni. Mnoge Tesline ideje su ostvarene tek posle njegove smrti, a neke još nisu. Tesla je jednom rekao o sebi: Radim za budučnost i savremenici me neče razumeti... Jedna americká novinárka je napísala: "Ovaj naučnik je toliko bio ispred svog vremena. kao da je na Zemlju došao iz neke druge civilizacije." RECI: radio tehnika hidrocentrala vodopadima (vodopád) izgradena izgraden, -a, -o) zaměnila je (zameniti) model pronalazak svakodnevno koristimo (koristiti) uključimo (uključiti) radio technology hydro-electric power station waterfalls built it replaced (to replace) model discovery, invention daily we use (to use) to switch on uredaje (uredaj) mnogobrojni (mnogobrojan, -a, ostvareno (os tvare n, -a, -o) smrti (smrt) savremenici (savremenik) americká (americkí, -a, -o) civilizacije (civil izacija) donee, appliance, machine numerous o) accomplished death contemporaries American civilisations (civilisation) isključimo (isključiti) to switch off IZRAZI: daljinsko upravljanje jednosmerná struja naizmenična struja remote control direct current (DC) alternating current (AC) 283 BI VEŽBE U Bulevaru kralja Aleksandra je podignut spomenik Nikoli Tesli. podici podignem Ljudi su podigli spomenik. Ljudi su podigli kutu. Ljudi su podigli selo. izgraditi izgradim Amerikanci su izgradili hidrotentralu. podignut,-a,-o Spomenik je podignut. K m a je podignuta. Selo je podignuto. izgraden, -a, -o Hidrotentrala je izgradena. napisati napíšem Milita je napísala pismo. napisan. -a, -o Pismo je napisano. a) Proměníte rečenice na isti način 1. ostvariti ostvarim Nikola Tesla je osrvario mnoge ideje. ostvaren, -a, -o 2. pročitati procitám On je pročitao knjigu. procitán,-a,-o 3. rezervisati rezervišem Rezervisali smo karte. rezervisan.-a,-o 4. otvoriti otvorim Mi smo otvorili prozore. otvoren,-a,-o 284 b) Podvučene pridevc zaměníte glagolom kao u primem Knjiga je kupljena u knjižari. / kupiti Ja sam......... Ja sam kupio knjigu u knjižari 1. Domači zadaci su pregledani. / pregledati Profesor je..................... 2. Lekcija je naučena. / naučiti Učeníci su..................... 3. Novac je promenjen u banci. /promeniti Čovekje ..................... 4. Prozor je zatvoren. /zatvoriti Miloš je..................... 5. Svi ispiti su položeni, /položití Moj drugje..................... II Pogledajte sliku i kažite kako se zovu ovi uredaji. Ako ne znáte, pronadite ih u rečniku pored slike Kažite da li su ovi uredaji uključeni, isključeni, otvorení, zatvorení, da li rade? 1. usisivač 2. mikser 3. rádio 4. fen 5. šporet 6. frižider 7. pegla 8. mašina za pranje rublja 9. televizor r in NIKOLA TESLA (1856-1943) - velikí srpski naučnik i pronalazač. Roden je u selu Smiljanu u porodici pravoslavnog sveštenika. Školovao se u Gracu i Pragu. Največi deo života proveo je radeči u Americi gde je i umro. Napišite několiko rečenica o sebi. 286 REČI: mikser fen osi si vač radio pegla televizor frižider mašina za pranje food mixer hair dryer vacuum cleaner radio iron television fridge washing machine šporet cooker, stove pronalazač inventor pravoslavnog ortodox (pravoslávni, -a, -o) svestenika priest (sveStenik) umro (umreti) he died (to die) Muzcj Nikole Tesle MY3EJH BeoipancKH My3eJH pa/iecBaKor naita. ochm noHefle^>KOM. OTBopeHHcy on 10no lľqacoBa. Ko menu bon>e na yno3Ha >khbot h paa ByKa Kapauwha mojkc noceTHTH H>eroB My3ej y Beorpajry. y Bykorom My3ejy Mome BHae™ ttcroBe /ihmhc CTBapH, KHiHre, aonyMeHTa, nHCMa, o^OTOrpaqbHJe. Y Tec/iHHOM My3ejy je CMeuneHa h h>eroBa JiaôopaTopHJa. Ty cy h UpTOKH, II.'IdHOBU. M3KCTC. npoHHTajTc HaponHy necMy "PHĎa h jyeBOJKa" H3 ByKOBe 36upKe. PHBA H AJEBOJKA HjeBoJKa genu Kpaj Mopa. nan ca.Ma ceÔH roBopH: - Ax, MHJiH home h jroarH! H Ma ji' uiTO uiHpc ojí Mopa? H Ma ji' uiTO ay me on nojba? H Ma ji' uiTO 6p>Ke on KOH>a? H Ma /ť uiTO cjtarje ojt Mejja? H Ma ji' uiTO npawe on 6paTa? ToBopH pHĎa H3 Boae: - JIjeBOJKO. nyaa 6yjaa;io! LilHpe je He5o on Mopa, JXyme je Mope on nojw, Epwe cy ohm on koh>3, C/ial)H je uiehep on Mena, Hpa>KH je jmaru on 6paTa. REČI: 28- 3ÔHpKa collection Kpaj alongside Dl and MH.1H Eowe dear God uiTo=uira what KOH> horse c/iahe sweeter t la.MK ( -.t iKa. -o) (sweet) oa Meaa than honey (*»e/j) (honey) jtvjm (jiya, -a, -o) crazy ôyaario fool Heôo sky f Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Dopunite rečenice zamenicom sebe, se kao u primeru Ja nemam pasoš kod......... J a nemam pasoš kod sebe. 1. Išao je ulicom i gledao ispred............ 2. Morám da kupim ..........taj rečnik. 3. Svakog jutra gledam............u ogledalu. 4. Da li cesto razmišljate o............? 5. Imao je na............crni kaput. 6. Ne ponavljam lekciju glasno. nego u ........... II Odgovorite na pitanja 1. Koje bio Vuk Karadžič? 2. U kom veku je živeo? 3. Zašto je značajan za srpski jezik? 4. Da li znáte Vukovo pravilo? Napišite ga! 5. Šta je Vuk sakupljao? III Podvučene glagole zamenite pridevom kao u primem: Trenér je izabrao igrače za prvi tim. / izabran. -a, -o Igrači za prvi tim su izabrani. 1. Mi srno izgubili utakmicu. / izgubljen, -a, -o 2. Auto srno kupili u Italiji. / kupljen, -a, -o 3. Moj drug je povredio nogu. / povreden, -a, -o 4. Profesor je pročitao imena učenika. / procitán, -a, -o 5. Moj otac je izgradio kuču pre 30 godina. / izgraden, -a, -o IV Napišite kako se zovu uredaji koje kořistíte u kuči 288 dvadeset četvrta lekcija RA/MCI "okom godine slavě se mnogobrojni praznici - državni, porodični, verski... )ržavni praznici su vážni datumi iz istorije národa i državě. Tada ljudi le řade dan ili dva, zavisi od praznika. Porodični praznici su rodendani. [odisnjice braka, a slavi se i polazak u školu, diploma. novi posao... Mnoge orodice slavě verske praznike. Največi su Božič i Uskrs. Srpske porodice maju i slávu. Ovi praznici se slavě u kuči i ide se u crkvu. Svi se trude da tada »udu sa svojom porodicom. Mnogi simboli vezani su za ove praznike: sveča, ito, koláč. Običaj je da se za Božič unosi badnjak. a za Uskrs se boje jaja. REČI: slave se (slaviti) državni, -a, -o porodični, -a, -o državě (država) tada godišnjice (godišnjica) braka(brak) Uskrs slávu (sláva) are celebrated (to celebrate) state (adj.) public family states (state) then anniversaries (anniversary) marriage Easter Serbian family Saint's day trude se (truditi se) simboli (simbol) običaj vezani(vezan.-a, sveča žito unosi se (unositi) badnjak boje se (bojiti) they try their hardest (to try one's hardest) symbols (symbol) tradition, custom -o) connected candle Serbian traditional cake made of wheat is carried in (to carry in, to take in) yule log are painted (to colour, to paint) IZRAZI: tokom godine during the year 289 IM VEZBE Slavi se Nova godina. singulár Ljudi •: slayé; INovu godinu?^ - akuz. Slavi se Nova godina. - nom. Proměníte rečenice kao u primeru: Ljudi gledaju televiziju. Gleda se televizija. 1. Srbi rado piju kafu. 2. Otac unosi badnjak. 3. Srbi slavě slávu. 4. Fabrika proizvodi šečer. 11 Slave se mnogobrojni praznici. 5. Mladi kupujú modernu odeču. 6. Seljaci gaje pšenicu. 7. Ljudi u Srbiji govore srpski jezik. plural Ljudi slave mnogobrojne praznike> - akuz. 7f' 7T Slave se mnogobrojni praznici. - nom. Proměníte rečenice kao u primem: Svi gledaju filmové. Gledaju se filmoví. a) 1. Ljudi gledaju věsti na televiziji. 2. Studenti polažu ispite u junu. 3. Mnogi čitaju novině. 4. Gosti jedu koláče na slavi. 5. Učenici uče lekcije. 6. Žene boje jaja za Uskrs. 7. Ljudi kupuju poklone za Novu godinu. b) - Koji jezik se govori u vašoj zemlji? - Koji ježici se govore u Kanadi? - Koji ježici se govore u Švajcarskoj? - Koji ježici se govore na Kipru? III Rad u paru Razgovarajte sa drugom o praznicima (šta se slavi. kada se slavi, kako se slaví) 290 B ODLAZAK NA SLÁVU Mnoge srpske porodice sláve slávu. ;više porodica slávi Svetog Nikolu 19. decembra. To je sláva i porodice Popovic. Irina, Silvija i Marko su posli kod Popoviča. IKONA sv. Nikola ■ ija: Sta se nosi domačici i domačinu za slávu? Irina: Stari običaj je da se ne nosi ništa. Ali, u novije vřeme nosi se cveče. Marko: Da li če biti mnogo ljudi? Irina: Da. Na slávu dolazi mnogo gostiju, rodáka i prijatelja. Ponekad idemo kod několiko porodica koje sláve istu slávu. Silvija: Šta treba da kažemo kad udemo? Irina: Kaže se: "Srečna sláva!" Kad sednemo. domačica če nas poslužiti žitom. Žito, slavski koláč i sveča su obavezni na svakoj slávi. Sveča se pali ujutro, a gasi uveče. Nekada su goste slúžili samo žitom, kafom, sitnim kolačima i pičem. Vremenom, taj običaj se promenio i za slávu se spremaju rázna jela. Razgovarajuči o slávi, stigli su kod Popoviča. Sikola: Dobro došli! Izvolite, udite irko, Silvija, Irina: Srečna sláva, domačine! slavski koláč slavska sveča víno 291 .j REČI: svetog (sveti, -a, -o) domaŕiri (domačica) domačinu (domačin) se nosi (nosili) rodáka (rodák) sednemo (sesti) poslúžili Saint hostess host to take cousin, relative we sit down (to sit down) to serve, to offer obavezni compulsory (obavezan -zna, -zno'i pali se (paliti) gasi se (gasiri) slúžili su (slúži ti) sitni (sitan, -ma. -mo) u novije Merne IZRAZI: recently it is lit (to light) it is put out (to put out) they are served (to serve) small, tiny BT VEŽBE I Mnogo porodica slavi slavu. a) Glagole u zagradama staviti u prezent kao u primem: Mnogo porodica.........istu slavu. (imati) Mnogo porodica ima istu slavu. prilozi: £ mnogo, malo, koliko, dosta, několiko... 1 glagol u 3-licu singular a 1. Najviše gostiju..................uveče na slavu. (dolaziti) 2. Puno dece..................engleski jezik. (učiti) 3. Mnogo učeníka................. u parku, (jesam) 4. Malo ljudi..................latinskí jezik. (znati) 5. Několiko autobusa..................prema Novom Beogradu. (iči) 6. Najviše studenata..................ispite u junu. (polagati) b) Rečenice iz vežbe a stavíte u perfekat kao u primem: Mnogo porodica je imalo istu slavu. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 292 Hram s\ttog Sast, Vratar, Bcograd II Mnogi rodáci i prijatelji dolaze na slávu. a) Dopunite rečeniee kao u primem: pridevi: l mnogx -e» -a; Mnogi ljudi.........na more. (id) neki, -e, -a; svi -e, -a Mnogi ljudi idu na more. * glagol u 3. licu plurala. 1. Mnoge porodice..................slávu, (slaviti) 2. Mnoga sela..................škole, (imati) 3. Neki gosti..................dmgogdana slavě, (dolaziti) 4. Neke studentkinje..................na řakultetu. (učiti) 5. Neka mesta..................zauzeta. (jesam) b) Stavíte sledece rečeniee u perfekat kao u primerima: Mnogi ljudi su išli na more. Mnoge porodice su slavíle slávu. Mnoga sela su imala škole. 1. Neki gosti..................dmgogdana slavě, (dolaziti) 2. Neke studentkinje.................kuči. (otiči) 3. Svi službenici..................navřeme, (doči) 4. Sve prodavnice..................zatvorene, (jesam) III Izaberite pridev ili imenicu i zavŕšite rečeniee 1. Tokom zime slaví se najviše ............................. (průnik / praznični) 2......................dani najčešče se provode u kuči s.................. pra/nik I prazniťni porodica / porodicni 3. Za.....................ručak domačica spremi najbolja jela. pi a/mi tu / praznik C.1ABA DiaBa je npacrapH Hapo/tHH o6HMaj. Henana cy cbh GnoBeHH HMariH cnaBy. a nanac osaj npa3HHK c/iaBe cavto Cpon I o: a aaiia ce c iaun 3aiiiTHTHHK nopoflHite h Kyhe. HaJBehe cnaBe y Cp6HJH cy Cbcth HHKOJia, Cbcth JoBaH, Cbcth ApxaHrjen. CBeTH CaBa, Cbcth JJhmhtphjc (MHTpoBaaH), T/ypr)eBAaH... Bepyje ce jia CBeuH nyBajy nopojjHue, aajy KHiiiy, nene SojiecHe. HoSpe Jbyne Harpafyyjy, a 3Jie Ka>KH>aBajy. OiaBa je paaocraH nan 3a iioMahHHe h rocre. - HM3Te JIH np33HHK kojh je CJ1HM3H HaiUOJ c.T3BH ? - Kojh BepcKH npa3HHUH ce cnaBe koh Bac ? - KaKO ce cnaBe tm npa3HHUH ? LLlTa ce Ka>ne 3a nojeaHHe npa3HHKe: ECttKHB no3flpaB - XpncTOC ce poah! cwoBop - BaHCTHHy ce poflH! YCKPC no3iipaB - XpHcroc BacKpce! oaroBop - BaHCTHHy BacKpce! OcTa^h npa3HHun: CpehaH potjeHiiaH! CpehHa cnaBa! CpehHa roziHuiH>Hua! CpehHa HoBa roaHna! npacrapH, -a, -o 3aUlTHTHHK Bepyje ce (BepoBaTH) CBeuH (tit-1.11: •ryBajy (MyBaTH) ancient protector, patron it is believed (to believe) saints (saint) they protect (to protect) RECl: Harpat)vjy (Harpat)HBaTH) 3Jie (3ao. 3iia. 3/10) xawitaBajy 1 K.lz-Mh.lH.i I H pajocraH, pamoct-a, ~o they reward (to reward) evil they punish (to punish) happy, joyful 296 Manashr Decani m a) Slušajte b i Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Odgovorite na pitanja 1. Koje praznike slavite? 2. Koliko dana ne radite za praznike? 3. Koji praznik najviše volite? Zašto? 4. Koji običaji su vezani za Novu godinu? II Proměníte rečenice kao u primem: Ljudi u mojoj zemlji sláve Božie sedmog januára. U mojoj zemlji Božie se slávi sedmog januára. 1. Ljudi u Srbiji sláve slávu. 