Aorist Kromě tvarů minulého času , které se tvoří podobně jako v češtině pomocí přítomného času slovesa biti a příčestí minulého činného – ja sam radio, ti si čitao -, vyjadřuje se děj minulý ještě dvěma jednoduchými tvary velmi starého původu. Jsou to aorist a imperfektum – čas souminulý. V hovorovém jazyce se těchto tvarů užívá zřídka, ale v knižním jazyce se vyskytují často, a proto je třeba s nimi se seznámit. Aorist se tvoří pravidelně od sloves dokonavých a vyjadřuje děj právě dokonaný; významem se rovná minulému času sloves dokonavých. Ve vyprávění se užívá aoristu k líčení děje, který byl okamžitě skončen. Aorist se v srbštině tvoří vždy z kmene infinitivního dvojími koncovkami: I. konči-li se infinitivní kmen samohláskou, koncovky jsou: č. jedn. č. mn. 1. os. – h ja pročitah -smo mi pročitasmo 2. os. -ø ti pročita -ste vi pročitaste 3. os. -ø on pročita -še oni pročitaše II. konči-li se infinitivní kmen souhláskou (a u sloves s infinitivem na –ći), koncovky jsou: č. jedn. č. mn. 1. os. – oh ja sedoh -osmo mi sedosmo 2. os. –e ti sede -oste vi sedoste 3. os. –e on sede -oše oni sedoše Slovesa s infinitivní příponou –nu- tvoří aorist dvojím způsobem, s příponou i bez ní: stignuti stignuh stigoh kleknuti kleknuh klekoh pobegnuti pobegnuh pobegoh okrenuti okrenuh okretoh 2. a 3. osoba jedn. č. má koncovku –e, před kterou se měkčí souhlásky k, g v č, ž: rekoh, reče; digoh, diže; pomogoh, pomože. Aorist sloves: biti: bih, bi, bi, bismo, biste, biše dati: dadoh, dade, dade, dadosmo, dadoste, dadoše imati: imadoh, imade, imade, imadosmo, imadoste, imadoše hteti: htedoh, htede, htede, htedosmo, htedoste, htedoše stati: stadoh, stade, stade, stadosmo, stadoste, stadoše Измените глаголе кроз сва три лица једнине и множине аориста: прескочити, запевати, попити, испећи, утећи, прегристи, рећи, насмејати се прићи, умрети, пасти Употребите аорист као у примеру: Ја написах писмо, а он? Он не написа. Ја наместих кревет, а ти? Ја однесох писмо на пошту, а Вера? Ја му рекох да дође, а отац? Ја му дадох новац, а мајка? Ја скидох рубље са конопца, а сестра? Ја узех торту, а гости? Ја одох на пијацу да купим поврће, а ви? Ја запевах од радости, а Милан? Ја погладих дете по глави, а она? Употребите аорист као у примеру: Он отрча по лекара и они одмах отрчаше по лекара. Ми прочитасмо писмо и они одмах... Ми однесосмо цвеће учитељима и оне одмах... Ти рече да ћеш доћи вечерас и они одмах... Ми седосмо за вечеру и они одмах... Ми кренусмо јутрос на пут и они одмах... Он подиже главу и погледа кроз прозор и они одмах... Ми хтедосмо да изађемо из куће и они одмах... Ви изађосте из брзог воза на станици и они одмах... Он пође у школу и они одмах... Пребаците у једнину или множну: Узех му оружје из руку. Ти стиже на време. Рекох ти да ће падати киша. Прођох јутрос парком. Дете не смеде да уђе у кућу. Он прода брзо новине па оде. Ми их хтедосмо позвати. Признадоше да су криви. Ми их причекасмо на улици. Ви нас замолисте да уђемо и ми уђосмо. Ђаци погледаше и не рекоше ни једне речи. Написасмо писмо и посласмо га оцу. Глаголе који су у перфекту пребаците у аорист: Наредио је да војници уђу у касарну. Ми смо их погледали. Деца су истрчала из школе. Они су хтели да нас позову. Признали смо да смо били у парку. Стигли смо на време. Ја сам вас причекао да идемо заједно у позориште. Ти си се уплашио и побегао. Вера је села и почела да чита. Зашто су дошли тако доцкан? Синоћ смо написали писмо и послали мајци. Лето сте пријатно провели на мору. Подвуците глаголе у аористу и напишите њихове облике у инфинитиву: Однесе му ветар шешир. Победисмо непријатеља, очистисмо земљу од издајника, обновисмо што је било порушено и почесмо да изграђујемо бољи живот. Ухватише се, потукоше, али Станко брзо победи. Ја седох и почех читати, кад ти дође. Ми се свукосмо и легосмо. Зашто устадосте тако рано? Он се обуче па изађе. Дете се уплаши па побеже. Туристи нас сретоше у шуми. Ми их замолисмо за чашу воде.