PL_36 Rhyme

Filozofická fakulta
podzim 2011
Rozsah
5 blokových přednášek. 3 kr. Doporučované ukončení: k. Jiná možná ukončení: z.
Vyučující
Prof. Milosav Čarkić, Dr. (přednášející)
Garance
prof. PhDr. Ivo Pospíšil, DrSc.
Ústav slavistiky – Filozofická fakulta
Kontaktní osoba: doc. PhDr. Jiří Gazda, CSc.
Omezení zápisu do předmětu
Předmět je nabízen i studentům mimo mateřské obory.
Předmět si smí zapsat nejvýše 30 stud.
Momentální stav registrace a zápisu: zapsáno: 0/30, pouze zareg.: 0/30, pouze zareg. s předností (mateřské obory): 0/30
Mateřské obory/plány
Cíle předmětu
Циљеви наставе (предавања):

а) Упознавање студената са местом и значајем риме у поетском тексту;
б) почеци употребе риме у стиховним дискурсима у различитим
националним књижевностима;
в) Упознавање студената са досадашњом непрецизном и нетачном терминологијом риме: разлози за употребу прецизнијих терминолошких одредница, научна и стручна образложења за употребу прецизнијих термина, научно и стручно образложење за напуштање старих и примену нових термина, потреба за уједначавањем термина риме у свим националним литературама
г) Припрема студената за критичност према постојећим научним и стручним ставовима и оспособљавање истих за самостални истраживачки рад, како би у оквиру своје националне литературе могли да откривају постојеће квантитативне и квалитативне моделе риме.

Извори:
а) енглеска поезија
б) пољска поезија
в) чешка поезија
г) руска поезија
д) српска поезија

Цели и задачи Курса:

А) ознакомить студентов с ролью и значимостью рифмы в поэтическом тексте;
Б) проследить историю зарождения рифмы в стихотворных дискурсах (в разных национальных литературах);
В) ознакомить студентов с бытующими по сей день неуточненными и ошибочными наименованиями рифм (необходимость употребления более точных наименований; научно-профессиональое обоснование необходимости употребления более точных наименований; необходимость устранения недостатков старых терминов и рекомендации по применению нововведений; необходимость урегулирования наименований рифм во всех национальных литературах;
Г) развивать критическое мышление студентов на материале Курса, подготовка учащихся к самостоятельной научно-исследовательской работе, направленной на выявление актуальных в рамках собственной национальной литературы квантитативных и квалитативных моделей рифм.

Источники:

А) английская поэзия
Б) польская поэзия
В) чешская поэзия
Г) русская поэзия
Д) сербская поэзия
Osnova
  • Теме:

    1) Значај риме за песнички (стиховни) текст (понедељак, 17: први час); Из историје риме (понедељак, 17: други час);
  • Округли сто: утврђивање пређеног градива, разговор са студентима о постаљеној теми, домаћи задатак (понедељак, 17: трећи и четврти час);

    2) Терминологија риме у више националних теорија књижевности (уторак, 18: први, други, трећи час);
  • Округли сто: утврђивање градива, разговор са студентима, домаћи задатак (уторак: 18: четврти час);

    3) Квантитативни модели риме:
  • а. монофонемска рима;
  • б. бифонемска рима;
  • в. Трофонемска рима;
  • г. Четворофонемска рима;
  • д. Петофонемска рима; итд. (среда, 19: први, други, трећи час);
  • Округли сто: утврђивање пређеног градива, разговор са студентима, домаћи задатак (среда, 19: четврти час);

    4) Квалитативни модели риме:
  • а. изоморфна рима;
  • б. епентетска рима;
  • c. метатезна рима
  • d. метатезно-епентетска рима (четвртак, 20: први, други, трећи час);
  • Округли сто: утврђивање пређеног градива, разговор са студентима, домаћи задатак (четвртак, 20: четврти час);

    5) Округли сто: утврђивање целокупног пређеног градива, студенти воде разговор, постављају питања, износе своје ставове, мишљења (петак, 21: први, други, трећи, четврти час ).

    Тематическое содержание Курса:

  • 1) Значение рифмы для организации поэтической (стихотворной) речи (понедельник, 17-ое: 1-й академический час)
  • Из истории рифмы (понедельник, 17-ое: 2-й академический час)
  • Круглый стол: закрепление пройденного материала, беседа со студентами на заданную тему, домашние задания (понедельник, 17-ое, 3-й и 4-й ак. часы)

  • 2) О терминологических наименованиях рифмы в различных национальных литературоведческих традициях (вторник, 18-ое: 1-й, 2-й и 3-й ак. часы);
  • Круглый стол: закрепление пройденного материала, беседа со студентами, домашние задания (вторник, 18-ое: 4-й ак. час);

  • 3) Квантитативные модели рифм:
  • а. Однофонемная рифма;
  • б. Двухфонемная рифма;
  • в. Трехфонемная рифма;
  • г. Четырехфонемная рифма;
  • д. Пятифонемная рифма и т. д. (среда, 19-ое: 1-й, 2-й и 3-й ак. часы);
  • Круглый стол: закрепление пройденного материала, беседа со студентами, домашние задания (среда, 19-ое, 4-й ак. час)

  • 4) Квалитативные модели рифм:
  • а. Изоморфная рифма
  • б. Метатезная рифма
  • в. Эпентетическая рифма
  • г. Метатезно-эпентетическая рифма (четверг, 20-ое: 1-й, 2-й и 3-й ак. часы);
  • Круглый стол: закрепление пройденного материала, беседа со студентами, домашние задания (среда, 20-ое, 4-й ак. час)

  • 5) Круглый стол: повторение, итоговое обобщение и закрепление пройденного материала, активизация взаимодействия между студентами (беседы, студенты задают вопросы, выражают собственное мнение, учатся отстаивать свою позицию), домашние задания (пятница, 21-ое: 1-й, 2-й, 3-й и 4-й ак. часы).