2. Kako ljudi sláve Novu godinu kod vas? 3. Uveče kažemo: Laku noc! 4. Ljudi mnogo gledaju televiziju. 5. Plačamo struju i telefon početkom meseca. II Sledece rečenice stavíte u perfekat kao u primem: Mnogo porodica slávi Božič. Mnogo porodica je slavilo Božič. 1. Koliko studenata ide na izlet? 2. Malo učeníka dobro zna novu lekciju. 3. U Beogradu studira několiko hiljada studenata. 4. Mnogo gostiju dolazi na slávu. SRPSKI JEZIK 1 |fe iKftttJ CKkllMm uxtiňh Miroslavljevo jcvandelje, najstarija knjiga na srpskom književnom jeziku. pisana cirilicom, XII vek Srpski jezik připadá grupi južnoslovenskih jezika (hrvatski, slovenački. makedonski. bugarski), a svi oni ulaze u velikú grupu slovenskih jezika (ruski, beloruski, ukrajinskí, poljski, češki, slovácki i lužičkosrpski). Srpski jezik ima dve varijante (ekavsku i ijekavsku) prema proměn i starog glasa 'Ji (jat): sa -e (ekavska: lepa devojka) i sa -je ili -ije (ijekavska: lijepa djevojka). Ovaj udžbenik je pisan ekavskom varijantom standardnog srpskog jezika. Savremeni srpski književni jezik nastao je na temelju narodnog jezika u devetnaestom veku, a za njegovo stvaranje najzaslužnijije Vuk Stefanovič Karadžič. 298 I PREGLED GRAMATIKE OBRADENE U LEKCIJAMA irpskom književnom jcziku ima 30 fonema koje skoro u potpunosti ovaraju glasovima u kojima se ostvaruju. Sváka fonema se obeležava íebnim slovom čirilice*. U latinici tri foneme se obeležavaju sa po dva .a. a to su:lj,nj,dž. >uka je utvrdení red slova čirilice: a. 6. b, r, a, 1), e, m, 3, h, j, k, ji, Jb, m, h, h», o, n. p, c, t, h, y, , x. u, q, u. ui :eda je utvrdení red slova latinice: a. b, c, č, č, d, dž, d, e, f, g, h, i, j, k, 1, lj. m, n, nj, o, p, r, s, š, t, u, vr z, ž VRSTE REČI srpskom jeziku reči se dele na promenljive i nepromenljive. Promenljive reči: reči s deklinacijom - imenice - zamenice - pridevi - brojevi (ne svi) b) reči s konjugacijom - glagoli Nepromenljive reči: prilozi predloží věznici rečce uzvici * Čirilica je zvanično pismo Republike Srbije, ali se cesto upotrebljava i latinica. 299 PROMENUIVE REČI Tabela 1 IMENICE PRIDEV1 ZAMENICE BROJEVI GLAGOLI označavaju nažive biča, opisujú, odreduju upučuju na odredena odreduju koliko je označavaju radnju, stvari i pojmová imenicu: lica ili predmete nečega na broju, koje je stanje i zbivanje ko? kakav? nešto po redu, koliko je šta? čiji? nečega u zbiru zajedničke opisni lične osnovui radnja (jezik, voda, more. čovek, (lep, visok, mlad) (ja____) (jedan, dva ...) (iči, učiti, slušati) kiša) pri svoj n i pridevske redni st.mje vlastite (srpski, čovekov) (moj, tvoj, čiji, taj) (prvi, drugi...) (misliti, ležatí, osečati, (Milica, Beograd. Miloš, vremenski zbirni stajati) Evropa) (zimski, godišnji) (dvoje, troje ...) zbivanje zbirne mesni (grmi, seva, (lišče, drveče, deca, brača)1 (levi, desni, severní) naoblačilo se)4 gradivne gradivni (šečer, brašno, ulje) (vuneni)3 misaone (apstraktne) (ljubav, ideja, prijateljstvo) 1 glagolske (trčanje, čitanje, učenje) brojne dvojica'' Imenice, pridevi, zamenice i brojevi imaju rod, broj i padež. Glagoli imaju lice, rod i broj. 1) Zbirna imenica DECA (označava plurál imenice dete) i BRAČA (označava plurál imenice brat), menjaju se ženskog roda na -a u singuláru. 2. dvojica - dva čoveka 3. vuneni - od vune — . _^■■m kao imenice ni ľ kom inu iv i; ki:Ci I .Mi. i.i L PRILOZI PREDLOŽÍ U ZVÍCI VĚZNICI RLČCL obično stoje uz glagol i odreduju: stoje před imenskim rečima (imenice, zamenicc, pridevi, brojevi) vezuju dve reči ili dve rečenice vřeme (jute, danas) náčin (kako, brzo) koli( inu (mnogo, malo. koliko) uzrok (zato) u, na, po, o, pře, posle, za, ka. prema, ispod ... hej, joj, halo. hajde. ah. uh ... i, pa, te. ni. ako, da... da, ne, li. samo, zaista, možda ... Imeniče su reči koje označavaju biča. predmete i pojmové. Osnovne gramatické karakteristike imenica jesu rod (muški, ženski, srednji). broj (jednina i množina) i padež (sedam padeža ujednini i sedam u množini). Rod imenica Kod večine imenica koje označavaju biča muškog i ženskog pola. gramatickí rod se poklapa sa přírodním rodom: muškarac (m.r.) - žena (ž.r.), mačak (m.r.) - mačka (ž.r.). Imenice srednjeg roda, medutim, imaju samo gramatickí roá idete, pero). Največi broj imenica muškog roda u nominativu jednine završava se na konsonant: čovek, gradjezik, čas, profesor, brod, problém. Neke imenice muškog roda u nominativu jednine završavaju se na -a: sudija, kolega, Nikola, na -o: posao, sto, deo, ugao. Neka lična muška imena završavaju se na -o ili -e: Marko. Pavle. Sve imenice stranog porekla koje se u nominativu jednine završavaju bilo kojím vokálom osím -a. jesu muškog roda: rádio, auto. sako, taksi. Največi broj imenica ženskog roda u nominativu jednine završava se na -a: žena, zemlja, rečenica, sestra, ideja, knjiga. Neke imenice ženskog roda u nominativu jednine završavaju se na konsonant: reč, ljubav, not, stvar, bolest, sadašnjost, prošlost, budučnost, a neke na -o: so. Lična ženská imena stranog porekla koja se završavaju na konsonant ili vokál (osím na -a), takode su ženskog roda i nepromenljiva su: Meri. Margo. Alison. Imenice srednjeg roda u nominativu jednine završavaju se na -o/e: dete. pero, ime, more, selo, učenje. Jedna imenica srednjeg roda završava se na -a: doba. m)2 Broj imenica [meniče najčešče imaju oba broja, jedninu (singulár) i množinu (plurál). Imenice muškog roda u nominativu množine najčešče se završavaju na i: profesori, prijatelji, autobusi, lekári, papiri. Jednosložne imenice najčešče u množini završavaju na -ovi: gradovi, časovi, filmovi, satovi, a Inosložne imenice na konsonante: j, lj, nj, č, č, d, di, š, ž na -evi: irojevi, ključevi, noževi. Imenice dan i sat u plurálu se završavaju samo na -i: dani, sati. Imenice posao, sto, ugao, deo itd. u nominativu množine glase: poslovi, tolovi, uglovi, deloví.' Imenice ženskog roda na -a u nominativu množine završavaju se na -e: rne, zemlje, lekcije. Imenice ženskog roda na konsonant u nominativu množine završavaju na -i: reči, noči, stvari, bolesti. Imenice srednjeg roda u nominativu množine završavaju se na -a: pera, wra, sela. íeke imenice srednjeg roda u množini imaju proširenu osnovu: imena, 'mena. stoo>sto, dehdeo 303 PADEŽI Sve imenske řeči (imenice, zamenice, pridevi i brojevi) menjaju se po padežima. Padeži su različiti oblici jedné iste imenske řeči. Menjanje padežima zove se deklinacija. U srpskom jeziku ima sedám padeža u jednini i sedám u množini. Tabela 3 IME PUAN JE OZNAČAVA PRIMFR 1. NOMINATIV (nema predloga) Ko? Sta? - subjekat - deo predikata - Dečak uči. - On je dobar dečak. 2. GENITIV - bez predloga - sa prediozima: od - do. iz, pre - posle, blizu, kod, sa, daleko od, ispred, iza, poved, iznad. ispod, izmedu, preko. bez ... (od) Koga? Cega? Čiji? Kakav? - pripadnost (posesivni) - deo. količina (rjartitřvni) - poticanje (ablativni) - vřeme (temporalni) mesto - od čega je nešto - Roditelji Nikole Popoviča. - Pijem mnogo kafe. - On je iz Grčke. - Dodi posle časová. - Sedim ispred drugarice - Haljina je od vune. 3 DATIV - bez predloga - sa prediozima: ka, prema Kome? Čemu? - namena - pravac. cilj kretanja - Poklonio je Milici knjigu. - Idemo ka posti. 4 AKUZATIV - bez predloga - sa prediozima: u, na, za, kroz Koga? Sta? Kuda? - objekat - mesto, cilj kretanja - vřeme - namena - Čitam knjigu. - Idemo na koncert. - U leto je toplo. - Oni če doči u subotu. - Dolazim za pola sata Kafa je za gospodu 5. VOKATIV - bez predloga Hej! - dozivanje - obračanje - Gospodine! - Nado! 6. INSTRUMENTAL - bez predloga - sa predlogom: s(a) s(a) Kim? Čime? - sredstvo, orude - mesto - vřeme - društvo - Pisem perom. - Setam ulicom. - Subotom ne radim. - Idem u grad sa kolegom Milošem. 1 7. LOKATIV - uvek sa prediozima: u, na, po, o. 0 kome? 0 čemu? Gde? - objekat - mesto - vřeme - Razgovaramo o filmu - Setaju po gradu. - Stanujú u centru. - Na kraju časa su pisali test 304 ZAMF.MCF nenice se dele na imeničke i pridevske. Imeničke zamenice su nostalne reči u rečenici, njima se upučuje na pojedina biča i ?dmete. Pridevske zamenice su nesamostalne reči koje se trebljavaju kao pridevi. zamenice imeničke pridevske lične ja , ti, on, ona, ono, sebe / se upitno-odnosne ko, šta... pnsvojne moj, tvoj, njegov, svoj. upitno-odnosne koji, čiji, kakav... neodredene neko. nesto... odrične niko, ništa... pokazne ovaj. taj, onaj... neodredene neki. nekakav, nečiji. opste sváko, svašta... odrične ničiji. nikakav. opšte svačiji, svakakav. Rod zamenica ličnih zamenica jedino zamenica trečeg Iica ima posebne oblike za a tri roda: on, ona, ono; oni, one. ona. Njihov oblik zavisi od imenice ju odreduju. 305 Proměna ličnih zamenica jednina n G D A V I L ja mene meni, mi mene, mc / mnom mcni ti tebe tebi, ti tebe, te ti tobom tebi on / ono njega njemu. mu njega, ga / njim njemu ona nje njojjoj nju,ju,je I njom njoj množina n mi G nas D nama, nam A nas V / I nama L nama vi vas varna, varn vas vi varna varna oni, one. ona njih njima, im njih, ih I njima njima Refleksivna zamenica sebe, se Ovo je lična zamenica svakog lica. Upotrebljava se samo za označava odnosa prema subjektu u rečenici. Nikad se ne upotrebljava u sl subjekta (te zato i nema nominativ). lsti oblik se upotrebljava i jedninu i za množinu. On je to kupio za sebe. Oni su to kupili za sebe. n G D A V 1 L / sebe sebi sebe, se / sobom sebi 306 Duži i kraci oblici zamenica r. nckim padcžima imamo dva oblika zamenice - duži (naglašeni) i kraci enaglašeni). potřeba naglašenih oblika ličnih zamenica: a) kad se ističe lice u rečenici: Ja tebi govorim. (baš tebi) b) na početku rečenice: Meni je žao. c) iza veznika a i i: Dosao si, a mene nisi pozvao. d) kad je predlog ispred zamenice: Dobila sam pismo od njega. romena imeničkih zamenica ko, sta N ko šta G (od) koga (od) čega D kome čemu A koga šta V / / I s kim (s) čim(e) L (o) kome (o) čemu Proměna pridevskih zamenica - vidi tabelu br. 7, 8, 9 PRIDEVI idevi su nesamostalne reči koje odreduju imenice i slažu se s njima u lu.brojuipadežu. jednina m.r. dobar student ž.r. dobra knjiga sr.r. dobro pero množina dobři studenti dobre knjige dobra pera Pridevski vid neodredeni (kad se kazuje osobina nepoznatog, prvi put spomenutog biča ili predmeta) odredeni (kad se kazuje osobina poznatog, več spomenutog biča ili predmeta) Třeba da kupi nov mantil. Svida mi se tvoj novi mantil. 307 Odredeni vid prideva se u muškom rodu završava na dugo -i, a u ženskom i srednjem rodu razlika izmedu odredenog i neodredenog vida je samo u akcentu: zelena haljina ta zelena haljina Neki pridevi imaju samo odredeni vid (gradski. narodni, srpski, letnji. dnevni.desni...) Oblici komparativa i superlativa prideva, takode, imaju uvek odredeni viôibolji.najbolji). Poredenje prideva Porede se (uglavnom) samo opisni pridevi. pridev komparativ superlativ (kazuje da biče ili (kazuje da biče ili (kazuje da biče ili predmet ima neku predmet ima neku předmět ima neku osobinu) osobinu u večoj meri osobinu u največoj od biča ili predmeta sa meri) kojim se poredi) mlad čovek mladi* čovek najmladi čovek pridev + -iji naj + komparativ ji -ši mekši lepši lakši Kada pridev počinje glasom j dolazi do udvajanja: najjeřtiniji Nepravilno se porede pridevi: dobar bolji najbolji zao (loš) gori najgori mali manji najmanji veliki veci največi *Ako komparativ prideva gradimo nastavkom -ji dolazi do glasovne proměně (jotovanje): brz+ji - brži mlad+ji - mladi kratak+ji - kraci visok+ji - visi skup+ji - skuplji 308 BROJEVI rojevi su reči koje kazuju koliko je čega na broju (osnovni), koje je ?