ZAKLJUČCI NOVOSADSKOG NAUČNOG SKUPA tíSRPSKO PITANJE I SR B ISTI KA" U Novom Sadu je 23- i 24. novembra 2O07. godine održan medunarodni naučni skup „Srpsko pitanje i srbistika". Skup su organizovali Pokret za obnovu srbistike i Vlada Republiku Srpskc Krajine u progonštvu. Čjnjenicu daje jedna vláda podržala Pokret za obnovu srbistike učesnici Skupa pozitivno ocenjuju. Isíovremeno, učesnici Skupa izražavaju nezadovoljslvo Sto Vlada Republike Srbijc fmansijski i moralno podríava postojanje scrbůkroatistike, kvazidis-ciplíne koja je u XX veku nanela ogromne štěte srpskom národu, SRPSKO PITANJE I SRB1STIKA Polazeči od stava da se u resavanju srpskog pitanja muraju poštovati stavoví i norme koj i váže za svc evropské národe, učesnici Skupa s u zaklj učili sledecc. 1. tj srpskim zemJjama inštitucionálnu se mora obnovid sr-bistika kao disciplina koja se bavi srpskim temama. Srbistika třeba da ima isti status kao i druge nacionálne filologije, 2. Prihvata se i osnovno polaziste koje je vážilo u predju-goslovenskom periodu: srpski národ je multikonfesionalan, kao Sto su mullikonfesionalm idrugi narodí. i. U skladu s principom, koji važi za evropské nacionálne j'ilulogijc, po komc se narodí razlikuju po jezkima koje su stvorili i kojim govore, Srbi su objektivno (Srbi po sebi) oni koji govore srpskim jezikom kao maternjim, i čiji su prcci govorili tim jezikom. Subjektivné se kao Srbi ne moraju izjašnjavati i svi kuji su po poreklu i jeziku objektivno Srbi. í o jednom i o drugom aspektu mora se voditi računa při rešavanju srpskog pitanja. 238 SRPSKIJEZIK 1. Jueoslovcnski period i duga prcvlasl ideja serbokroatbiiikc nisu proměnili prirůdu i karaktcr srpskog je2ika. Oni su samo dovcli do pngrešnog trctiranja i do preimcnovanja toga jezika. Učesnici Skupa j n š jednom polvrduju daje srpski jeři k isti o naj jezik koji se, u drugoj terminology i. karakterisan kao štokavsko nareČje, Učesnici Skupa zato odbacuju svako rasparčavanje i ncgiranje srpskog jezika koje se oba vij al o pod imenima srpskohrvatski jezik, hrvatshosrpski jezik, hrvarski tli srpski jezik, bošnjačkilbosanski ježit, ernogorski jezik, bunjevački jezik. Treba poštovati stav, pribväŕen u svetu, da je-dan jezik treba dz ima jedno iiacionalno ime. 2. Učesnici Skupa odbacuju stav - nametnut u periodu ju-goslovenstva i vladavine serbokroatistike a potvrden na Novo-sadskom dogovoru (1954) - da Srbi i Hrvati imaju jedan narodni jezik, U srpski narodni jezik nikada nije spadalo čakavsko i kajkavsko narecje. 3. Na sva tri izgovora srpskog narodnog jezika - ekavskom, ijekavskom i ikavskom - izgraíivan je, í u principu se možc izgradi-vati. srpski književni jezik. Istorijski se srpski književni jezik izgra-dio na dve njegove izgovorne varijante, ijekavskoj i ekavskoj. Obe ovc varijante temelje se ita srpskom národnom jeziku. 4. Hrvati su u XIX veku napustili svoj narodni jezik i za svoj književni jezik prihvatili su ijekavsku varijantu srpskog jezika. To nije izuzetan nego cest slučaj u svetskim razmerama, Mnogí se narodí, na primer, služe engleskim, španskim, francuskitn. Ati tim ježícíma nisu dali svoja racionálna imena. Samo au Hrvati namettiuli stav daje stráni jezik. srpski jezik, koji su preuzeli, takode hrvaiski. Takav stav je naucno neodrživ. Niko ne třeba da zahranjuje Hrvatima da se služe srpskim jezikom, ali se pri tom ne sme zaborayid činjeniea daje taj jezik izvoino srpski, pa mora bili i po imenu srpski. 5.1 jezičke standardizaci)'e su izgradivane na osnovánu srpskog namdnog i knjiievtiůg jezika, Najpůitnatija je ona koju je stvo-rio Vuk Karadžič pod našlo vom G tavná pravila za jušno narječje. Krajem XIX veka hrvatski filolog Ivan Brož, kajkavac, uapravio jc, po odluci Hrvaiskog sabora, Hrvaiski pravopis (1891) na korpusu delá Vuka Karadžiča i Dura Daničiča, uz poštovanje Vukovih Glav-mh pravila. Ovaj pravopis je kudifikovao samo jednu od varijanti 239 t srpskog knjiíevnog jezika, ijekavsku varijantu, i proglasio je hrvatskim jezikom. U jednoLomnom rečniku Ivana Broza i Franje Ivekoviča. kojí je raden na korpusu delá Vuka Karadžica, Dura Daničiča, Njegoša i Milana D. Miličevica, srpski jezik je predstavljen pod neautenličnim nazivom Rječnik hrvatskog jezika- Ali i pored tóga jezik j ovoj knjizi, objavljenoj 1901, je srpski (iŕ naravno, samo srpski). Na ovakvoj praksi preimenqvarija srpskog jezika vrsene s u i kasnije standard izaeijc srpskog jezika u Hrvatskoj. Ali one ne daju osnova da se srpski jezik prcimemije u Jirvatski jezik". To mogu da budu samo hrvatske standard i 7,acije srpskog. narodnog i književnog jezika. SRPSKA JEZIČKO-ETNIČKA 2AJEDNICA Slično prakst koju su u pcriodii serbokroatistike narnetnuli Hrvati, javila su se nastojanja u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori da se štandardizujú „bošnjački jezik", kao je?.