  • Проведение занятий:

  • Обучение проводится при сочетании монологического и диалогического методов изложения. Предполагается, что студенты подготовлены к прослушиванию предстоящего занятия так, чтобы могли задавать вопросы, вступать в диалоговое взаимодействие, формировать и излагать собственные взгляды, а также ссчитаться с чужими мнениями.
Výukové metody
Извођење настве:
Наства ће се изводити комбиновањем монолошког и дијалошког метода излагања: студенти увек треба да буду припремљени за наредни час, како би могли да прате излагање професора са разумевањем, да постављају питања, да воде међусобни дијалог, као и дијалог са професором, да на прави начин размишљају о предмету о којем се говори, да стварају и износе своје ставове, али и да увежбавају и туђа мишљења.

Проведение занятий:

Обучение проводится при сочетании монологического и диалогического методов изложения. Предполагается, что студенты подготовлены к прослушиванию предстоящего занятия так, чтобы могли задавать вопросы, вступать в диалоговое взаимодействие, формировать и излагать собственные взгляды, а также ссчитаться с чужими мнениями.
Vyučovací jazyk
Srbština
Informace učitele
Препоручена литература:
 Abrams 1988: Abrams M. H., (Editor), A Glossary of Literary Terms. – Florida.
Barnet, Berman, Burto 1964: Barnet S., Berman M., Burto W., A Dictionary of Literary Terms. – London.
Cuddon 1982: Cuddon J. A., A Dictionary of Literary Terms. – New York.
Čarkić 2010: Čarkić M. Ž., On poetic language, Belgrade.
Gołwiński, Kostkiewiczowa, Okopień-Sławińska, Sławiński 1978: Gołwiński M., KostkiewicowaT., Okopień-Sławińska A., Sławiński J. Słownik terminów literackih. – Wrocław – Warszawa – Kraków.
Gołwiński, Okopień-Sławińska, Sławiński 1967: Gołwiński M., Kostkiewiczowa T., Okopień-Sławińska A., Sławiński J. Zarys teorii literatuty. – Warszawa.
Havlik 1900: Havlik A., K otázce významu slovných shod rýmových pro poznání přibuznosti skládáni staročeských. – ČČM. – S. 404–421.
Hrabák 1958: Hrabák J., Úvod do teorie verše. – Praha.
Hrabák 1959: Hrabák J., Studie o českém verši. – Praha.
Jireček 1861: Jiriček J., Staročeská prosodie a její zvlášnosti. – ČČM. – S. 320–342.
Jungmann 1823: Jungmann J., Výmesky z posodiky a metriky české. – Krok I, 2. – S. 1–32.
Mukařovský 1982: Mukařovský J., Studie z poetiky, Praha.
Patera 1883: Patera A., (vyd.) Rýmované „Pravenie o božiem umučenie a jeho svaté krve prolitie“ z druhé polovice XIV. Století. – ČČM. – S. 370–396 a 550–593.
Pešta 1956: Pešta P., Rýmové a veršové shody Alexandreidy a Vévody Arnošta. – Sbornik praci filosofické fakulty brněnské university 5. Řada literárněvědná (D) 3. – S. 83–90.
Rankin 1929: Rankin T.W., Rime and Reason. – Ch.
Richardson 1988: Richardson F., A Study of English Rime. – H. La.
Schipper 1910: Schipper J., A History of English Versification. – Oxford.
Shipley 1962: Shipley J. T., (Editor), Dictionary of World Literature. – New Jersey.
Svěrák 1947: Svěrák F., Rýmová tradice ve staročeských skladbach. – Ročenka pedagogické fakulty university v Brně. – S. 177–191.
Zibrt 1895: Zibrt Č., Staročeské rýmování o pernikářství z roku 1744. – Praha.
Гончаров 1973: Гончаров Б. П., Звуковая организация стиха и проблемы рифмы. – Москва.
Димитријевић 1969: Димитријевић Р., Теорија књижевности са примерима (композиција, језик и стил, версификација). – Београд.
Жирмунский 1975: Жирмунский В. М., Теория стиха. – Ленинград.
Квятковский 1966: Квятковский А., Поэтический словарь. – Москва.
Литературный энциклопедический словарь 1987: – Москва.
Солар 1980: Солар М., Теорија књижевности. – Загреб.
Чаркић 1992: Чаркић М. Ж., Фоника стиха. Београд.++-69//
Чаркић 1995: Чаркић М. Ж., Фоностилистика стиха. – Београд.
Чаркић 2001: Чаркић М. Ж. Појмовник риме (са примерима из српске поезије). – Београд – Бањалука.
Чаркић 2006: Милосав М. Ж., Стилистика стиха. – Београд.
Чаркић 2007: Чаркић М. Ж., Римаријум српске поезије. – Београд.
Чаркић 2008: Чаркић М. Ж., Акценат и рима у поезији српских модерниста. – У: „Стил“, 7, 289–303, Београд.
Další komentáře
Studijní materiály
Předmět je vyučován jednorázově.
Výuka probíhá blokově.
bloková výuka v termínu 17.-21.10.2011.
  • Statistika zápisu (nejnovější)
  • Permalink: https://is.muni.cz/predmet/phil/podzim2011/PL_36