što po redu (redni), ili koliko je nečega u zbiru (zbirni). Osnovni brojevi roj jedan ima oblik za sva tri roda, pa se menja kao pridev: jedan dan, dna soba, jedno mesto. roj dva ima dva oblika, za muški i za srednji rod i glasi: dva (dva uga, dva pera), a za ženski rod glasi dve (dve knjige). roj tri i ostali brojevi imaju jedan oblik za sva tri roda: rri druga, tri ijige, tri pera. Slaganje imenica s brojevima 1 + nom / akuzativ 2, 3, 4 + imenica 5, 6, 7 .... + imenica (genitiv singular) (genitiv plural) jedan student dva -j pet studenata* tri > študenta četiri J Redni brojevi Redni brojevi imaju oblike za sva tri roda i oba broja: singular prví drugi treči četvrti prva druga treča četvrta prvo drugo treče četvrto plural prví drugi treči četvrti prvé druge treče četvrte prva druga treča četvrta Redni brojevi se obeležavaju i na sledeči način: I. (prvi), 2. (drugi)... Rednim brojevima se kazuju datumi: 5.02.1995. godine (peti február hiljadu devetsto devedeset pete godine). * Vokál a koji se u nekim oblicima reči javlja. a nema ga u drugim oblicima tih istih reč i je nepostojano a (glasovna promena): dobar. dobrog, dobrom... študenti, studenata jedan, jednog s-sa. k/ka, kad/kada. sad/sada 309 Zbirni brojevi Zbirnim brojcvima (dvoje, troje, četvoro, petoro, šestoro, sedmoro. osmoro...) označavaju se skupovi biča raznih rodová ili skupovi mladi biča: Dvoje ljudi stoji na ulici. Oni imaju dvoje dece. Imenice uz ovebrojeve stoje u obliku genitiva. GLAGOLI Glagoli su reči koje kazuju radnju, stanje i zbivanje. Promena oblika glagola po licima. rodu i broju naziva se konjugacija. Glagoli imaju posebne oblike za obeležavanje vremena. načina i stanja. Prema trajanju radnje glagoli se dele na svršene/perfektivne {kupiti, doä. naučiti) i nesvršene/imperfektivne {kupovati. dolaziti, učiti). Ima glagola koji mogu biti i svršeni i nesvrseni (čuti, videti, telefonirati, doručkovati). Njihovo trajanje možemo odrediti samo u rečenici: Kad sam bio mlad dobro sam video. (nesvrseni) Juče sam video druga. (svršeni) Glagoli koji se javljaju sa povratnom zamenicom se su refleksivni glagoli. Neki refleksivni glagoli se obavezno javljaju sa povratnom zamenicom se: nadati se, radovati se, sečati se, raspitivati se, razboleti se. svidati se... Neki refleksivni glagoli mogu da se jave sa punim oblikom povratne zamenice sebe ili sa imeničkom frazom u akuzativu: obuči se, gledati se... Onasegleda. Ona gleda sebe. Ona gleda drugaricu. Od refleksivnih glagola treba razlikovati glagole koji gráde se pasiv. Na primer: Prvog januára sla\i scNova godina. Pomocní glagoli Pomočni glagoli služe za gradenje složenih glagolskih oblika. Srpski jezik ima tri pomocná glagola: jesam, biti i hteti. 310 Prezent pomočnih glagola jesam (ima samo prezent) sg- 1. jesam (sam) 2. jesi (si) 3. jeste (je) pL jesmo (srno) jeste (ste) Jesu (su) biti (ima sve oblike) sg. pl. 1. budem budemo 2. budeš budete 3. bude budu hteti (ima sve oblike) sg. 1. hoču (ču) 2. hočeš (češ) 3. hoče (če) pl. 1. hočemo (černo) 2. hočete (čete) 3. hoče (če) )drični oblik glagola jesam glasi: nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu. )drični oblik glagola hteti glasi: neču, nečeš, neče, nečemo, nečete, neče. GLAGOLSKI OBLICI Nelični glagolski oblíc i Tabela 4 naživ primer gradenje infinitiv (neodredeni glagolski oblik) -ti učiti, gledati, dolaziti -Cl iči, doči, řeči završava se nastavcima -ti ili -či radni glagolski pridev (služi za gradenje nekih složenih glagolskih vremena - npr. perfekta) sg m.r. ž.r. s.r. učio učila učilo rekao řekla řeklo Pl-učili učile učila řekli rekle řekla infinitivna osnova* + nástavci: -o/-ao, -la, -lo (sg.) -li, -le. -la (pl.) glagolski prilog sadašnji ili particip prezenta (samo od imperfektivnih glagola) učeči, gledajuči, šetajuči 3. lice prezenta (pl.) + či Infinitivna osnova glagola koji isprcd nástavka -ti imaju neki vokál, dobija se odbijanjem tog nástavka. Infinitivna osnova je jednaká prezentskoj kod glagola koji se u infinitivu zavrsavaju na -eci ili -sti. 311 Lícni glagolski obi k i Tabela 5 naživ prezent (sadašnje vreme) primer gradenje Pl 1. učim učimo 2. učíš učite 3. učí uče 1. gledam gledamo 2. gledaš gledate 3. gleda gledaju 1. idem idemo 2. ideš idete 3. ide idu prezrntska osnova* + nástavci sg 1. -im 2. -iš 3. -i 1. -am 2. -aš 3. -a 1. -em 2. -eš 3. -e Pl -imo -ite -e -amo -ate -aju -emo -ete -u perfekat (prošlo vreme) 1. ja sam učio / učila 2. ti si učio / učila 3. on je učio ona je učila ono je učilo Pl 1. mi srno učili / učile 2. vi ste učili / učile 3. oni su učili one su učile ona su učila pomočni glagol jesam (kraci oblik prezenta) + radni glagolski pridev (tabela 4) futur (buduče vřeme) 1. ja ču učiti / učiču 2. ti češ učiti / učičeš 3. on ona l če učiti / učiče ono J pl. 1. mi černo učiti / učičemo 2. vi čete učiti / učičete 3. oni 1 one > če učiti / učiče ona J glagoli na -či: iči ču, iči češ... pomočni glagol hteti (kraci oblik prezenta) + infinitiv ili infinitivna osnova + ču, češ, če... * Prezentska osnova se dobija kad se od 3. lica množine odbije lični nastavak -e/ju/u: uče - uč 312 Odrični oblik prezenta praví se pomoču rečce ne ispred glagola i piše se odvojeno: ne učím, osim kod glagola jesam, hteti i imati - nisam, neču i nemam. Odrični oblik perfekta pravi se pomoču odričnog oblika glagola jesam: nisam učio, nismo razumeli. Odrični oblik futura pravi se pomoču odričnog oblika glagola hteti: neču -učiň. neču razumeti. Glagoli nepotpunog značenja (morati, hteti, trebati, moči, želeti, voleti ..) ražedopunu: Želim kafu; Želim da kúpim knjigu I Želim kupiti knjigu. Kad je dopuna ovin glagola drugi glagol, u srpskom jeziku vise se kořisti oblik prezenta sa veznikom da nego infinitiv. NAČINI Tabela 6 naživ imperativ izapovedni náčin) -nema sva lica primer potencijal (moguči náčin) sg pl. a) 1./ učimo 2. uči učite 3./ / b) 1./ dajmo 2. daj dajte 3./ / - za treče lice koristi gradenje prezentska osnova + nástavci a) glagoli koji imaju u/e u 3. lieu množine Pl--imo 1. 2. 3. / / ite / NEKA + 3. lice prezenta: neka uči neka uče neka da neka daju sg 1. ja bih učio / učila 2. ti bi učio / učila 3. on bi učio ona bi učila ono bi učilo pl. 1. mi bismo učili / učile 2. ví biste učili / učile 3. oni bi učili one bi učile ona bi učila b) glagoli koji imaju ju/je u 3. lícu množine Pl sg 1. 2. 3. / j -jmo -jte / glagol biti sg- pl. 1. bih bismo 2. bi biste 3. bi bi + radni glagolski pridev (vidi tabelu 4) 313 PROMĚNA IMENICA SA PRIDEVIMA, PRISVOJNIM ZAMENICAMA I BROJEVIMA MUŠKI ROD Tabela 7 pitanje singular plural NOMINATIV ko? šta? / / dobar student vaš drug prvi dan -i -i /ovi / e vi dobři studenti vaši drugovi prvi dani GENITIV (od) koga? (od)čega? -og / eg -a dobrog studenta vašeg druga prvog dana -ih -a dobrih studenata vaših drugova prvih dana DATIV kome? čemu? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima AKUZATIV koga? Sta? -og / eg -a dobrog studenta vašeg druga / / prvi dan -e -e dobre studente vaše drugove prve dane VOKATIV hej! dobři studente dobři studenti INSTRUMENTAL (s) kim? čim/e? -im -om / em dobrim študentom vašim drugom prvi m danom -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima LOKATIV (0) kome? čemu? i om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima 3 U PROMĚNA ÍMENICA SA PRIDEVIMA, PRISVOJNIM ZAMENI CAM A I B ROJ EVI MA ŽENSKI ROD Tabela 8 pitanje singular plural NOMINATIV KO? ŠTA? -a -a dobra studentkinja vaša drugaríca prvá knjiga -e -e 1 dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige GENITIV (od) KOGA? (od)ČEGA? I -c -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige -ih -a dobrih studentkinja vaših drugarica prvih knjiga DATIV KOME? ČEMU? -oj -i dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi* -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama p rvi m knjigama AKUZATIV KOGA? ŠTA? -u -u dobru studentkinju vašu drugaricu prvu knjigu -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige VOKATIV HEJ! dobra studentkinjo dobre studentkinje INSTRUMENTAL (s) KIM? ČIM/E? -om -om dobrom studentkinjom vašom drugaricom pňom knjigom -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama LOKATIV (0) KOME? ČEMU? -oj -i dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama 'Glasovna proměna PALATALIZACIJA - K,G,H ispred nástavka -i u dativu i lokativu přela/1 u C.Z.S: májka • mája, knjiga - knjizi, snaha - snasi i u nominativu, dativu i lokativu plurala imenica muškog roda: učenici - učeniáma. Kod ličnih imena i još nekih imenica proměna se ne vrši: Olga - Olgi. 315 PROMĚNA IMENICA SA PRIDEVIMA, PRISVOJN1M ZAMENICAMA I BROJEVIMA SREDNJI ROD Tabela 9 pitanje singular plUT.ll NOMINATIV KO? ŠTA? -o / e -o / c dobro dete vaše pero prvo mesto -a -a pl. imenice dete=>deca vaša pera (kao i.r. sg) p rva mesta GENITIV (od) KOGA? (od)ČEGA? -og / eg -a dobrog deteta vašeg pera prvog mesta -ih -a vaši h pera prvih mesta DATIV KOME? ČEMU? -om / em -u dobrom detetu vašem peru prvom mestu -im -ima vašim perima prvim mestima AKUZATIV KOGA? ŠTA? -o / e -o/e dobro dete vaše pero prvo mesto -a -a vaša pera p rva mesta VOKATIV HEJ! dobro dete INSTRUMENTAL (s) KIM? ČIM/E? -im om / em dobrim detetom vašim perom prvim mestom -im -ima vašim perima prvim mestima LOKATIV (o) KOME? ČEMU? -om / em -u dobrom detetu vašem peru prvom mestu -im -ima vašim perima prvim mestima U srednjem rodu NOMINATIV. AKUZATIV i VOKATIV imaju iste oblike. a ostali padeži imaju iste nastavke kao muški rod. Kod nekih imenica srednjeg roda (imc, vrčme, dete, pile) javljaju se konsonanti n i t kao proširenje osnove (imena. vremena, deteta. pileta). 316 NEPROMENUIVE REČI (prilozi, predlozi, uzvici, věznici, recce) PRILOŽÍ Najčešče stoje uz glagole. mesto vřeme iidčin količina gde? kad? kako? koliko? desno juče peške mnogo južno ráno brzo malo ovde kasno prijatno dosta tamo odmah polako Prilozi mogu da stoje i uz imenice, prideve i priloge. Prilozi uz imenice: mnogo drugova. malo vremena, puno ljudi. Prilozi uz prideve: vrlo lep, veoma dobra. Prilozi uz priloge: vrlo brzo, vrlo dobro, veoma dobro. Neki prilozi (uglavnom oni koji se završavaju na o/e) mogu da se porede: lepo, lepše, najlepše brzo, brže, najbrže Nepravilno poredenje imaju prilozi (kao i pridevi): dobro, bolje, najbolje zlo, gore, najgore Prilozi mnogo, puno, dosta imaju iste oblike u komparativu i superlativu: mnogo ^ puno l više, najviše dosta J AKCENTI Akcenat je isticanje jačine, visine i trajanja jednoga sloga u reči tj. vokala unjemu. Samo jedan slog u reči može imati akcenat. Takav slog se naziva akcentovaním (naglašenim) slogom. Nenaglašeni slogovi mogu biti krátki i dugi. Standardní jezik ima četiri akcenta: dugosilazni f~\ kratkosilazni \\ dugouzlazni / kratkoulazni \ 317 krátki dugi krátki dugi \ / kura kratkosilazni grád dugosilazni noga kratkouzlazni ruka dugouzlazni Mesto akcenta u reči Višeslozne reči - na prvom slogu mogu stajati sva četiri akcenta: - na poslednjem slogu ne može stajati ni jedan akcenat - silážni akcenti stoje samo na prvom slogu: májka, čitati - uzlazni akcenti mogu stajati na bilo kom slogu osim na poslednjem: gláva, sestra, razgovárati Jednosložne reči, ako imaju akcenat, imaju samo silážni akcenat: brat, nóč . Predloží i krači oblici pomočnih glagola i ličnih zamenica nemajú akcenat. ali mogu imati přeneseni akcenat, npr: préd kuču Pored akcenta postoji i akcenatska dužina (-) koja se nalazi samo iza akcentovanog sloga. Genitiv singulara i plurala cesto imaju isti oblik i zato se dužina obeležava znakom za dužinu (-). W f « ' kuvati, lišče, stajati. ruka. znám ali: né znam gen. sg. dva dána sa sela gen. pl. několiko dana sa sélä 318 The Serbian Language KMUMIIlfiHA*^ From "Miroslavljevo jevandelje" the oldest book in C>Tillics. dating from the 12 * century. ie Serbian Language belongs to the South Slav language group which 'Croatian, Slovene, Macedonian and Bulgarian), is a part of the large Slav language group (including Russian, Belorussian. Ukrainian, Polish, Czech, Slovak). ie Serbian language has two variations {ekavski and ijekavski) which differ according to how the old sound li (jat) is applied in modern speech. In ekavski -e is used, for example lepa devojka, whilst in ijekavski rither -je or -ije is used, for example lijepa djevojka. lis textbook is written using the ekavski variation of standard Serbian. Modern Serbian standard language is based on the language as consolidated in the nineteenth century by Vuk Stefanovic Karadzic. 