ík hosanskih muslima-na, ali da se štandardizujú i .ibosanski jezik" i „crnogorski jezik" kao državni ježici. Tako nešlo se ne čini nigde u svetu. Ova nastojanja su ne samo lingvistickí neutemeljena nego i älctna jer vode ka razbijanju srpske jezičko-etničke zajednice, Prírodná srpska jezieko-etniCka zajedniea je opstala i posle razbijanja Jugoslavije. Ona bi danas trebalo da ima sličan status kakav i maj j i druge jezitko-etničke zajednice u Evropi i svetu. Postojanje ovih jezičko-etničkih zajedniea môže se ilustrovali nekoli-kim primenma, Nemačka jezičko-etuička zajedniea ne poklapa se sa nemačkom državom, kao sto se ni franeuska jezičko-etnička zajedniea nc poklapa sa írímcuskom, maďarska sa madarskom drzavom. Tako sc ni srpska jezičko-etnička zajedniea ne poklapa sa Srbijom. Srpska jczičko-cinička zajedniea se protěže svuda gdc se srpski govori. Sa obnavljanjem srbistíke mora se obnavljati i svést o stvar-nom postoj anju srpske jezičko-etničke zajednice. Ova zajedniea treba da íunkcioniše onako kako funkeionišu dnige jezičko-etničke zajednice u Evmpi i svetu. 240 SRPSKA KJVJIŽEVNOST Književnoistorijska nauka u predjugoslovenskom periodu utvrdila je postojanje sledcéa cetiri sastavna dela u korpusu srpske književnosti: národnú književnost. starú književnost, književnost srednjeg perioda i novu književnost. U juhoslovenskom i postjugosiovenskom periodu narušena je ova celina i neki delovi srpske knjiicvnosri izuzeti su iz njenog korpusa. Obnova srbistike podrazumeva i obnovu celine srpske književnosti kakva je postojala u predjugoslovenskom periodu. SRPSKO PÍSMO Srpski národ je bastiník staroslovenské pismenosti na svojim starim pismíma, glagoljicí i čirilici, koje su príhvatili i druei sfovenski naiodi. Savremena Vukova (i vukovska) óirilica je nacionálnu pismo srpskog národa i garant ojagovog kulturnog kontinuileta. Srpskoj kultmi pripadá i sve Sto je na srpskom jeziku napisano srpskom latínicom. Srpsku latinicu, u savremenoj verziji, za srpski književni jezik je kudiiikovao Vuk Karad/lič." Buio Daničic je zamenio latiničke digrame posebnim grafemama, od kojih je u upotrebí ostalo á (umesto dj). Neprihvatljiv je, otuda, stav da je sadasnja latinica kojom se slúži srpski jezik hrvatsko pismo, „gajica". Ljudevit Gaj je stvamo stvorio jednu verziju latinice za hrvatski jezik (kajka vsko nareeje). Ali, on sam je odbacio ovu svoju latinicu, i danas je niko više ne upo-trebljava. OCENA SKUPA I OBA VEZE NJEGOVIH ORGANIZÁTORA Učcsnici Skupa su visoko i povoljno ocenili njegove rezultáte kao i sve što je učinjeno u njegovoj pripremi. Organizátori se obave-zuju da sa tim rezultatima upoznaju javnost, ali i institucije í istaknu-le pojedince, kako bi se náučne istine sto potpunije provele u delo, Y 36opnuKy padoea 3 ca MeljyHapOflHor Hay^HOr ciryna CpncKo Human>e u cpôuímum ohh 3aivby^u cy úSjaiirbeHH eKaBCKH, HJeicaBCKn n HKascKu, a cbc Tpn sapHJaHTe oojaBJfeeiia cy Ha o5a tpncita nucMa: hnpnjiHU0M h aatHinmoM. 241 ECH MUL/1 HOBOCAflCKOr ckyha HoBOcancKH CK>n je 6no OTBopeH ia jaBHOCT. Cbh noinann hhc>' crHrjTH y Hobh Caa, a cbh npHcyTHH Ha Cicyny rmcy rono-piim Pe(|)epaTHMa h caonurreifeiiMa. kojh cy o6jan^eHn y Tpn CBecKe iĎopHHKa Cpncuo numaihe u cp6ucmutck, riojbCKa), Cii-MHa naHHli-BaSulí (Eaita JlyKa) flyuiKO ncey.-ba (Baita JlyKa), AHa neJHOBHh (Hmaimh), Bjuuihmhp nepito (Kparyjcsauj, TopaH íloneTan {Aae.lejji, AycrpajiKJa), Eojan Pa^nh (Cy6oTHiia), TaijaHa Pasato (Hobh Can), Hmíona PaMHh (Kpary-jtBau), Tnojop Pochd (JaroiiHHa), EmtaHa CaMapunh (Hctoihů Capaje*}), npoTocimljeji Chmeoh (Bwjiobckh) (MaHacrap EaitcKa), Paaoje ChmhR (Eeoipaj), M upito CjsaswH (Ea>*a JlyKa), Iioko Cto-jhhhR (Beorpaa), Aaapej CrojaHOBHti (Beorpaa), Je^ma CTOjaHO-BHh (HuKiimri). MoM4nno Cyí5othIí (Eeorpaa), Mnxa.t Tup (Hobh Cafl), JlmiHJaToMHli (HuKiuah), Hjta Mhchob (MocKBa),