319 Grammar Review Phonetic Sounds, letters and scripts In the Serbian Language there are 30 different phonetic sounds. In the Cyrillic* script each phonetic sound is represented by an individual Cyrillic letter. In the Roman script three phonetic sounds are represented by two letters, lj. nj and di, and the remainder by individual Roman letters. The Cyrillic alphabet is written in the following order: a. 6. b, r, ji, I), e, /k, 3, h, j, k, ji, Jb, m. h, h», o, n, p, c, t, h, y, dp, x, u, h, u, ui The Roman alphabet is written in the following order: a, b, c, e, c, d, dz, d, e, f, g, h, i, j, k, 1. lj, m, n, nj, o, p, r, s, s, t, u. v, z, z Parts of Speech In Serbian words are divided into inflected and non-inflected. Inflected Words a) Declinable words - nouns - pronouns - adjectives - numbers (not all) b) Conjugatable words - verbs Non-inflected words: - adverbs - prepositions - exclamations - conjunctions - particles * Cyrillic is the official script of the Republic of Serbia, but the Roman script is also frequently used. ini ii( iii) wukds I NOUNS ADJECTIVES PRONOUNS NUMERALS VERBS describe names of living beings, things and phenomena who? what? describe and qualify nouns What kind of? Whose? refer to a specific person or object describe quantity, place in a series/row and quantity in a collective group describe action, event or state Common (jezik....) Proper (Milica...) Collective (lisce.drvece, deca, brada1) Mass (secer,...) Abstract (ljubav,...) Gerund (trcanje,...) Numerical dvojica2 Descriptive (lep,...) Possessive (srpski,...) Time (zimski,...) Locational (levi,...) Mass (vuneni)3 Nominal (ja,...) Adjectival (moj,...) Cardinal (jedan, dva,...) Ordinal (prvi. drugi,...) Collective (dvoje, troje,...) Action (ici,...) State (misliti,...) Event (grmi, seva, naoblaCilo se4) Nouns, adjectives, pronouns and numerals have gender, number and case. Verbs have person, gender and number 1 collective nouns deca (plural of noun dete) and brata (plural of noun brat), inflect like a fern, noun in -a in the sing, 'dvojica - dva čoveka 3 vuneni - od vune 4 naoblačilo se - oblačno je NON - INFLECTED WORDS Table 2 j ADVERBS PREPOSITIONS EXCLAMATIONS CONJUNCTIONS PARTICLES usually stand alongside verb and describe: stand before nouns, pronouns, adjectives, numerals join two words or two sentences time (juxe. danas) manner (kako, brzo) quantity (mnogo. malo, koliko) cause (zato) u, na, po, o, pre, posle, za, ka, prema, ispred ... hej, joj, halo, hajde, ah, uh ... i, pa, te, ni, ako, da ... da, ne, Ii, samo, zaista, mozda ... INFLECTED WORDS NOUNS louns are words which refer to living beings, objects and ideas, he basic grammatical characteristics of nouns are gender (masculine, iminine, neuter); number (singular and plural); and case (seven cases i singular and seven cases in plural). NOUN GENDER In most nouns which refer to living beings of male and female gender the grammatical gender agrees with the natural gender, e.g. muškarac (man - masculine), žena (woman - feminine), mačak (tomcat - masculine), mačka (cat - feminine). Neuter nouns, however, have only grammatical gender, e.g. dete (child) and pero (pen). The great majority of masculine nouns end in a consonant in the nominative singular case: iovek (man), grad (city), jezik (language), čas (lesson), profesor (professor), brod (ship), problem (problem). Some masculine nouns in the nominative singular end in: -a: sudija (judge), kolega (colleague), Nikola (male first name) -o: posao (job), sto (table), deo (part), ugao (angle). Some personal male names end in -o or -e. e.g. Marko, Pavle. All nouns of foreign origin which end in the nominative singular with any letter other than -a are masculine, e.g. radio, auto (car), sako (jacket), taksi (taxi). The great majority of feminine nouns end in -a in the nominative singular case: žena (woman), zemlja (country), retenica (sentence), sestra (sister), ideja (idea), knjiga (book). Some feminine nouns in the nominative singular end in consonant: reč (word), ljubav (love), noc (night), srvar (thing), bolest (illness), sadašnjost (the present), prošlost (the past), budučnost (the future) and some end in -o: so (salt). Personal female names of foreign origin which end in a letter other than -a are feminine and unchangeable, e.g. Meri, Margo, Alison. Neuter nouns in the nominative singular end in -o or -e, e.g. dete, pero, imc (name), more (sea), mleko (milk), selo (village), učenje (study). One neuter noun ends in -a: doba (season). 323 Number (singular and plural of nouns) Nouns most frequently have both numbers, singular and plural. Masculine nouns in nominative plural most often end in -i: profesoři, prijatelji (friends), autobusi, lekari (doctors ),papiri (papers). One-syllable nouns in the plural most frequently end in -ovi: gradovi (cities). časovi (lessons).filmoví (films), satovi (clocks). One syllable nouns whose stem ends in the consonants: j, lj, nj, c, č, d, dž, š or z. end in -evi: brojevi (numbers), ključevi (keys), noževi (knives). Nouns dan (day) and saf (hour) end in -i: dani (days), sari (hours). Nouns posao, sto. ugao, deo etc. in nominative plural are: poslovi, stolovi, uglovi. delovi*. Feminine nouns ending in -a. in nominative plural end in -e: žene, zemlje, lekaje. Feminine nouns ending in a consonant, in nominative plural end in -i: red (words), noci (nights), stvari. bolesti. Neuter nouns, in nominative plural end in -a: pera, mora, sela. Some neuter nouns have a lengthened stem in the plural: imena (names), vremena (time). Some nouns only take the singular proper names, e.g. Srbija, Zlatibor, Dunav uncountable nouns, e.g. voda, so, šečer collective nouns, e.g. deca. cvete, drvete others, e.g. mir. podne, doba Some nouns only take the plural: novině (newspaper), naotare (glasses), pantalone (trousers), vrata (door), kola (car), usta (mouth). Although these nouns are plural in structure they refer to one object only. The sentence: "Moja kola su nova." means the same as: "Moj automobil je nov." If they refer to more than one of these objects then this may be expressed as follows: troja kola, několiko vrata, koliko novina, mnogopantalona... The inflexion of nouns according to case and number is given in tables 7.8 and 9. • Long ago at the end of a syllable or word there was an / which over time was changed to o e.g. stol > stoo > sto. del > deo ?2i CASES lominal words (nouns, pronouns, adjectives and numbers) change ding to case. Cases are various forms of the same nominal word, ge (or inflexion) according to case is called declension. In Serbian are seven cases in the singular and seven in the plural. Table 3 Question Form Indicates Example Nominative 'no preposition) KO? who $TA? What subject part of predicate Dečak uč i. Dobar je dečak. Genitive without ?position nth preposition: mi-do. iz, pre-posle, ilizu. kod, sa, daleko mi. ispred, iza, fored, iznad, ispod, tzmedu, preko, bez... (od) KOGA? (from) whom CEGA? what..of ClJI? whose KAKAV? what kind of belonging (possessive) part, quantity (partitive) origin (ablative) time (temporal) place what something's made of - Roditelji Nikole Popoviča. - Pijem mnogo kafe. - Iz Grčke je. - Dodi posle časová. - Sedim ispred drugarica. - Haljina je od vune. Dative ithout preposition ith preposition: i. prema KOME? to whom ČEMU? to what indirect object (to whom) direction, aim, movement Poklonio je Milici kasetu. Ide ka posti. Accusative tnout reposition with preposition: at. na.za, kroz KOGA? who / whom $TA? what KUDA? where object place, aim. movement time indirect object (for whom) Čitam knjigu. Idemo na koncert. U leto je toplo. Oni če doči u súboru. Dolazim za pola sata. Kafa je za gospodu. Vocative no preposition) HEJ! addressing someone or something Gospodine\ Nadol Instrumental without preposition with preposition: s(a) s(a)KIM? (with) whom CIME? (with) what tools/means, weapons place time accompaniment Locative with preposition: u. na, po, o O KOME? (about) whom O ČEMU? (about) what GDE? where Pišem perom. Šetam ulicom. Subotom ne radim. Idem u grad sa kolegom. indirect object (about) place - time Razgovaramo o filmu. Šetaju po gradu. Stanujú u centru. 325 PRONOUNS Pronouns are divided into nominal and adjectival. Nominal pronouns are independent words in a sentence, they refer to individual living beings or objects. Adjectival pronouns are dependent words used as adjectives, always with the word they qualify. PRONOUNS Nominal Pronouns Adjectival Pronouns Personal ja, ti, on, ona. ono. sebe/se Interrogative-Relative ko. sta... Indefinite neko, nesto... Negative niko. nista... General svako, svasta... Possessive moj, tvoj, njegov, svoj Interrogative-Relative koji. čiji, kakav... Demonstrative ovaj, taj, onaj... Indefinite neki. nekakav. nečiji... Negative ničiji, nikakav... General svačiji, svakakav... Pronoun Gender Only the third person has a different form for each of the three genders: on, ona. ono; oni, one, ona. Adjectival pronouns have a form for all three genders. Their form depends on the noun which they qualify. Declension of Personal Pronouns singular N ja ti on / ono ona G mene tebe njega nje D meni. mi tebi. ti njemu. mu njoj.joj A mene. me tebe. te njega. ga nju. ju, je V / ti / / I mnom tobom njim njom L meni tebi njemu njoj 326 plural \ mi vi oni, one, ona G nas vas njih D nama, nam vama. vam njima. im A nas vas njih. ih V / vi / 1 nama vama njima L nama vama njima Reflexive Pronoun sebe, se This is the personal pronoun for each person. It is used exclusively to show relationship to the subject in a sentence, and never as a subject (and thus it has no nominative case). The same form is used both for singular and plural. On je to kupio za sebe. (He bought it for himself.) Oni su to kupili za sebe. (They bought it for themselves.) N / G sebe D sebi A sebe, se V / I sobom L sebi Emphasised and Unemphasised Forms In some cases there are two forms of the personal pronouns: the long form (emphasised) and the short form (unemphasised). The emphasised or long form is used: a) when emphasising the person in the sentence: Ja tebi govorim. {toyou) b) at the start of the sentence: Meni je zao. c) following the linkers a and i: Dosao si, a mene nisi pozvao. d) after a preposition: Dobila sam pismo od njega. Changes to the Interogative Pronouns ko, ita N ko sta G (od) koga (od) cega D kome cemu A koga §ta V / / I s kirn cim(e) L (o) kome (o) cemu For changes to adjectival pronouns see tables 7, 8. and 9. 327 ADJECTIVES Adjectives are dependent words which qualify nouns and agree with them in gender, number and case. masculine feminine neuter singular dobar student dobra knjiga dobro pero plural dobři studenti dobre knjige dobra pera Definite and Indefinite Adjectives Indefinite (define a living being or an object which is unknown or mentioned for the first time), e.g. Treba da kupi nov mantil. He needs to buy a new coat. Definite (define a living being or an object which is known or has been mentioned before), e.g. Svida mi setvojnovi mantil. 1 like your new coat. Definite adjectives in the masculine end in a long -i, while in the feminine and neuter the difference between the definite and indefinite form is expressed by a different stress: zelena haljina ta zelena haljina Some adjectives have only a definite form (e.g. gradski, narodni, srpski, letnji. dne\mi,dtsni) The comparative and superlative forms of adjectives always take the definite form (e.g. bolji. najbolji). 328 Comparison of Adjectives In general, only descriptive adjectives are compared. Positive Comparative Superlative shows that a (shows that a living being or an (shows that a living Irving being or an object has some characteristic to a being or an object object has some greater extent than the living being has some characteristic characteristic) or an object they are compared with) to the greatest extent) mlad covek mladi* covek naj + comparative adjective + -iji naj + comparative ~ I + -si meksi lepsi laksi When an adjective begins with j this letter is doubled: e.g. najjeftiniji The following adjectives have irregular comparison: dobar bolji najbolji /ao(los) gori najgori mali manji najmanji veliki veci najveci NUMERALS Numerals are words which express: - the number of living beings and things (Cardinal Numbers) - in what numerical order they are positioned (Ordinal Numbers) - the number of living beings and things in a collective group (Collective numbers) Cardinal Numbers Number one. jedan, has a form for each gender and changes the way adjectives do: jedan danjedna sobajedno mesto. Number two. dva, has two forms, for masculine and neuter the form is dva: dva druga, dva pera: and for feminine the form is dve: dve knjige. Number three and all other numbers have one form for all three genders: rri druga, tri knjige, tri pera. ' If the comparative is formed by the adding of -ji, the following stem changes occur: brz+ji - brzi, mlad+ji - mladi, kratak+ji - kraci. visok+ji - viSi, skup+ji - skuplji 329 Agreement of noun with numbers 1 + noun in nom./acc. 2, 3. 4 + noun in gen. singular 5. 6. 7 .... + noun in genitiv plural jedan student dva tri I studenta cetiri J pet studenata* Ordinal Numbers Ordinal numbers have forms for all three genders in singular and plural: singular plural prvi prva prvo prvi prve prva drugi druga drugo drugi druge druga tred treca trece treci trece treca Cetvrti cetvrta cetvrto cetvrti cetvrte Cetvrta They are also expressed in the following manner: 1. (nrvi), 2. [drugi)... Dates are expressed in ordinal numbers: 5.02.1995. godine (peti februar hiljadu devetsto devedeset pete godine) Collective Numbers Collective numbers (dvoje. troje, ietvoro, petoro. sestoro, sedmoro, osmoro...) refer to collective groups of living beings of different gender or groups of young living beings: Dvoje ljudi stoji na ulici. Oni imaju dvoje dece. Nouns with collective numerals take the genitive case. * The vowel a which appears in some but not all forms of a word is the floating a: dobar, dobrog, dobrom... jedan. jednog studenti. studenata s/sa, k/ka. kad/kada. sad/sada 350 VERBS Verbs are words which describe action, state or event. Verbs change according to person, gender and number. Conjugation is the term for this change. Verbs have special forms to express time, state and how the action occurs. Verbs are divided into complete/perfective {kupiti, doci, nauciti) and incomplete/imperfective [kupovati, dolaziti, uCiti) according to the length of the action. There are verbs which can be both complete and incomplete cuti, videti, telefonirati, doruckovati). Their length of action can only be determined in context: Kad sam bio mlad dobro sam video. (incomplete) Jute sam video druga. (complete) Reflexive Verbs Verbs which are used with the reflexive pronoun se are reflexive verbs. Some reflexive verbs are always used with the reflexive pronoun se: nadati se, radovati se, secati se, raspitivati se, razboleti se, svidati se... Some reflexive verbs may also appear with the full form of the reflexive pronoun sebe or with the nominal phrase in the accusative: obuci se, qledatise... Ona se gleda. Ona gleda sebe. Ona gleda drugaricu. Reflexive verbs should be differentiated from verbs which are in the passive, e.g.: Prvog januara slavi se Nova Godina. Auxiliary Verbs Auxiliary verbs are those which are used to build up more complex verbal forms. The Serbian language has three auxiliary verbs: jesam, biti and hteti. 331 The Present Tense of Auxiliary Verbs jesam (only in the present) biti (has all forms) sg. pl. sg. pl. 1. jesam (sam) jesmo(smo) budem budemo 2. jesi (si) jeste(ste) budeš budete 3. jeste(je) jesu(su) bude budu hteti (has all forms) sg. pl. 1. hocu(ču) hočemo (černo) 2. hočeš(češ) hočete (čete) 3. hoče (če) hoče (če) The negative form of jesam is: nisam, nisi. nije, nismo, niste, nisu The negative form of hteti is: neču, nečeš, neče, nečemo, necele, neče. VERB FORMS Impersonal Verb Forms Table 4 Verb form Example How it is formed Infinitive (base verb form) -ti učiti, gledati, dolaziti -ci iči, doči. reči ends in suffixes -ti or -ci Active Past Participle (used to form some complex tenses e.g. perfect) masc. fern. neut. singular iK'io učila učilo plural učili učile učila Present Participle (only with imperfective verbs) učeči. gledajuči. šetajuči infinitive base* + ending: -o/-ao, -la, -lo (sg.) -li, -le,-la(pl.) 3rd person present (pl.) + -ci • The infinitive base of a verb that has a vowel before -ti is formed by removing -ti. Verbs ending in -ed or -sti have the same base as the verb in the present tense. 332 Verb form •sent tense Personal verbjbrms Example Table 5 How it is formed present stem + ending Pi sg pl 1. učim učimo 1. -im -imo 2. učis učite 2. -iš -ite 3. uči uče 3- -i -e 1. gledam gledamo 1. -am -amo 2. gledaš gledate 2. -aš -ate 3. gleda gledaju 3. -a -aju 1. idem idemo 1. em -emo 2. ideš idete 2. -eš -ete 3. ide idu 3. -e -u auxilary verb jesam (short form of present) + active past participle (see table 4) ist tense sg 1. ja sam učio / učila 2. ti si učio / učila 3. on je učio ona je učila ono je učilo Pl- 1. mi srno učili / učile 2. vi ste učili / učile 3. oni su učili one su učile ona su učila future tense 1. ja ču učiti / učiču 2. ti češ učiti / učičeš 3. on -j ona > če učiti / učiče ono J pl. mi černo učiti / učičemo vi čete učiti / učičete oni "j one > če učiti / učiče ona J ends with suffix -či: iči ču / iči češ ... 1. 2. 3. auxilary verb hteti (short form of present) + active past participle or infinitive base + ču. češ, če ... • The present tense stem is formed by taking from the third person plural the ending -e / ju /u: udouc 333 The negative form of the present is formed with the help of the particle ne preceding the verb and seperated from it: ne ucim, except for the verbs jesam. hteti and imati - nisam, necu, nemam. The negative form of the past is formed with the help of the negative form of the verb jesam: nisam ucio, nismo razumcli. The negative form of the future is formed with the help of the negative form of the word hteti: necu uciti, necu razumeti. Verbs of incomplete meaning {morati. hteti, trebati, moci, zeleti, voleti...) need to be completed: Zelim kafu: 2elim da kupim kafu/Zelim kupiti kafu. When they are completed with is another verb, the form of the present with conjunction da is more frequent than the infinitive. MOOD Table 6 Verb form Example How it is formed imperative *g Pl present stem + endings -does not have a) 1./ 1. učimo a) verbs which end in u/e all persons 2. uči 2. učite in third person plural 3./ 3./ sg. pl. b) 1./ 1. dajmo 1./ 1. -imo 2. daj 2. dajte 2. -i 2. -ite 3./ ' 3./ 3./ 3./ - for 3,d person NEKA + 3rd person b) verbs which have ju/je singular is used: in third person plural neka uči neka uče 1./ 1. -jmo neka da neka daju 2--j 2. -jte 3./ 3./ I conditional sg verb biti 1. ja bih učio / učila sg pl. 2. ti bi učio / učila l.bih 1. bismo 3. on bi učio 2. bi 2. biste ona bi učila 3. bi 3. bi ono bi učilo + Pl active past participle 1. mi bismo učili / učile (see table 4) 2. vi biste učili / učile 3. oni bi učili one bi učile ona bi učila 33-4 DECLENSION OF NOUNS PRECEDED BY ADJECTIVES, POSSESSIVE PRONOUNS AND NUMERALS MASCULINE Table 7 Question word Singular Plurál NOMINATIVE KO? $TA? / / dobar student vaš drug prvi dan -i -i/ovi/evi dobři studenti vaši drugovi prvi dani GENITIVE (od) KOGA? (od) ČEGA? -og/eg -a dobrog studenta vašeg druga prvog dana -ih -a dobr i h studenata vaših drugova prvih dana DATIVE KOME? ČEMU? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovi m a prvim danima ACCUSATIVE KOGA? ŠTA? -og/eg -a dobrog studenta vašeg druga / / prvi dan -e -e dobre studente vaše drugove prve dane VOCATIVE HEJ! dobrí studente dobři studenti INSTRUMENTAL (s) KIM? ČIM/E? -im -om / em dobrim študentom vašim drugom prvim danom -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima LOCATIVE (o) KOME? (o)ČEMU? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima 335 DECLENSION OF NOUNS PRECEDED BY ADJECTIVES, POSSESSIVE PRONOUNS AND NUMERALS FEMIN E Table 8 Question word Singular Plural NOMINATIVE KO? ŠTA? -a -a dobra studentkinja vaša drugarica prva knjiga e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige GENITIVE (od) KOGA? (od)ČEGA? -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige -ih -a dobrih studentkinja vaših drugarica prvih knjiga DATIVE KOME? ČEMU? dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi • im .ini,i dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama ACCUSATIVE KOGA? ŠTA? -u -u dobru studentkinju vašu drugarícu prvu knjigu -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige VOCATIVE : HEJ! dobra studentkinjo dobre studentkinje INSTRUMENTAL (s) KIM? ČIM/E? -om om dobrom studentkinjom vašom drugaricom prvom knjigom -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama LOCATIVE 1(0) KOME? (o) ČEMU? -oj -i dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama • Palatalisation - K G H when followed by i in the Dame and Locative change to C. Z. S respectively: majka ma; knjiga - btjai, snaha - snasi. This also occurs in the pi declension of masc. nouns in the Nominative. Dative aj Locative uttnik - učenia - uirnmma. This change is not applied with personal names and other nouns: Olga Olgi. 336 DECLENSION OF NOUNS PRECEDED BY ADJECTIVES, POSSESSIVE PRONOUNS AND NUMERALS NEUTER Table 9 Question word Singular Plural NOMINATIVE |ko? šta? -o / e -o / e dobro dete vaše pero prvo město -a -a pi. imenice dete=>deca (as feminine sg.) vaša pera prvá mesta GENITIVE (od) koga? (od)čega? -og / eg a dobrog deteta vašeg pera prvog mesta -in -a vaših pera prvih mesta DATIVE kome? čemu? -om / em -u dobrom detetu vašem peru prvom mestu -im ima vašim perima prvim mestima ACCUSATIVE koga? sta? -o / e -o / e dobro dete vaše pero prvo mesto -a -a vaša pera prvá mesta VOCATIVE hej! dobro dete INSTRUMENTAL (s)kim? čim/e? -im -om / em dobrim detetom vašim perom prvim mestom im -una vašim perima prvim mestima LOCATIVE (o) kome? (o)čemu? om / em -u dobrom detetu vašem peru prvom mestu -im -ima vašim perima prvim mestima "In the Neuter Nominative. Accusative and Vocative have the same form, and all the other cases have the same endings as in the masculine. The stem of some neuter nouns is lengthened hy the addition of the consonants n or t imena, \remena. dtiaa. pileta. 33' NON-INFLECTED WORDS (adverbs, prepositions, exclamations, conjunctions, particles) ADVERBS Adverbs are most frequently located next to verbs. place time manner quantity gde? kad? kako? koliko? desno juče peške mnogo južno rano brzo malo ovde kasno príjatno dosta tamo odmah polako Adverbs can also be used with nouns, adjectives and other adverbs: nouns: e.g. mnogo drugova. malo vremena. puno ljudi. adjectives: e.g. vrlo lep, vtoma dobro, adverbs: e.g. vrlo brzo, vrlo dobro, veoma dobro Some adverbs (mainly those ending in o/e) can be compared: lepo, lepše, najlepše brzo, brže, najbrže The following adverbs have irregular comparison: dobro, bolje, najbolje zlo, gore, najgore The adverbs mnogo, puno, dosta have the same form in comparative and superlative: mnogo . puno I vise, najvise dosta J WORD STRESS Word stress is the emphasising of the strength, pitch and length of one syllable in a word, i.e. a vowel, as the nucleus of a syllable. Only one syllable in a word can be stressed. This syllable is known as the stressed syllable. Unstressed syllables may be short or long. Accents are used to denote stress. The standard language has four accents: 338 long - falling r\ short - falling \\ long-rising / short - rising \ accents falling short \\ long r\ kuca grád short-falling long-falling rising short \ long / noga short-rising ruka long-rising The position of accents in words Multi-syllable words: - the first syllable can have all four accents, e.g. kuvati, lišče, stájati, ruka. - the final syllable cannot have accents. - falling accents are only found on the first syllable, e.g. májka, titati. - rising accents can be found on any syllable (except the last), e.g. gláva, sestra, razgovarati. One-syllable words: - may have a falling accent, e.g. brat, not. Adverbs and short forms of auxiliary verbs and personal pronouns have no accents, but they may have a transferred accent e.g. pred kuču znám but: ne znam {pan from these accents there is also an accent of length (-) which is only )laced after the accented syllable. litive singular and plural often have the same form and thus the lgth is marked by the symbol for a long vowel (-). gen. singular gen. plural dva ddna nekoliko dand sa sela sa seld 339 Glagoli na -IM PRIMER p/. pl. IM IMO ja učni mi učimo 1$ -ITE ti uci< vi učite -I -E on "j oni i ona > uc one > uče ono J ona J Obja&njenje tabele: U tabeli je dat infinitiv glagola. prvo líce singulara i treče lice plurala baviti se dolaziti izgubiti bavim se dolazim izgubim bave se dotaze izgube bojati se držati izlaziti boj i m se držím izlazim boje se drže izlaze bojiti gasiti izmeriti boj i m gasim izmerim boje gase izmere boleti graditi izvoziti boli! gradim izvozim bole grade izvoze boriti se hranit! kořist i h borim se hranim kořistím bore se hrané kořistě čistiti isključiti kupiti čistim isključim kupim čisté isključe kupe čutati ispržiti lečiti se čutim ispržim lečím se čute isprže leče se dogovoriti se izgraditi ležati dogovorim se izgradim ležim dogovore se izgrade leže I Glagoli su dat i u obliku i znaŕtnju u kom su upotrebljeni u knjizi 3-i0 misliti mislim misie nalaziti se nalazim se nalaze se napravit i napravím náprave nastaviti nastavím nastave naučiti naučim nauce nositi nosim nose objasniti objasním objasne odgovoriti odgovorim odgovore odlaziti odlazim odlaze odlučiti odlúčim odluce ostavili ostavím ostave ostvariti ostvarim ostvare otvoriti otvorim otvore ozdravit i ozdravím ozdrave paliti palim pale ploviti plovim plove pobediti pobedim pobede pogrešiti pogrešim pogreše pokvariti se pokvarim se pokvare se polaziti polazim polaze položiti položím poloze posetiti posetím poseté poslužiti poslúžim posluže povrediti povredim povrede pozdraviti pozdravim pozdrave praviti pravím pravé preseliti se preselim se presele se prijaviti prijavim prijave produžiti produžim produže proizvoditi proizvodim proizvode promeniti proměním proměně provodit i provodím provode pušiti pušim puše 3-H raditi radim rade razboleti se razbolim se razbole se trcati trčim trče truditi se trudím se trude se vratiti se vrátím se vrate se zaboraviti zaboravim zaborave roditi se rodim se rode se sedět i sedím sede slaví t i slavím slave utiti ucim uče uključiti uključim uključe unositi unosím únose zameniti zamenim zamene zamisliti zamislim zamisle zatvoriti zatvorím zatvore slomiti slomim slome uvoziti uvozim úvoze zavisiti zavisim závise spremiti spremim spreme stajati stoj i m stoje staviti stavím stave videti vidím vide videti se vidím se vide se vodí t i vodím vode završiti završím završe zvoniti zvoním zvone želeti želim žele takmičiti se takmičim se takmiče se voleti volim vole žuriti žurim žure tražiti tražim traže voziti vozím voze 3^2 Glagoli na -AM PRIMTR *9- ja hodam ti hod on ona > ono } mi hodimo \i hod.tte oni i one > hodaju ona J cvetati izgledati odmarati se cvetam izgledam odmaram se cvetaju izgledaju odmaraju se čita t i kažnjavati održavati se čitam kaž nj a varn održava se! čitaju kažnjavaju održavaju se čuvati koštati osečati se čuvam košta! osečam se čuvaju koštaju osečaju se dati kupati se ostati dam kupám se ostajem daju kupaju se ostaju duvati kuvati osvajati duvam kuvam osvajam duvaju kuvaju osvajaju gledati morati padati gledam morám padám glcdaju moraju padajú hodati nadati se peglati hodam nadám se peglam hodaju nadajú se peglaju igrati obečati pitati i gram obečam pitam igraju obečaju pitaju imati odgovarati plačati imam odgovaram plačam imaju odgovaraju plačaju iGlagoli mi dati u oblíku i značenju u kom su upotrebljeni u knjizi 3*3 plivati razmišljati svidati se plivám razmišljam svidam se plivaju razmisljaju svidaju se pogledati ručati svirati pogledam ručam sviram pogledaju ručaju sviraju pomešati sačekati šetati pomesam sačekam šetam pomešaju sačekaju šetaju predati sakupljati telefonirati predam sakupljam telefoniram predaju sakupljaju teleřoniraju pregledati sečati se trebati pregledam sečam se treba! pregledaju sečaju se pričati ski jati se upoznati pričam skijam se upoznam pričaju skijaju se upoznaju probati skuvati uzimati probam skuvam uzimam probaju skuvaju uzimaju proč (tatí slikati uživati procitám slikam uživam pročitaju slikaju uživaju raspitati se slušati večerati raspitam se slušam večerám raspitaju se slusaju večerajú razgledati spavati vladati razgledam spávam vládam razgledaju spávajú vladaju razgovarati spremati znati razgovaram spremam znam razgovaraju spremaju znaju !U prezentu se koristi samo oblik treba za sva lica 544 Glagoli na -EM PRIMER Pl EM -EMO ja pišem mi pištrno -ES -ETE ti piseš vi piiete -E -U on "j oni "j ona \ pise one > pisu ono J ona J biti izabrati nastatí budem izaberem nastanem budu izaberu nastanu brati jesti nestatí bérem jedem nestanem beru jedu nestanu brinuti kazati odneti brinem kazem odnesem brinu kazu odnesu curi krenuti ostajati čujem křenem ostajem čuju křenu ostaju disati kretati pasti dišem krečem padnem dišu kreču padnu dobiti kupovati pisati dobijem kupujem pišem dobijú kupuju pišu doneti letovati piti donesem letujem pijem donesu letuju piju doručkovati nagradivati početi doruč kujem nagradujem počnem doručkuju nagraduju počnu ispitivati napisati podiči ispitujem nápisem podignem i spi tuju napišu podignu 345 pokazati provesti stati pokažem provedem stanem pokazu provedu stanu polagati putovali stizati polažem putujem stižem polažu putujú stižu poneti rasti trajati ponesem rastem t raje! ponesu rastu traju posiati razumeti trgovati pošaljem razumem trgujem pošalju razumeju trguju postat i rezervisati umreti postanem rezervišem umrem postanú rezervišu umru povesti šesti upisati se povedem sednem upišem se povedu sednu upišu se poznavati skinuti uspeti poz najem skinem uspem poznajú skinu uspeju pozvat i skrenuti ustajati pózovém skrenem ustajem pozovu skrenu ustaju prati smejati se uzeti perem smejem se uzmem peru smeju se uzmu předávati sresti verovati predajem sretnem verujem predaju sretnu veruju prodávat i stanovati vezati prodajem stanujem vežem prodajů stanujú vežu 'Qagoli su dati u obliku i značenju u kom su upotrebljeni u knjizi 346 zapisaťi zápisem /apišu zvati zovem zovu Glagoli na -ČI došao. došla doci dodem dodu izaci izadem izadu iseči isečem iseku íci idem idu naci nadem nadu obuči obučem obuku otici odem odu izašao. izašla isekao, isekla išao, išla našao, našla obukao, obukla otišao, otišla peči pekao, pekla pečem peku stiči stigao, stigla stignem stignu podici podigao, podigla teči tekao, tekla podignem teče! podignu teku pomoci pomogao, pomogla uči ušao, ušla pomognem udem pomognu udu poči podem podu pošao, pošla preči prešao, přešla předem předu proči prošao, prošla prodem produ reči i? rekao, řekla 'ďagoli su dati u oblíku i značenju u kom su upotrrbljeni u knjizi "Kořisti se prezent glagola kazati OBRÁTITE PAŽNJU! moči mogao. mogla hteti mogu možemo hoču môžeš možete hočeš može mogu hoče hteo, htela ' jesam/sam hočemo jesi/si hočete jeste/je hoče jesmo/smo jeste/ste jesu/su 'Qagol jrsam ima samo prezent 347 abecední rečník Napomene: lmenice: U řečníku je dat oblík singulara i plurala, a u zagradí je dat rod imenice: tas, časoví (m) Glagoli: Dat je infinitiv, prezent, radni glagolski pridev (muški i ženski rod) i glagolski vid: radiu, radim, rádio (radila) - impf. v. Pridevi: Dat je oblik muškog. ženskog. i srednjeg roda prideva: lep, -a, -o Skračenice: m - muški rod / - ženski rod n - srednji rod perf. v. - svršeni. perfekt i vn i glagol impf. v. - nesvršeni. imperfektivni glagol sg. - jednina, singulár pl. - množina, plurál 348 a holje (dobro) better (good, well) bolnica, -e (f) hospital a and, but boriti se. borim se; to fight adresa, -e (f) address borio (borila) - impf. v. aerodrom. -i (m) airport braca pl. od brat (m) brothers agencija, -e (f) agency brašno (n) flour ali but brak. brakovi (m) marriage americkí. - a, - o American brat (m) brother apoteka. - e (f) chemist's, pharmacy brinuti se. brinem se; to be worried a po t e kar, -i (m) chemist pharmacist brinuo (brinula) apríl (m) April - impf. v. aspirín, -i (m) aspirin brk, brkovi (m) moustache auto (m) car brod, -ovi (m) ship autobus, -i (m) bus broj. brojevi (m) number autobuski, -a. -o bus (adj) brzo quickly, fast automobil, -i (m) car buCno loud (adv.), noisy avgust (m) August budučnost (f) the future buka (f) noise B bunar, - i (m) well butik, butici (m) boutique bašta, -e (f) garden badnjak. badnjaci (m) yule log C baka. -e (f) grandmother balkon, -i (m) balcony carinik, carinici (m) customs officer baviti se, bavim se; to do sports centar, centri (m) centre, downtown bavio (bavila) - impf.\ 1 centrální, -a, -o central Beogradanin, Belgrade citizen ceo. cela, celo the whole BeogTadani(m) cipela, -e (f) shoe besplatno free (of charge) civilizacija. - e (f) civilisation bez without crkva. - e (f) church bezbedno safely ern(i). -a, -o black bibliotéka, -e (f) library cmi luk (m) onion biljka, -e (f) plant cvet, cveče pl. (n) flowers biologija (f) biology cvetati. cveta; cvetao to blossom. bioskop, -i (m) cinema, movies (cvetala) - impf. v. to bloom biti. budem; bio, to be cvetni, -a, -o flowery (bila) - perf. v. biznismen. -i (m) businessman c blizu near blůza, -e (f) blouse čaša-e(/) glass bogat, -a, -o rich čaj. čajevi (m) tea boja, -e (f) colour čarapa. -e (f) sock bojiti. bojim; bojio to colour, to paint čas. rasovi (m) class, lesson (bojila) -imp/.v. cek. čekovi (m) cheque bol, bolovi (m) boli (f)pain Cekati, Cekám: čekao to wait bolest, -i (f) illness, disease (čekala) - impf. v. bolestan, bolesna,-o ill. sick cesto often boleti, boli; boleo to hurt četvorosoban (stan), four-room (flat) (bolela) - impf.v. četvorosobna, -o 349 četvrtak (m) Thursday diskotéka, - e (f) disco club četvrti. -a -o the fourth divlji. - a, - e wild čime what with divno wonderful čist, -a. -o clean dnevna soba (f) sitting, living room čistiti, čistim; čistio to clean dnevno daily (čistila) - impf. v. do till, until čitati. čitam; čitao to read doči. dodem; došao to come 11 m l.i' - impf. v. (došla) - pcrf. v. čokoláda, -e (f) chocolate doba. doba (n) season čovek (m) man dobar. dobra, dobro good čudotvoran, miraculous dobiti, dobijem; to get čudotvorna, -o dobio (dobila) čuti. čujem; čuo to hear ■ptrf.v. (rula) - impf. v. dobro well čuvati, čuvam; čuvao to protect dogadaj. -i (m) event (čuvala) - impf. v. to take care dogovoriti se. to plan, to agree čuven, -a. -o famous dogovorim: dogovorio (dogovorila) - perf. v. Č dok while dokument, -i (m) document čutanje, -a (n) silence dola/iti dolazim; to come dolazio (dolazila) D - impf. v. dolina, -e (f) valley da yes, that domači. -a, -e homemade daleko od far from domačica, -e (f) hostess dalje (daleko) further (far) domačin, - i (m) host dan. -i (m) day doneti. donesem; to bring danasnji, -a, -e today's: present doneo (donela) danas today -perf. v. danima (dan) for days (lonu .1 k (m) breakfast dati, dam; dao to give (lonu kov.il i to have breakfast (dala) -perf. v. doručkujem; dečak, dečaci (m) boy doručkovao. debeo, debela, -o fat, plump (doručkovala) - impf v deca. pl. od dete (f) children dosta enough decembar (m) Decembre dovoljno enough deda. -e (m) grandfather dozvoliti. dozvolim: to allow, to let delo, -a (n) work dozvolio (dozvolila) deo. delovi (m) part -perf. v. desetak about ten dres. dresovi (m) jersey deseti, -a, -o the tenth držati, držim; držao to hold desiti se, desi; desio to happen (držala) - impf. v. (desila) - ptrf.v. država, -e (/) state desni, -a, -o right (adj.) državni. -a, -o state (adj.), public desno right (adj.) drug, dmgovi (m) friend (male) deterdžent, -i (m) washing powder drugarica, -e (f) friend (female) deveti. -a, -o the ninth drugi. -a, -o other devojčica, -e (f) small girl dnigi. -a, -o the second 350 drvo. drvece (n) tree gimnazija. -e (J) grammar school. dubina, -e (f) depth high school dug, -a, -o long gitara -e (f) the guitar dugo for a long time glagol, -i i f7i verb duks, duksevi (m) sweatshirt gladan. gladna, -o hungry, starving duvati.duvam; duvao to blow Qlas. glasovi (m) sound, voice (duvala) - impf. v. glasno aloud, loudly dvanaest twelve glava. -e (f) head dvokrevetna soba (f) twin bedroom gledati. gledam; to watch: to look (at) dvor. dvoroví (m) palace gledao (gledala) dzemper. -i (m) jumper, sweater - impf. v. D godišnjica. -e (f) anniversary godina. -e (f) year gospodica. -e (f) Miss dak. daci (m) schoolchild. pupil gospodin (m) sir (Mr.) Mister gost. -i (m) guest E gostionica, -e (f) inn emisija, -e (f) gotov. -a, -o finished, ready, over programme gotovina (f) cash era, -e (f) era govedo. a (n) cattle cvo look, there, govoriti. govorim; to speak here it is govorio (govorila) impf. v. F grad. gradovi (m) town, city graditi, gradim; to build fabrika, -e (f) factory gradio (gradila) fakultet, -i (m) university - impf. v. farmcrke pl. (f) jeans gradnja, -e (f) construction február (m) February grejanje. -a (n) heating fen. fenovi (m) hair dryer grip (m) flu film. filmoví (m) film, movie grozno terrible filozofija (f) philosophy grupa, -e (f) group fizičko vaspitanje (n) physical education gužva, -e (f) crowd rizika (f) physics fotografija, -e (f) photo, photograph H frižider. - i (m) fridge ŕudbal (m) football haljina. -e (J) dress fudbaler, -i (m) footballer hemija (f) chemistry hidrocentrala, -e (f) hydro-electric G power station hiljada thousand gajiti. gajim; gajio to grow, to raise hitna pomoč (J) ambulance (gajila) - impf. v. hladno cold (adv.) garaia, -e (f) garage hladovina (f) shade gasiti, gasim: gasio to put out hieb, hlebovi (m) bread (gasila) - impf. v. hodati. hodam; to walk gazda, -e (m) owner, master hodao (hodala) gde where - impf. v. geografija (f) geography hol. holm i (m) hall, lobby 351 hotel, -i (m) hotel izari. izadem: izašao to go/get out hrana (f) food (izašla) - perf. v. hraniti. hraním; to feed izabrati, izaberem: to choose tu .iiiio (hranila) izabrao (izabrala) - impf. v. -perf.v. hteti, hoču; hteo to want izbaciti. izbacim; to get rid of. (htela) - impf. v. izbacio (izbacila) to throw out -perf.v. I izbor- i m) choice izgledati. izledam; to look i and izgledao (izgledala) kí idem. išao to go - impf. v. (išla) - impf. v. izgraden. - a, - o built (adj.) ideja, -e (f) idea izgubiti, izgubim; to lose igrač. -i (m) player izgubio (izgubila) igre na srecu pl. games of chance - perf. v. igrati, igram; igrao to play: to dance izlaziti. i/la/nu to go out (igrala) - impf. v. izlazio (izlazila) ili or - impf. v. lnut i imam. imao to haw (got) izletište, -a (n) picnic site (imala) - impf. v. izlog. izlozi (m) shopwindow inženjer, -i (m) engineer izmedu between indeks, -i (m) student record book iznad above informatika (f) computer science izvanredan. remarkable. injekťija, -e (/) injection izvanredna. -o outstanding interesantan. interesting izvor, -i (m) water spring; interesantná, -o source iseci, isecem: isekao to cut izvoziti, izvozim; to export (isekla) - paf.v. izvozio (izvozila) isključiti, isključim; to switch/turn off - impf v. iskljucio (iskljucila) - perf.v. J ispitivanje, -a (n) research ispitivati, ispitujem: to research ja I ispitivao (ispitivala) jaje. -a (n) egg - impf.v. jakna. -e (f) jacket ispod under, bellow januar (m) January ispržiti, ispržim; to fry jedinstven. -a, -o unique ispržio (ispržila) jednom once - perf.v. jeftin, -a, -o cheap ispred in front of jelo, -a (n) dish, meal isti, -a, -o the same jer because istocni, -a, -o eastern jesam. jesi. jest(e); I am (to be) istok (m) east jesmo, jeste, jesu istoričar, -i (m) historian jeseň, -i (f) autumn, fall Italijan. -i (m) an Italian jesti. jedem; jeo to eat italijanski, -a. -o Italian (jela) - impf. v. iz from, out jezik. ježici (m) language iza behind još else, more jogurt (m) yogurt koleno, -a (n) knee južni. -a, -o southern koliko how much. jug (m) south how many jul (m) July kome (ko) to whom (who) jun (m) June kompjuter, -i (m) computer jut ros this morning koncert, -i (m) concert kontinent, -i (m) continent K kontrolor, -i (m) ticket inspector konzerva, -e (f) tin. can kcerka, -e (J) daughter koristiti. koristim; to use kažnjavati. to punish koristio (kořistila) kažnjavam; kažnjavao - impf. v. (kažnjavala) - impf. v. korpa. -e (f) basket kad(a) when kosa, e (f) hair kafa -c (f) coffee kraj, krajevi (m) end lx.itk -i (m) cafe kralj. kraljevi (m) king kajmak (m) Serbian cream kratak. kratka. -o short cheese kréda, -t (f) chalk kakav, kakva, -o what., like krenuti, křenem; to leave, to start off kalendár, -i (m) calendar krenuo (krenula) kamen (m) stone -perf. v. kap, -i (f) drop kretati. krečem; to move, kapija, -e (f) gate kretao (kretala) to start off karta, -e (f) ticket - impf. v. kasa, -e (f) cash desk krompir (m) potato kavez, - i (m) cage kroz across, through kazati, kážem; kazao to say. to tell kuča, -e (f) house (kázala) - perf. v kuda where kisa, -* (f) rain kuhinja. -e (f) kitchen klasiŕan, klasicna, -o classical kukuru / (m) corn, maize klima, -e (f) climate kula. -e (f) tower kljuc, kljuŕevi (m) key kupac, kupci (m) buyer, customer klub, klubovi (m) club kupanje, -a (n) washing; bathing; klupa, -e (f) desk swimming kněz, knězovi (m) prince kupati se. kupám se; to bath, to swim književni, -a, -o literary kupao (kupala) književnost, - i (f) literature - impf. v. knjiga. -e (f) book kupatilo (n) bathroom ko who kupiti, kupim; kupio to buy kosarka (f) basketball (kupila) • perf. v. košarkaš, -i (m) basketball player kupovati. kupujem; to buy kotulja. -e (f) shirt kupovao (kupovala) kod at - impf. v. kofer. -i (m) case, suitcase kupovina. -e (J) shopping koga(ko) whom(who) kuvati, kuvam: to cook, to prepare koji, koja, koje what, which kuvao (kuvala) (food) kola -pl. (n) car - imp/, v. kolaŕ, -i (m) cake kolega, -e (m) colleague 353 L 1.1 k M' 1.1 ku easier (easy) latinskí jezik (m) the Latin language lavič, -i (m) lion cub ležati, ležím; ležao to stay in bed. (ležala) - impf. v. to lie (down) lečiti se. lecim se; to treat. lečio (lecila) - impf. v. to be treated lek, lekovi (m) medicine (medication) lekár, -i (m) doctor lekárski, -a, -o doctor's lekcija, -e (f) lesson lekovit, -a, -o healing, airative lep. -a, -o beautiful, nice let. letovi (m) flight letnji -a, -e summer (adj.) leto, -a (n) summer letovanje, -a (n) summer holiday letovati. letujem: to spend the letovao (letovala) summer - impf. v. levi, -a, -o left list. lisce (n) leaves lícni, -a, -o personal liena karta, -e (f) ID card ličnost, -i (f) personality. important person likovna kultura (f) art ljubitelj, -i (m) fan Ijudi (m) pl. people los. -a, -t bad losi j i (los) worse (bad) lopta, -e (f) ball M mač, mačevi (m) sword mačak (m) male cat. tomcat mačka, -e (f) cat mada although, though magla, -e (f) fog maj (m) May májka, -e, (f) mother majmun, i (m) monkey maksimalan, maksimalna, o maximum mali. -a, -o little, small malo (a) little mantil, -i (m) coat, raincoat marama, -e (f) scarf maratón, -i (m) marathon maratónski, -a, -o marathon (adj.) Maratónsko polje (n) Marathon field margarín (m) margarine mart (m) March mašina, -e (f) machine matematika (f) maths (mathematics) medalja. -e (f) medal medutim however, but meso. mesa (n) meat metař (m) metre metro (m) underground. tube mi we mikser. -i (m) food mixer minimalan. minimum minimálna, -o minus, -i (m) minus minut i (m) minute mir (m) peace miran. mirna, -o peaceful; quiet mimo peacefully misliti. mislim: to think mislio (mislila) - impf. v. mlad. a, -o young mladic, -i (m) young man mladun.u young of an mladunci (m) animal, young mleko. -a (n) milk mnogo a lot, many, much mnogobrojni. -a, - o numerous možda maybe, perhaps moci, mogu; mogao can (mogla) - impf. v. model, - i (m) model moderan. modem moderna, -o moj. -a, -e my, mine mmati. móram: must, have to morao (morala) -impf. v. more, -a (n) sea mršav, -a, -o skinny, thin most, mostoví (m) bridge muž. muževi (m) husband 354 muzej. -i (m) museum nepřijat no embarrassing mužička kultura (f) art (music) nista nothing muzika (f) music nikad(a) never muzički uredaj (m) Hi-Fi nizak. niska. -o low. short njegov, -a, -o his N njen, -a, -o her. hers njihov, -a, -o their, theirs naš, -a. -c our, ours nočenje. -a (n) bed only •1-1« i nadem; našao to find nositi, nosim; nosio to carry, to wear, (našla) - perf. v. (nosila) - impf. v. to bring nadati se, nadám se; to hope nov, -a, -o new nadao (nadala) nr i - la - perf. v. odneti, odnesem; to take away otvoren, -a. -o open odneo (odnela) otvoriti, o tvoři m; to open perf. v otvorio (otvorila) odnos, -i (m) relationship -perf. v. od r / .H i. odi /1 ni to hold ovaj. -ova, -ovo this održao (održala) ovca, -e (f) sheep (sg. / pl.) - perf. v. ovde here održavati se, to take place ovo this održava se; održavao ozbiljan, ozbiljna. -o serious (održavala) - impf. v. ozbiljno seriously odsto (= posto) percent ozdraviti. ozdravím; to get better oglas, -i (m) advertisment ozdravio (ozdravila) oglasna tabla (f) notice board -perf. v. ogledalo. -a (n) mirror oko (n), pl. oči (f) eye p oko (okolo) around.about okolni, -a, -o surrounding pšenica (f) wheat oktobar (m) Octobre pa and then,so olovka, -e (f) pencil pacijent, -i {m) patient omiljen, -a, -o favourite padati. padám; to fall on he padao (padala) ona she - impf. v. onaj, -a, -o that paliti. pálim; palio to light onda then (pálila) - impf. v. ono it palma, -e (f) palm tree opasan. opasna, -o dangerous pametan. pametna, -o smart, bright orkestar. orkestri (m) orchestra pamuk (m) cotton oi ni.n . -i (m) wardrobe pantalone pl. (f) trousers osečati se, to feel pansion, -i (m) full-board osečam se; osečao papir, -i (m) paper (osečala) - impf. v. park. parkovi (m) park osim except, apart from 356 pdrkirati, parkiram; to park parkirao (parkirala) - impf. v. pas, psi (m) dog pasoš, -i (m) passport pasti, padnem; pao to fall down (pala) - perf. v. patika. -e (f) trainers pauza, -e (f) (coffee) break pešački prelaz (m) pedestrian crossing pešak. pešaci (m) pedestrian peškc on foot peci, pečem; pekao to bake (pekla) - impf. v. pečnica, -e (f) oven pegla, -e (f) iron peglati to iron pekara, -e (f) bakery penzioner. -i (m) pensioner periferija, -e (f) outskirts, suburbs period, -i (m) period (of time) pero, -a (n) pen Persijanac. Persians Persijanci (m) pesma, -e (f) poem, song pet five petak (m) Friday peti, -a. -o the fifth petnaest, petnaesti fifteen pijaca, -e (f) market, green market pirinač (m) rice pisac, pisci (m) writer pisati, pišem; pisao to write (pisala) - impf. v. pismeni, -a, -o written pismo, -a (n) letter pita, -e (f) pie pitanje. -a (n) question pitati. pitam; pitao to ask (pitala) - impf. v. piti, pijem: pio to drink (pila) - impf. v. plaza, -e (f) beach plaéati, plácali; to pay plačao (plácala) - impf. v. planina, -e (/) mountain planinski, -a, -o mountainous plav(i). -a, -o plivanje (n) ploviti, plovili; plovio (plovila) - impf. v. Pluf .1 pl. (n) po pošta, - e (f) poči. podem; pošao (pošla) - perf. v. početak, poCeci (m) poŕeti, počnem; I.....n (počela) - perf.v. početník, početnici (m) počinjati, počinjem; počinjao (počinjala) - impf. v. pobediti, pobedim; pobedio (pobedila) - perf. v. pobednik. pobednici (m) podatak. podaci (m) podiči, podignem, podigao (podigla) -perf. v. podiči, podignem; podigao (podigla) perf. v. pôdne (n) poen, -i (m) pogled. -i (m) pogledati, pogledam; pogledao (pogledala) perf. v. pogodan. pogodna, -e pogrešiti. pogrešim; pogrešio (pogrešila) - perf. v. pokazati, pokažem; pokazao (pokazala) -perf. v. poklon, -i (m) pokvariti se, pokvarim se; pokvario (pokvarila) perf. v. swimming to navigate, to sail lungs around, across post office to leave beginning to start beginner to begin to win. to beat winner data to raise, to pick up to build, to construct noon point view to look at appropriate, good to make a mistake to show, to point (at) present, gift to break down 357 pola half postati. postanem: to become polagati, polažem; to take an exam postao (postala) pH l.i y .m (polagala) -perf.v. - impf. v. posto ( = odsto) percent polako slowly, easily pošta if) post office polazak, polasci (m) departure posude(n) plates and dishes pnl,i/iri polazim; to depart potpis, -i (m) signature polazio (polazila) potreban. necessary - impf. v. potrebná, -o policajac, policeman potrebno necessary poln ,in i (m) povišen. -a, -o increased političar. -i (m) politician površina, -e (f) surface area politika, -e (f) politics povrče (n) vegetables polje, -a (n) Held povratna karta (f) return ticket položaj. -i (m) position, location povrediti, povredim; to injure, to hurt položili, položim; to pass (exam): povredio (povredila) položio (položila) to lay -perf.v. -ptrf. v. poziv. -i (m) invitation polumaraton (m) half-marathon po/na t i -a, -O well known, famous pomesati. pomesam; to mix poznavati. poznajem; to know pomešao (pomešala) poznavao (poznávala) -ptrf. v. - impf. v. ponedeljak Monday po/o m s t f -a (n) theatre poiifk.nl sometimes. pršuta. -e (f) Serbian speciality ocassionaly smoked ham poneti. poncsem; to take, to bring pranje. -a (n) washing poneo (ponela) prastaří, -a, -o ancient Ptrfv pravac. pravcí (m) direction ponor - i (f) midnight pravilo, -a (n) rule popust. - i (m) discount, reduction praviti. pravím, to make pored beside, next to pravio (pravila) porež. - i (m) tax - impf. v. poi od k m - a, -o family (adj.) právo straight on porodica, -e (f) family pravopis, -i (m) spelling. portir, -i (m) porter orthography posao, poslovi (m) work, job pravoslavní, -a, -o orthodox posetilac. posetioci (m) visitor prazan, prazna, -o empty posetiti, posetim; to visit praznik, praznici (m) holiday, festival posetio (posetila) pre before - ptrf. v. přeci, předem; presao to cross posiati, pošaljem; to send (přešla) - pcrf. v. poslao (poslala) predavanje, -a (f) lecture - ptrf.v předávat i. predajem; to teach, to lecture pošle after predavao (předávala) impf. v. poslovira, -e (f) saying, proverb předmět, -i (m) subject, object poslužiti. poslúžim; to serve pregledati. to check, poslužio (poslúžila) pregledam; to examine -ptrf. v. pregledao (pregledala) - ptrf. v. 358 preko prekosutra prema preseliti se, preselim se; preselio (preselila) • ptrf. v. presreéan, presrecna, -o prežime, prezimena (n) prica, -e (f) pričati, pričam; pricao (pricala) - impf. v. prijatelj, -i (m) prijateljica, -c prijaviti, prijavim; prijavio (prijavila) - ptrf. v. príjemni ispit (m) pritisak (m) prizemlje -a (n) across, over the day after tomorrow in the direction of. towards to move very happy, overjoyed family name story to tell, to talk (male) friend (female) friend to register, to apply entrance exam pressure ground floor, (first floor) the past to pass (by) to try, to taste prošlost, -i (f) pr ou prodeni; prošao (prošla) ■perf.v. probati, probam; probao (probata) - perf. v. prodavač. seller, shopkeeper, prodavci (m) shop assistant prodávat i. prodajem; to sell prodavao (prodávala) - impf. v. prodavnica, -e (J) shop, store profesor, -i (m) teacher, professor P i o i / \ o 11111 to produce proizvodim; proizvodio (prozvodila) - impf. v. prolaziti. prolazim; to pass (by) I ii o hi/ in (prolazila) - impf. v. prolece, -a (n) spring promeniti, to change promenim; promenio (proměnila) - ptrf. v. pronalazač, i (m) pronalazak, pronalasci prospekt, -i (m) prostor, -i (m) protiv provesti, provedem; proveo (provela) perf.v. provodili, provodím; provodio (provodila) - impf. v. p r o/or - i (m) pršuta (f) prvi. -a, -o ptica. - e (f) pust. -a -o put. putevi (m) put (prvi put) pútnik, pútnici (m) putovanje. -a (n) putovati, putujem; putovao (putovala) - impf. v. rádio (m) rádio- tehnika (f) raditi, radim; rádio (radila) - impf. v. radnik, radnici (m) rado radostan, radosna, -o raní. -a, -o rano raspitati se, raspitam se; raspitao (raspitala) - ptrf. v. raspored. -i (m) raspust, i "i rasti, rastem; rastao (rasla) - impf. v. ravnica, -e (f) razboleti se, razbolim razboleo (razbolela) -razgledati, razgledam; razgledao (razgledala) - ptrf. v. razglednica (f) inventor (m) invention travel brochure space,area against to spend to spend window smoked ham first, the first bird deserted road/journey time (the first time) traveller, passanger journey, travel trip to travel radio radio technology to work worker gladly happy, joyful early early to inquire about timetable holiday to grow, to grow up plain se; to fall ill ptrf.v. to look around, to browse shops) postcard 359 razgovarati. to talk razgovaram; razgovarao (razgovarala) - impf.v. različit. -a, -o different (from) razmisljati, to think razmišljam; razmišljao (razmisljala) - imp/, v. razni, -a, -o different, various razumeti. razumem; to understand razumeo (razumela) - impf. v. resenjc. -a (n) solution ret,-i(f) word rečnik, řečnici (m) dictionary. vocabulary recept, -i (m) prescription: recipe redfm) quene redakcija, -e (f) press desk reka, -e (f) river republika, -e (f) republic restoran. -i (m) restaurant retko rarely, seldom rezultát, -i (m) result; score (sport) riba, -e (f) fish rodák, rodáci (m) cousin, relative 11 ni. n -a, -o born rodendan, -i (m) birthday rodenje, -a (n) birth roba (f) goods robna kuča (f) department store roditelji (m) pi. parents rok, rokoví (m) examination period. time limit deadline i u/.m ružna, -o ugly ručakfm) lunch ručati, i uč am; ruč ao to have lunch (ručala) - impf. v. ruční prtljag (m) hand baggage luggage ruka, -e (f) hand r u km lift .v: handball sakupljati. sakupljam; to collect sakupljao (sakupljala) - imp/, v. sam. -a. -o samo samoposluga, -e (f) sandala, -e (J) saobračaj (m) saobračajac. saobračajci (m) saobračajni znak (m) saobračajni. -a, -o alone just only supermarket sandal traffic traffic policeman traffic sign traffic sastanak, sastanci (m) meeting; date s(a) sadašnjost (f) sako. sakoi (m) with the present jacket sat, sati (m) sat. satovi (m) sav. sva. -e savremenik, savremenici (m) sečati se, sečam se; sečao (sečala) • impf.v. sebičan, sebična, -o sedeti. sedim: sedeo (seděla) - impf. v. sedmi, -a, -o sedmica, -e (f) seljak, seljaci (m) selo. -a (n) semafor, -i (m) semestar, semestri (m) seoski, -a, -o septembar (m) šesti, sednem; seo (sela) - ptrf. v. sestra, -e (f) sever (m) severní, -a. -o sigurno simbol. -i (m) simpatičan. simpatična. -o sin. sinoví (m) sinoč sir. sirevi (m) sirce (n) sistem. -i (m) sitan. sitna. -o situacija, -e (f) hour wrist-watch, clock all contemporary to remember selfish to sit the seventh week farmer village traffic lights semestre. term village, country Septembre to sit down sister north northern surely: safely symbol nice son last night cheese vinegar system small, tiny situation t. 360 skijaški, -a, -o ski(ing) spanač(m) spinach skijanje (n) skiing spavača soba (f), -e bedroom skijati se, skijam se; to ski spavati, spávam; to sleep skijao (skijala) spavao(spávala) - impf.v. - impf. v. skinuti, skinem: to take, put off spomenik. monument, statue skinuo (skinula) spomenici (m) -perf.v. sporo slowly skrenuti. skrcnem; to turn sport, s port ovi (m) sport skrenuo (skrenula) sportista. -i (m) athlete, sportsman. - perf. v. sport swoman skup, -a, -o expensive sprat, -ovi (m) floor, storey skiiv.iti. skuvam; to boil, to look spremiti spremim; to do the rooms; skuvao (skuvala) spremio (spremila) to prepare (food) - perf. v. -perf.v. slatkiš. -i (m) sweets srce. -a (n) heart sláva, -e (f) Serbian family srecan. sreŕna, -o happy Saint's day sredd (f) Wednesday slaviti, slavim; slavio to celebrate sredina, -e (f) middle (slavila) - impf.v. srednja škola (f) secondary school. sličan, sličná, -o similar high school slika, -e (f) picture, photo srednjovekovni. -a, -o medieval slikati. slikam; slikao to paint sresti, sretnem; sreo to meet (slikala) - impf. v. (srela) - perf. v. Slobodan, free, vacant srpski, -a, -o Serbian slobodná, o stajati, stojim; stajao to stand slomiti, slomim; to break (stajala) - impf. v. slomio (slomila) stan, stanovi (m) flat, apartment perf.v. stanica, -e (f) (bus) stop slon, slonovi (m) elephant stanovati, stanujem; to live Sloven, -i (m) Slav stanovao (stanovala) službenik, službenici (m) clerk - impf. v. služiti, služim; to serve star(i)-a,-o old služio (slúžila) - impf. v. staromodan. old-fashioned slušati.slušam; to listen staromódna, -o slušao (slušala) - impf v. stati, stanem; stao to stand, to stop smešten, -a, -o situated, located (stala) - perf. v. smed, -a, -e brown staviti. stavím: stavio to put smejati se, to laugh (stavila) - perf. v. smejem se; smejao staza, -e (f) course, track; (smejala) - impf. v. slope smrt, -i (f) death stepen. -i (m) degree sneg (m) snow stepenica, -e (f) stair, step(s) so (f), soli salt stiči, stignem; stigao to arrive, to get soba. -e (f) room (stigla) - perf. v. sociologija (f) sociology s t kIIji v -a, -o shy sok, sokovi (m) soft drink, juice stizati, sti/cm stizao to arrive, to get solitér, -i (m) tower block (stizala) - impf v. spanač (m) spinach sto. stoloví (m) table, desk 361 stomak (m) stomach šetati, šetam; šetao to walk, to stroll strana, -e (f) side (šetala) - imp/, v. st i .iii.k stranci (m) foreigner, stranger šetnja, -e (f) walk straní, -a, -o foreign šiřina, -e (f) width stručná škola (f) vocational school škola, e (f) school studentkinja. -e (f) student (female) školskí, -a, -o school student (m) student (male) šporet. -i (m) cooker, stove studije (f) pl. studies šta what stvar, -i (f) thing stvarno really T subota (f) Saturday sudar, -i (m) car accident crash tabla (f) (black)board suknja, -e (f) skirt tačan. tačna. -o exact, true sune ano sunny tačno (vrčme) sharp šunce, -a (n) sun tad(a) then sutra tomorrow taj. ta. to this, that suv. -a, -o dry tajanstven. -a, -o secret, mysterious suvo dry (adv.) takav. takva. -o that kind of. such svašta all kinds of things tako so svakodnevno dairy takmičiti se. to compete svez,-a, -e fresh lak m ii nu se; taktnú in sveca, -e (f) candle takuiK ila - impf. V. sveska, -e (f) notebook taksi (m) taxi sveštenik, priest tam.m tamna. -o dark (adj.) sveštenici (m) tamo there, over there svetac. šveci (m) saint tata. -e (m) dad(dy) svetao. světla, -o light (adj.) težak.teška. -o difficult, hard sveti, -a, -o holy tečaj. tečajevi (m) course světlo, -a (n) light telefon, -i (m) telephone světlost, -i (f) light telefonirati. to telephone svetski, -a, -o world (adj.) telelefoniram. svidati se, svidam se: to like telefonirao svidao (svidala) imp/, v (telefonirala) - impf.v. svila, -e (f) silk televizija. -e (J) television svinja, -e (f) pig televizor, -i (m) TV set svirati, svírám; svirao to play terasa, -e (f) terrace (svírala) - impf. v. teren, -i (m) field, court svoj, -a, -e one's own test testoví (m) test svuda everywhere u you tišina (f) quietness, silence s tigrie, -i (m) tiger cub tím. tímoví (m) team šah (m) chess titula. -e (f) title šampión, -i (m) champion to this, that šargarepa, -e (f) carrot toplota (f) heat šef, šéfovi (m) boss, head torba. -e (f) bag šesti, -a, -o the sixth tržní < entar shopping centre. šetalište, -a (n) a place for walking mall trčanje (n) running, jogging 362 111.111. 11 ( 1111 til .111 (trčala) - itnpf. v. tražiti, tražim, tražio (tražila) - impf. v. trajati, traje; trajao (trajala) impf. v. tramvaj, -i (m) treči, -a, -e the third trebati, treba, trebalo je trenér, - i (m) trénerka, -e (f) trenirati, treniram. trenirao (trenirao) - impf. v. trenutak, trenutci (m) tri rrg, rrgovi (m) rrgovac, trgovci (m) trgovati, trgujem, trgovao (trgovala) - impf. v. trká, -e (/) trolejbus, -i (m) trpezarija (f) i nulit i se. trudím se. trudio (trudila) - impf. v. turistickí, -a, -o tvoj, -a, -e tvrďava, -e (f) U u ušče, -a (n) mi udem; ušao (ušla) - perf. v. učenica, -e (f) učeník, učenici (m) učionica, -e (f) n« iti učím; učio (učila) - impf. v. udoban. udobna, -o ujutro, ujutru uključiti, uključim. ukíjučio (uključila) - per/, v. umeren, -a, -o to run to look for. to ask to last tram should, ought to coach tracksuit to train, to go in for moment three square merchant to trade race trolleybus dining room to try. to do one's best tourist your, yours fortress in confluence to enter, to go in pupil, schoolgirl pupil, school boy classroom to leam. to study comfortable in the morning to switch, put on moderate umetnica. -e (ß umetnik. umetnici (m) umoran. -a, -O umreti, umrem; umro (umrlá) perf. v. unositi. unosím, unosio (unosila) - impf. v. unutar. unutra upis (m) upoznati. upoznam. upoznao (upoznala) perf. v. uredaj, -i (m) uredan, uredna, -o usisivač. -i (m) uskoro Uskrs (m) uslov. -i (m) usmeni, -a, -o uspeh. uspesi (m) uspeti, uspem; us p«o (uspěla) -perf. v. ustajati. ustajem; ustajao (ustajala) - impf. v. utakmica. r utorak uvek u\o(n), pl. uši(/) uzeti, uzmem; uzeo (uzela) - perf. v. uzimati. u/imam uzimao (uzimala) - impf. v. uživati. uživam. uživao (užívala) - impf. v. \ a/a n vazná, -o artist artist tired to die to carry in, to take in inside registration. enrolment to meet. to get to know device, appliance, gadget tidy vacuum cleaner soon Easter precondition oral. spoken language success to succeed, to manage to get up match Tuesday always ear to take to take to enjoy important, significant 363 važno vaš. -a, -e vaterpolo (n) vazduh (m) več vede (n), pl. večeři (f) večera, -e (/) večeras večerati, večerám, večerao (večerala) - impf. v. vek. vekovi (m) velik, -a, -o veran, věrna, -o verovati, verujem. verovao (verovala) - impf. v. verovatno verski, -a, -o veselo veseo, veselá, -o vest, -i (f) velar, vetrovi (m) vezan. -a, -o videti se, vidím se, video (videla) - impf v. videti. vidim; video (\idela) - impf. v. víkend, -i (m) vino, -a (n) visina -e (f) visok, -a, -o vitak, vitka, -o vladař, -i (m) voče(n) vodití, vodím; vodio, (vodila) - impf v. vodopád, -i (m) vojni, -a, -o voleti, volím; voleo (volela) - impf. v. voz. -ovi (m) vozač. -i Cm) vozačka doz\'ola (f) important (adv.) significant your, yours waterpolo air already evening dinner this evening, tonight to have dinner century big,large loyal, faithful to believe probably religious joyful (adv.) joyful the news wind connected, linked to see, to see each other to see weekend wine height tall, high slim, slender ruler fruit to take someone, to lead waterfall military to like, to love train driver driving licence voziti. vozim. vozio (vozila) - impf v. vračari se, vracam se; vračao (vračala) - impf. v. vrata pl (n) vratiti se, vrátím se; vratio (vrátila) - perf. v. vřeme (n) vrlo vuna. -e (f) to drive to return, to come back door to return, to come back weather; time very, just wool zaštitnik, zaštitnici (m) protector zašto zabavno / ,i t) 111,) \ 111 zaboravim: zaboravio (zaboravila) - perf. v. zagonetka. -e (f) zaista zajedno zameniti. zamenim; zamenio (zaměnila) -perf.v. zamisliti. zamislim; zamislio (zamislila) -perf.v. zanimanje. -a (n) zao. zla. zlo západ(m) zapadni, -a, -o zaštitnik (m) zato što zatvoren. -a, -o zatvoriti, zatvor i mi. zatvorio (zatvorila) -perf.v. zauzet, -a, -o zavisiti. závisím: zavisiO za v im la završen. -a, -o zbog zemlja, -e (f) zgodan. zgodna, -o why fun. entertaining to forget riddle, (puzzle) really together to replace to imagine occupation, profession evil west western patron; protector because closed to close busy to depend on impf. v. finished, completed because of country handsome, attractive 364 S E OG RAD ni sii HALI LU LA * mim yv BEOGRAD \ ✓ JLVRAČAR % ZVEZDARA » /SAVSKI / VENAC •"«<•* 4 \VOŽOOVAC If / y x O CUKARICA i / / N N x RAHOVICA. / \ \ zgrada, -e (f) zid, židovi (m) zima, -e (f) zlato (n) znacajan. značajna, -o značiti, /u.i< mi /u.k i o (značila) impf, v znati, znam. znao (znala) impf. v. zvati se, zovem se; zvao, (zvala) - impf. v. zvati, zovem; zvao (zvala) - impf. v. zvoniti, zvonim; zvonio (zvonila) - impf. v. building wall winter gold significant, important to mean to know to be called to call: to iim to ring. to ring a bed želeti, želim; želeo (želela) - impf. v. železnička stanica (fl želja. -e (J) žito (n) živeti. živim; živeo (živela) - impf. v. živina (f) život, -i (m) životinja, -e (f) /III II 1 /III Uli. /Hl II) (žurila) - impf. v. to want, to wish railway station wish Serbian traditional cake made of boiled-cooked wheat to live poultry life animal to hurry, to be in hurry 365 AyTopM 4>0Torpa(bHJa: MapKo PyneHa, Ypoui IleTpoBHh. Mapxo KocoBMeBHh. HeHaa Axiom. Mhi.ih JaHKOBHh, BpaHMMHp riyTHMK, AHapcj 3naTKOBMh. INFOLAB. (poTOAOKyMeHTaijHJa HHCTHTyra. KapTa Beorpaua: Admiral Books. 3opaH PanaJHh Mama Cc.thmobhíi ■ Mommh ioBuh h .livňuua /KnB.innh CPnCKH JE3HK noMCTHM Tesaj 3a crpaHue 9. H3Jiaifce HHCTHTYT 3A CTPAHE JE3HKE Beorpaa. rocnojiap JosaHOBa 35 ISBN 978-86-7147-154-1 UlTaMnaHO y 1.000 npHMepaKa HOBeM6ap 2012. ntam ..UIko k ku cepBHc IajHh". .luo Beorpaa, KpytueBamca 40a CIP - KaTa/ioiM3aiiHJa y nvb.iHKauHJH HapojiHa ĎHĎnMOTeKa CpťÍHJe. Beorpajx 811.163.41(075.4) CEJ1HMOBHB MoMMH.iOBHh. Mama. 1948- Srpski jezik = Serbian : pocetni tecaj za strance - elementary course for foreigners. 1 / Masa Selimovič-Momčilovič i Ljubica Živanič ; [autoři fotografija Marko Rupena... i dr.). - 9. izd. - Beograd : Institut za straně jezike. 2012 (Beograd : Skolski servis Gajič). -365 str.: ilustr.; 30 cm Kor. stv. nasi.: Reč po rec. - Tiráž 1.000. ISBN 978-86 7147-154-1 1. /KHBdHiib. Jby6nua layropl. 1951-a) CpncKH je3HK - ripHpyMHMUM COBISS.SR ID 195069452 ISBN 1?« *W 71%7-lSMl